Tag:

Izvoz

Amerika ima plan kako izvoziti žitarice iz Ukrajine, samo se ne zna ko bi mogao da ga realizuje

by bifadmin 16. јун 2022.

Poljski ministar poljoprivrede tvrdi da je američki plan za izvoz žita iz Ukrajine preko Poljske zanimljiv ali veoma kompleksan i da će za započinjanje njegove realizacije biti potrebno bar nekoliko meseci.

Da podsetimo, Rusija je još na početku rata blokirala ukrajinske luke koje su služile za izvoz različite robe, a ponajviše hrane, iz ove zemlje koju nazivaju “žitnicom Evrope”. Istini za volju, nedavno ih je osposobila ali za izvoz žitarica sebi, a ne u svet. Ukrajince doduše vređa njihov termin “izvoz” jer oni smatraju da je reč o krađi.

Vozovi umesto brodova

Američki predsednik Džozef Bajden međutim ima ideju kako bi Ukrajina mogla da nastavi sa izvozom žitarica, a da ne zavisi od Rusije. Tako što bi se na njenoj granici sa Poljskom izgradili privremeni silosi za skladištenje ukrajinskih žitarica.

Razlog za prebacivanje žitarica u silose je taj što bi Ukrajina morala ovu robu da dovozi vozom, ali njeni vozovi od poljske granice ne bi mogli da nastave pošto su ukrajinske šine šire od železničkih pruga u EU. Dakle, žitarice bi iz njih morale biti premeštene, a najbolje bi bilo da poljske vozove čekaju u silosima. Dalje bi, do krajnjih korisnika, bile prevožene prugama, drumom i preko poljskih luka.

Međutim, poljski ministar poljoprivrede Henryk Kowalczyk tvrdi da bi izgradnja tih silosa mogla trajati četiri meseca. Ipak, smatra on, nešto se mora uraditi po ovom pitanju, jer će blokada izvoza iz Ukrajine dovesti do gladi u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, što bi moglo izazvati novi izbeglički talas u Evropu. A stav Poljske o ovoj vrsti migracija svi dobro znamo.

I Rumunija bi mogla biti destinacija za deo ukrajinskih žitarica, ukoliko se pronađe način da se one transportuju u tu zemlju. Međutim rumuski predsednik Klaus Iohannis kaže da je transport ukrajinskog izvoza kroz tu zemlju “logistički izazov epskih razmera”.

Sva je prilika da će, dok okolne zemlje nađu način da prihvate ukrajinske žitarice, veliki deo njih već biti u Rusiji.

Izvor: Geopolitika, Politico

Foto: Jim Witkowski, Unsplash

16. јун 2022. 0 komentar

Rusija zabranila izvoz neona, kao odgovor na sankcije

by bifadmin 6. јун 2022.

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je Evropka unija uvela Moskvi u aprilu, piše Raša tudej

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova – elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kucnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.
List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane „neprijateljske“ zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Izvor: Tanjuf

Foto: Pixabay

6. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko će nas koštati grejanje ove godine?

by bifadmin 6. јун 2022.

Dok država obećava istu cenu gasa i drži struju ispod cene proizvodnje, oni koji se greju na čvrsto gorivo ovih dana se preznojavaju.

Pelet je u odnosu na prošlo proleće sezonu poskupeo za šezdesetak odsto, drva preko 50 odsto, slično kao i ugalj.

Do pre koji dan delovalo je da ni to nije kraj rasta cena i već se govorilo o toni peleta za 40.000 dinara, nekih 340 evra.
Ali nije cena najstrašniji aspekt ove krize već odgovor na pitanje „imate li uglja ili peleta“ – „nemamo, zovite sledeće nedelje“.

U strahu da će do leta cene otići u nebo ili čak da uopšte neće biti ogreva, ljudi su masovno počeli da kupuju ogrev već u maju i tako dodatno povećali tražnju na ponudu već ograničenu ratom u Ukrajini odakle su stizale značajne količine peleta, nedostatkom uglja u EPS-ovim kopovima i visokim troškovima seče šuma.

Na sve to peletari su poslednjih nedelja žale da Srbijašume prodaju drvo posrednicima, firmama koje nisu registrovane za preradu drveta koji ga onda duplo skuplje preprodaju.

Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljive izvore u Privrednoj komori Srbije kaže za Danas da su prošle nedelje pokrenuli to pitanje i da još nemaju nikakve informacije.
Da bi poskupljenje ogreva moglo da izazove ozbiljno nezadovoljstvo građana izgleda da je primetila i vlada pa je prošle nedelje donela uredbu o zabrani izvoza nekih proizvoda od drveta na 60 dana.

Stojadinović kaže da je ova mera pozitivna stvar, ali da je još rano govoriti o njenim efektima.

„Ako budemo imali više sirovine i ako budemo mogli da zaposlimo kapacitete i cena peleta će biti manja“, kaže on dodajući da će dosta zavisiti i od cene struje pošto većina peletara radi na ovaj energent.

Uredba o zamrzavanju cene struje za privredu na 75 evra za megavatsat koja je isticala krajem ovog meseca, u petak je produžena do kraja avgusta, što je dobra vest i za peletare, ali i za krajnje kupce.

Zabrana izvoza će uticati na pad cena

Ekonomista Mihailo Gajić ističe da će zabrana izvoza, ako dovede do većih količina sirovina za domaće proizvođače, zaista uticati na pad cene.

„U inostranstvu, posebno u Zapadnoj Evropi zabeležen je veliki rast potrošnje peleta. Ove godine su zbog neizvesnosti u vezi sa gasom mnogi prešli na pelet kao ekološko gorivo. Mi smo malo tržište i svaki rast tražnje spolja dovodi do rasta cena“, kaže Gajić dodajući da su se pojavili i posrednici u prodaji drveta kao što to godinama postoji sa ugljem.
Ovo nije samo pitanje budžeta individualnih domaćinstava koji se greju na drvo, pelet ili ugalj, već na zimu lako može da preraste u problem stabilnosti energetskog sistema.

Mnoga domaćinstva prosto ne mogu da priušte za 50 odsto skuplji ogrev nego prošle godine i mogu lako da se prebace na grejanje ili bar dogrevanje strujom.

„Ko nema novca da kupi ogrev može da kupi manje, pa da se dogreva na struju ili da kupe TA peć i pune je noću što je jeftinije od peleta. Mi i sada po ovom vremenu uvozimo struju za 200 evra po megavatsatu, a možete misliti šta će biti za Svetog Nikolu“, upozorava Gajić.

Agencija za energetiku svake jeseni objavljuje uporedni trošak grejanja stambene jedinice od 60 kvadrata.

Cene ogreva već su počele da „luduju“ prošle jeseni pa je pelet u oktobru koštao 240 evra, ali od tada je poskupeo za još trećinu. Na stovarištima, tamo gde ga ima cena tone peleta je 320 do 330 evra.

Kubik drveta ide i do 9.000 dinara, a tona kvalitetnog mrkog uglja Banovići do 16.500 ili 16.800 dinara.

Prošlog oktobra grejanje na pelet stana od 60 kvadrata koštalo je ukupno 71.800 dinara, a grejanje na TA peć koja se dopunujuje danju 78.300 dinara. Po sadašnjim cenama, grejanje na pelet košta za sezonu 95.500 dinara, dok je cena struje za sada na istom nivou. Istovremeno, ukoliko se prištedi pa se TA peć dopunjava samo noću za vreme jeftine struje, po sadašnjim cenama to košta za sezonu 55.900 dinara u ovom primeru, što je za čak 70 odsto jeftinije od peleta.

Grejanje na drva skuplja nego na struju

Čak i grejanje na drva i to ona jeftinija koje je oduvek među najjeftinijim načinima grejanja postaje skuplje od grejanja na struju sa TA peći koja se pun noću.

Prošlog oktobra po ceni od 5.000 dinara za kubik, stanu od 60 kvadrata trebalo je 42.400 dinara, a danas skoro 60.000 dinara.

Prošle zime najjeftinije grejanje prema računici Agencije za energetiku bilo je na prirodni gas, a ukoliko zaista cena ostane nepromenjena razlika u odnosu na ostale vidove grejanja će značajno porasti.

Nema sumnje da građani znaju da računaju i da će videti šta im se isplati, a na državi je da izračuna šta će biti sa elektroenergetskim sistemom kada se na zimu popale električne grejalice, klima uređaji i TA peći.
Elektroprivreda je već ove zime izgubila 400 miliona evra zbog uvoza skupe struje.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

6. јун 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Pad izvoza čokolade iz Srbije: Gorki signali sa slatkog tržišta

by bifadmin 2. јун 2022.

Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

Uverenje da povećani stres podstiče i potrošnju čokolade palo je na testu koji mu je namestila prvo korona, a za njom eskalacija sukoba u Ukrajini. Zdravstveni, politički i ekonomski potresi zagorčali su život i slatkom tržištu, jer podaci pokazuju da ono poslednjih godina usporava. Izvoz čokolade u svetu je od 2016. godine iznosio u proseku oko 5,8 miliona tona, da bi sa dolaskom korone počeo da stagnira a potom i da opada za oko 0,7% godišnje.

Ipak, rang lista najvećih izvoznika se nije promenila, pa je na vrhu i dalje Nemačka, sa učešćem od preko 15% u ukupnom svetskom izvozu, dok polovinu tog izvoza zajedno obezbeđuju Belgija, Holandija, Kanada i Poljska. Među najvećim uvoznicima dominira SAD, sa učešćem od preko 11% u ukupnom svetskom uvozu, a 40% uvezene čokolade pojedu stanovnici Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Holandije.

Čokoladno carstvo se vrti oko pet multinacionalnih kompanija, koje kontrolišu gotovo polovinu ovog tržišta. Prema podacima koje iznosi Branislav Vlahović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, najveći udeo ima „Mars“ sa 14,4%, a slede „Ferrero“ (10,4%), „Mondelez International“ (9,4%), „Meiji“ (7,8%) i „Hershey“ (6,4%).

Uprkos tome što svet jede manje čokolade nego ranijih godina, očekuje se da će ovo tržište rasti po stopi od 4,7% do 2025. i dostići vrednost od 182 milijarde američkih dolara, što bi bilo za 57 milijardi dolara više u odnosu na 2020 godinu. Prognozira se da će i dalje najveći izvoznik biti Nemačka, a da će čokoladu i za tri godine najviše uvoziti Sjedinjene Američke Države.

Slatka trgovina „najslađa“ sa komšijama

Ma koliko domaći proizvođači čokolade voleli da se hvale „svetskim izvozom“, naša „slatka tajna“ mahom završava kod najbližih suseda. Teško da bi i moglo drugačije, imajući u vidu žestoku konkurenciju i podatak da samo u Nemačkoj posluje preko 230 „čokoladnih“ fabrika. One proizvedu čokolade u vrednosti od 5,4 milijarde evra, a samo u izvoz ode prosečno 878.000 hiljada tona godišnje.

To je preko 24 puta više nego što Srbija ukupno proizvede čokolade za godinu dana, odnosno u proseku 36.240 tona, Ipak, domaća proizvodnja je značajno rasla u poslednjih nekoliko godina, više od 6% godišnje, dok i kod nas korona nije rekla svoje, poguravši ovo tržište nizbrdo za preko 13%.

Proizvodnja se odvija, uglavnom, u nekoliko velikih industrijskih kapaciteta: „Štark“ Beograd, „Pionir“ Subotica, „Bambi“ Požarevac, „SL Takovo“, Gornji Milanovac i Vršac i drugi. Industrijski proizvođači čine više od 90% ukupne proizvodnje čokolade kod nas, a preostalo mali zanatski pogoni koji prave specifične vrste čokolade i kojih je poslednjih godina sve više. Očekuje se da će proizvodnja rasti u narednom periodu, zahvaljujući otvaranju nove fabrike čokolade u Novom Sadu, u vlasništvu švajcarske kompanije „Barry Collebaut“.

Srbija godišnje izvozi u proseku više od 18.600 tona čokolade, a sve do pandemije izvoz je rastao po stopi od približno 1,8% godišnje, dostigavši u pretkriznoj 2019. godini rekordnih 20.849 tona. U međunarodni promet dospeva više od polovine domaće proizvodnje čokolade, što govori o značajnoj izvoznoj orijentaciji, ocenjuje Vlahović.

Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je ono veće (1,5%) u evropskom izvozu. Sa ovakvim učešćem i vrednošću izvoza od prosečnih 62,1 miliona dolara godišnje, naša zemlja ne predstavlja ozbiljnog konkurenta najvećim svetskim izvoznicima. Ohrabruje podatak da vrednost izvoza raste u odnosu na njegov obim za oko 3,5% godišnje, a najveća je bila 2019. godine, kada je dostigla 69,9 miliona dolara. To je značajno povećanje u odnosu na 2016. godinu, kada je ukupan izvoz vredeo 53,7 miliona dolara.

Prosečna izvozna cena čokolade iz Srbije od oko 3,3 dolara po kilogramu je ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Cena čokolade na međunarodnom tržištu zavisi od kvaliteta, vrste, obima tražnje, stepena konkurencije, carinskih barijera, veličine pakovanja i još nekih faktora.

Kada bi se politička i ekonomska saradnja merila izvozom čokolade, onda bismo najslađe odnose imali sa komšijama. Naime, preko 68% naše čokolade koja se plasira na stranim tržištima završava u CEFTA regionu, u Evropsku uniju odlazi nešto više od 22% ukupnog izvoza, a u ostale zemlje svega 9,6%. Srbija izvozi čokoladu u 64 države, najviše u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Rusiju i Mađarsku.

Bosna i Hercegovina predstavlja najznačajnije izvozno tržište, gde završi oko 6.200 tona čokolade iz Srbije. To je trećina našeg ukupnog izvoza ovog proizvoda, sa prosečnom godišnjom vrednošću od 20,3 miliona dolara, odnosno 3,3 dolara po kilogramu. Na drugom mestu je Severna Makedonija, gde godišnje plasiramo više od 3.900 tona, odnosno nešto više od petine ukupnog izvoza čokolade. Prosečna godišnja vrednost „čokoladnog“ izvoza na ovo tržište iznosi 11,5 miliona dolara, ili 2,9 dolara po kilogramu. Trećeplasirana je Crna Gora, gde isporučujemo nešto manje od 2.500 tona čokolade, ili nešto preko 13% ukupnog izvoza ovog proizvoda. Vrednost prodate čokolade na crnogorskom tržištu kreće se oko 8,5 miliona dolara, što dođe oko 3,4 dolara po kilogramu.

Posle Nemačke, najviše uvozimo poljske čokolade

Struktura slatkog uvoza je bitno drugačija. Sa prosečnih 17.900 tona godišnje, uvoz čokolade u našu zemlju raste po stopi od preko 18%. Tokom pandemijske 2020. godine, nasuprot izvozu koji je padao, uvoz čokolade je porastao na preko 24.600 tona, i skoro se udvostručio u poređenju sa 2016. godinom. Mada je odnos uvoza i izvoza bio znatno nepovoljniji po nas, Srbija je prema ostvarenom uvozu čokolade prošle godine bila na 43. mestu u svetu, što je deset mesta iza u odnosu na izvoznu poziciju.

Prosečna vrednost uvezene čokolade kreće se na oko 75,8 miliona dolara godišnje, dok je 2020. premašila 102 miliona dolara, sa prosečnom cenom od 4,2 dolara po kilogramu. Četiri petine uvezene čokolade stiglo je iz Evropske unije, nešto manje od 18% iz zemalja CEFTA regiona, i svega 1,5% iz ostatka sveta. Srbija uvozi čokoladu iz 35 država, a preko dve trećine stiže iz Nemačke, Poljske, Bosne i Hercegovine, Austrije i Hrvatske.

Najviše čokolade uvozimo iz Nemačke, više od 4.300 tona, a zanimljivo je da odmah iza nje sledi Poljska koja inače nije među našim najvećim spoljnotrgovinskim partnerima. Ovakvom rangiranju je doprineo i trgovinski lanac „Lidl“, koji u svojoj ponudi, pored domaćih, ima nemačke i poljske brendove čokolade.

Poljska je četvrti najveći izvoznik čokolade u svetu, sa oko 355.000 tona godišnje i vrednošću ovog izvoza od 11,8 miliona dolara. Ova zemlja ima najveću industriju čokolade u centralnoj i istočnoj Evropi, a polovina proizvodnje potiče iz samo tri kompanije: „Lotte Vedel“, „Mondelez“ i „Ferrero“. Prosečna uvozna cena čokolade iz Poljske iznosi 3,57 dolara po kilogramu, što je niže od uvozne cene nemačkih čokolada od 4,8 dolara po kilogramu, ali više od 2,7 dolara po kilogramu koliko iznosi uvozna cena čokolade iz Bosne i Hercegovine.

Srbija poslednjih godina više uvozi čokolade nego što izvozi, a negativan bilans je u 2020. dostigao 40,7 miliona dolara. Lošija vest od ove je da iz godine u godinu opada izvoz naše čokolade u zemlje CEFTA regiona, gde plasiramo ubedljivo najveće količine ovog proizvoda. Jedan od razloga je sve oštrija konkurencija, ali struktura našeg izvoza koji ne odgovara novim navikama potrošača, koji sve više troše kvalitetnije vrste čokolade, poput tamne i sa nižim količinama šećera, obogaćene vitaminima ili sa dodatkom voća i meda.

Nenad Bukinac

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

2. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Najveći izvoznici su velika preduzeća iz sektora prerađivačke industrije

by bifadmin 18. мај 2022.

Najveći deo izvoza iz Srbije postižu velika preduzeća i to ona iz sektora prerađivačke industrije. Pre dve godine, iz Srbije je ukupno izvezena oko 2.000 milijardi dinara vredna roba. Velike firme su plasirale proizvode vredne više od 1.200 milijardi dinara, dok su ostatak prodala mikro, mala i srednja preduzeća.

Publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini“ pokazuje da je u 2018. godini izvoz mikro, malih i srdenjih preduzeća iznosio 730,6 milijardi dinara, dok je dve godine kasnije dostigao 784,4 milijarde dinara. I ovde prerađivačka industrija ima najviše kupaca u inostranstvu.

– Izvoz preduzetnika u 2018. godini iznosio je 18,8 milijardi dinara, a u 2020. 19,7 milijardi dinara – pokazuje statistika. – Mikro preduzeća su u 2018. godinio stvarila izvoz u vrednosti od 143 milijarde dinara, dok je njihov izvoz u 2020. godini iznosio 140,4 milijarde dinara. Mala preduzeća su realizovala izvoz u vrednosti od 194,2 milijarde dinara, a u 2020. godini 214 milijardi dinara. Srednja preduzeća su u 2020. godini imala 410,3 milijarde dinara izvoza. Najznačajnije učešće u ostvarenoj vrednosti izvoza MSPP sektora imale su prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, ali i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama.

Kada je reč o mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicma, mnogo veći izvoz ostvaruju oni koji posluju na severu zemlje – oko 540 milijardi dinara. NJihove kolege na jugu zemlje, ostvarile su izvoz vredan – 244 milijarde dinara. Geografski položaj pravi manju razliku kod velikih kompanija. One na severu beleže izvoz od 658 milijardi dinara, a na jugu – 542 milijarde dinara.

Uvoz još veći

U uvozu robe učestvovovalo je 23.843 preduzeća. Preduzetnika je 4.073. Uvoz robe sektora MSPP u 2020. godini je bio vredan 1.433 milijarde dinara. Uvoz preduzetnika je iznosio 23,7 milijardi dinara, a uvoz velikih preduzeća iznosio je 1.186,2 milijarde dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

18. мај 2022. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu

by bifadmin 17. мај 2022.

Za razliku od privrede, koja uveliko koristi montažne objekte za proizvodnju, skladištenje robe, kancelarije i za druge namene, popularnost montažnih kuća i vikendica je naglo skočila u Srbiji sa dolaskom pandemije. Prednosti ovakvih objekata su kratak period izgradnje, laka konstrukcija, bolje iskorišćenje prostora, ušteda energije, niski troškovi održavanja, a novi materijali su znatno produžili njihov vek trajanja. Premda je montažna gradnja generalno jeftinija od zidane, cene zavise od toga šta kupac želi, pa svako može da se „prostre prema svom guberu“ i uz pravovremeno planiranje da nadogradi objekat kad za to bude imao novca.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

17. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Cene pšenice porasle su za više od 40 odsto od početka godine

by bifadmin 16. мај 2022.

Globalne cene pšenice porasle su za više od 40 odsto od početka godine

Rast cene pšenice i novi maksimum, te pad cena soje i kukuruza obeležili su trgovanje na novosadskoj Produktnoj berzi ove nedelje.

Napeto je svuda u svetu.

– Imaćete oko 25% svetskog tržišta koje neće imati hleba, sve će biti veoma skupo, moraćemo da gledamo kako da preživimo. Iz ukrajinskih luka nema izvoza, Indija i Rusija zabranile izvoz – rekao je danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Aktuelne vesti, vezane za pšenicu, stižu upravo iz Indije ovih dana, a o tome piše i foxbusiness.com.

Indija zabranila izvoz pšenice

Naime, Indija, drugi po veličini proizvođač pšenice, zabranila je izvoz te robe zbog rizika po svoju prehrambenu sigurnost. U obaveštenju od petka, koje je potpisao Santoš Kumar Sarangi, generalni direktor spoljne trgovine, navodi se da je „iznenadni skok“ u globalnim cenama pšenice – doveo Indiju, susedne i druge ugrožene zemlje u opasnost.

Izvoz pšenice će biti dozvoljen u slučaju pošiljki – u kojima je neopozivi akreditiv (ICLC) izdat na ili pre datuma obaveštenja i „na osnovu dozvole koju je dala Vlada Indije“ – u druge zemlje, da zadovolje svoje potrebe za sigurnošću hrane i na osnovu zahteva njihovih vlada.

Iako je drugi po veličini proizvođač pšenice na svetu, Indija troši većinu pšenice koju proizvodi. Nacija je postavila cilj izvoza od 10 miliona tona od 2022. do 2023. godine, od čega bi veći deo otišao u druge zemlje, poput Indonezije, Filipina i Tajlanda.

Žetva pšenice u Indiji naišla je na izazove, a druge zemlje se takođe bore sa lošim žetvama koje ometaju njihovu sposobnost da pomognu u nadoknađivanju nedostataka usled rata u Ukrajini. Pre invazije, Ukrajina i Rusija su činile trećinu svetskog izvoza pšenice i ječma.

Globalne cene pšenice porasle su za više od 40% od početka godine. Ranije ovog meseca, FAO je neznatno smanjio svoju projekciju svetske proizvodnje pšenice u 2022. godini, na 782 miliona tona, sa 784 miliona iz prošlog meseca.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

16. мај 2022. 1 komentar

Biznis & Finansije Ekonomija Posle 5 Tekstovi Vesti

Šanse za izvoz voća i povrća u Emirate i Saudijsku Arabiju: Bliski istok nije tako blizu

by bifadmin 14. мај 2022.

Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemlja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

Posle pada izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, Bliski istok je postao jedno od najvažnijih alternativnih tržišta za plasman hrane iz Srbije, pre svega za proizvođače svežeg voća i povrća. Budući da potražnja za hranom u tom regionu ubrzano raste, konkurencija nam je ceo svet, naročito proizvođači iz zemalja EU koji su se ovom tržištu znatno više okrenuli od kada ne mogu da izvoze u Rusiju, kaže Julka Toskić, direktorka konsultantske agencije „Agrobrend“ i autorka „Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog istoka – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija“, koji je publikovan uz podršku FAO i EBRD u Srbiji.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su četvrta najveća ekonomija i drugi potrošač hrane na Bliskom istoku, sa rastućom privredom i prosečnim standardom koji je među najvišima u svetu. Iz tih razloga, dolazi sve veći broj stranaca da tamo radi, što je dodatno ubrzalo rast stanovništva u poslednjoj deceniji sa tri na blizu 10 miliona i značajno uvećalo ali i promenilo prehrambene potrebe i navike. Istovremeno, zemlja je izuzetno zavisna od uvoza hrane, zbog ograničenih poljoprivrednih resursa i veoma nepovoljnih vremenskih uslova.

Jabuke u pustinji

Toskić napominje da je naročito izražena tražnja za svežim voćem i povrćem, pa ovo tržište vredi oko 3,7 milijardi dolara sa procenom da će rasti po prosečnoj stopi od skoro 10% do 2025. godine. Analize pokazuju da među voćem pada tražnja za nekim vrstama, poput kajsija, lubenica i citrusnog voća, a raste interesovanje za bobičasto voće, jabuke i što je posebno zanimljivo – za sveže šljive, kojima je prodaja porasla prošle godine za 7,5%, sa prognozama da će ona rasti godišnje za 8,8%.

Prema poslednjim podacima o deset najvećih uvoznika voća u Emirate, Srbija se probila na ovu listu sa izvozom jabuka koji je od 2016. do 2020. porastao za 166%, a količine su se uvećale sa 135 tona u 2015. na 4.786 tona u 2020. godini. Emirati su te godine uvezli blizu 130.000 tona svežih jabuka, čija je vrednost iznosila 100 miliona dolara. Za razliku od većine konkurenata, poput Italije, Francuske i Španije, kojima je uvoz u ovom periodu opadao, Srbija beleži rast, „a samo od septembra prošle do marta ove godine, izvezli smo na to tržište jabuka u vrednosti od preko pet miliona evra“, saopštava Toskić.

Tržište povrća ima približnu godišnju vrednost od milijardu dolara, a krompir, paradajz i luk čine skoro 60% ukupne potrošnje. Primetno je da posle izbijanja pandemije korona virusa, raste interesovanje za skupljim povrćem, kao što su brokoli, karfiol i zeleno povrće, pre svega zbog visokih nutritivnih vrednosti, ističe Toskić.

Korona je promenila i naviku da se sveže voće i povrće najradije kupuje na pijaci, pa poslednja istraživanja pokazuju da čak 58% potrošača u Emiratima nabavlja i ove namirnice preko onlajn platformi, a procenjuje se da će prodaja osnovnih namirnica preko interneta ove godine vredeti oko 11 milijardi dolara.

Ipak, trgovinski lanci su glavni distributivni kanal prodaje, koji robu iz inostranstva većinom nabavljaju od lokalnih uvoznika, a mnogo ređe sklapaju ugovore direktno sa izvoznicima. Primetno je i da u distribuciji sve značajniji kanal postaju ugostiteljski objekti, sa učešćem od 40% i 18% u nabavci voća, odnosno povrća.

Saudijci traže voće i povrće za preradu

Saudijska Arabija je, pak, vodeća ekonomija na Bliskom istoku, koja sa više od 34 miliona stanovnika predstavlja najveće tržište u ovom delu sveta. Tržište voća i povrća je peto po veličini u regionu, ali zato potrošnja ovih namirnica raste godišnje u proseku za 41% i po najvećoj stopi po glavi stanovnika u poređenju sa okolnim zemljama. Vrednost ovog segmenta tržišta iznosi 1,8 milijardi dolara, a tri četvrtine ukupne potrošnje dolazi iz uvoza.

Najviše se traži citrusno i bobičasto voće, a na trećem mestu su jabuke. Srbija zauzima 10. mesto na listi najvećih uvoznika jabuka, sa rastom izvoza od 2106. do 2020. od čak 249%. Kada je reč o povrću, najviše se kupuju paradajz, patlidžan, kupus, krastavac i luk. Kao i u Emiratima, od izbijanja pandemije ubrzano raste onlajn prodaja, takođe je značajno učešće ugostiteljskih objekata u distributivnom lancu, ali je bitna razlika između ova dva tržišta u tome što se u Saudijskoj Arabiji najviše traži sveže voće i povrće za dalju preradu.

Toskić skreće pažnju da obe zemlje poslednjih godina sve više vode računa o zdravstvenoj bezbednosti namirnica, pa su pojedinim doskorašnjim velikim dobavljačima, poput Irana, zabranile uvoz zbog prevelike količine pesticida u voću i povrću. Slabost ovih tržišta je u tome što se često menjaju propisi bez prethodne najave, a za naše proizvođače je dodatni problem dug i sve skuplji transport i nedovoljno poznavanje tamošnjih poslovnih običaja.

Entuzijazam nije strategija

Dobra vest za naše proizvođače je to što, za razliku od zapadnih, na tržištima Saudijske Arabije i Emirata hrana iz Srbije ima jako dobru reputaciju i ne postavlja se pitanje njenog kvaliteta. Ali ovo su vrlo surova tržišta, bez trunke sentimentalnosti, a dva glavna faktora koja određuju konkurentnost su cena i rokovi isporuke, ističe Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.

Srbija je trenutno na ovim tržištima najprisutnija sa jabukama, jagodičastim i bobičastom voćem i u ovim segmentima se prognozira i najveći rast našeg izvoza. „Ali neke zemlje koje su nam ljuti konkurenti u oblasti hrane, kao što su Turska i Poljska, ulažu ogromna sredstva da uspostave kontinuirano prisustvo u Emiratima. One su sistemski obezbedile zajednički nastup svojih kompanija i zatvaraju ceo lanac nabavke i plasmana. Mi bismo morali da uradimo nešto slično u što kraćem roku“, ističe Selaković.

Prema njegovom mišljenju, država ima tri prioritetna zadatka. Prvi je da se odredi koji su to poljoprivredni proizvodi sa kojima možemo da budemo najkonkurentniji, jer ne možemo da plasiramo sve. Drugi je da moramo da obezbedimo stalne količine i kontinuitet u snabdevanju.

„Tu se vraćamo na značaj dobro organizovanog lanca snabdevanja. Mi nemamo još uvek direktnu brodsku liniju do tih tržišta, nego prevozimo našu robu iz luka u zemljama u okruženju. Nemamo kargo avion sa hladnim lancem, na primer iz Beograda do Dubaija, što predstavlja veliko ograničenje za proizvođače jagodičastog i bobičastog voća. Ovdašnji kupci su vrlo orijentisani ka tome da odmah podmire potrebe. U jeku korone, ali i kasnije, dobijali smo jako puno upita za izvoz naše hrane“, priča Selaković, „i ispostavilo se da imamo i robu i količine, ali da one mogu da stignu tek za više od mesec dana. Kako mislimo da razvijamo prodaju, kad nemamo nijedan magacin ili hladnjaču, bilo na aerodromu, u luci ili na glavnim pijacama, odakle se vrši svakodnevna isporuka. Takvi magacini mogu da se zakupe, samo je pitanje da li hoćemo to da uradimo i uvrstimo i takvu vrstu podrške u podsticaje za rast izvoza“.

Treći važan državni posao je ulaganje u organizovanu promociju na ovim tržištima, što čine mnoge države čak i sa drugih kontinenata, poput Perua. U takvoj konkurenciji marketinška strategija ne može da se svede na entuzijazam nekolicine domaćih preduzeća, smatra predstavnik Privredne komore Srbije.

„Treba imati u vidu da su Emirati i Saudijska Arabija mesta odakle se snabdevaju ceo Bliski istok, Afrika i jugoistočna Azija. Primera radi, Indija se snabdeva ekskluzivno iz Dubaija. Indija je drugo najveće tržište na svetu iza Kine, sa tom zemljom imamo jako dobre odnose i kad bismo uspeli da snabdevamo samo jednu indijsku provinciju, dobili bismo tržište koje ima veći broj stanovnika od Rusije. Ali za to je potrebno da pokažemo mnogo veću agilnost u podršci našim proizvođačima“, poručuje Selaković.

Izvor: Biznis i finansije, majski broj 197

Piše: Zorica Žarković

14. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Vlada Srbije dozvolila izvoz brašna

by bifadmin 11. мај 2022.

Vlada Srbije je danas i zvanično dozvolila izvoz brašna, uz obrazloženje da je domaće tržište dovoljno snabdeveno ovom namirnicom.

Na sednici Vlade usvojena je izmenjena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom su uvedena kvantitativna ograničenja izvoza na mesečnom nivou za određene poljoprivredno-prehrambene proizvode.

“Snabdevenost brašnom i pšenicom na domaćem tržištu je dobra i slobodan izvoz brašna ne može da ugrozi snabdevenost domaćeg tržišta, a omogućava da se pred žetvu rasterete silosi za prijem novog roda, kao i da se sačuvaju tradicionalna tržišta, s obzirom na to da je Srbija tradicionalni izvoznik brašna na tržišta zemalja iz regiona“, ističe se u saopštenju Vlade.

Slobodan izvoz brašna koji je predložen ovom odlukom, imaće, kako se navodi, višestruki pozitivan ekonomski uticaj na domaće tržište jer će dovesti do većeg upošljavanja domaćih prerađivačkih kapaciteta i mlinovima omogućiti akumulaciju finansijskih sredstava neophodnih za otkup novog roda u žetvi.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

11. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu

by bifadmin 9. мај 2022.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da je posle izbijanja rata u Ukrajini u februaru, vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu.

Izvezene količine robe su za 38 odsto manje u odnosu na mart 2021. godine. Čadež je za Kurir rekao i da je drumski prevoz robe do Rusije danas znatno skuplji – 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, a za neke proizvode i više.

„Roba do ruskih kupaca putuje dvostruko duže nego ranije – i po mesec dana, uz stalnu promenu ruta i veliku neizvesnost šta kamione očekuje na graničnim prelazima iz EU ka Rusiji i Belorusiji, na kojima se zadržavaju i po sedam do deset dana“, kazao je predsednik PKS.

Čadež je objasnio da platni promet za sada funkcioniše, ali da je često usporen zbog pojačanih kontrola, kao i da je sa svakim novim paketom sankcija EU sve više ruskih banaka isključenih iz Svift (SWIFT) mreže.

„Zbog nemogućnosti osiguranja robe pri transportu, potencijalnih teškoća u naplati kompanijama i rizika od pogoršavanja uslova trgovine, savetujemo maksimalni oprez prilikom izvoza, posebno većih količina robe“, naglasio je on.

Istakao je da se ruska rublja stabilizovala u poslednje dve nedelje, odnosno da se vratila na nivo pre ukrajinske krize, što „nije nebitno za konkurentnost naših proizvoda na tamošnjem tržištu“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

9. мај 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci