Nakon 2050. godine, u Srbiji će u poređenju sa današnjicom biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima. Do 2073. godine, za 50 godina možemo doći u situaciju da leta zbog klimatskih promena traju i po šest meseci.
O tome u tekstu za portal Klima 101 piše Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
U Srbiji porast prosečne temperature će dostići 2,2 °C
Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.
Naravno, već smo na tom putu: aktuelna merenja pokazuju da je prosečna temperatura u Srbiji već porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa je nekoliko puta veća od nivoa pre nekoliko decenija.
Odgovor na sva ova pitanja leži u fizici Zemljine atmosfere.
„Zakoni koji vladaju u atmosferi sz nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu ‘na krajevima’, u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplave“, navodi se u analizi.
Leta u Srbiji biće sve sličnija mediteranskim, a trajaće i do šest meseci. Srbija se nalazi u „tranzitnoj zoni“, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.
Granice između godišnjih doba će se smanjiti
Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.
Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu.
U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.
Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas.
„Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine“, dodaje se u tekstu.
U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote.
o je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.
Period vegetacije se produžava
Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.
Usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava.
Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.
Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.
U Srbiji, u kojoj svakako treba da očekujemo jače i duže periode toplotnih talasa u narednih 50 godina, trenutno živi veliki procenat stanovnika starijih od 65 godina – oko 17 odsto.
Ali nisu nam stari danas zapravo “ciljna grupa”: upravo je sadašnja generacija mladih ljudi, istih onih koji mogu uticati na buduće ishode ublažavanja klimatskih promena, ta koja će za pedeset godina imati preko 70 godina.
Izvor: Novaekonomija
Foto: Pixabay
