nestašica

Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

Sa nestašicom lekova najpre su se sredinom prošle godine suočile zemlje Evropske unije. Bilo je problema u proizvodnji antibiotika, analgetika, lekova za snižavanje temperature a deo tog stanja, zbog zavisnosti od uvoza, prelio se i na Srbiju. Posebno je zimus zafalilo antibiotskih sirupa za decu, čija se sezonska uvećana potrošnja baš mogla i predvideti. Ipak, postojala je zamena, neke od apoteka sa opremljenim laboratorijama mogle su same da pripreme sirupe i stanje se ubrzo normalizovalo.

Prema poslednjim izveštajima, u domaćim apotekama još uvek nedostaje „ozempik“, lek za pacijente sa dijabetesom 2, a razlog je bizaran – utvrđeno je da on efikasno utiče na smanjenje telesne težine, pa je krenula masovna navala na apoteke. Država je reagovala, zaoštrila je uslove prodaje, lek se može izdati samo pacijentima sa utvrđenim dijabetesom i uz lekarski recept, ali apotekari tvrde da i dalje ne dobijaju dovoljne količine.

Da li je sve pod kontrolom?

Posle prvih signala o mogućim nestašicama, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić, najavila je da će se raditi na povećanju proizvodnje sirovina i lekova, kao i na proširenju asortimana domaćih fabrika. I predsednica Vlade Ana Brnabić, krajem proteklog meseca prilikom posete Hemofarmu, fabrici koja drži gotovo četvrtinu tržišta u Srbiji i sa oko jedan odsto učestvuje u izvozu naše zemlje, tvrdila je da problema u snabdevanju nema i da su ona i „predsednik Srbije Aleksandar Vučić u stalnoj komunikaciji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i proizvođačima lekova u Srbiji“.

To je potvrdio i generalni direktor fabrike, Ronald Zeliger koji je dodao i da do problema dolazi zbog nestašice aktivnih supstanci, da je tako u celom svetu, ali da su obezbedili puna skladišta aktivnih sastojaka. „Hemofarm pokušava da obezbedi kontinuiranu isporuku. Imamo uvek plan B, ako nam je nedostupan jedan sastojak, možemo da upotrebimo drugi“, rekao je Zeliger.

I Nenad Burazor, menadžer prodaje u Galenici koja je drugi po veličini snabdevač na srpskom tržištu, kaže za B&F da u ovom trenutku nemaju nikakvih problema sa nestašicama, niti ih očekuju u narednom periodu.

„Trudimo se da na duži rok planiramo i obezbeđujemo dovoljne količine sirovina na lagerima, pa ne očekujem zastoje, niti druge probleme u proizvodnji. Tokom pandemije bilo je teškoća zbog povećane tražnje, ali mi imamo dobru komunikaciju sa distributerima sirovina, planiramo adekvatne količine i trudimo se da obezbedimo što više zaliha“, kaže Burazor.

Objašnjava da se sirovine ne proizvode u našem bližem okruženju, kao i da su njihova receptura i dobavljač sadržani u registracionom fajlu koji se predaje regulacionom telu. Sagovornik naglašava da su te supstance podložne obaveznim kontrolama kvaliteta i uslova u kojima se proizvode, i da poseduju sve neophodne sertifikate.

Ali, stanje globalne ekonomije ukazuje da u svakom trenutku može da eskalira ključni problem – to što kao i druge razvijene zemlje Zapada, ni Srbija više nema svoju proizvodnju komponenti potrebnih za izradu lekova. Svi su se, pre više od tri decenije, oslonili na jeftin uvoz iz Kine, Indije i Pakistana.

U Privrednoj komori Srbije nemaju podatke o stanju na tržištu i potencijalnim nestašicama, ali ukazuju da su svi proizvođači u obavezi da dnevno obaveštavaju RFZO ukoliko se problemi ukažu. Mirjana Vučićević, sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost u PKS potvrđuje za B&F da domaće fabrike više ne proizvode sirovine, osim eventualno nekih pomoćnih supstanci.

„Veliki je problem što nemamo farmaceutsko-hemijsku industriju, ali sa tim se suočavaju i mnogo veće, razvijenije zemlje. Za sada, nema ozbiljnih reperkusija jer su uvek dostupne zamene drugih proizvođača, sa istom aktivnom supstancom“, tvrdi Vučićević.

Druga strana medalje

Apotekari, međutim, imaju za nijansu drugačiju priču. Tvrde da pojedinih lekova čas ima, čas nema, a da od oktobra prošle godine ne dobijaju dovoljno „ozempika“ i pored mera koje je RFZO preduzeo. Dragutin Rajevac, predsednik Udruženja privatnih apoteka, kaže da su „smešne količine sirovina koje sami proizvodimo“ i da su velike farmaceutske kuće pobegle od tog posla zato što je na Dalekom Istoku to bilo izuzetno jeftino.

„Vi date proizvođaču specifikaciju određene sirovine, šta mora da sadrži, šta ne sme a šta se toleriše i do koje granice i oni vam to naprave, u srednjem kvalitetu, ali ispoštuju te parametre. A cena je bila vrlo, vrlo podnošljiva u odnosu na troškove organske ili neorganske sinteze koju bismo mi morali ovde da radimo i čije razvijanje zahteva ogromna sredstva. Uvoz tih komponenti je bio tri puta jeftiniji, a birate kvalitet i cenu. Međutim, uslovi su se promenili sa početkom rata u Ukrajini, sve je otišlo gore za 30 ili 40 odsto. Ambalaža je skuplja čak 107 procenta, pri čemu ne može da se koristi jeftinija, jer registracija leka obuhvata i pakovanje u kome će se prodavati“, navodi za B&F Rajevac.

Objašnjava da se dešava da proizvođač registruje lek za koji mu je odobrena cena od 60 dinara, u koju je uračunato 10 dinara za ambalažu. Ako ona u međuvremenu duplo poskupi, proizvođač se suočava sa gubitkom. Zbog toga on smanjuje proizvodnju, čime vrši pritisak na građane, medije i konačno na državu da odobri poskupljenje.

„Problem je što Fond to radi jako sporo. Ide mehanizam ’sad ćemo’, pa ’da se dogovorimo’, ’napravimo radnu grupu’, ’konstituišemo’… Kupuju vreme, jer za svaki dan u kome se lekovi ne izdaju, fond zdravstva ima uštedu. Zato farmaceutske kuće smanjuju proizvodnju, lek se pojavljuje povremeno, tek da održe licencu sve dok se cena ne uskladi sa troškovima proizvodnje. One i tokom tog perioda usaglašavanja posluju sa gubitkom, ali je on daleko manji u odnosu na punu proizvodnju. Sreća je to što evro miruje za sada, jer se uglavnom kupuje u toj valuti, eventualno za dolare, ali i održavanje tog kursa košta građane“, ističe Rajevac i naglašava da je u takvim uslovima pred lekarima i apotekarima veliki posao, međusobne konsultacije o tome koji su lekovi dostupni na rafovima i mogu se prepisivati pacijentima, kojih nema, šta je zamena ili se može napraviti u apotekama koje imaju registrovane laboratorije.

On dodaje da je pojava povremenih nestašica i „nadgornjavanja“ farmaceutskih kuća sa državama u kojima posluju, decenijama prisutna jer je ne samo kod nas, već i u razvijenom svetu, cena leka sastavni deo njegove registracije, ne može se menjati bez odobrenja dok su pomoćna sredstva, suplementi, na režimu slobodnog formiranja.

„Kada se svi ti razlozi sakupe tokom jednog turbulentnog perioda u svetu, razumljivo je i da se tržište lekova ljulja. A kako Srbija nije izolovana, sve te nestašice, manje-više se prelivaju i kod nas“, komentariše Rajevac.

Naš sagovornik ukazuje da se razmere moguće nestašice u narednom periodu ne mogu utvrditi jer se ne zna koliko koja fabrika ima zaliha. Ali, bar na osnovu rasta troškova ili procene o sezonskoj potražnji za nekim medikamentom, snabdevanje bi moglo da bude mnogo bolje. „Neko, međutim, nema interes da spreči nestašice, jer to košta”, zaključuje Rajevac.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Danilo Alvesd, Unsplash