Tag:

nezaposlenost

Očekuje se da će broj nezaposlenih u svetu porasti za tri miliona

by bifadmin 17. јануар 2023.

Očekuje se da će globalni rast zaposlenosti naglo usporiti na jedan odsto ove godine, u poređenju sa dva procenta u 2022. godini, zbog ekonomskih posledica koje je izazvao rat u Ukrajini, visoke inflacije i strože monetarne politike, saopštila je Međunarodna organizacija rada (MOR).

Istovremeno, očekuje se da će broj nezaposlenih u svetu porasti za tri miliona, na 208 miliona u 2023. godini, dok će inflacija „pojesti“ realne plate, navodi MOR u izveštaju o svetskim trendovima, preneo je Rojters.

Manjak novih radnih mesta pogodiće zemlje u vreme kada se mnogi i dalje oporavljaju od ekonomskog šoka zbog globalne pandemije, a broj zaraženih od korona virusa ponovo raste u Kini nakon što je Peking ukinuo stroga ograničenja izolacije, navela je agencija.

– Usporavanje rasta globalne zaposlenosti znači da ne očekujemo da će gubici nastali tokom krize kovid-19 biti prevaziđeni pre 2025. godine – rekao je Ričard Samans, direktor istraživačkog odeljenja MOR-a i koordinator izveštaja.
Trenutno usporavanje znači da će brojni radnici morati da prihvataju poslove slabijeg kvaliteta, često sa veoma niskom platom, ponekad sa nedovoljno radnih sati, saopštila je MOR. Kako cene rastu brže od nominalnih prihoda od rada, postoji rizik da kriza vezana za troškove života gurne sve više ljudi u siromaštvo, ocenio je MOR.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

17. јануар 2023. 0 komentar

Naredna dve godine očekuje se rast nezaposlenosti

by bifadmin 23. новембар 2022.

U naredne dve godine se očekuje mnogo ozbiljniji rast nezaposlenosti dok se stabilizacija očekuje 2025. godine u EU i SAD, rečeno je danas na predstavljanju Bele knjige 2022 Saveta stranih investitora.

Kada je reč o Srbiji, profesor Miroljub Labus, rekao je da je nezaposlenost strukturne prirode, relativno nezavisna od inflacije i promena u bruto domaćem proizvodu.

On je dodao da se prognozira pad BDP-a u Srbiji, ali da neće doći do recesije kao i da je inflacija trajni a ne privremeni poremećaj. U prezentacije istaknuto i da se inflacija neće vratiti u ciljane okvire tri odsto, plus/minus 1,5% do 2025.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pizabay

23. новембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Dolazi vreme skupih kredita koje će potrajati

by bifadmin 15. септембар 2022.

Ukoliko inflacija koja se približava stopi od 15 odsto i dalje bude visoka, doći će do pada privredne aktivnosti i rasta nezaposlenosti, piše portal 021.rs.

Nasuprot tome, suzbijanje inflacije vodi rastu kamatnih stopa i sve teže dostupnim kreditima.

Poslednjih nedelja građani Srbije su uznemireni gledajući svakodnevni rast cena i osnovnih potrepština. Istovremeno, iz banaka učestalo stižu vesti o rastu kamata, sledstveno i rastu kreditnih rata. I za nekoliko godina stare pozajmice.

Posebno su promene bile uočljive od četvrtka kada je Evropska centralna banka u jednom cugu referentnu kamatu podigla za čak 0,75 odsto, rekordno od kako postoji zajednička valuta. Kako je dinar potpuno „evroiziran“, usledio je rast i referentne kamate Narodne banke Srbije.
Rast zapisan u ugovoru

Posledice po građane su vidljive najviše pri otplati kreditnih rata. Gro pozajmica ugovoren je sa delimično promenljivom kamatom, zavisnom od visine takozvanog euribora. Novi bankarski trendovi vode rastu euribora, koji je nedavno jedno vreme bio negativan, pa su građani, što je istorijski kuriozitet, uživali u kreditima čija godišnja kamata nije premašivala tri, a često je bila i ispod dva procentna poena.

Rast tražnje je podsticao cene

Na promene uslova otplate korisnici često gunđaju i optužuju banke. Ovoga puta, međutim, nisu u pravu. Kreditni ugovor je ostavljao mogućnost za ovakve promene, korisnici su na vreme bili precizno upoznati sa mogućim kretanjem visine kreditne rate.

Zapravo, reč je promenama u monetarnoj politici SAD, čije posledice u globalizovanom svetu trpe, potom i slede, sve ostale centralne banke. Reagujući na svetsku finansijsku krizu sa kraja 2008. godine, Ameri su godinama besomučno ubacivali novac kako bi podsticali posustalu tražnju. Na tržištu se našlo premnogo novca, građani su počeli da kupuju.

Rast tražnje je podsticao cene, pa su i cene neprikidno rasle, posebno akcije nekretnina, obrazovanja, zdravstvenih usluga, što je veliku većina građana SAD vodilo uvećanju duga. Kupovina jeftine robe iz Azije stvarala je kod građana iluziju očuvanja kupovne moći.

Mnogo novca na tržištu

Sa dve-tri sezone zakašnjenja sličnu monetarnu politiku sledile su Evropska centralna banka i ostali veći globalni emiteri novca. Kreirana je i slična potrošačka atmosfera, pa je i u EU došlo da naglog uvećanja cena nekretnina i akcija, ali i sportskih transfera, umetnina, pojedinih usluga. U suštini, srednja klasa je pala na bar dva-tri stepenika nižu poziciju.

Bilo je nužno da se spreči masovno nezadovoljstvo građana i izlaz je nađen u prevelikoj količini novca na tržištu, čija je posledica drastično pojeftinjenje kredita. Kamate su padale sve niže, dok nisu dotakle nulu, a ne mali period kamate pri kupovini dugoročnih obveznica jakih ekonomija poput Nemačke bile su i negativne, odnosno kupac je plaćao što mu „jaka ekonomija“ čuva novac.

Nestanak štednje

Povoljno za srednju klasu bili su nikad jeftiniji krediti. Pre četvrt veka korisnik je bio zadovoljan ako je podigao dvadesetogodišnji stambeni kredit uz kamatu od pet i po odsto. Međutim, donedavno su se kamate vrtele oko 2,2 odsto, dva i po puta niže. No, malo ko je uočio drugu stranu medalje, nestanak štednje u bankama, pošto je kamata pala na nulu.

Praktično, građanin je izgubio mogućnost da ono što je zaradio čuva u novcu, najlikvidnijoj formi imovine, pri čemu je kamata pokrivala bar veći deo inflacionog gubitka. Korisniku je preostalo da kupuje, nadajući se da će krediti uvek biti dostupni i lako otplativi.

Gomila novca upumpana na finansijska tržišta podstakla je maniju kupovanja, time i inflaciju. Dodatni podsticaj dogodio se tokom pandemije izazvane kovid virusom. Građani su se povukli u stanove, društveni život je bezmalo zamro, ekonomija bila u ozbiljnom zastoju. Uz obrazloženje da je potrebno da se podstakne potrošnja, države su se ponovo odlučile za provereni recept, besomučno ubacivanje novca. Veći deo love završio je u akcijama i nekretninama, manji deo našao se u rukama građana i oni su intenzivirali kupovinu.Sve počinje od FED-a

Još neugašena inflacija se razmahala, potom i razbukala. Tako je juna meseca u SAD iznosila 9,1, dok je u EU dostigla i 10,5 odsto. Srbija sa 12,6 odsto nije rekorder, ali ne bi bilo iznenađenje da za nekoliko meseci zasedne i na samom vrhu. Rast cena je neisplativ za proizvođača, gubi i postupno smanjuje privrednu aktivnost svodeći proizvodni asortiman na robe na kojima najmanje gubi.

Nezaposlenosti dodatna pretnja svake inflacije

Ako se rast cena oduži, preduzeća uočljivo smanjuju proizvodnju, pa i prekidaju kako ne bi izgubila kapital. Naravno da pri takvom razvoju događaja, svi direktori redukuju broj zaposlenih, pa je tako rast nezaposlenosti dodatna pretnja svake inflacije.

Zato bankari, nakon političke procene da je dalje podsticanje rasta cena štetno, počinju da suzbijaju inflaciju. Sredstvo je uvećanje kamate, pa novac i investicije postaju skuplji. Ponašanje bankara u manje razvijenim državama je istovetno samo sa određenim vremenskim zaostatkom. Stoga kada je pre pola godine FED počeo da podiže referentnu kamatnu stopu, bilo je jasno da će korenite promene zahvatiti ceo svet. Signal zaokreta bilo je uzastopno uvećanje stope FED-a za 0,75 odsto, što je prava ratkost.

Bitne cene energenata

Bankari pokušavaju da inflaciju vrate u pojas između dva i tri odsto, radi očuvanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Kako je situacija u Evropi nakon rusko-ukrajinskog sukoba znatno teža, izvesno je da je i inflacija veća pretnja. Stoga je i ECB, posle dužeg oklevanja, pošla istim stopama. Čini se da će u EU borba za zaustavljanje rasta cena sa svim pratećim posledicama biti i duža i neizvesnija.

Istovremeno rastu i kamate korisnika bankarskih kredita. Otuda jadanja korisnika na sve veće obaveze, a biće još uvećane kako se promena monetarne politike bude ubrzavala. Sada se svi pitaju dokle će rasti kamate? Odgovor je dok se ne suzbiju snažni inflacioni pritisci, a veliku ulogu imaće i cene energenata, energije i hrane u predstojećem periodu, preko kojih prosećan čovek najviše oseća promene. Teško je dati precizan odgovor, ceo proces umnogome zavisi i od političke situacije.

Kako za sada niko ni ne govori o kraju sukoba na istoku Starog kontinenta, čini se da će neugodan trend potrajati bar do sredine sledeće godine.

No, i kada se inflacija svede na podnošljivu, kamate će još neko vreme biti visoke, potom će početi da lagano padaju, ali teško da će se vratiti na donedavni nivo. Nailazi vreme skupih kredita i potrajaće.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

15. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Dr Propast: Svetska ekonomija prolazi kroz radikalnu promenu režima

by bifadmin 12. август 2022.

Stagflacija je situacija u kojoj je stopa inflacije visoka ili raste, ekonomski rast zemlje usporava, a nezaposlenost takođe ostaje visoka

Globalna ekonomija je na putu stagflacije i centralni bankari bi se mogli uhvatiti u zamku pokušavajući da normalizuju monetarnu politiku, rekao je priznati ekonomista Nurijel Rubini, poznat i kao “Doktor propast”, zbog njegovih sumornih ali najčešće ispravnih prognoza.

– Svetska ekonomija prolazi kroz radikalnu promenu režima – rekao je on u tekstu za Project Syndicate u utorak, proglašavajući kraj tzv. „velike moderacije“, tokom koje su ekonomije uživale u niskoj inflaciji i visokom rastu.

Dužnička zamka

Pozitivni trendovi su bili standard u proteklih nekoliko decenija, ali se preokreću u ono što Rubini naziva – Velikom stagflacijom: doba visoke inflacije, niskog rasta privrede, visokog duga i potencijala za ozbiljne recesije, prenosi Investitor.me.

Globalne ekonomije imaju veće nivoe duga nego ranije, pripremajući teren za, kako je naveo, potencijalni neuspeh centralnih banaka.
– Centralne banke su zbog toga zaključane u „dužničkoj zamci“, a svaki pokušaj normalizacije monetarne politike dovešće do porasta tereta servisiranja duga, što će opet dovesti do velikih nesolventnosti, kaskadnih finansijskih kriza i pada u realnoj ekonomiji – objasnio je Rubini.

Težak period i za investitore

U nedavnim izjavama, Rubini je izneo prognoze da bi vrednosti akcija mogle pasti i do 50 odsto, a predviđanja blage recesije nazvao je zabludama. Za novu ekonomsku eru, njegova poruka za investitore nije ništa optimističnija.

– Tokom velike stagflacije, obe komponente bilo kog tradicionalnog portfelja imovine, bile to dugoročne obveznice, i američke ili globalne deonice, pretrpeće težak period, potencijalno dovodeći do ogromnih gubitaka – smatra Rubini.

Izvor: 24sedam.rs

Foto; Pixabay

12. август 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno

by bifadmin 24. јун 2022.

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno, a nezaposlenost je brzo skočila sa 186 miliona, kolika je bila 2019. godine, na 207 miliona kolika je trenutno, rekao je danas nacionalni koordinator međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić.

„Više od 40 miliona ljudi nalazi se u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu i 15 miliona su uglavnom žene u prisilnim brakovima. Sve se to odvija samo zato što je profit od takvog prisilnog rada ogroman i iznosi oko 150 milijardi dolara godišnje“, rekao je Protić na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“.

On je rekao da je zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se prema njegovim rečima, desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda.

„Dosadašnji pokazatelji stanja na tržištu rada kao što su stopa nezaposlenosti, prosečna zarada i produktivnost rada, nisu dobro merilo, pa smo morali da izađemo sa jednim novim, a to je gubitak radnih sati u svetu. On predstavlja kompozitno merilo rasta nezaposlenosti i neaktivnosti, skraćenje radnih sati, ali i plaćenih, a neobavljenih poslova“, rekao je Protić i dodao da je „merilo pokazalo da je gubitak ogroman“.

Nejednakosti koje su već bile prisutne samo su se pogoršale

Na vrhuncu pandemije 2020. godine taj gubitak u Evropi i u Srbiji iznosio je, kako je rekao, 14,5 odsto izubljenih radnih sati, a to znači da 14,5 odsto ljudi kao da nije uopšte moglo da radi.

Dodao je i da su se nejednakosti koje su već bile prisutne samo pogoršale, kao i da su žene i mladi posebno pogođena grupa.

Kada je u pitanju udar na siromaštvo, uočen je skok oko 10 odsto u kategoriji ekstremnog siromaštva, gde ljudi žive sa manje od devet dolara dnevno.
Nisko plaćeni radnici su, prema rečima Protića, najviše propatili usled kovida jer su izgubili posao, što je povećalo iznos prosečne zarade.

„U pandemiji su više bila pogođena mala preduzeća nego velika koja su inače produktivnija“, rekao je on.

Istakao je da se fiskalna podrška pokazala značajna u vreme pandemije u svetu, a da „helikopterski novac nije morao baš da se potroši, mada je u prvom kvartalu 2020. godine to bila jedna od retko delotvornih mera koja je ublažila i Džini koeficijent nejednakosti u zemlji u datom trenutku“.

Protić je istakao da je vakcinacija ublažila gubitak radnih sati, oko dva odsto i spasila oko 307 miliona radnih mesta u svetu i da je ublažila rizike pandemije jer su ljudi mogli da se vrate na posao.

„Bezbednost i zdravlje na radu je tema koja je, zahvaljujući pandemiji, izašla na videlo. S tim u vezi, Srbija je ratifikovala dve nove konvencije koje se tiču bezbednosti zdravlja na radu, a to su Konvencija 155 i 157. Nadamo se da ćemo da doprinesemo u ovoj oblasti i novim zakonima od kojih je posebno bitan Zakon o osiguranju protiv povrede na radu“, zaključio je Protić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

24. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Stopa nezaposlenosti u Srbiji 9,8 odsto

by bifadmin 1. март 2022.

U poslednja tri meseca prošle godine stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 9,8 odsto, navodi se u Anketi o radnoj snazi koju je danas objavio Republički zavod za statistiku.

Najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako i neformalne, zabeleženo je u sektorima građevinarstva i poljoprivrede, lova i šumarstva, što je posledica smanjenja obima poljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima, navodi se u Anketi.

Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja i među onima starosti od 35 do 54 godine, a gledajujući po regionima rast je zabeležen jedino u Vojvodini, dok je najveće smanjenje zaposlenosti u Beogradu.

Stopa dugoročne nezaposlenosti beleži pad, navodi RZS, i u četvrtom kvartalu 2021. godine bila je 4,6 odsto što u odnosu na treći kvartal predstavlja smanjenje od 0,6 odsto.

Broj zaposlenih mladih smanjen je za 28.100, dok je broj nezaposlenih veći za 8.000, tako je stopa zaposlenosti kod mladih zmeđu 15 i 24 godine smanjena za četiri odsto, dok je procenat nezaposlenenih u istom periodu bio veći za 5,6 odsto.

Udeo mladih u ovom uzrastu koji niti rade niti su u procesu obrazovanja, u ukupnoj populaciji mladih, je u poslednja tri meseca 2021. bio 15,6 odsto, što u odnosu na treći kvartal iste godine predstavlja smanjenje od 2,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Odliv radne snage je veći problem nego nezaposlenost u Srbiji

by bifadmin 23. септембар 2021.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u periodu od aprila do juna ove godine bila 11,1 odsto, ista kao što je bila u drugom kvartalu 2019, kada krize sa pandemijom nije bilo.

U poređenju sa prvim kvartalom, prema poslednjim podacima RZS, nezaposlenost je u mesecima od aprila do juna bila manja za 1,7 odsto, a manje nezaposlenih je u svim regionima – u Vojvodini je ta procenat pao sa 10,9 odsto na 9,6 odsto, u Beogradu sa 9,6 na devet odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 14,7 na 13,6 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 16,8 odsto na 12,1 odsto.

U poređenju sa istim kvartalom prošle godine, kada je u jeku bilo zatvaranje zbog pandemije virusa korona, broj nezaposlenih ove godine je povećan za 51,3 odsto (sa 232.000 na 352.000).

U populaciji mladih od 15 do 24 godine, u drugom kvartalu 2021, u poređenju sa istim periodom prošle godine, smanjio se broj onih van radne snage i to za 78.000, s tim što je zaposlenje našlo 52.000 njih, dok je u nezaposlene „prešlo“ gotovo 16.000 mladih.

Sva poređenja sa prošlom godinom, naročito u ovim mesecima kada je na snazi bilo potpuno zatvaranje, ne daju pravu sliku. Tada je u tom periodu nezaposlenost bila 7,9 odsto, od početka godine razumljivo se „pokvarila“, ali do onog nivoa na kom je Srbija na ovom polju bila pre dve godine.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je to rezultat porasta zapošljavanja u građevinskom sektoru, jer kako rastu investicije u infrastrukturne projekte raste i broj radne snage.

„Osim toga, imamo i sindrom belog praha, odnosno raste stambena izgradnja pa je u građevinarstvu uvećana potreba za radnom snagom, koju moramo i da uvozimo. Do otpuštanja je došlu u nekim drugim uslužnim delatnostima i to je nadoknađeno na ovom sektoru, dok prerađivačka industrija svakako ima rast“, objašnjava Đogović za Danas.

Veliki problem nedostatak radne snage

U odnosu na 2019, ističe on, imamo rast industrijske proizvodnje, ali i maloprodajnog prometa, izvoz je veći, BDP je veći i stopa nezaposlenosti u ravni sa 2019. govori o tome da nismo ušli u krizu.

„Došlo je do određenih slabosti u nekim sektorima, ali u celini industrija beleži rast, građevinarstvo posebno, poljoprivreda isto. Logično je da je rezultat slabiji, ali to ukazuje da su neki segmenti uspeli da amortizuju taj rast nezaposlenosti u nekim
drugim sektorima“, napominje naš sagovornik.

Đogović kaže da su neki sektori u uslugama podbacili zbog pandemije, dok su drugi imali pojačanu potrebu za radnom snagom, koje nemamo dovoljno, što je sve na neki način dovelo do toga da rezultat ove ne bude lošiji nego 2019. godine.

On kaže da je veliki problem nedostatak radne snage i da se on posebno oseti u građevinarstvu, ali i transportu, naročito medicini, što je problem bio i ranije a šta je pandemija potpuno razotkrila.

Za sindikate ovi podaci ne govore mnogo jer su radnici u praksi, poput onih iz Geoksa nedavno, osetili šta znači ostati bez posla. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da nezaposlenost jeste donekle ublažena intervencijom države, ali da to apsolutno nije bilo dovoljno naročito u sektorima u kojima je pad bio osetan.

„Prošle godine u Srbiji je gotovo 60.000 ljudi ostalo bez radnih mesta i to u sektorima ugostiteljstva i turizma. Mislim da to stanje nije moglo da se popravi za tako kratko vreme. U većini tih sektora zapošljavaju se radnici u sivoj zoni pa to statistički ne deluje da je nezaposlenost tolika, ali će se osetiti“, ističe Mihajlović.

Nedostatak radne snage i u Nemačkoj i u skandinavskim zemljama

Jedan broj mladih ljudi kako se granice budu otvarale, kako kaže, odlaziće van zemlje jer postoji veliki nedostatak radne snage i u Nemačkoj i u skandinavskim zemljama.

„Nažalost, ukoliko oni budu otišli, mi nećemo imati problem nezaposlenosti, već problem odliva radne snage“, napominje Mihajlović.

On kaže da nije siguran šta će biti sledeće godine, ali očekuje da će, ako se pandemija nastavi, Krizni štab u nekom trenutku morati da preduzme restriktivne mere koje će opet imati svoje posledice.

„Videli ste šta je bilo sa Geoksom, Jura najavljuje da smanjuje broj radnika, jer je tržište, naročito automobila, zamrlo. Naša privreda, strani investitori uglavnom su vezani za auto industriju i kriza će se najviše odraziti na njih. Sada se održava jer država interveniše, subvencioniše plate, ali to će trajati do kraja godine, a sledeće ili će država nastaviti da subvencioniše ili će oni smanjivati broj radnika, što će dovesti do veće nezaposlenosti ili odlaska ljudi iz Srbije“, ističe Mihajlović i napominje da ne postoji čarobni štapić i da će firme ili raditi ili u nedostatku posla otpuštati radnike, a da će ti radnici bez posla verovatno otići za nekim drugim poslom, ali ne u našoj zemlji.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za Danas da se plaši da za nekoliko godina nećemo imati radnika.

„Sve što se gradi trenutno povučena je građevinska operativa, zanatski deo je ugrožen, nema ko da radi. U Zapadnoj Evropi ranije su bile prepreke da se naši ljudi zaposle, sad je toga sve manje, radije će da prime nekog sa Balkana nego iz Azije“, ističe Vujović i napominje da je pre nekoliko godina bilo 750.000 nezaposlenih, a da se to najviše smanjilo jer su ljudi otišli.

2,8 miliona zaposlenih

U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine bilo zaposleno 2,8 miliona ljudi, nezaposleno 352.000, a van radne snage 2,7 miliona starijih od 15 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ovakva međugodišnja kretanja koja se odnose na povećanje nezaposlenosti na račun smanjenja stanovništva van radne snage, jesu, kako ističu u RZS, posledica promena izazvanih krizom usled pandemije.

„U drugom kvartalu 2020. pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa, prema definicijama MOR-a, nisu smatrani nezaposlenim, već su svrstavani u kontingent stanovništva van radne snage“, objašnjavaju u RZS povećanje stope nezaposlenosti sa 7,9 odsto u drugom kvartalu 2020. godine na 11,1 odsto u drugom kvartalu ove godine. Najveći broj zaposlenih u drugom kvartalu radio je u uslužnom sektoru (55,2 odsto), u industriji (23,6 odsto) i poljoprivredi (15,3 odsto), a najmanji u građevinarstvu (5,9 odsto).

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

23. септембар 2021. 0 komentar

Ekonomija

U prvom kvartalu 2021. porasla nezaposlenost

by bifadmin 1. јул 2021.

U prvom kvartalu ove godine u Srbiji je bilo 2,72 miliona zaposlenih, a nezaposlenih gotovo 400.000, odnosno 12,8 odsto.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021, u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle, zaposlenih je sada za nepunih 80.000 manje, a ako se pogledaju ista tri meseca 2020. nezaposlenost je porasla za 2,1 odsto.

Ukupna zaposlenost smanjena je za 79.500, pre svega, kako navode u RZS, zbog smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru, i to za približno 68.000, a najveći pad zaposlenosti je u poljoprivredi, što se objašnjava smanjenjem obima poljoprivrednih radova u zimskim mesecima.

Oni koji su u ovom periodu najviše ostajali bez posla su građani stariji od 55 godina i srednjeg nivoa obrazovanja – njih je blizu 50.000 ostalo bez posla. Gledano po regionima, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji broj zaposlenih smanjen je za više od 50.000, dok se rast broja zaposlenih beleži jedino u Beogradu, za nekih 5.200. Za otprilike isto toliko povećan je i broj mladih koji su počeli da rade a imaju više od 15, a manje od 24 godine. To je doprinelo da se stopa nezaposlenosti kod mladih smanji na 32,2 odsto, iako je taj procenat nezaposlenih veći za 2,3 odsto kada se posmatra u odnosu na isti period prošle godine, što je neposredno i na samom početku pandemije.

Nezaposlenost je veća kod žena, stopa onih koji ne rade je 13,7, dok je kod muškaraca 12,1 odsto. Na nivou regiona, ova stopa bila je najmanja u Beogradu (9,6 odsto), zatim u Vojvodini (10,9 odsto), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (14,7 odsto). Najveća nezaposlenost je na jugu i istoku zemlje gde ne radi 16,8 odsto stanovništva.

Nova metodologija

Podaci iz ove ankete su prvi urađeni na osnovu nove metodologije, a u RZS kažu da je najznačajnija metodološka promena u odnosu na ranije to što se sada iz kontingenta zaposlenih isključuju oni koji proizvode poljoprivrednu robu i usluge koje su namenjene ličnoj potrošnji, odnosno oni koji robu koju proizvode ne plasiraju nigde na tržište. S druge strane, svi oni koji su makar jedan sat u sedmici proveli na radnom mestu računaju se kao zaposleni. Statistika kao zaposlene računa i sezonske radnike koji u toku sedmice nisu imali posao, ali koji računaju da će kada počne sezona moći da rade.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1. јул 2021. 0 komentar

Ekonomija

Ove godine menja se metodologija “brojanja” zaposlenih

by bifadmin 28. јануар 2021.

Republički zavod za statistiku saopštio je da će u ovoj godini preći na novu, redizajniranu metodologiju Ankete o radnoj snazi.

Cilj revidiranja metodologije jeste poboljšanje sadržaja Ankete kako bi se omogućilo preciznije praćenje kretanja na tržištu rada, piše u saopštenju ove institucije.

Kakve promene možemo očekivati?

Neke od najznačajnijih metodoloških promena odnose se na isključivanje lica koja proizvode robu i usluge većim delom namenjene ličnoj potrošnji, a manjim delom tržišnoj razmeni iz kontingenta zaposlenih. Uvode se nova pitanja, a neka postojeća se preformulišu kako bi se adekvatnije ispitala kretanja na tržištu rada, poput rastuće fleksibilne zaposlenosti; kako bi se preciznije utvrdile prepreke za učešće na tržištu rada; kako bi se utvrdile najefikasnije metode pronalaženja posla; obezbedilo preciznije merenje odsustva i razloga odsustva sa posla, samim tim i izvršenih i neizvršenih časova rada; omogućila detaljnija analiza poslovne strukture samozaposlenih i sl.

Nastupajuće metodološke promene mogu imati efekte na ključne indikatore Ankete o radnoj snazi, kao što su stope zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti. Kako bi se ispitali efekti promene metodologije i obezbedili elementi za reviziju najvažnijih statističkih pokazatelja (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, neaktivnosti), tokom 2020. godine paralelno je sprovedeno pilot i redovno istraživanje. Takođe, tokom 2020. godine razvijeno je novo aplikativno rešenje za unos podataka Ankete o radnoj snazi, koje treba da olakša popunjavanje upitnika.

Nove podatke dobijamo sredinom godine

Objavljivanje prvih rezultata Ankete o radnoj snazi (za prvi kvartal 2021) po novoj metodologiji planirano je za kraj juna 2021. godine (mesec dana kasnije nego što je do sada to bila praksa), kada će biti raspoloživo i više informacija o metodološkim promenama i njihovim efektima na glavne statističke pokazatelje. Tada će biti urađena i revizija već objavljenih podataka kako bi se obezbedila uporedivost glavnih indikatora sa novom metodologijom.

Izvor: RZS

Foto: Peggy_Marco, Pixabay

28. јануар 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Nezaposlenost porasla za 1,795 miliona u EU i za 1,425 miliona u Evrozoni

by bifadmin 9. јануар 2021.

Nezaposlenost u EU i Evrozoni pala je u novembru za 0,1 procenat u odnosu na oktobar 2020. godine, ali je i dalje u porastu odnosu na isti period 2019. godine, navodi statistički zavod Evropske unije.

U novembru 2020. godine stopa nezaposlenosti u Evrozoni iznosila je 8,3 odsto, to je pad sa 8,4 odsto iz oktobra 2020, ali i porast od 7,4 odsto koliko je iznosila u novembru 2019.

U EU, stopa nezaposlenosti iznosila je 7,5 odsto u novembru 2020. godine to je pad sa 7,6 odsto iz oktobra 2020, ali i porast u odnoosu na 6,6 odsto koliko je iznosila u novembru 2019.
Evrostat procenjuje da je u novembru 2020. godine bilo nezaposleno 15,933 miliona muškaraca i žena u EU, od kojih 13,609 miliona u Evrozoni.

U poređenju sa oktobrom 2020. godine, broj nezaposlenih smanjen je za 222 000 u EU i za 172.000 u Evrozoni.

U poređenju sa novembrom 2019. godine, nezaposlenost je porasla za 1,795 miliona u EU i za 1,425 miliona u Evrozoni.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

9. јануар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci