penzije

Samo tri odsto građana „iole redovno“ štedi za privatnu penziju u Srbiji, pokazuje upravo objavljena analiza Fiskalnog saveta Srbije koja obuhvata prethodnih 15 godina postojanja privatnih penzijskih fondova u našoj zemlji.

Stope prinosa na ovu „štednju za starost“ nisu zadovoljavajuće što je rezultat visokih naknada koje se naplaćuju i zakonskih ograničenja u investiranju prikupljenih sredstava. Suštinsko uključivanje ovakve štednje u penzijski sistem Srbije ipak će, upozorava Fiskalni savet, zahtevati korenitu reformu i promenu sadašnjeg pristupa, što uključuje i tenderski odabir privatnog investicionog fonda koji bi penzijsku štednju svih štediša pasivno investirao na međunarodne berze.

„Nakon 15 godina rada privatnih penzijskih fondova možemo konstatovati da ovaj sistem u najvećoj meri nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan – uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama svega tri odsto radnika iole redovno štedi u privatnim fondovima“, navodi Fiskalni savet u upravo objavljenoj analizi.

Uz to, kako se ističe, fondovi nisu u mogućnosti da obezbede zadovoljavajuće stope prinosa na štednju. Fiskalni savet predlaže sistemsku reformu koja će omogućiti veće ulaganje fondova u inostranstvu i rast prinosa na štednju. Ali, istovremeno ukazuje i na potrebe korenite reforme.

„Postojeći sistem izdašnih i regresivnih poreskih olakšica za DPF potrebno je reformisati i zameniti skromnijim i progresivnijim sistemom direktnih budžetskih subvencija za penzijsku štednju. Suštinsko uključivanje kapitalisane štednje u penzijski sistem Srbije zahtevaće korenitu reformu i promenu sadašnjeg pristupa“, upozorava Fiskalni savet.

Državne penzije biće skromnije u budućnosti

U svojoj analizi Savet ističe da će državni penzijski sistemi i u decenijima koje dolaze nastaviti da budu dominantni izvor prihoda starih lica.

„Ipak, usled demografskog starenja, državne penzije biće relativno skromnije u budućnosti pa je potrebno da sadašnje generacije radnika širom Evrope razmišljaju i o dodatnoj privatnoj penzijskoj štednji“, ukazuje Savet.

U tom cilju, Srbija je, podseća se, 2005. godine ustanovila sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova (DPF). Nakon 15 godina rada privatnih penzijskih fondova Fiskalni savet konstatuje da ovaj sistem u najvećoj meri nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan.

„Parcijalnim merama moguće je otkloniti najveće nedostatke trenutnog sistema. Ukidanjem ograničenja na investicije u inostranstvo DPF više neće biti ograničeni na domaće tržišta kapitala, što će im omogućiti da pravilno diversifikuju investicione portfelje i povećaju stope prinosa“, navodi Fiskalni savet.

Savet, kao dopunski pristup, navodi da je moguća specijalizacija ovih fondova koji bi, uz višestruko manje naknade, isključivo investirali u državne obveznice Republike Srbije i na taj način pružili štedišama garancije pozitivnih nominalnih prinosa.

Neophodna intervencija države

Iako parcijalne mere nesumnjivo mogu da otklone neke od očiglednih nedostataka trenutnog sistema dobrovoljnih penzijskih fondova, međunarodna iskustva, prema navodima analize, pokazuju da je za široku pokrivenost radnika penzijskom štednjom neophodna aktivna intervencija države da bi se ispravili imanentni nedostaci tržišta privatnih penzijskih fondova.

„Konkretno, u slučaju Srbije to bi značilo osnivanje javnoprivatnog partnerstva gde bi na tenderu bio odabran privatni investicioni fond koji bi penzijsku štednju svih štediša pasivno investirao na međunarodne berze“, ističe Fiskalni savet.

Finansijska teorija sugeriše da je ovo, kako se navodi, odgovarajući pristup da se štedišama obezbede optimalne stope prinosa, sa minimalnim troškovima (koji bi iznosili do 0,1 odsto imovine za investicije u berze razvijenih zemalja u odnosu na postojeće naknade od 1,25 odsto imovine godišnje).

„Uloga države bi se svela na stimulisanje građana putem potencijalnih garancija na povraćaj uloženih sredstava ili putem sistema za automatsko prijavljivanje na penzijsku štednju. Na ovaj način bi se uspostavio efikasan i kredibilan sistem penzijske štednje koji bi se prirodno integrisao sa državnim penzijskim sistemom i budućim korisnicima pružao sigurnije i izdašnije prihode u starosti“, navodi se u analizi.

Na kraju, kako se navodi, potrebno je obezbediti integritet reformskog procesa koji će biti vođen isključivo interesom osiguranika – sadašnjih i budućih.

Cilj svakog penzijskog sistema je obezbeđivanje adekvatnog nivoa prihoda u starosti. U slučaju državnih sistema pitanje adekvatnosti penzijskih prihoda je prvenstveno društveno-političke prirode, odnosno međugeneracijskog dogovora na koji način će se raspodeliti teret demografskog starenja – između sadašnjih i budućih generacija radnika i penzionera.

Međutim, usled potrebe za dodatnom privatnom štednjom, finansijska industrija postaje aktivni učesnik procesa penzijskih reformi.

Izbeći bolna iskustva drugih

„Zaista, finansijska industrija ima važnu ulogu u obezbeđivanju penzijskih prihoda u državama poput Holandije ili Švajcarske gde državne penzije imaju karakter socijalne pomoći. Međutim, ključno je obezbediti da se finansijski posrednici uspešno integrišu sa državnim penzijskim sistemom i u najboljem interesu osiguranika“, navodi Savet.

U radu se ukazuje da ovo nažalost nije bio slučaj u većini zemalja Istočne Evrope gde su obavezni privatni penzijski fondovi uvođeni na štetu državnog sistema i na način koji nije primenila nijedna razvijena zemlja u Zapadnoj Evropi.

„Otuda je važno da Srbija izbegne bolna iskustva Istočne Evrope i buduće reforme privatne penzijske štednje sprovodi u skladu sa lokalnim potrebama i ograničenjima, uzimajući u obzir dobru praksu zapadno-evropskih zemalja poput Nemačke, koju srpski penzijski sistem prati decenijama od svog osnivanja“, navodi Fiskalni savet.

Kolika je „zarada“ na privatnim penzijama

Za razliku od štednje u bankama gde je kamatna stopa unapred poznata, stopa prinosa penzijskih fondova zavisi od uspešnosti njihovih investicionih politika – tako da nije unapred poznata i osiguranici, objašnjava Fiskalni savet, nemaju eksplicitnih garancija u pogledu prinosa koje će ostvariti.

„Ovaj koncept oslanja se na očekivanje da bi investiranjem u (međunarodna) tržišta kapitala penzijski fondovi trebalo da, u proseku, osiguranicima pruže više stope prinosa od kamate u banci, ali zbog volatilne (nestabilne, prim. nov.) prirode tržišta kapitala nije moguće unapred garantovati stopu prinosa koja će biti ostvarena“, navodi Savet.

Prosečna realna stopa prinosa iznosila je tri odsto u periodu od 2007. do 2019. godine.

Da bi građanin koji štedi za privatnu penziju u vreme kada zakonski može da računa na njenu isplatu (a to je od navršenih 58 godina života) mogao da ima zadovoljavajući iznos penzijske štednje, potrebno je da, pre svega, redovno štedi, i da fondovi obezbede odgovarajuće stope prinosa.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je prosečna realna stopa prinosa u periodu 2007 -2019. godine iznosila 3,05 odsto.

„To se može smatrati adekvatnim rezultatom, naročito imajući u vidu globalnu finansijsku krizu 2008. godine. Međutim, ovi rezultati nisu dugoročno održivi, jer su prinosi ostvareni praktično isključivim investiranjem u državne obveznice Republike Srbije koje su, usled fiskalne krize, pružale izuzetne visoke kamatne stope u periodu 2012-2016. godine“, upozorava Fiskalni savet.

Poreske olakšice

Uplate do 6.062 dinara mesečno u penzijski fond oslobođene su poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje.

Kada zaposleni radnik uplaćuje privatne penzijske doprinose do ovog iznosa, oni su oslobođeni poreza na zarade.

A, kada poslodavac u ime radnika uplaćuje privatne doprinose u ove fondove (iznos do 6.062 dinara mesečno) ili to čini u okviru takozvanih penzijskih planova, uplate su, uz porez na zarade oslobođene i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

„Iznos mesečnog limita koji je poreski stimulisan se svake godine indeksira za stopu inflacije, tako da je od inicijalnih 3.000 dinara mesečno u 2007. godini porastao do 6.062 dinara u 2021. godini“, ukazuje Fiskalni savet.

Fiskalni savet ističe da poreske olakšice za privatne penzijske fondove umanjuju prihode državnog budžeta za preko 10 miliona evra godišnje. Računica Saveta šplauike da poreske olakšice za penzijsku štednju iznose preko 10.000 evra po svakom zaposlenom u industriji penzijskih fondova, što je veći iznos i od najizdašnijih postojećih programa za subvencionisanje (stranih) investitora i zapošljavanje.

„Pri tom, pomenute subvencije za zapošljavanje se isplaćuju jednokratno, dok se poreske olakšice od preko 10.000 evra po zaposlenom u industriji penzijskih fondova – isplaćuju svake godine. Ova činjenica dodatno ukazuje na pitanje

učinkovitosti i opravdanosti postojećeg sistema poreskih olakšica“, navodi se, između ostalog, u analizi Fiskalnog saveta.

U Srbiji, inače, danas posluje četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Oni upravljaju imovinom sedam privatnih penzijskih fondova, kroz koje štedi 206.830 građana (podaci Narodne banke Srbije za 2021. godinu).

Od ukupnog broja članova dobrovoljnih penzijskih fondova samo je 70.759 aktivnih – onih koji u privatni penzijski fond imaju bar jednu uplatu u poslednjih 12 meseci.

Izvor: N1

Foto: Pixabay