Home Tags Posts tagged with "poljoprivreda"
Tag:

poljoprivreda

EkonomijaVesti

Izmenom uredbe podsticaj po hektaru sa 5.200 dinara smanjen na 4.000 dinara

by bifadmin

Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini, Vlada Republike Srbije je promenila iznos osnovnih podsticaja po hektaru sa 5.200 dinara na 4.000.

Tako su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju smanjeni sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara.

Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.

Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.

Novim izmenama manje novca biće i za mere ruralnog razvoja i to umesto 1,7 – 1,4 milijarde dinara. Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24, 7.

Više novca za neisplaćene subvencije

S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.

Podsetimo, mnogi stočari još uvek čekaju isplatu subvencija ne samo iz prošle godine, već i iz 2019. godine.
Na te subvencije čekaju mnogi članovi Udruženja „Agroprofit“. One iz 2019. po kojima je trebalo da po grlu bude uplaćeno 15.000, nije dobilo njih 186, dok za pomoć iz 2020. koja iznosi 20.000 po prodatom grlu tovne junadi čeka dvadesetak njih.

Takođe, nedavno je objavljeno i da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od tačno 383.534.861 dinara za ovaj period.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Pola milijarde dinara izdvojeno za poljoprivredne zadruge

by bifadmin

Za novi program podrške zadrugama izdvojeno je 500 miliona dinara. Ranije osnovane zadruge mogu da računaju na pomoć do 15 miliona, a nove na iznos do 7,5 miliona dinara.

Vlada Srbije je 4. februara usvojila Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Srbije. To je prvi u nizu programa za poboljšanje uslova života i rada na selu koje će u toku ove godine sprovoditi Ministarstvo za brigu o selu.

Program podrške zadrugama praktično predstavlja nastavak uspešno realizovanog projekta popularno nazvanog „500 zadruga u 500 sela“, u okviru koga je sa čak 1,7 milijardi dinara podržan rad 152 zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, navodi se u saopštenju Ministarstva za brigu o selu.

Prioritet i u ovoj godini ostaju jug Srbije, nerazvijena, manje razvijena i devastirana područja, kao područja kojima je najviše potrebna briga države, ali će se prilikom odlučivanja o dodeli finansijskih podsticaja voditi računa o zastupljenosti čitave teritorije.

Ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić pozvao je zadrugare u Srbiji da se pripreme da iskoriste taj novac.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Oranice se dobro kotiraju na tržištu nekretnina

by bifadmin

Cene poljoprivrednog zemljišta u neprekidnom su usponu i u tom pogledu ništa se značajnije ne menja već nekoliko godina, pa tako i izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu 2020. godine nije doneo ništa novo kada je posredi kupovina i prodaja oranica.

I iz poslednjeg izveštaja geodeta vidi se da se oranice dobro kotiraju na tržištu nekretnina i da su njive u južnoj Bačkoj i dalje najskuplje – 10.700 evra po jutru, u odnosu na ostala područja zemlje, piše Telegraf Biznis.

Odmah iza juga, sledi sever Bačke, gde jutro, u proseku, košta 9.350 evra.
U izveštaju geodete prvi put spominju opštinu Žabalj, gde je vrednost sklopljenog kupoprodajnog ugovora dostigla skoro 900.000 evra. Još više novca dobio je prodavac u Gakovu na području grada Sombora, gde su sklopljena dva ugovora o prodaji zemlje, i oba su iznosila približno po 1,3 miliona evra.

Manje oscilacije u pogledu cene njiva, kaže se u izveštaju za četvrti kvartal prošle godine, primećene su u pogledu prosečne cene u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu. Na severu Banata jutro je koštalo 7.300 evra,na jugu 7.000, dok je u srednjem Banatu jutro koštalo 7.200 evra.

Kupujete njive, ne proizvode se“

U Sremskom okrugu prosečna cena oranice je, kao i na severu zemlje, 9.350 evra.

Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena svega 3.500 evra, U Šumadiji i zapadnoj Srbiji je 4.750 evra, a najskuplja je u beogradskom regionu, gde u proseku treba izdvojiti 6.000 evra. Po ceni koštanja, posle njiva, dobru cenu drži i zemljište predviđeno za industrijsku izgradnju.

U izveštaju geodeta, i u četvrtom kvartalu spominje se Кać na području Grada Novog Sada, gde je vrednost kupoprodajnog ugovora dostigla 10,2 miliona evra. Potom sledi opština Stara Pazova, gde je u Кrnješevcima prodato zemljište za 1,2 miliona evra i u Starim Banovcima za malo više od milion evra.

Novosadski Dnevnik prenosi da hekar u Južnoj Bačkoj prelazi i 20.000 evra. Inače, jedna stara engleska poslovica kaže: „Kupujete njive, ne proizvode se“.

Planule njive pored puta, zakupljuju zapuštene parcele za pšenicu i borovnice
Da „placevi“ idu kao ludi, pisali smo više puta, a poljoprivredno zemljište traže i svi koji bi pored vikendice voleli da naprave i baštu. Zbog toga je primera radi, u rekordnom periodu prodato šest kilometara pored Save.

Nešto dalje, u Zapadnoj Srbiji, odlučuju se sve više za zakup zemljišta.

Poslednjih godina je primetan rast trenda zakupa zemjišta, najviše oranica. Za Vojvodinu to nije ništa neobično, međutim, u Zapadnoj Srbiji je to novina.

Prethodnih dana smo se uverili da je svaka druga vrlet, preorana i da sada češće nego ranije uz put možete videti pšenicu koja je pred žetvu, zasađene hektare krompira, ili borovnice.

To je zbog toga što se za zakup više ne odlučuju „najveće gazde u selu“, nego i svako u mestu koji ne beži od rada, a nema dovoljno svoje zemlje. Najveći razlog je – cena. Te njive trenutno se daju u zakup za bagatelu.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zašto biznismeni ulažu u poljoprivredu i guraju se među prave seljake?

by bifadmin

Nije kritika zašto sada tamo neki mali i veći biznismeni ulažu u poljoprivredu i guraju se među prave seljake – već je dilema i pitanje. Da je bar poslednju deceniju poljoprivreda u Srbiji, ali i u svetu postala biznis i novo mesto gde razni investitori ulažu – neupitno je.

Nedavno smo objavili vest da je „na papiru“ i u brojkama Bil Gejts najveći američki „seljak“, odnosno da je u njegovom vlasništvu čak 98.000 hektara američkog poljoprivrednog zemljišta. Ko je Bil Gejts? Osnivač Majkrosofta, filantrop i preduzetnik, a sada je i poljoprivrednik?

Koliko je pozitivno ili pak negativno što neko čija primarna oblast bavljenja nije poljoprivreda ulaže u agrar?

Predstaviću jednu malu studiju slučaja, i to baš u mom selu – Natalinci, šumadijske opštine Topola.

Ulažu se novci, niču zasadi

Pre godinu i po dana jedan beogradski biznismen kupio je od mog rođaka četiri hektara u tabli zapuštenog poljoprivrednog zemljišta sa kućom i okućnicom. Iskrčio je zapuštenu njivu, podigao je protivgradnu zaštitu, ugradio sistem za navodnjavanje i postavio saksije sa borovnicom. Prošle godine imao je prvi rod.

Baš u blizini ovog zasada jedan moj zet, koji živi u Beogradu, pre nekoliko godina kupio je parče zemlje i podigao zasad leske. Naravno, do punog roda sačekaće bar još par godina.

Kad se krene dalje putem ovih njiva, poznati naš reprezentativac u košarci i NBA igrač, podigao je zasad kruške u špaliru, koju koristi mahom za pravljenje rakije.

Ovde se lista ne završava. I u drugim selima oko Natalinaca, mnogi biznismeni, sportisti, advokati, pa i estradne ličnosti, naši i stranci podigli su mnoge zasade voća.

Zbog čega je ovo dobro?

Ti „investitori“ su pokrčili zaparložene njive i ukrupnili posede što je važno.

Zatim, većina njih se ne oslanja na svoje znanje iz poljoprivrede, već u većini, ako ne i u 100 posto slučajeva, zapošljavaju agronome i druge stručnjake specijalizovane za date agrarne oblasti. Angažuju sezonce, najčešće iz matičnog sela i stalne radnike na održavanju gazdinstva i tako doprinose smanjenju nezaposlenosti.

Zasadi koji se podižu su savremeni, sa protivgradnom zaštitom, sistemom za navodnjavanje i osiguranjem. Dakle, neizvesnost roda usled klimatskih uslova je smanjena na minimum.

Šta tu, baš i nije dobro?

Poznato je da u borovnice ulaže onaj ko ima mnogo novca. A u gore navedenim primerima, vidimo da su investitori u poljoprivredi videli svoju novu priliku, što posle izvesnog vremena može da se promeni. Dakle, za par godina, možda borovnica više ne bude isplativa i investitori odluče da ulože u neki drugi posao.

S druge strane, imamo poljoprivrednike koji su višegeneracijski upravo i samo to – poljoprivrednici. Onaj ko se rodio na selu, ko radi na njivi, čiji je otac, deda, pa i pradeda radio i obrađivao zemlju, vidi parcelu, ne kao investiciju, već kao osnovni i jedini izvor prihoda. A, od vremena i stanja na tržištu zavisi i njegova izvesnost.

Oni koji sada svoj novac usmeravaju u poljoprivredu, ovom višedecenijskom seljaku na neki način predstavljaju konkurenciju na tržištu, ali i ime više na listi podnetih zahteva za subvencije, jer razume se, ako može da se ostvari neki povraćaj novca na uloženo – ko za to ne bi konkurisao?!

Drugo, poljoprivredna gazdinstva na selu su većinski porodična. Dakle, cela porodica od najstarijeg do najmlađeg ide u berbu šljiva, hrani svinje, zna da vozi traktor – ako zatreba. Mnogi „seljački“ sinovi i ćerke se fakultetski obrazuju u agrarnim naukama, kako bi unapredili porodičnu proizvodnju. Samim tim je osigurana budućnost tog jednog gazdinstva i njihove poljoprivredne produkcije.

Nije kritika zašto sada tamo neki mali i veći biznismeni ulažu u poljoprivredu i guraju se među seljake koji imaju znanja, a pre svega iskustvo u bavljenju ovim poslom – već je dilema i pitanje:

Zašto pravom seljaku nije dato da ukrupnjava njive i osavremenjuje proizvodnju? Zašto to zavisi isključivo od toga koliko imaš novca? I što je glavno, zašto je poljoprivreda postala biznis, a ne jednostavno proizvodnja hrane?

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Bil Gejts među najvećim vlasnicima poljoprivrednog zemljišta u SAD

by bifadmin

Bil Gejts je u prethodnim godinama masovno kupovao američko poljoprivredno zemljište i vremenom postao vlasnik 97.124,5 hektara.

Prema pisanju Forbsa, jedan od najvećih igrača na tehnološkom tržištu okrenuo se poljoprivredi kupivši ogromne površine obradivog zemljišta u 18 saveznih država u SAD. Zemljište je kupovao preko sopstvene investicione kuće Cascade Investments.

Iako je za mnoge ovo iznenađujuća vest, to zapravo nije nikakva novost za Gejtsa, koji se i ranije kroz svoja dobrotvorna društva bavio unapređenjem poljoprivrede.

Međutim, nikada ranije nije bio vlasnik tolike površine poljoprivrednog zemljišta. Za sada nije jasno kako će ga koristiti, ali postoje indicije da će bar deo ove zemlje biti iskorićen za održivu poljoprivredu u skladu sa ciljevima Gejtsove fondacije.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zainteresovani poljoprivrednici mogu podnositi zahtev

by bifadmin

Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini, Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, za direktna plaćanja opredeljeno je tačno 24.795.439.600 dinara. Ova sredstva raspodeljuju se u odgovarajućim ukupnim iznosima, i to između ostalog i za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 9.779.972.800 dinara, podsticaje za tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi i tov svinja u iznosu od 3.500.000.000 dinara i drugo.

To značu da će zainteresovani poljoprivrednici podnositi zahtev za:

premiju za mleko u iznosu od sedam dinara po litru mleka;
osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 5.200 dinara po hektaru;
podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici i drugo.
Usvojena Uredba – 53 milijarde dinara za subvencije u poljoprivredi za 2021.

Autohtone sorte goveda, ovaca, koza, svinja i živine dobiće srazmerno veći iznos podsticaja. Takođe, određeni iznos novca opredeljn je za kreditnu podršku, podršku mladim proizvođačima, razvoj organske poljoprivrede i drugo što detaljno možete pročitati u dokumentu ispod teksta.

Podsetimo, odlukom Vlade Republike Srbije, opredeljeno je 53 milijarde dinara za dodelu subvencija u poljoprivredi.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Staklenik po sistemu ključ u ruke

by bifadmin

Potražnja za plastenicima „ključ u ruke“ je izuzetno velika. Do sada je američka kompanija koja je osmislila ovaj sistem, izgradila više od 400 staklenika širom sveta.

Najpoznatija američka kompanija za izgradnju staklenika Havecon odlučila je da ode korak dalje i svojim kupcima ponudi staklenike po sistemu „ključ u ruke“. Ne samo što će u potpunosti graditi i opremati staklenike, već će kupcima ponuditi i pokretanje proizvodnje salate.

„Ovom novom inicijativom lakše će se otvoriti vrata u industriji hrane. Uzgoj povrća koji je bliži potrošačima smanjiće troškove transporta i pomoći da se smanji uzvoz hrane“, rekao je izvršni direktor ove kompanije Henk Verbakel, a piše časopis „Horti dejli“.

Hidroponski plastenici za voće i povrće

„Zajedno sa našim partnerima i dobavljačima imamo više od 100 godina kombinovanog iskustva u poljoprivredi. Idemo u korak sa vremenom pa ćemo našim kupcima ponuditi i najmoderniji način proizvodnje, odnosno hidroponske plastenika za nekoliko vrsta voća i povrća. Koristimo svoje znanje kako bismo podigli standarde u proizvodnji“, rekao je Henk Verbakel.

Podsećamo, hidroponska proizvodnja je uzgoj povrća bez zemlje odnosno u supstratu ili asupstratnim smešama kao što su kamena vuna, kokosova vlakna, perlit, glinene kuglice… Ovakav vid proizvodnje omogućava ispunjavanje svih ekoloških uslova u kontrollisanom zatvorenom prostoru kao što su plastenici i staklenici.

Manji utrošak vode i đubriva

„Upravljaćemo čitavim projektom od početka do kraja. To znači da imate posla samo s jednom kompanijom“, rekao je Verbakel. Kako ističe, uzgoj proizvoda u hidroponskom stakleniku ima mnogo prednosti:

„Temperatura staklenika i ulazni podaci mogu se precizno kontrolisati, omogućavajući biljkama da brže rastu i suočavaju se sa manje bolesti u odnosu na useve koji se gaje na otvorenom polju. Pored toga, sistem navodnjavanja u zatvorenom prostoru daje mogućnost za uštedu vode, uz manje korišćenje đubriva nego pod otvorenim nebom“.

Potražnja za ovim plastenicima je izuzetno velika i do sada su izgradili više od 400 stakleničkih objekata širom sveta. U pitanju su staklenici različitih veličina, od onih manjih do onih koji se prostiru na nekoliko hektara.

Izvor: Agrobiznis magazin

Foto: naidokdin, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Besplatna sezonska prognoza za poljoprivrednike

by bifadmin

Domaći naučnici razvijaju sezonsku prognozu vremena kako bi pomogli poljopriverdnicima u Srbiji da se izbore sa klimatskim promenama. Sezonska prognoza davaće podatke do sedam meseci unapred i biće dostupna svim zainteresovanim korisnicima besplatno.

Kako bi se potencijali sezonske prognoze iskoristili za smanjenje rizika od vremenskih nepogoda i bolje dugoročno planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji, tim istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta i Fizičkog fakuteta Univerziteta u Beogradu pokrenuo je projekat Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza (IAPS), Projekat Fond za nauku Republike Srbije kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS).

Kroz ovaj projekat će se kombinovanjem praktičnog znanja poljopirvrednih stručnjaka i najsavremenijih numeričkih modela za prognozu vremena i modela za simulaciju rasta i prinosa biljaka napraviti specijalna sezonska prognoza namenjena posebno poljoprivrednim proizvođačima.

Optimalni periodi za setvu i navodnjavanje

Prognoza će obuhvatati upozorenja na moguće pojave nepovoljnih vremenskih uslova, kao što su suša, topli i hladni talasi i drugo. Sadžaće i konkretne preporuke i savete kako najbolje iskoristiti predstojeću vegetacionu sezonu i smanjiti rizike od vremenskih prilika u osetljivim fazama razvoja najčešće gajenih vrsta žitarica, povrća, voća i vinove loze.

Saveti i preporuke odnosiće se na optimalno vreme setve jednogodišnjih biljaka, optimalni plodored (raspored gajenja različitih jednogodišnjih biljaka na istom prostoru), izbor sorti i hibrida biljaka koje su prilagođene predviđenim vremenskim uslovima u nastupajućoj vegetacionoj sezoni. Takođe, sezonskom prognozom moći će da se utvrde periodi u kojima će verovatno biti neophodno navodnjavanje, kao i da se predlože potrebne optimalne količine vode za navodnjavanje i optimalne periode za đubrenje i količine potrebnog đubriva.

Upozorenja na pojavu mraza

Jedan od većih rizika za poljoprivredne proizvođače koji može da napravi ozbiljnu štetu je rizik od pojave mraza u toku vegetacije. Sezonska prognoza omogućiće poljoprivrednicima da se unapred pripreme ukoliko bude bilo potrebno sprovesti mere kako bi se usevi zaštitili. Istovremeno, putem prognoze moći će da se predvidi očekivano vreme zrenja i žetve, odnosno prikupljanja plodova, što će pojednostaviti planiranje ovih delatnosti.
Planirano je da tokom vegetacione sezone 2022. godine rezultati prognoze budu javno dostupni na sajtu projekta (www.iaps-project.com) za više lokaliteta u Srbiji, potpuno besplatno za sve zainteresovane korisinke.

Izvor: Klima101

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Poređenja prošlogodišnjih i ovogodišnjih privrednih rezultata: Naopačke, naglavačke

by bifadmin

Usluge koje su bile najzaslužnje za privredni rast prošle godine, sada su najveće žrtve pandemije i najnegativnije će uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Poljoprivreda se prošle godine nije istakla u doprinosu bruto društvenom proizvodu, ali će zato ove godine biti jedina od retkih proizvodnih delatnosti koja neće zabeležiti pad.

Za razliku od prošle, u ovoj „korona“ godini domaća privreda teško da će se deliti na uspešne i neuspešne, već po svoj prilici na manje ili više neuspešne. Još jedna bitna razlika u poređenju s prethodnom godinom je u tome, da će u preraspodeli neuspeha usled posledica pandemije, donekle biti zamenjene uloge industrija kada je reč o njihovom doprinosu ukupnim razultatima privrede. Delatnosti koje su prošle godine pogurale privredni rast ove godine će najverovatnije završiti u zadnjoj klupi, a najmanje loše će proći neki od prošlogodišnjih prosečnih đaka.

Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je prethodnu godinu završila sa realnim rastom bruto društvenog proizvoda (BDP) od 4,2%. Povećanju ukupne privredne aktivnosti najviše su doprinele usluge sa 2,2%, potom građevinarstvo sa 1,3%, doprinos industrije je bio neznatan, dok su rezultati u poljoprivredi bili na sličnom nivou kao i godinu ranije, ili što bi rekli statističari njen doprinos je bio „neutralan“. Neto izvoz ni prošle godine nije slavno završio, pre svega zbog povećanog uvoza repromaterijala i investicione opreme, a manjim delom usled povećanog uvoza potrošnih dobara.

Izvor: RZS

Prošlogodišnje privredne zvezde, sektor usluga koji je predvodio privredni rast, ove godine se preobratio u najveću žrtvu pandemije korona virusa. Prema izveštaju o tekućim makroekonomskim kretanjima koji je Ministarstvo finansija objavilo u septembru ove godine, usluge će najnegativnije uticati na ukupne privredne aktivnosti u 2020. godini, pre svega zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i u delatnostima kao što su zabava i rekreacija.

Očekuje se i pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je još uvek suočena sa smanjenjem spoljne tražnje a jedno vreme je imala probleme i zbog poremećenih lanaca snabdevanja, takođe će negativno uticati na rast privrede. Ovakva procena se posebno odnosi na izvozno orjentisane delatnosti, poput automobilske, gumarske i industrije proizvodnje osnovnih metala, dok će se na delatnosti sa značajnom domaćom komponentom, poput prehrambene, manje odraziti posledice pandemije.

Pad, pad, i poneki blagi oporavak

U izveštaju se navodi da je u prvih sedam meseci ove godine industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji pad od 1,4%. Prerađivačka industrija sa padom od 1,3% najnegativnije je uticala na stopu rasta ukupne industrije (-0,9 procentna poena), a njen pad se nastavio i kasnije. Proizvodnja električne energije sa padom od 4,2% takođe se negativno odrazila na ukupnu industrijsku aktivnost (0,7 procentna poena), dok je za 3,5% veća proizvodnja u sektoru rudarstva uticala sa 0,3 procentna poena na stopu rasta ukupne industrije.

Na niži nivo industrijske proizvodnje uticao je pre svega pad intermedijarnih proizvoda, osim energije (-3,6%), kao i kapitalnih proizvoda (-10,6%). Takođe, blagi pad proizvodnje od 0,3% je zabeležen kod trajnih proizvoda za široku potrošnju, dok je rast ostvaren u proizvodnji energije (1,8%) i kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju (0,6%).

Najveće posledice pandemije je pretrpeo uslužni sektor. U julu, dolasci turista su prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dok se broj noćenja smanjio za nešto više od trećine. Ovakva kretanja su pre svega uslovljena izostankom turističkih poseta iz inostranstva, dok je broj domaćih turista u julu bio manji za svega 3,4% u poređenju s julom prošle godine.

Posle jednokratnog pada u aprilu, trgovinski promet nastavlja da beleži realni rast, koji je u julu iznosio 4,7% na međugodišnjem nivou.

U drugom kvartalu 2020. godine građevinska aktivnost je bila pod negativnim uticajem pandemije, ali zahvaljujući dobrim rezultatima s početka godine, bruto dodata vrednost (BDV) građevinarstva u prvih šest meseci beleži realni rast od 8,3% međugodišnje, uz rast vrednosti izvedenih radova od 9,3%. Istovremeno, broj izdatih građevinskih dozvola je bio manji za 3,5%, dok proizvodnja cementa u prvih sedam meseci beleži rast od 3,8%.

*Prema evidenciji Uprave carina, pojedinačni podaci (bez sumiranja kompanijskih grupacija i holdinga)

Izvoz usluga u prvih šest meseci 2020. godine je manji za 6% međugodišnje, što je posledica manjeg izvoza tokom drugog kvartala, s tim da je pad u junu (-13,1%) gotovo prepolovljen u odnosu na majski pad (-28,3%).

Izvoz robe u julu je opao za 4,3% međugodišnje, usled pada spoljne potražnje. S druge strane, na pad robnog uvoza (-8,8% međugodišnje) najviše je uticala niža vrednost uvoza energenata, zbog manje ekonomske aktivnosti ali i niže cene nafte.

Izvoz loš, ali uvoz još gori

Kretanje izvoza u prvih sedam meseci ove godine u potpunosti je obeležio šok koji je izazvala pandemija sredinom marta, preokrenuvši prethodni trend rasta, ističe se u izveštaju. Izvoz robe u prvih sedam meseci 2020. godine iznosio je 9.310,1 miliona evra, dok je robe uvezeno za 12.706,8 miliona evra, što je pad od 8,2% i 7,1%, respektivno, usled usporavanja domaće i inostrane ekonomske aktivnosti. Ovakva kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni imala su za posledicu smanjenje trgovinskog deficita za 142,6 miliona evra, dok je pokrivenosti uvoza izvozom 73,3%.

U periodu od januara do jula, pad izvoza automobilske industrije, osnovnih metala i gumarske industrije je preovlađujuće uticao na izvozne aktivnosti. S druge strane, porast izvoza duvanske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, uticao je na ublažavanje pada ukupnog robnog izvoza.

Najveći uticaj na pad izvoza u julu imao je manji izvoz osnovnih metala, usled smanjene spoljne tražnje, što je generisalo polovinu pada ukupnog izvoza. Na kretanje robnog izvoza pozitivno se odrazio veći izvoz duvanske i automobilske industrije, ali i elektronske, mašinske i industrije ostalih saobraćajnih sredstava.

U prvih šest meseci ove godine, uvoz robe je značajno usporio kao posledica manjeg uvoza repromaterijala usled smanjenih kapaciteta privrede i niže cene nafte. Uvoz potrošne robe i opreme se oporavlja i ostvaruje rast drugi mesec za redom. Najveći uticaj na pad uvoza u julu prouzrokovao je manji uvoz sirovina, naročito sirove nafte i gasa, osnovnih metala, ruda metala, koksa i derivata nafte. Nasuprot tome, rastao je uvoz mašina i opreme.

U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila je 2,4 milijarde evra. Najveći izvoznik je smederevska železara, a slede Ziđin Bor i Tigar Tajers. Autori izveštaja procenjuju da bi neto izvoz, ipak, trebalo da ima pozitivne efekte po ukupnu ekonomsku aktivnost do kraja godine, pre svega zato što je od izvoza još više pao uvoz, usled niže potrošnje stanovništva i smanjenja investicija.

Mašine su se najviše izvozile i uvozile

U prvih šest meseci ove godine, najviše su se izvozile električne mašine, aparati i uređaji, koji su sa ukupnom vrednošću od 1.051 miliona evra učestvovali sa 11,3% u ukupnom izvozu. Učešće od 5,2% imao je izvoz žitarica i proizvoda na bazi žita (481,7 miliona evra), te izvoz povrća i voća (483,6 miliona evra). Pogonske mašine i uređaji činili su 4,5% ukupnog izvoza (419,6 miliona evra), a proizvodi od kaučuka 4,3% (396,3 miliona evra).

U istom periodu, električne mašine, aparati i uređaji su bili i najzastupljeniji uvozni proizvodi, sa učešćem od 6,4% i vrednošću od 814 miliona evra. Drumska vozila činila su 4,8% ukupnog uvoza (604,5 miliona evra), učešće od 4,6% zabeležile su industrijske mašine za opštu upotrebu (586,9 miliona evra), kao i medicinski i farmaceutski proizvodi (578,5 miliona evra), dok su nafta, naftni derivati i srodni proizvodi učestvovali sa 4,5% u ukupnom uvozu (572,8 miliona evra).

Zorica Žarković

Bizis top 2019/20

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako pretvoriti Afriku u novu žitnicu sveta?

by bifadmin

Dvojica preduzetnika školovanih u inostranstvu osmislili su rešenje za navodnjavanje kenijskih njiva do kojih još nije dovedena struja. U pitanju su solarni generatori i pumpe za vodu, koje većina poljoprivrednika sada može da priušti zahvaljujući opciji otplate ovih uređaja od svoje zarade, koja se njihovom upotrebom konstantno povećava. Glavni cilj ovog projekta je razviti poljoprivredu na Crnom kontinentu, koji trenutno ima najviše obradivih površina na svetu.

Zbog rasta populacije na planeti potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane u narednih trideset godina, uporno nas upozoravaju Ujedinjene nacije. U zemljama sa razvijenom poljoprivredom toliko obradivih površina jednostavno više nema, pa čovečanstvu jedino preostaju one koje baš i nisu poznate po proizvodnji hrane. A takvih je mnogo na Crnom kontinentu, na kojem se, prema podacima Afričke banke za razvoj, nalazi 65 odsto svetskih obradivih površina koje još nisu kultivisane.

Iako se mnoštvo stanovnika ovog kontinenta, njih 80 procenata, bavi poljoprivredom, oni se po svojiim rezultatima ne mogu svrstati u efikasne proizvođače. Ni po prinosima ni po zaradi. Razlog za to je, između ostalog, i podatak da samo četiri odsto njih ima mogućnost navodnjavanja svojih njiva. Irigacione sisteme bi sasvim sigurno koristilo više afričkih poljoprivrednika da imaju konstantno snabdevanje električnom energijom, ali to nije slučaj.

Uticaj pada cene solarne energije na afričku poljoprivredu

Upravo u tom podatku Samir Ibrahim i njegov poslovni partner Čarli Nikols su videli poslovnu šansu. Njihova kompanija SunCulture provela je proteklih osam godina razvijajući solarne generatore i pumpe za vodu koje afričkim farmerima omogućavaju navodnjavanje zemljišta, rešavajući time problem napajanja irigacionih sistema i tamo gde nema struje.

Pošto su u Keniji već dokazali uspeh svog proizvoda – njihovi klijenti su korišćenjem ovih sistema navodnjavanja povećavali svoje prihode za pet do 10 puta – odlučili su da prošire biznis na ostatak kontinenta.

Proizvodi poput njihovog postoje na tržištu već godinama ali su ranije bili veoma skupi. Međutim, kako se tehnologija razvijala njihova cena je padala, te su dvojica preduzetnika u pravom trenutku odlučila da inoviraju i puste na tržište solarne generatore u zemlji koja obiluje sunčevom energijom ali ne i električnom.

U početku su ovu tehnologiju kupovali uglavnom “dobrostojeći” farmeri jer je koštala oko 5.000 dolara. Međutim sada, kada joj se cena kreće između 500 i 1.000 dolara, mogu da je priušte i siromašniji, pogotovu zato što im je ponuđena opcija da je otplaćuju kroz prihode koje ostvaruju povećanom poljoprivrednom proizvodnjom.

Izvor: Techcrunch

Foto: dMz, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci