reciklaža

Uvođenje depozitnog sistema za sve materijale (plastiku, metal, kartonsku višeslojnu ambalažu i staklo), poznatijeg građanima kao kaucionog sistema za povrat ambalaže, u kombinaciji sa postojećim sistemom produžene odgovornosti proizvođača (EPR), jedini je način da se postignu ciljevi na koje se Srbija obavezala Evropskoj Uniji (do 2030. godine), jednoglasno su poručili iz Alijanse za cirkularna pakovanja (Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit Kappa).

Povod za iznošenje stavova je donošenje Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom o kojem je bilo reči na održanoj konferenciji u Beogradu „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“, kao i činjenica da Alijansa, koja je deo konsultativnog procesa u donošenju novog Zakona, nije dobila odgovor zašto se Ministarstvo zalaže za depozitni sistem koji obuhvata samo dva materijala – plastiku i aluminijum (limenke), a ne i druge materijale kao što su staklo i višeslojna kartonska ambalaža. Upravo to nije uobičajena praksa u svetu, jer podaci ekspertske kuće “ReLoop“ profilisane za depozitni sistem, govore da 92% onih koji su uveli depozit ima bar tri materijala uključena u proces sakupljanja i selekcije (staklo, plastika i limenke).

Da podsetimo, u oblasti zaštite životne sredine Srbija se obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada.

Alijansa za cirkularna pakovanja, koja okuplja lidere u oblasti proizvodnje ambalažnog pakovanja, koji čine 65% celokupne proizvodnje u Srbiji i dostižu godišnji obrt od 660 miliona evra, svoj stav o uvođenju depozitnog sistema za sve materijale zasniva, ne samo na iskustvima evropskih država, već i na specijalizovanoj “Eunomija“ studiji, koja je sprovedena isključivo za teritoriju Srbije.

Alijansa navodi da je ovo ključno pitanje kako iz ugla ekologije tako i ekonomije, koje može uticati na izvoz ambalažnih pakovanja, odnosno spoljno-trgovinsku razmenu države, na celokupan učinak reciklažne industrije u Srbiji, što sve zajedno može uticati na budžet Republike Srbije.

„Poznato je da je EU postavila standarde da svako ambalažno pakovanje treba u sebi da sadrži određeni procenat recikliranog materijala, i taj procenat će se povećavati iz godine u godinu, to se zahteva ne samo kroz EU standarde nego i kroz klimatske planove kompanija. Ukoliko naše proizvodnje ne budu u prilici da dođu do iskorišćene ambalaže odnosno resursa, što se može desiti ukoliko se ne uvede depozitni sistem sakupljanja i selekcije za sve materijale, praktično znači da naši proizvodi neće moći da se prodaju na inostranom tržištu, jer neće biti u skladu sa njihovim standardima. To može ugroziti proizvodnju, radna mesta, ali to nije sve. Postavlja se pitanje gde će iskorišćena ambalažna pakovanja završiti? Kao otpad – na deponiji ili u prirodi? Novi zakon upravo to ne bi smeo da dozvoli. Iskorišćena ambalaža je resurs i svi u svetu je tako tretiraju. Nadamo da će novi zakon to omogućiti, a to je jedino moguće uz uvođenje depozitnog sistema za sve materijale. Reciklaža takođe doprinosi smanjenju CO2 emisije što je još jedan od preduslova za konkurentnost“, izjavio je Nenad Đurđević, predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države CIS-a u kompaniji Ball Packaging.
Kompanije koje su članice Alijanse smatraju da je upravljanje ambalažnim otpadom veoma važno
pitanje i da treba da bude regulisano zakonom što je praksa u EU, a ne podzakonskim aktima.

„Zakon treba da obezbedi efikasan okvir upravljanja ambalažnim otpadom, što je jedino moguće kroz implementaciju depozitnog sistema za koji je potrebno ovim normativnim aktom precizirati vrste materijala i pića, rokove, kao i ciljeve iskazane u procentima po vrsti materijala. Mi kao bitna karika kada je reč o ambalažnim pakovanjima, želimo da budemo uključeni u proces donošenja zakona kroz radnu grupu, jer se jedino uvažavanjem svih stejkholdera može doneti izbalansirano sistemsko rešenje od kojeg će Srbija imati korist“, izjavio je Nenad Đurđević, predsednik Alijanse.

„Donošenje odluka bez razmatranja dugoročnih posledica može ugroziti ne samo radna mesta, već i celokupnu industriju proizvodnje ambalaže, kao i razvoj domaće reciklažne industrije. Jedan od ilustrativnih primera za ovakav scenario je Srpska Fabrika Stakla, member of Vaider Group. Nedavno su uložena značajna sredstva u proizvodne kapacitete ove fabrike, a dodatna sredstva su izdvojena za izgradnju reciklažnih postrojenja. U prvoj fazi, planirano je da se do 2026. godine poveća kapacitet prerade na 15 tona stakla na sat, dok će u narednoj fazi, do 2030. godine, dostići impresivnih 30 tona stakla na sat. To znači da će godišnji kapacitet prerade stakla biti povećan sa 70.000 tona na čak 150.000 tona“, ističu predstavnici Srpske Fabrike Stakla, članice kompanije Vaider Group, koja takođe pripada Alijansi.

„Verujemo da Srbija poseduje značajan potencijal za reciklažu. Međutim, ukoliko nova zakonska rešenja ne obuhvate sistem depozita za sakupljanje stakla i drugih materijala, postaje gotovo nemoguće dostići ove impresivne količine. Problem sakupljanja i reciklaže stakla u Srbiji traje već 4 do 5 godina, i ovakav pristup je neophodan kako bismo promenili sadašnje stanje.“

Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada za sve materijale, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala. Depozitni sistem sličan je kaucionom što znači da građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobijaju nazad oko 5 dinara.

U Alijansi tvrde, pozivajući se na “Eunomija“ studiju, koja je urađena samo za teritoriju Srbije, da bi ukupni troškovi industrije za uvođenje depozita za sve materijale, sa plaćanjem opreme i operativnih troškova, bili samo 1,4 centa po komadu ambalaže i tim povodom kažu: “da li je to puno da se upostavi sistem koji donosi preko 90% reciklaže ambalažnog otpada, čisti našu prirodu i vodotokove od zagađenja?“
Članice Alijanse se zalažu, na osnovu praksi drugih država koje sve više uključuju u nacionalni depozitni sistem i višeslojnu kartonsku ambalažu, da i ona bude deo depozita.

„Kompanija Tetra Pak zastupa stav da je samo sveobuhvatni depozitni sistem, koji uključuje svu ambalažu koja dokazano može da se nađe u depozitnom sistemu, optimalno rešenje za Srbiju. Protiv smo usvajanja užurbanih ili nepromišljenih rešenja, koja odstupaju od najboljih praksi. Naša ambicija je da u Srbiji, kao i u ostatku Evrope, ostvarimo visok procenat sakupljanja i reciklaže upotrebljene ambalaže, ali to nije moguće bez ravnopravnog tretmana svih tipova ambalaže, pa i višeslojne kartonske ambalaže. Dodatno, ovakvo rešenje doprinosi i konfuziji potrošača. Stoga pozivamo Vladu Srbije da kroz nastavak dijaloga zajednički ostvarimo dugoročno optimalno rešenje za depozitni sistem na nacionalnom nivou“, izjavila je Tanja Basta, ekspert za održivi razvoj za istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.

Prikupljeno 11 kg zlata, 7,3 tona bakra, 160 kg srebra i 6 kg paladijuma

Od kad je pre dve godine počeo program reciklaže u Yettelu, korisnici su doneli, odložili i zajedno sa Yettelom reciklirali skoro pola miliona mobilnih uređaja.

Na ovaj način je prikupljeno i u ponovnu upotrebu vraćeno 11 kg zlata, 7,3 tona bakra, 160 kg srebra i 6 kg paladijuma. Program je sada proširen, pa korisnici mogu da recikliraju doslovce sve uređaje i opremu koju kupe u Yettelovim prodavnicama.

Zaštita životne sredine je sve važnija tema u Srbiji, i raste broj ljudi koji želi da se uključi i doprinese. Od kada smo građanima ponudili opciju reciklaže uređaja u našim prodavnicama, odziv je premašio sva naša očekivanja. Cifra od pola miliona je fenomenalna, ali ne zaustavljamo se na tom broju, želja nam je da dođemo do million uređaja do 2025. godine, rekao je Saša Filipović, Izvršni direktor marketinga u Yettelu.

Yettel će krajem maja pokloniti električni trotinet osobi koja na reciklažu donese 500 hiljaditi uređaj, kao i onima koji su do sada najviše reciklirali. Brojčanik možete pratiti na:

Zanimljivo je da imamo slučajeve da su korisnici donosili i po nekoliko desetina uređaja, čak i stotina, na reciklažu. To nam samo govori da je želja tu, samo je potrebno ponuditi konrektno rešenje, dodaje Filipović.

Za sve one koji žele sada da recikliraju, Yettel je ponudio opciju da za stari telefon, tablet, laptop, pametni sat, MiFi ili ruter, punjač, slušalice ili bluetooth zvučnik dobiju do 10 hiljada dinara popusta za kupovinu novog telefona ili dodatne opreme. Korisnici popust mogu da prenesu na člana porodice ili prijatelja, čak i ako nisu Yettel korisnici, i na raspolaganju su im telefoni uz mesečnu ratu od 99 dinara.

Yettel mreža je 100 odsto zelena, što znači da električna energija koju koristi za napajanje baznih stanica potiče iz obnovljivih izvora energije. Pored reciklaže, Yettel je korisnicima omogućio da aktiviraju Eco bonus u okviru svojih paketa, nakon čega ovlašćeni operater za upravljanje otpadom, sakuplja i reciklira plastiku i papir koje u proseku potroši jedna osoba u Srbiji.

„Sakupljamo staro gvožđe!“ – grleni je poziv koji kao znak da su u njihovu ulicu došli sakupljači reciklažnog otpada već odavno prepoznaju građani većih ili manjih naselja u Srbiji.

Iako je ova pojava stara preko nekoliko decenija, zanimljivo je da je malo onih koji su u ovom pozivu, najčešće praćenom zvukom čangrljanja metalnih točkova prevoznog sredstva napravljenog od delova bicikala, motora i prikolica, prepoznali prethodnicu uvođenja reciklažnih navika, koje nažalost u Srbiji još nisu ni blizu standarda razvijenijih zemlja Evrope i sveta.

Istovremeno, zanimljivo je i da pojava reciklažnih “novotarija”, sa druge strane, nije ugrozila posao neformalnih skupljača otpada što se obično dešava kada se pojavi “konkurencija”. Nažalost uticaja nije bilo ni u pozitivnom smislu – neformalni sakupljači otpada sada ne zarađuju više nego ranije, još uvek najčešće nemaju socijalno i penziono osiguranje, njihova bezbednost na radu je i dalje ekstremno niska… Rečju, oni su ostali gde su i bili – u sivoj zoni TAKOZVANE cirkularne ekonomije i poslovne piramide reciklažnih procesa.

“Srbija već 20 godina tapka u mestu u pogledu tokova cirkularne ekonomije i primarne reciklaže. Isto toliko pokušavamo da rešimo problem neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji ima negativne socijalne, ekonomske i ekološke aspekte, za njih ali i za celo društvo. Zato, nakon dve decenije rada u sektoru javnih politika u oblasti životne sredine, dajem sebi slobodu da slikovito kažem da će onaj ko bude rešio problem neformalnih sakupljača otpada u Srbiji dobiti nobelovu nagradu za ekonomiju“, kaže Siniša Mitrović, Rukovodilac centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Mitrović pri tome ne želi da ukaže da problem čini samo jedna strana, to jest sami neformalni skupljači otpada, već, pre svega ukazuje na nacionalnu javnu politiku koja ovom izazovu nije pristupila na adekvatan i konstruktivan način.
Tim pre je interesantno što su u tome uspela dva mladića iz Vojvodine sa nepunih 30 godina. Kilino Stojkov i Milorad Popović, u saradnji sa Udruženjem za prosperitet Roma i preciznu reciklažu, u julu mesecu u Opštini Ada u Vojvodini, osnovali su Reciklažnu zadrugu Connect Clean Roma Group, koja trenutno okuplja 31 komintenta, to jest neformalnih skupljača otpada.

“Dolazim iz porodice koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina i poznat mi je način na koji tu stvari funkcionišu, od problema rada na crno, do opasnosti paljenja kablova da bi se došlo do reciklažnog metala, što je izuzetno opasno i po zdravlje skupljača i po životnu okolinu. Sa druge strane u poslednjih nekoliko godina sam radio na mnogim projektima u nevladinom sektoru koji su za glavni cilj imali unapređenje položaja romske zajednice. Sve to me je vodilo ka ideji osnivanja reciklažne zadruge koja će “stati” ispred neformalnih sakupljača, kao pravni i ekonomski subjekt,“ kaže Kilino Stojkov.

Kilinovo ophođenje i poslovni stil oblačenja, dok sa njim razgovaramo u hali prepunoj ljudi koji su došli u reciklažni centar u Adi da se uvere u način njegovog rada, ne dozvoljavaju da se nasluti koliko je dug i izazovan bio put realizacije njegove ideje.

“Pre dve godine sam počeo sa istraživanjem tržišta i uvideo da ova ideja s jedne strane pomaže ekonomski progres romske zajednice, što se poklopilo sa mojom željom da pomognem socijalni i ekonomski progres zajednice kojoj pripadam, dok sa druge doprinosi razvoju cirkularne ekonomije i društva uopšte. Kada sam već znao kako bi to rešenje trebalo da izgleda, obraćao sam se mnogim organizacijama koje se bave zelenom ekonomijom. Ipak, sve kockice su se sklopile tek kada sam se povezao sa Miloradom, koji je iz Kanade doneo opremu za reciklažu i iskustvo u radu sa tom opremom. Način na koji smo se povezali i udružili u šali često dovodi do toga da ga zovemo našim Eminemom,” pojašnjava kroz smeh naš sagovornik.

Njegov partner, povratnik iz Kanade koji sada, kako sam kaže, živi kod bake u selu pored Ade, takođe ne skidajući osmeh sa lica, precizira njegovo pojašnjenje: “Granulisani bakar koji izlazi iz našeg reciklažnog centra je roba prve klase, ima čistoću 98,9 odsto. Taj poluproizvod na tržištu ima svoju cenu jer je neophodan livnicama i topionicama koje ga koriste u svojoj proizvodnji. Zahvaljujući tome, kooperantima zadruge možemo da ponudimo bolju cenu, a u budućnosti se nadamo i mogućnost da dobiju i socijalno i penziono osiguranje”.

Treći element neophodan u realizaciji Kilinovog i Miloradovog projekta je bila podrška koju su dobili od lokalne samouprave, kao i tehnička i finansijska pomoć koju su dobili od programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

“Zadruge su važan biznis model u kome svi osnivači unose deo resursa i dele i odgovornosti i rizik. Zakon o zadrugama koji je usvojen početkom 2016.godine prepoznaje različite tipove zadruga među kojima su i socijalno odgovorne zadruge, a podršku tom zakonu daje i Zakon o socijalnom preduzetništvu donet u februaru 2022.godine,“ objašnjava Danica Belić iz GIZ-a i dodaje:“ Kao program koji u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Srbije realizuje različite mere i aktivnosti koje doprinose zapošljavanju i pokretanju sopstvenog biznisa Roma i drugih marginalizovanih grupa, mi smo do sada podržali osnivanje tri zadruge. Ova zadruga se od drugih razlikuje po tome što je prva ekološka zadruga, a istovremeno je i socijalno preduzeće s obzirom da doprinosi socijalnim ciljevima.“

Pored velike Kilinove i Miloradove motivacije i spremnosti da uče i rade, kapital Reciklažne zadruge Connect Clean Roma Group, predstavlja i tim od ukupno deset osnivača koji imaju ekspertize iz raznih oblasti od reciklažne ekonomije, preko advokature, do kreiranja javnih politika. Među njima su i predstavnici sakupljačke mreže.

“U ovaj projekat su uključeni jedan mladi čovek predstavnik romske zajednice, romsko udruženje, takođe mlad čovek povratnik iz inostranstva, lokalna samouprava i internacionalne organizacije. To je jedna autentična sinergija interesa po sasvim novom modelu i zato ima budućnost i može se primeniti širom Srbije. Kao održivi model i primer dobre prakse ova zadruga kreira situaciju u kojoj svi dobijaju, a najviše sakupljači jer imaju mogućnost da svoje interese zaštite preko organizacije koja ima i ekološki i inkluzivni aspekt – da budu zdravstveno zaštićeni, obučeni i motivisani, da ih niko ne uslovljava i za robu za koju oni dobiju jedan dinar, uzima deset puta više,” kaže Siniša Mitrović, koji je i sam postao deo osnivačkog tima i kroz šalu objašnjava da je njegov motiv bio vrlo jednostavan – da zaradi svoj prvi milion.

Kako u šali ima uvek i malo istine, Reciklažna zadruga Connect Clean Roma Group, osim što ima osobine ekološkog socijalnog preduzeća, zaista jeste privredni subjekat sa potencijalima za stalni rast profita.

Trenutno, podstaknute okolnostima energetske krize, mnoge države, za razliku od Srbije, čak i zakonski štite svoje sekundarne sirovine od izvoza da bi ih imali na raspolaganju za potrebe svoje industrije. Srbija je daleko od toga, šta više osim što se izvoze, mnoge reciklabilne sirovine jednostavno propadaju ostavljene na deponijama ili van njih.

Takođe, u Srbiji u reciklažnim centrima koji rade tretman otpada, 87 % reciklabilnih sirovina dolazi od neformalnog sektora, a samo 13% od javno komunalnog. S obzirom da ova zadruga u svom radu ne koristi one reciklažne sirovine koje su vlasništvo javno komunalnog sektora, izbegnut je konflikt interesa, a otvoreno široko polje za unapređenje poslovanja kroz promene ustaljenih tokova u “armiji” neformalnih sakupljača reciklabilnih sirovina.

“Mislim da je važno da se inkluzivna podrška Romima i drugim marginalizovanim grupama pruži u onim oblastima koje pripadnici osetljivih grupa već poznaju. Nepotrebno je obučavati ih u oblastima koje su im strane, već preoblikovati model koji već postoji u takozvanoj sivoj zoni. Tako se postižu legitimni okviri koji pogoduju interesima Roma, ali i društva u celini. Projektom poput ovog mi u stvari menjamo tok društvenog dijaloga i umesto pitanja šta država može da uradi za Rome, tok tog dijaloga okrećemo u smeru šta Romi mogu da urade za državu,” zaključuje Kilino Stojkov.

Tekst napisala za GIZ InR: Svetlana Preradović