Tag:

rusi

U firmama koje su stranci otvorili u Srbiji u 2023. najviše – ruskih vlasnika

by bifadmin 30. новембар 2023.

U Srbiji je, od početka godine, otvoreno nešto više od 51.000 novih preduzeća u formi DOO, preduzetničkih radnji, agencija, kao i predstavništava stranih pravnih lica. Najviše osnivača je iz Srbije, 83 odsto, a kada je reč o stranim osnivačima, ubedljivo su najbrojniji oni iz Rusije – ima ih više od pet hiljada.

Znatno ih je manje iz Ukrajine, države u kojoj se vodi rat, a još manje iz Izraela, koji je u ratnom sukobu sa Palestinom, dok je u Srbiji ove godine, i to krajem oktobra, samo jedan državljanin Palestine otvorio – preduzetničku radnju.

Oko 8.500 novootvorenih firmi drže stranci

Od januara do 28. novembra u Srbiji je otvoreno ukupno 8.687 preduzeća u formi DOO, ali i 42.221 preduzetničkih radnji i agencija, dok su strane firme u ovom periodu u našoj zemlji otvorile 107 predstavništava.

Oko 8.500 ovih firmi ima vlasnike iz drugih država.

Među njima su najbrojniji osnivači koji dolaze iz – Rusije, što ne čudi jer se ovaj trend beleži od početka rata u Ukrajini, od februara 2022.

Najviše Rusa među preduzetnicima

U periodu od 1. januara do 28. novembra ove godine, osnovano je čak 5.347 preduzeća i preduzetničkih agencija i radnji čiji vlasnici su državljani Rusije.

U ovaj broj ulaze i tri predstavništva stranih pravnih lica.

To su ogranak firme „Mir Svarki“ koji je otvoren u februaru a već u oktobru izbrisan iz registra, zatim ogranak preduzeća Arion Invest LCC, osnovan u maju ove godine, kao i ogranak Akcionarskog društva Fudbalski klub Dinamo Moskva, otvoren u aprilu ove godine.

Kada je reč o preduzećima, među 685 onih čiji su vlasnici iz Rusije, 201 se bavi trgovinom na veliko i malo,45 uslugama smeštaja i ishrane, 40 prerađivačkom industrijom, 23 se bavi građevinarstvom, 16 se poslovima sa nekretninama, isto toliko saobraćajem i skladištenjem…

Jedno preduzeće – Petro Analitics – bavi se rudarstvom, a jedno je (Green Energy Art) registrovano za proizvodnju električne energije.

Za delatnost informisanja i komunikacija opredelilo se 166 preduzeća sa ruskim vlasnicima, od kojih je 151 registrovano za „računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti“.

Ruskih državljana koji su otvorili preduzetničku radnju ili agenciju u Srbiji ove godine, ima ukupno 4.659.

Od tog broja programiranjem se bavi polovina – ukupno 2.139.

Osnivači iz Ukrajine

Kada je reč o firmama i preduzetničkim radnjama osnovanim ove godine čiji su vlasnici iz Ukrajine, u Srbiji ih je znatno manje.

U pomenutom periodu, od početka godine do 28. novembra, u našoj zemlji su ukrajinski vlasnici osnovali 23 preduzeća u formi društva sa ograničenom odgovornošću i 48 preduzetničkih radnji i agencija.

Šest firmi ukrajinskih vlasnika bavi se trgovinom, isto toliko stručnim naučnim delatnostima, dok su tri registrovane za računarsko programiranje…

Za programiranje se u ovoj godini opredelilo više preduzetnika – državljana Ukrajine – ukupno 18 od 48.

Nove firme izraelskih vlasnika

Poslednji izraelsko-palestinski oružani sukob, koji se pretvorio u krvavi rat, počeo je 7. oktobra i odneo na hiljade žrtava. Trenutno je na snazi primirje tokom kojeg se razmenjuju izraelski taoci za palestinske zatvorenike.

Kada je reč o firmama u Srbiji, čiji su vlasnici firme i državljani Izraela, njih ima ukupno 46. Od toga je 26 firmi i 20 preduzetnika.

Preduzeća su registrovana za trgovinu (7), računarsko programiranje (5), poslovanje sa nekretninama (4), građevinarstvo (1)…

Preduzetnici su, pak, registrovani za računarsko programiranje (7), informacione usluge delatnosti (3), usluge smeštaja i ishrane (1)…

Preduzetnik iz Palestine

Krajem oktobra u Srbiji je jedan državljanin Palestine osnovao preduzetničku radnju.

Njegova prodavnica pod nazivom Abuzayda, sa sedištem u Beogradu, registrovana je za – internet trgovinu.

Izvor: N1

Foto: Memed_Nurrohmad, Pixabay

30. новембар 2023. 0 komentar

Najbogatiji Rusi nastavili da uvećavaju svoje bogatstvo uprkos sankcijama

by bifadmin 7. март 2023.

Uprkos sankcijama Zapada i ratu u Ukrajini, najbogatiji Rusi uglavnom su nastavili da uvećavaju svoje bogatstvo, navodi agencija Blumberg u svom „Indeksu milijardera“.

U objavljenom preseku ističe se da je najbogatiji Rus i dalje Vladimir Potanjin, koji poseduje nešto više od trećina akcija rudnika „Norilsk nikl“.

Njegovo bogatstvo početkom marta iznosilo je 28,4 milijade dolara i on je među retkim ruskim milijarderima koji su u prva dva meseca ove godine imali gubitke, pošto je izgubio 178 miliona dolara.

Direktor, presednik i najveći akcionar gasne kompanije Novatek Leonid Mihelson nalazi se na drugom mestu sa 25,1 milijardom dolara, a u januaru i februaru je zaradi 593 miliona dolara.

Predsednik i većinski akcionar Novolipecka, jedne od četiri najveće čeličane u Rusiji, Vladimir Lisin od početka godine je uvećao bogatstvo za 1,05 milijardi dolara i sada raspolaže sa 20,9 milijardi.

Glavni akcionar i predsednik Severstala, najveće ruske kompanije za proizvodnju čelika, Aleksej Mordašov ima bogatstvo od 20,1 milijardu dolara, a od početka godine ga je uvećao za 1,39 milijardi.

Peti je Ališer Usmanov, koji je zaradio 958 miliona dolara u protekla dva meseca, nakon čega njegovo bogatstvo iznosi 19,4 milijarde.

Bivši prvi čovek Lukoila Vagit Aleksperov u januaru i februaru ove godine zaradio je čak 2,53 milijarde dolara i bogatstvo mu se sada procenjuje na 17,9 milijardi.

Bivši vlasnik američkog NBA kluba Bruklin netsa Mihail Prohorov ove godine je zaradio 578 miliona dolara i sada raspolaže sa imovinom vrednom 13,8 milijardi.

Industrijalac Andrej Melninčenko ima 12,7 milijardi, a ove godine bogatstvo je umanjio za 425 miliona.

Deveti najbogatiji Rus je Genadij Timčenko sa imovinom vrednom 11,8 milijardi, a u prva dva meseca ove godine ostao je bez 1,1 milijardu.

Desti je jedan od osnovača Alfa grupe Mihail Fridman sa bogatstvom od 11,6 milijardi dolara, koje je u 2023. uvećano za 306 miliona.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

7. март 2023. 0 komentar

Politika i društvo

Rusi kupuju i nekretnine u Subotici

by bifadmin 9. новембар 2022.

Ruski državljani ne dolaze samo u Novi Sad i Beograd, već su u poslednje vreme zainteresovani i za kupovinu nekretnina u Subotici. Cene stanova u tom gradu su, između ostalog i zbog njih, u proteklih godinu dana porasle za oko 10 odsto, izveštava RTV.

Od ukupno prodatih nekretnina u Subotici u ovoj godini, između tri i pet odsto kupili su državljani Rusije. Oni pre svega kupuju već postojeće, uknjižene, dvosobne stanove.

„Uglavnom uzimaju dvosobne stanove od 50-60 kvadrata, mada se desi, ako je neka porodica veća, da kupuju i trosobne stanove“, objašnjava Đuro Gavrić , vlasnik jedne agencije za nekretnine u Subotici.

Cene stanova u Subotici po kvadratnom metru koštaju oko 1.000 evra. Dolazak ruskih državljana uticao je i na cene zakupa, je oni pre kupovine žele da se uvere u to da su napravili pravi izbor.

„Dok ne vide kakva će biti situacija, geopolitička situacija, uopšteno u Evropi ali i kod nas, ostaju dva-tri meseca. Zbog toga su građani u Subotici, vlasnici nekretnina, povećali cene izdavanja stanova, međutim to traje samo mesec-dva, pa onda ponovo vraćaju cene na stari nivo“, dodaje on.

Izvor: RTV, Mondo

9. новембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Kinezi kupuju rusko zlato, neće američke obveznice

by bifadmin 5. септембар 2022.

Dok Zapad uvodi embargo na rusko zlato Kinezi ga masovno kupuju.

Razlog zašto Peking povećava kupovinu ruskog zlata, između ostalog, povezuju se sa željom da deo slobodnih sredstava uloži u aktive sa minimalnim rizicima, pošto se Kina, drugi najveći svetski vlasnik američkog državnog duga, konstantno oslobađa državnih obveznica SAD, piše „Sputnjik“.

Rusija je u julu prodala Kinezima zlato u vrednosti od 108,8 miliona dolara, što je 50 puta više nego prošle godine u isto vreme, ali ni to „nije granica“.

Nagli skok je u velikoj meri posledica preorijentacije ruske trgovine sa zapadnih na istočna tržišta.

Kina povećava kupovinu plemenitih metala u kontekstu ranije nametnutog embarga na isporuke sirovina iz Rusije u evropske zemlje i SAD.

Istovremeno, Peking jača trgovinsku saradnju sa Moskvom, pre svega u energetskom sektoru, pa se očekuje da će u narednim mesecima obim robne razmene između Rusije i Kine nastaviti da raste, a do kraja godine trgovina može da se približi rekordnoj cifri od 200 milijardi dolara.

Izvor: Sputnjik/24sedam.rs

Foto; Pixabay

5. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

„Preseljenja“ firmi iz Rusije u Srbiju značajna ali ne očekuje se da ovde i ostanu

by bifadmin 29. мај 2022.

Iako je navala „preseljenja“ firmi iz Rusije u Srbiju značajna, stručnjaci ne očekuju da su one ovde da ostanu
Ruske kompanije koje su preselile deo svog poslovanja ovde zbog rata u Ukrajini i posledičnih sankcija Moskvi, ostaće ovde najviše dve, tri godine, procenuju stručnjaci za poslovno pravo iz domaćih advokatski kancelarija.

U poslednja dva meseca u Srbiji je zabeželen porast broja firmi kojima su vlasnici sa ruskim ili ukrajiniskim pasošem. Očekuje se da će se ova ekspanzija nastaviti u bliskom narednom periodu, jer je to način da nesmetano nastave poslovanje sa svetom u sigurnom okruženju, piše portal Nova ekonomija.

U Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa

– Očekujemo još velikih ruskih kompanija da će započeti posao ovde kao što je „Jandeks“ (Yandeks) koji namerava da preseli 300 zaposlenih, i „Luxoft“ sa istim brojem radnika – navode advokati i dodaju da obe firme već traže veće poslovne prostore.
Ostanak zavisi od domaćih uslova

Da su te kompanije tu „za stalno“ malo je verovatno, bar sudeći prema mišljenju advokata iskaznom na onlajn sastanku

„Ruske sankcije: Uticaj na kompanije u JIE“, koji je organizovala Pravna alijansa Jugoistočne Evrope (SELA).
Odluka o trajnom ili trajnijem zadržavanju je mnogo kompleksnija i ne zavisi samo od spoljnih i incidentnih uzroka, kakav su sankcije i iembargom, već u dobroj meri i od domaćih faktora – poslovnog i poreskog okruženja, troškova rada, cene nekretnina…

Prema podacima Nove ekonomije, u Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa. Od početka rata 23. februara, pa samo do 1. aprila, više od 300 kompanija čiji su osnivači iz Rusije, započelo je poslovanje u Srbiji.
To je više od dve trećine broja firmi koje su registraone u prethodnoe tri godine.

Najviše se registruje kompanija iz oblasti koje se lako „sele“, poput programiranja, konsaltinga, IT usluga, veleprodaje…
Zapošljavaju između 10 i 70 ljudi, pokazuje iskustvo domaćih advokatskih kancelarija za poslovno pravo.
Pojedini agenti za nekretnine tvrde da je to jedan od razloga dodatnog skoka cena nekretnina u Beogradu i Novom Sadu. Rusi koji započinju posao, navopdno se sele sa celim porodicama, što bi značilo da ako ruska kompanija ima 300 ljudi, to je automatski priliv od 1.000 ljudi koji moraju negde da žive.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

29. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Veliki broj ruskih državljana otvorio račune u srpskim bankama

by bifadmin 29. април 2022.

Otvaranje računa za strane državljane u Srbiji regulisano je zakonima koji su usklađeni sa EU zakonima.

To je za Infobiz na N1 izjavio Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbija, povodom informacija da je veliki broj ruskih državljana otvorio račune u srpskim bankama. On ističe da nije samo ukrajinska kriza dovela strance u Srbiju, koji traže sigurnije mesto za život, nego da je prethodnih godina veliki broj IT nomada došao ovde, preselio firme i otvorio račune.

„To su nerezidentni računi. Oni mogu da donesu gotovinu do 10.000 evra. Sve preko toga morate da dokažete poreklo novca koji donosite – možete i sa nekog drugog računa da izvršite transfer“, navodi Vasić.
Sa tim računom, dodaje, jedino ne možete da – podižete kredit.

„Suštinski, klijent može da raspolaže novcem sa tog računa, da dobije kartice… Inače, pravo banke je i da ne otvori račun – postoje načini da banka izvrši potrebne provere u okviru Zakona o sprečvanju pranja novca i finansiranja terorizma, tu smo potpuno usklađeni sa EU, a to daje legitimitet banci da ne otvori račun“, objašnjava sagovornik Infobiza.

Oko 20.000 IT nomada je u Srbiji. To je, kaže, zanimljiv, pozitivan trend.

„Oni biraju Srbiju kao destinaciju za privremeni rad, pokreću tražnju i dobre ekonomske trendove, a razmenjuju i znanje“, ističe Vasić.

Građani ne treba da budu zabrinuti

Kada je reč o kreditima, podignuta je referentna kamatna stopa, a to se, pojašnjava, radi da se smanji davanje pozajmica kako bi se uticalo na smanjenje inflacije.

„Građani ne treba da budu zabrinuti, to je postepena promena, stopa je povećana za 0,5 odsto, što znači da je za gotovinski kredit od 300.000 dinara, sa rokom otplate od 48 meseci, rata povećana za 70 dinara“, navodi sagovornik Infobiza.

Ko može da očekuje blagi rast rate? Oni koji su uzeli dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, sa tromesečnim ili šestomesečnim usklađivanjem kamatne stope belibor.

„Mirno mogu da spavaju oni koji su uzeli kredit indeksiran u evrima, njima se rata trenutno ne menja. Takođe i oni koji su uzeli kredit sa fiksnom kamatnom stopom, jer njima je rata do kraja otplate zajma – ista“, navodi Vladimir Vasić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

29. април 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Beograd pun Rusa i Ukrajinaca koji rasprodaju svoje kriptovalute

by bifadmin 26. април 2022.

Mediji već mesec i po dana bruje kako je Beograd pun Rusa i Ukrajinaca, a kako piše”Blic” dobar deo njih u Srbiji želi da unovči “digitalno bogatstvo”, tako što menjaju svoje kriptovalute za dinare.

Oni biraju da dođu u Srbiju, kako kaže sagovornik, prvenstveno zbog logističkih razloga. Naime pre samo tri dana Binance, najveća kriptoberza po obimu trgovanja, počela je da ograničava pružanje usluga ruskim državljanima koji imaju kriptoimovinu veću od 10.000 eura. Stoga IT stručnjaci, koji iimaju svoje firme i sarađuju sa zapadnim, ili su direktno zaposleni u zapadnim kompanijama koje ih isplaćuju u kriptovalutama dolaze u Srbiju kako bi spasili i izvukli svoje zarade.

Kako za “Blic Biznis” priča direktor marketinga iz ECD, Marko Živković, oni u menjačnici primećuju kontinuiran rast stranih državljana koji su zainteresovani za usluge kupovine i prodaje digitalne imovine u Srbiji.

– Rast je još uočljiviji od početka rata u Ukrajini. Povećanje interesovanja za kriptovalute je zbog specifične ekonomske situacije usled sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji globalni trend koji ne zaobilazi ni Srbiju, koja je makar iz logističkih razloga postala mesto na koje je došao veliki broj ljudi iz ratom zahvaćenih područija, kao i državljana Rusije koji obavljaju poslovnu saradnju sa kompanijama iz zapadnih zemalja, objašnjava Živković.

Način da izvuku svoje zamrznute zarad

Što se same procedure tiče, on ističe da je ona nešto rigoroznija nego za domaće korisnike.

– Nakon registracije na platformi strani državljani su u obavezni da se lično identifikuju uz važeći pasoš i “beli karton” koji izdaje MUP Republike Srbije čime kompletiraju proces verifikacije, kaže on.

On dodaje da u slučaju prodaje kriptovaluta novac može da im bude isplaćen jedino na rezidentni račun.

– Ti računi mogu da budu otvoreni u nekoj od domaćih banaka ili ih podižu na nekom od naših kriptomata, zaključuje on.

Sa druge strane, kako “Blic” nezvanično saznaje od izvora upućenih u srpsko kriptotržište, ruskih IT-ijevaca uopšte nije malo.

– Dnevno dolazi i po 10 zainteresovanih Rusa da prodaju svoj kripto. To su uglavnom IT stručnjaci, programeri ili ljudi koji vode sopstvene biznise u IT-u, priča sagovornik.

On dodaje da u suštini traže način da izvuku svoje zamrznute zarade.

– Njima su ili plate ili isplate partnera, koje su u dijelu IT industrije vezane za blockchain u kriptovalutama, u suštini zamrznute, što zbog finansijskih sankcija Zapada, što zbog ograničenja pružanja usluga velikih svetskih mjenjačnic

26. април 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rusi osnovali 323 firmi u Srbiji od početka rata u Ukrajini

by bifadmin 3. април 2022.

U Srbiji su od početka sukoba Rusije i Ukrajine registrovana 323 firme čiji su osnivači iz Ruske Federacije, piše vojvođanski istraživački portal VOICE

Ovaj broj registrovanih firmi čini oko 25 odsto od ukupnog broja svih aktivnih pravnih lica čiji su osnivači iz ove države, navodi se u članku portala VOICE.

Dodaje se da je samo u martu mesecu u proseku osnivano devet preduzeća dnevno, dok je 1. aprila osnovano njih 27. Najviše je osnovano 25. marta, ukupno 51.

„Više od polovine ovih novoosnovanih pravnih lica, odnosno njih 169, registrovano je za računarsko programiranje. U Beogradu sedište ima 246 pravnih lica, a u Novom Sadu 48“, piše VOICE.

Kako portal navodi 62 pravna lica su registrovana na istoj adresi – Danila Lekića Španca 1 na Novom Beogradu, od čega 60 za računarsko programiranje, a 22 na isti dan, 25. marta

Izvor: N1

Foto: Pixabay

3. април 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Od početka rata u Ukrajini sve više Rusa traži nekretnine u Srbiji

by bifadmin 20. март 2022.

Poslednjih nekoliko nedelja koliko već traje rat u Ukrajini i na tržištu nekretnina u Srbiji beleži se rast prometa. Poslednje vreme je veliko interesovanje ruskih državljana koji žele da iznajme nepokretnosti u Srbiji, ali ima i onih koji žele da kupe.

Da mnogo stranaca u poslednje vreme dolazi u Beograd i iznajmljuje/kupuje nepokretnosti, potvrđuje za Novu i agentkinja za nekretnine i direktorka prodaje u firmi Moj kvadrat Davorka Tasić.

– Imate jako mnogo Brazilaca, Amerkinaca, kao i mnogo Rusa. Ruski državljani su trenutno jako zainteresovani za iznajmljivanje luksuznih nekretnina, što ne znači da kada istu iznajme posle određenog perioda neće biti zainteresovani da taj objekat kupe – ističe Tasić.

Takođe, sagovornica Nove ukazuje da Rusi i kupuju nekretnine po Srbiji.

– Jako mnogo se kupuju kuće po Srbiji sa imanjima i tu ima jako mnogo Rusa – dodaje ona.

Tasić ocenjuje da je na tu potražnju uticao i rat u Ukrajini i da se primećuje da ljudi poslednjih 20 dana intenzivno ulažu. Izuzetno je velika potražnja ne samo za luksuznim, nego i za prosečnim stanovima, ističe ona.

– Mi nismo znali šta će biti sa tržištem nekretnina kada se zaustavi korona, međutim ovaj rat je opet proizveo nagli porast potražnje i ljudi jako intenzivno ulažu, čak i naši ljudi koji imaju bilo koju pristojnu sumu – kaže Tasićeva za Novu.

Upravo ova potražnja utiče i na rast cena nepokretnosti u Beogradu pa tako sada sa „60.000 ili 70.000 EUR više ništa i ne može da se kupi“.

Tako garsonjere po Beogradu koštaju po 70.000-80.000 EUR, a enormne cene kvadrata dostižu i delovi grada za koje ranije, kako kaže sagovornica Nove, nisu mogli ni da veruju da će dostići taj iznos poput Ledina, Karaburme ili Višnjice.

– Na Ceraku i Vidikovcu vam kvadrati idu skoro do 2.000 EUR po kvadratu, što je neverovatno – dodaje ona.

Prodaje se i veliki broj skupih nekretnina

U Beogradu je velika potražnja i za luksuznim i skupim nekretninama, a koje uglavnom kupuju vlasnici firmi ili naši državljani koji rade u inostranstvu.

Ljudi kupuju nekretnine jer je novac uložen u njih sigurna investicija, ističe sagovornica Nove i dodaje da čak i dođe sutra do pada cene nikada „ne može da se desi da se izgubi na nepokretnosti“.

Kada se radi o luksuznim i skupim nekretninama, Tasićeva navodi da se takve nekretnine brzo prodaju ako imate pravog kupca.

– To su jedna ili dva gledanja. Vrlo brzo dođe do realizacije do koje može da prođe desetak dana. Naši ljudi koji rade u inostranstvu i koji su na krajnje pošten način stekli svoj novac, isti investiraju u nepokretnosti i kupuju ovde luksuzne kuće, penthause i luksuzne stanove – navodi sagovornica Nove.

„Stambeni krediti nikad jeftiniji“

Sagovornica Nove ističe da su stambeni krediti trenutno nikad jeftiniji i da su kamatne stope jako niske. Na ruku ide upravo i negativan EURIBOR.

Međutim, da li će ovako povoljni uslovi ostati u narednom periodu Tasić ne može da prognozira.

– Ako dođe do skoka EURIBOR-a porašće i kamatne stope. Niko od nas ne zna šta će se dešavati u narednom periodu, ali trenutna situacija je takva da ako neko ima nešto malo više novca on ulaže u nepokretnosti – ističe ona.

Tasićeva podseća da je poslednje dve godine pandemije koronavirusa zabeležen nagli porast prometa na tržištu nekretnina.

U to vreme je bila velika potražnja za kućama van Beograda jer su ljudi hteli da se sklone od onih zabrana i sankcija koje smo imali u to vreme.

Izvor: Nova

Foto; Pixabay

20. март 2022. 0 komentar