Uoči početka letnje sezone brojne turističke agencije nude putnicima različite aranžmane, ali se otvara prostor i za brojne lažne agencije i zloupotrebe. Zato pre putovanja treba proveriti samu turističku agenciju, kao i destinaciju na koju se putuje, a putnici treba da budu upoznati i sa svojim pravima u slučaju određenih problema prilikom putovanja, piše Danas.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za ovaj list objašnjava kako da proverite da li je neka turistička agencija pouzdana.
„Treba prvo pogledati kod nas na sajtu YUTA agencije koje su na spisku, jer one su proverene. Naravno, ima i agencija koje nisu naše članice, ali su dobre i pouzdane. Mi vodimo računa o standardima po kojima bi agencije trebalo da postupaju i imamo način da zaštitimo putnika kroz arbitražu koju sprovodimo kada je putnik nezadovoljan“, navodi on.
Prema njegovim rečima, zbog agencija koje su dobre a nisu članice YUTA-e, možda je najbolje da se turistička agencija proveri na sajtu Agencije za privredne registre (APR): „Treba pogledati da li je agencija registrovana, da li postoji i da li ima licencu za rad koju dodeljuje ministarstvo. Kada agencija ima licencu to znači da poseduje i neki garantni fond, a to je u ovom slučaju polisa osiguranja i to je jako bitno ukoliko dođe do insolventnosti agencije, da putnici mogu da se naplate“.
Seničić dodaje da i na internetu može da se pronađe dosta blogova i ličnih iskustava putnika vezanih za određene turističke agencije i smeštaje.
Prevare na društvenim mrežama i sa niskim cenama
Sagovornik Danasa tvrdi da na društvenim mrežama ima sve više lažnih turističkih agencija, odnosno onih koje se predstavljaju kao turističke agencije a zapravo su udruženja koja nisu nigde registrovana. One privlače putnike i “prodaju” im aranžmane, ali kada dođe do problema ne postoji nijedan zakonski način da se ti putnici zaštite.
“Ovde treba imati u vidu da kada se nešto reklamira na društvenim mrežama, bilo ko može da stoji iza toga. Vrlo lako to može biti prevara. Imali smo na primer grupe ljudi koji su uplaćivali putovanja na ovaj način i na kraju nisu nigde otišli. Ti ljudi su pokradeni. Ovakve prevare se obično prijave policiji ali se često teško rešavaju“, naglašava on.
Seničić ukazuje i na problem sa velikim razlikama u cenama: „Cene su manje više svuda iste ili približne. Zato ne treba nasedati na neke drastične slučajeve ni velikih ni malih cena. Kada je nešto nerazumno malo u odnosu na druge ponude, treba biti skeptičan i pitati se da li je ta ponuda kako treba“, savetuje on.
Putnici i nerealna očekivanja
„Turisti bi trebalo da istraže destinaciju na koju putuju i da pročitaju iskustva drugih putnika, te da stvore realna očekivanja. Najveći problem sa putnicima svodi se na to što nemaju realna očekivanja, nego sami projektuju sliku koju bi želeli kada uplaćuju određeni aranžman. Moraju da imaju saznanja o tome, moraju sami malo da se raspitaju na koju destinaciju idu, jer svaka destinacija ima i prednosti i mane“, pojašnjava Seničić i dodaje da su nerealna očekivanja najveći povod za žalbe putnika. „Među najčešćim problemima na koje se oni žale su da udaljenost od plaže, odnosno mora, nije onolika kako je predstavljeno, da kvalitet smeštaja nije onakav kako je predstavljen, da slike ne odgovaraju realnom stanju na terenu i slično. Žale se i na kvalitet autobusa, kašnjenja sa odlascima i polascima“, navodi on. U svim tim slučajevima je, kako kaže, teško izveštačiti da li je putnik zaista zakinut.
Kome se obratiti u slučaju problema sa aranžmanom?
Seničić objašnjava da je prva adresa turistička inspekcija, ako je turistička agencija registrovana i radi po zakonu: „Oni imaju ovlašćenja da utvrde da li je došlo do nekakvog neispunjenja ugovornih obaveza. Ukoliko je turistička agencija članica YUTA, mogu i nama da se obrate, mi imamo model i sistem gde kroz arbitražu možemo da ustanovima odgovornost agencije i možemo da naložimo povraćaj određenih sredstava, ukoliko agencija nije ispoštovala određene stavke koje su ugovorene“.
Kako dodaje, turistička inspekcija to ne može – ona može da kazni agenciju ukoliko je došlo do nekog većeg neispunjenja iz ugovora. Dalje, može da napravi procenu i da kaže agenciji da bi trebalo da isplati određeni iznos, ali ne može da naloži da se to uradi, može samo da kazni agenciju. Da bi dobili svoj novac nazad putnici u tom slučaju moraju da uđu u spor sa turističkom agencijom odnosno da ga traže preko suda. “Yuta, pak, ima drugačiji model, ide se na arbitražu i najčešće se reši sporazumno, a ako ne može tako, ide se na sudski spor“, objašnjava Seničić.
Izvor: Danas
Foto: Hugh Whyte, Unsplash
