vakcine

Najave kako će vakcina za suzbijanje Kovida-19 biti proizvedena do kraja godine nisu realne. Taj cilj je daleko, pa ne bi trebalo ulagati u akcije farmaceutskih kompanija kaje daju takve izjave. Na tržištu trenutno vlada „darvinovska borba“ za opstanak, a i kada vakcina bude proizvedena oporavak će biti spor. Zato se ne treba zaletati ni sa ulaganjima u pojedine tehnološke kompanije, koje više obećavaju nego što pokazuju rezultate.

Nasuprot njima, mnogo su stabilnije pojedine firme iz tradicionalnih industrija, a ne bi trebalo otpisivati ni avioindustriju. Pojedini, dobro kapitalizovani igrači kao što je „Qatar Airways“ mogu iz ove krize izaći mnogo jači za nekoliko godina, savetuje Fahad Kamal, glavni tržišni strateg u banci „Kleinvort Hambros“, koja posluje u Velikoj Britaniji kao deo Societe Generale banke.

Za investitore je veoma opasno da se povode za vestima iz farmaceutske industrije o tome kada će biti proizvedena vakcina protiv Kovida-19, upozorava Fahad Kamal, glavni tržišni strateg u banci „Kleinvort Hambros“, koja posluje u Velikoj

Britaniji kao deo Societe Generale banke. Kamal navodi kao primer događanja na berzama početkom ove nedelje u Njujorku, Tokiju i Frankfurtu, kada su akcije naglo skočile posle najava iz biotehničke kompanije „Moderna“ kako su na najboljem putu da uskoro proizvedu efikasnu vakcinu za korona virus. Ova američki farmaceutski koncern iz Bostona je prvi počeo da testira vakcinu na ljudima.

Nakon što su objavili vest da je jedna osoba koja se podvrgla testu pokazala prilično obećavajuće rezultate, a Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD odmah potvrdila mogućnost da lek brzo odobri, akcije „Moderne“ su momentalno skočile za 20 odsto. Ogroman skok su zabeležile i akcije švajcarske farmaceutske kompanije „Lonza“, na osnovu informacija da ova kompanija ima sklopljen ugovor sa „Modernom“ za masovnu proizvodnju vakcine čim ona bude odobrena.

Između političara i naučnika – ja sam za naučnike

Čudo je, međutim, trajalo svega nekoliko dana. Na berzama je vrlo brzo nastupila oseka kada su pod pritiskom stručne javnosti, čelnici u „Moderni“ priznali da je razvoj leka „u veoma ranoj fazi“. Trenutno je u svetu aktivno 120 projekata, namenjenih isključivo razvoju vakcine za suzbijanje Kovida-19. Ali većina stručnjaka, napominje Kamal, predviđa da će biti potrebno najmanje 12 do 18 meseci da se proizvede lek koji će biti zaista delotvoran i bezbedan za upotrebu.

Glavni tržišni strateg „Kleinvort Hambros“ banke upozorava da ne bi trebalo nasedati na izjave političara koji u borbi za birače šire lažni optimizam da „vakcina samo što nije gotova“. Kada ulagači važu informacije da li je u pravu američki predsednik Donald Tramp koji tvrdi da će vakcina biti ne samo proizvedena nego i distribuirana do kraja ove godine zahvaljujući projektu „Operation Varp Speed“ ili naučnici koji procenjuju da je taj cilj još daleko, „ja bih bio na strani nauke“, preporučuje Kamal.

Potvrda za to je i izjava Antonija Faucija, vodećeg stručnjaka američke vlade za zarazne bolesti, u kojoj je otvoreno kritikovao Trampa da su rokovi koje je najavio za proizvodnju i upotrebu vakcine – krajnje nerelani.

Vakcina neće automatski popraviti štetu

Kamal ističe i da vakcina, kada bude proizvedena, neće biti „ćarobni štapić“ koji će odjednom popravitu svu štetu koja je nastala nakon izbijanja pandemije: „Čak i kada bi se realizovala obećanja da vakcina bude proizvedena do kraja ove godine, ekonomske posledice su toliko razorne da oporavak ne može da se ostvari po principu sada ćemo da uključimo prekidač i da se vratimo na poziciju s početka ove godine“.
Sa ovakvim viđenjem su saglasne i prognoze Svetske banke, koja je u utorak objavila da će globalna ekonomija ove godine imati pad od 5% odsto, što će prouzrokovati gubitak miliona radnih mesta i ogromno povećanje siromaštva.
Kamal dodaje da drastičan pad zarada koje su kompanije zabeležile u prvom kvartalu ove godine zbog „stavljanja ekonomije pod karantin“, ne može tako brzo da se nadoknadi. Naprotiv, oporavak će biti dug, a tržište sada izgleda kao školski primer „darvinoveske borbe za opstanak“.

Ne otpisujte avioindustriju

Iako takva situacija nalaže veliki oprez, investitori bi trebalo da pomno prate šta se događa sa kompanijama, uzimajući u obzir njihove bilanse, tržišnu poziciju i otpornost na posledice korone, odnosno kakve su im realne šanse za oporavak.
Glavni tržišni strateg „Kleinvort Hambros“ banke savetuje kako se ne bi trebalo zaletati sa ulaganjima u „tehnološke nade sa inovativnim idejama, kao što su ’Uber’ ili ’WeWork’, koje nisu iskazale očekivane rezultate iako njihove akcije na berzi na prvi pogled deluju kao klađenje na sigurno“.

S druge strane, postoje kompanije u takozvanim tradicionalnim industrijama koje su daleko stabilnije, a ulagači ne bi trebalo da „precrtaju“ ni avioindustriju, uprkos tome što je to jedna od delatnosti koja je najviše pogođena posledicama pandemije.

„Pojedini avioprevoznici imaju kapital koji im omogućava da prežive ove potrese i dobre planove za konsolidaciju svojih tržišnih pozicija, a time i šanse da iz ove krize izađu jači. Dobro kapitalizovani igrači kao što je ‘Qatar Airways’ mogu se pokazati kao dobra opcija za ulaganja, jer je prilično verovatno da će za nekoliko godina imati mnogo jaču tržišnu poziciju“, predviđa Fahad Kamal.