Skupa kirija, onlajn prodaja, otvaranje tržnih centara, osnovni su razlozi gotovo svakodnevnog zatvaranja lokala u centralnim gradskim ulicama.
Reč je o poslovnom prostoru u vlasništvu pojedinaca, a mali privrednici, najčešće, katanac stavljaju na prodavnice obuće i odeće. Poznavaoci poslovnih prilika smatraju da će ovaj trend biti nastavljen i u narednom periodu.
Prema rečima Marka Jevtića, iz agencije Jevtić nekretnine, sve veći broj proizvođača prelazi na onlajn prodaju, što je mnoge privatnike nateralo da zatvore lokale. Manji su troškovi poslovanja, a zarada je, pokazalo se, veća nego što su očekivali. Takođe, tu su i paprene cene zakupa lokala. To se posebno odnosi na centar grada, uključujući Bulevar kralja Aleksandra do Vukovog spomenika.
– Cenu lokala diktiraju vlasnici, koji ne žele da smanje kiriju, ni po cenu da prostor bude prazan. Iako gube i do 20.000 EUR godišnje na ime zakupnine, kažu da je nebitno, jer ne žive od toga – navodi Jevtić.
– Tržni centri, koji imaju sve radnje na jednom mestu i parkinge, privlače kupce, jer je ostavljanje automobila potrošačima veoma važno. Izvesno je da će, ako ne dođe do nekih drastičnih promena, u centru grada ostati samo lokali koji su neophodni za opsluživanje turista.
Procene Građevinske komore Srbije su da u glavnom gradu postoji tri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora viška. Prosečna starost objekata je između 40 i 50 godina. Reč je o prostorijama koje često zahtevaju renoviranje, promenu instalacija, izmene enterijera i eksterijera. Stručnjaci ističu da je problematično prostorno planiranje krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka donelo stotine hiljada kvadrata poslovnog prostora koji je danas, kako stvari stoje, propala investicija.
Tipičan primer je prvi tržni centar u prestonici – Čumićevo sokače. Nekada su svi kupovali patike u Čumiću, a danas je većina lokala prazna.
– Osim pada kupovne moći građana, koja je počela sa pandemijom, a nastavila se sada sa inflacijom, vlasnicima lokala je sve teže da izađu na kraj sa ogromnim dažbinama – kaže Dragoljub Rajić, izvršni direktor Mreže za poslovnu podršku.
– Opterećenja koja se plaćaju državi, po zaposlenom, za minimalnu zaradu su 2012. bila 11.800, dok su sada 28.000 dinara. Prihodi, u istom periodu, nisu porasli. Sve će biti više lokala koji će se zatvarati. Firme, koje imaju po više radnji, zadržaće samo jednu na mestu gde je veliki promet.
Restitucija
U postupku restitucije, bivšim valsnicima je vraćeno mnogo lokala u centru grada.
– Među onima koji su dobili imovinu nazad je i Jevrejska opština. To se posebno donosi na prostor u Gospodar Jevremovoj, Gospodar Jovanovoj i Ulici kralja Petra. Oni su sada u vlasništvu Saveza jevrejskih opština.
Izostaje pomoć grada
Rajić podseća da komunalne usluge privatnici plaćaju po višim cenama u odnosu na građane, plus još 40-tak dodatnih stavki. Tako je cena iznošenja smeća i do tri puta skuplja od one za pojedince.
– Grad bi trebalo da smanji dažbine i namete privatnicima. Zašto bi plaćali taksu za zaštitu životne sredine kada, recimo, prodavnica obuće ne zagađuje okolinu – smatra on.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
