Tag:

vlasnici

Svaki deseti „zaboravio“ da prijavi stvarnog vlasnika preduzeća

by bifadmin 10. октобар 2023.

Ukupno 16.920 firmi, udruženja, predstavništava stranih preduzeća nije evidentiralo svoje stvarne vlasnike u Agenciji za privredne registre. Ovu zakonsku obavezu ispunilo je 156.582 obveznika, što je 90,25 odsto onih koji to moraju da učine.

Iza ofšor firmi sa raznih egzotičnih destinacija, koje su osnivači ovdašnjih preduzeća, često se „kriju“ državljani Srbije. Ko su stvarni vlasnici firmi u Srbiji – i ne samo njih, već i udruženja, zadužbina, zadruga, fondacija, ustanova i stranih predstavništava preduzeća – evidentirano je u Agenciji za privredne registre.

Ili bi bar trebalo da je tako.

Ovu zakonsku obavezu ipak ne ispunjavaju svi koji moraju – naime, svaki deseti vlasnik je „zaboravio“ to da učini.

„Na osnovu izveštaja od 5. oktobra 2023, podatke o stvarnom vlasniku je od 173.502 obveznika evidentiralo 90,25 odsto, odnosno 156.582 registrovana subjekta, kako obveznike definiše Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika„, kažu za portal N1 u Agenciji za privredne registre.
Najrevnosniji obveznici u ispunjavanju ove obaveze su – zdravstvene ustanove, a propis najmanje poštuju – ostale ustanove i udruženja.

„Zdravstvene ustanove imaju učinak od 94,47 odsto u evidentiranju, dok najmanji učinak od 75,05 odsto, imaju ustanove koje ne spadaju u zdravstvene i udruženja, sa učinkom od 80 odsto evidentiranih stvarnih vlasnika„, ukazuju u APR.

Preciznije, stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva i predstavništva stranih zadužbina.

„Veoma visok učinak je kod zadužbina (95%) i društava sa ograničenom odgovornošću – DOO (94,60%), dok je najmanji učinak ostvaren kod predstavništava stranih pravnih lica (29,80%)“, navode u Agenciji za privredne registre.

Prekršajne prijave

Neevidentiranje stvarih vlasnika povlači prekršajnu prijavu.

APR je u prvih šest meseci podneo oko 900 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
„Agencija za privredne registre kontinuirano podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika, ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja, odnosno nastupanja osnova evidentiranja – a to su promena vlasničke strukture i članova organa registrovanog subjekta, kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika – ne izvrše obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika“, ukazuju u APR.
U 2023. je, navode, doneto oko 1.200 presuda po zahtevima koji su podneti u prethodnoj godini.

Kazne – minimalne

„Sudovi i dalje pribegavaju vanrednom ublažavanju kazne i izriču opomene i novčane kazne ispod zakonom propisanog mimimuma. Iako se zaprećena visina novčane kazne za pravno lice kreće u rasponu 500.000 do dva miliona dinara, u svega 12 slučajeva je izrečen zakonski minimum od 500.000 za pravno i 50.000 za odgovorno lice. I pored novčanog kažnjavanja zakonom propisanim minimumom, prekršajna odgovornost nije imala nikakvog efekta u devet slučajeva, jer nije došlo do evidentiranja stvarnog vlasnika ni nakon izricanja presude“, ističu u Agenciji za privredne registre.

Kontroliše i NBS

Kada je reč o finansijskim institucijama, ali i menjačnicama, kontrolu upisa stvarnih vlasnika i izricanje novčanih kazni radi – Narodna banka Srbije, koja i inače nadzire rad ovih institucija.

Podsetimo – Centralna evidencija stvarnih vlasnika uspostavljena je u Agenciji za privredne registre 31. decembra 2018. godine. Cilj je bio – usaglašavanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenje postojećeg sistema otkivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uz postizanje višeg nivoa dostupnosti i pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

10. октобар 2023. 0 komentar

85 odsto proizvođača automobila deli podatke o vlasnicima vozila

by bifadmin 20. септембар 2023.

Loše ocene imaju gotovo svi veliki automobilski giganti

Svaka automobilska kompanija koju su pregledali stručnjaci za bezbednost iz Mozilenije prošla ključne bezbednosne testove.

– Izražavamo zabrinutost zbog mogućnosti da bi naši pametni satovi s pristupom internetu mogli biti upotrebljeni za špijuniranje. Ali, automobilske marke su tiho ušle u ovaj posao i pretvorile svoje vozila u moćne uređaje za prikupljanje podataka – stoji u objavi istraživača iz Mozile, piše portal Pop Science.

Zbog toga istraživači upozoravaju da „vozila koja se hvale najnovijom tehnologijom“ sada poseduju „neverovatnu sposobnost prisluškivanja, praćenja i prikupljanja informacija o vašim aktivnostima i putovanjima u vašem automobilu“.

Loše ocene imaju gotovo svi veliki automobilski giganti, uključujući Ford, Subaru, JEEP, BMW, Hondu, Ševrolet i Nisan, među ostalima.Tesla se nalazi na dnu liste.

Stručnjaci tvrde da gotovo 85 odsto proizvođača automobila deli podatke o vlasnicima vozila sa posrednicima i drugim kompanijama. Čak 19 od 25 kompanija prodaje naše lične podatke trećim stranama, dok gotovo 55 odsto njihovih politika privatnosti dopušta proizvođačima deljenje naših informacija sa vladinim agencijama i policijom. Zahtev za deljenje podataka može se lako postaviti, bez potrebe za sudskim nalogom.

Osim toga, situaciju čini još jezivijom činjenica da najmanje dve kompanije, Nisan i Kia, u svojim politikama privatnosti izričito spominju dve kategorije podataka nazvane“seksualna aktivnost“ i „seksualni život.“Točan sadržaj ovih kategorija nije jasan, ali novi automobili često su opremljeni mikrofonima i kamerama. Čak i ako su ti podaci anonimni, svako ko razmišlja o kupovini novog automobila trebalo bi posebno da obrati pažnju na ove aspekte.

Izvor: Biznis Telegraf
Foto: Pixabay

20. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ko su najveći zemljoposednici u Srbiji

by bifadmin 16. јул 2023.

Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale.

Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama Agrosmarta stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara, navodi Agrosmart.

Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema saznanjima Agrosmarta Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu Almeksa nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je Al Dahra koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako Agrosmart podseća, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva Al Dahra stekla imovinu vrednu veću od 170 mil EUR. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni.

Al Dahra na trećem mestu

Kako god, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem. Al Dahra, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće Rudnap koje, prema podacima sa sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala Al Dahra plan je bio proširenje na 500 hektara.

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji „top“ zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova MK grupa. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na „svega“ 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji.

Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.

Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. Prema saznanjima Agrosmarta, on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.

Koje još na spisku

Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma Elit Agro. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme Jugo elit agro osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre dve godine Elit agro kupio je i kompaniju Al Ravafed (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.

I u Hrvatskoj najviše zemlje ima novosadski biznismen

Petar Matijević kupio je 2015. godine dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji.

Prema saznanjima Agrosmarta u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.

Cene njiva miruju

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplje oranice su u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 EUR za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 EUR do 30.700 EUR, u Južnobanatskom okrugu od 400 EUR do 20.050 EUR.

Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, poljoprivredno zemljište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskupljuju.

Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja ide do 20.000 EUR za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 EUR. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda (izuzimajući prošlu godinu).

Izvor: Agrosmart

Foto: Pixabay

16. јул 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U Srbiji za pet miliona objekata ne može da se utvrdi ko je vlasnik

by bifadmin 3. септембар 2022.

Promet nekretninama u Srbiji regulisan je sa čak 53 zakona, što dovodi do toga da se za oko pet miliona objekata ne može utvrditi ko je vlasnik. Praktično skoro polovina objekata nije upisana u državni registar odnosno u Katastar, a njima je moguće trgovati, tvrde u Republičkom geodetskom zavodu, dodajući da takvo stanje otvara prostor za korupciju širom resornog sistema, piše Blic.

Dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina

– Danas je praktično dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina, što u prevodu znači da je moguće postati vlasnik nekretnine koja nije upisana u državni registar. Vlasnik nekretnine možete postati i ako je dobijete na lutriji, i na poklon, i kao nasleđe… Mnogo je primera i da je neko vlasnik dela zgrade ili cele zgrade, da izdaje stanove, a da zvanično kao vlasnik nije upisan u katastar.

Red u administraciji upravljanja nekretninama praktično bi stao na put mnogim aktivnostima koje u redovnim okolnostima ne bi trebalo da funkcionišu. Stanja koja nastaju kao posledica mogu recimo da koriste državni funkcioneri koji su u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljaju izveštaje o svojoj imovini. Oni praktično svoju imovinu, koju su kupili kao neuknjiženu, mogu da prikriju i da je ne prijave.

– Ne može katastar da knjiži one koji nemaju podobnu dokumentaciju nego se mora omogućiti ljudima da pribave minimum potrebne dokumentacije. Lokalna samouprava i oni koji donose planska ili bilo koja dokumenta, jednostavno moraju da funkcionišu. Svaka investicija i svako trgovanje uključuje rizik, tako da uvek treba da izvršite sopstveno istraživaje pre donošenja odluka. Ne preporučujemo ulaganje novca koji ne možete priuštiti da izgubite – kažu u RGZ.

Rešenje je, kako navode, da se krene u borbu protiv korupcije i da postane pravilo da vlasnik imovine možete postati samo upisom u državni registar.

– Obaveza svih nadležnih u sistemu je da kada se utvrdi vlasništvo to i prosledi u državni registar kako bi svi imali uvid i u državni registar i u stanje nad vlasništvom nad imovinom i tek tako transprentno možemo da kažemo da se borimo protiv korupcije – navode u RGZ.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

3. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko ima šećerana u Srbiji i u čijem su vlasništvu

by bifadmin 28. мај 2022.

Nestašica šećera u trgovinama u Srbiji trebalo bi da bude prekinuta nakon što je Vlada usvojila jedinstvenu cenu za ovu namirnicu od 89,99 dinara po kilogramu, bez obzira da li je reč o pakovanju od jednog ili više kilograma. Proteklih dana krivicu za nedostatak šećera u trgovinama jedni na druge svaljivali su proizvođači, trgovci, država.

Po uredbi koju je usvojila Vlada, trgovci na veliko sada imaju rok od 15 dana da kupljen šećer „naslažu“ u rafove u prodavnicama. Ovaj rok meriće se od momenta sklapanja kupoprodajnog ugovora trgovaca na veliko i – proizvođača. A njih, prema podacima APR, zvanično registrovanih za proizvodnju šećera u Srbiji ima – ukupno šest.

Šest preduzeća u Srbiji

Šifru delatnosti broj 1081 – „proizvodnja šećera“ u opisu svoje firme nosi svega šest preduzeća u Srbiji. Od toga su dve šećerane u vlasništvu iste kompanije, dok pod okriljem jedne kompanije posluju – fabrike u tri različita grada.
„Sunoko“ je kompanija u vlasništvu MK grupe Miodraga Kostića. Slovi za najvećeg domaćeg proizvođača i izvoznika šećera s obzirom da ima tri fabrike – u Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Po poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2020. godinu, „Sunoko“ zapošljava 442 radnika, a u prvoj pandemijskoj godini poslovao je sa dobitkom od milijardu dinara, što je oko 8,6 miliona evra.

Grčka kompanija Hellenic sugar industry u vlasništvu ima fabriku šećera „Šajkaška“ Žabalj i fabriku šećera „Crvenka“ u istoimenom mestu.

„Šajkaška“ je 2020. upošljavala 49 radnika i poslovala je sa gubitkom od 182 miliona dinara, dok je „Crvenka“ zapošljavala 116 ljudi i poslovala je pozitivno, sa ostvarenom dobiti od 101,8 miliona dinara.

Šećerana doo Šabac, u vlasništvu je Vladimira Simića. Za 2020. godinu upisano je – nula zaposlenih i gubitak od 26.000 dinara.

Preduzeće „Mega plus“ iz Novog Sela takođe je registrovano za proizvodnju šećera. U vlasništvu je Bobana Lazovića. Ovo preduzeće 2020. godine imalo je 33 zaposlena i ostvarenu dobit od 1,58 miliona dinara.

Istu šifru delatnosti ima i preduzeće „Bero“ iz Novog Pazara, u vlasništvu Berata Sejdije. Ovaj proizvođač upošljavao je (2020. godine) četvoro radnika, a poslovao je s profitom od 400.000 dinara.

Na dan izmene uredbe i određivanja cene šećera koja važi za sva pakovanja (u četvrtak 26. maja) predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na tržište isporučeno 260 tona šećera, a da je spremno još 250 tona.

„Nemamo problema sa količinama šećera, imali smo problema sa jednom firmom iz Kolubarskog okruga, sa jednim tajkunom i sa još nekim ljudima… nekim kamatarima koji misle da je veliko vreme da zarade ogroman novac, ali baviće se svim tim i BIA i naši državni organi i građani će imati više nego dovoljno šećera, brašna, soli, ulja, svega…“, rekao je Vučić.

„Ali sve uspevamo da završimo i ljudi ne treba da brinu“, poručio je Vučić, dodavši da svih namirnica ima dovoljno.

Izvor: N1.rs

Foto: Pixabay

28. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Miroslav Bogićević prodao udeo u Politici vlasniku Novosti

by bifadmin 26. мај 2022.

Biznismen Miroslav Bogićević prodao je 50% svog udela u kompaniji Politika novine i magazini Bobanu Rajiću, vlasniku Novosti, potvrdio je Bogićević za Nova.rs.

– Sve je završeno, ali nije još tehnički. Radi se o braći Rajić. Bile su još dve ponude, ali odlučio sam se ipak za njih. Bili su najzainteresovaniji i ponuda je bila najbolja. Dali su i neku obavezu da će da ulažu u Politiku – rekao je Bogićević, koji je inače vlasnik kompanije MB Farmakom.

On je naveo da im veruje i da je sa njima radio više od 20 godina.

– Oni su bili veliki kupci moje mlekare. Mi se poznajemo dugo i nismo imali nikakvih problema. Ulivaju mi najviše poverenja. Da budem iskren, volim što su Politiku kupili Srbi. Nisam tako nastrojen, ali u ovom slučaju radi se o velikom brendu – rekao je Bogićević.

Upitan da li će kuporodajni ugovor potpisati Boban Rajić, vlasnik Novosti, on odgovara potvrdno.

– Boban Rajić će da potpisuje kupoprodajni ugovor – kazao je Bogićević.

Na pitanje da li će u ugovoru biti precizirane neke obaveze novog vlasnika, Bogićević je neveo da neće.

– U ugovoru ne, ali postoje obaveze da ulažu u Politiku. Oni hoće da ulažu, ubedili su me u to. Ja im verujem, nikad me nisu slagali – istakao je on.

Upitan da li je prodao Politiku za 8 mil EUR, on je rekao da o tome ne može da govori.

Miroslav Bogićević je 50% udela u kompaniji Politika novine i magazini kupio 2012. godine od nemačkog izdavača WAZ.

Kupovinu je obavio preko firme East Media Group. Preostalih 50% kompanije Politika novine i magazini je u vlasništvu države, odnosno kompanije Politika a. d., u kojoj je država vlasnik 90% akcija.

Kompanija Politika novine i magazini, između ostalog, izdaje list Politiku i vlasnik je štamparije.

26. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Svaki drugi dinar kapitala u malim preduzećima u Srbiji – stranog je porekla

by bifadmin 10. мај 2022.

Gotovo svaki drugi dinar kapitala u malim preduzećima u Srbiji – stranog je porekla. Slično je i u slučaju firmi srednje veličine, dok stranci stoje iza četvrtine osnovnog kapitala velikih kompanija.

Investitori iz inostranstva najradije ulažu u naše rudarstvo, poslovanje sa nekretninama, administrativne i pomoćne uslužne poslove, ali i stručne, naučne i inovacione delatnosti.

Podaci iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini i preduzetnici“ pokazuju da se za samo dve godine domaći kapital u malim trgovinama na veliko i malo smanjio za blizu devet odsto – od učešća od 47,5 na 38,7 odsto. U malim firmama koje se bave naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, domaće gazde su retkost. Od učešća od 16,4 odsto u 2018, u 2020. spalo je na nepunih 12 odsto.

Kod srednjih preduzeća, stranaca je najviše u rudarstvu – čak 85 odsto. U trgovini na veliko i malo – 61 odsto, a gotovo 56 odsto u saobraćaju i skladištenju. Najveći udeo stranog kapitala u velikim kompanijama opet je u trgovini na veliko i malo – oko 80 odsto. Čak 60 odsto osnovnog kapitala naših rudnika stranog je porekla. U prerađivačkoj industriji gotovo svaki drugi osnivački dinar je iz inostranstva.

Stručnjaci ističu da brojke pokazuju da je dolazak stranih investitora uticao na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

– Lako je uočiti da je strani kapital značajno doprineo popravljanju spoljnotrgovinskog salda – objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.

– Raste izvoz i taj rast beležimo od 2013. godine. Nosioci su tog značajnog prirasta kompanije iz oblasti gde je veći udeo stranog vlasništva. Po meni, veoma bitan doprinos je što se ulaskom stranog kapitala restrukturira industrija. Investicije utiču na porast kvaliteta tehnologija. Ide se ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću. Veća je i zaposlenost. Prisustvo stranog kapitala u Srbiji, što se tiče industrije, povoljno je uticalo i može se oceniti kao pozitivno.

Kada je reč o velikim kompanijama, stranci vole da ulažu u administraciju i pomoćne uslužne delatnosti. Pre nekoliko godina držali su 61,5 odsto njih, a u 2020. godini – oko 55 procenata. Poslednjih godina povećali su učešće u informisanju i komunikacijama. Od udela od 28,3 odsto stigli su do 34 odsto.

Prokret u hotelima

Tokom 2018. godine, u velikim firmama koje se bave smeštajem i ishranom, svega je 26,4 odsto kapitala bilo domaćeg porekla. Već godinu kasnije, učešće je povećano na 76,7 odsto. U rukama stranaca, u 2020. godini, ostalo je samo 8,4 odsto kapitala.

– Nemam odgovor šta se desilo – kaže Georgi Genov, predsednik udruženja „Hores“.
– Istina je da nema zainteresovanih za investiranje u Srbiju. Iza većine lanaca stoji domaći kapital, jer je reč o franšizama. Hoteli u stranom vlasništvu mogu se „prebrojati na prste“.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

10. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Objavljena elektronska evidencija privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo

by bifadmin 27. децембар 2021.

Ministarstvo privrede je, u saradnji sa Agencijom za privredne registre, predstavilo danas javno dostupnu jedinstvenu bazu podataka o privrednim subjektima u kojima Republika Srbija ima vlasništvo, u okviru Registra privrednih subjekata, a koja će putem inovativne digitalne platforme omogućiti transparentnost podataka, uz jednostavnu i brzu pretragu željenih informacija.

Pomoćnik ministra Dubravka Drakulić istakla je da je ovo prvi korak u ispunjenju Akcionog plana u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine.

„Opšti cilj Strategije ogleda se u održivom i efikasnom upravljanju privrednim subjektima u vlasništvu države (PSRS), što odražava posvećenost Vlade reformi ove oblasti, povećanju koristi od državnog vlasništva za građane, kao i ostvarivanju strateških i razvojnih ciljeva i zaštite opšteg interesa Republike Srbije. Započeta reforma javnih preduzeća će se nastaviti na sveobuhvatan način i proširiti na sva PSRS, što će predstavljati važnu polugu u razvoju sveukupne ekonomije Republike Srbije. Baza podataka koju smo danas predstavili omogućiće dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede”, istakla je Drakulić.

Кako je navela, ispunjenju ove aktivnosti se pristupilo sistematski i sveobuhvatno. „Ministarstvo je time ispunilo višegodišnju potrebu za objedinjavanjem podataka u jednu interaktivnu evidenciju i to ne samo svih PSRS, već i njihovih zavisnih društava, te i njihove imovine, a sve u cilju podrške države u primeni razloga vlasništva i upravljanju portfeljem državnih preduzeća. Posebno se zahvaljujemo na brzoj i efikasnoj saradnji timu APR-a, koji su uz maksimalnu angažovanost ljudskih resursa Ministarstva privrede-Sektora za javna preduzeća i Sektora za privatizaciju, uzajamnom saradnjom ispunili ovu važnu aktivnost i pre roka koji je definisan propisima”, izjavila je ona.

Direktor Agencija za privredne registre Milan Lučić naveo je da ova institucija trenutno vodi 10 registara i evidencija kao poverene poslove iz nadležnosti Ministarstva privrede.

„Zajedno sa resornim ministarstvom, koje nam pruža punu institucionalnu i stručnu podršku, napravili smo Elektronsku evidenciju privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo, koja je od danas objavljena na internet stranici Agencije. U okviru evidencije se objavljuje pregled poslovnih podataka, pravni status i procenat učešća države u vlasništvu privrednih subjekata, podaci o osnivanju i promenama registrovanim u tim i drugim subjektima koji imaju uticaj na privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije”, rekao je on.

Lučić je naglasio da se pored toga objavljuju odluke registratora, na osnovu kojih su registrovani osnivanje i promene podataka o članovima, zakonskim zastupnicima, članovima nadzornih i izvršnih odbora, kapitalu, ograncima i drugi statusni podaci privrednih subjekata, kao i osnivačka akta, statuti i druga dokumenta ovih subjekata, koja se registruju u okviru Registra privrednih subjekata, u APR.

„Putem pretraživača su dostupni podaci za 314 privrednih subjekata, a evidencija će se automatski ažurirati podacima iz Registra privrednih subjekata, pa će Agencija za privredne registre, uz ostale poslovne i finansijske podatke koje trenutno objavljuje, obezbediti i transparentnost poslovnih podataka o privrednim subjektima u vlasništvu države”, zaključio je on.

Pretagu možete izvršiti preko ovog linka https://pretraga2.apr.gov.rs/EvidencijaPSRS

27. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Registrovani subjekti i stvarni vlasnici

by bifadmin 2. април 2021.

U Agenciji za privredne registre je malo više od 85% registrovanih subjekata upisano u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, a zaključno sa 19. martom 2021. godine evidentirano je 180.743 fizička lica u svojstvu stvarnog vlasnika.

Prema državljanstvu, stvarne vlasnike u najvećem procentu (89,65%) čine domaća fizička lica, a 10,34% čine stranci.

Procentualno je najveći broj privrednih subjekata koji su edidentirali stvarne vlasnike, a zatim slede ustanove, zadužbine i fondacije, pa tek onda udruženja.

Podsećamo da je evidentiranje stvarnih vlasnika trajna obaveza registrovanih subjekata, kako onih koji su tek osnovani, tako i onih koji promene vlasničku strukturu, članove organa ili koji registruju neku drugu promenu na osnovu koje steknu svojstvo stvarnog vlasnika.

Za potrebe poslovanja, Agencija, na zahtev privrednih subjekata, izdaje izvode i potvrde iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika u formi papirnog ili elektronskog dokumenta.

Prikaz ostalih aktuelnih podataka iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika dat je u infografici- Registrovani subjekti i stvarni vlasnici.

2. април 2021. 0 komentar