Home Tags Posts tagged with "zagađenje"
Tag:

zagađenje

Politika i društvo

U 2020. godini 1,6 milijardi zaštitih maski završilo u okeanima

by bifadmin

Istraživači organizacije za zaštitu mora Ocean Asia proračunali su da je samo u prošloj godini 1,6 milijardi maski za lice završilo u okeanima, što je ekvivalentno 5.500 tona plastičnog zagađenja.

Oni naravno, nisu ručno izbrojali sve te maske nego su do ove brojke došli matematičkom formulom. Prvobitno su istražili kolika je bila ukupna godišnja proizvodnja maski u 2020. na celom svetu. Od tog broja, 52 milijarde maski, oduzeli su tri odsto, što je procenjena stopa gubitka, odnosno procenat maski koje završavaju u morima.

Zašto je ovo ozbiljan problem najbolje pokazuje podatak da je jednoj zaštitnoj masci potrebno 450 godina da se razgradi. Ove maske su napravljene od propilena, što znači da se u morskoj vodi lako pretvaraju u mikroplastiku, koja potom završava svuda u prirodi, pa i u našoj vodi za piće.

A pandemiji se ne nazire kraj, dakle njihovo korišćenje i količina odbačenih maski će samo rasti, te se apeluje na njihove proizvođače da smisle način da ih učine manje štetnim po okolinu.

Izvor: Visual capitalist

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Energetski sektor će ove godine emitovati pet odsto više ugljen-dioksida nego prošle

by bifadmin

Emisije ugljen-dioksida iz energetskog sektora ove godine bi mogle da porastu za pet odsto i da tako ponište rezultate prošlogodišnjeg pada, saopštila je Međunarodna agencija za energiju.

U svojim prognozama za 2021. godinu, Agencija predviđa da će ove godine biti emitovano 33 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida, što je za 1,5 milijardu više nego prošle godine. To bi bio najveći rast od 2010. godine, i drugi najveći u istoriji.

Rast emisija ugljen-dioksida predvođen je povećanom upotrebom uglja u energetici, a 80 odsto tog rasta dolazi iz Azije, ponajviše iz Kine. U SAD i Evropskoj uniji je takođe povećano zagađenje, ali u znatno manjoj meri.

Pomenuti rast emisija CO2 posledica je ekonomskog oporavka od prošlogodišnje blokade rada privreda, i on se neće smanjiti sam od sebe, ukoliko vlade svetskih država nešto ne učine, poručuju iz Međunarode agencije za energiju. U 2022. godini, kada se ekonomija još brže bude razvijala, zagađenje će drastično porasti.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Dok mi udišemo otrovni vazduh, vlast novac od eko taksi troši u druge svrhe

by bifadmin

Za osam godina od eko taksi skupljeno je 89 milijardi dinara, a od toga je samo 34 milijarde otišlo za zaštitu životne sredine, piše Startit. 

Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Srbiji su toplane. Da bi se smanjila emisija štetnih gasova koje one ispuštaju potrebna su ulaganja od 550 miliona evra. Međutim, skoro toliko novca sakupljenog kroz eko takse država i lokalne samouprave su potrošile na izgradnju puteva i druge namene, koje s ekologijom nemaju nikakve veze.

Valjevo četvrtinu novca od eko takse potrošilo u druge svrhe

U Valjevu, koji je među najzagađenijim gradovima u Srbiji, od 2011. do 2019. sakupljeno je 359 miliona dinara od različitih nameta za očuvanje životne sredine, a na nju je potrošeno 264 miliona, pokazuju podaci udruženja „Stanište”. Dakle, više od četvrtine novca koje su građani i privreda dali da bi živeli u zdravijem okruženju, otišao je u druge namene.

Protesti zbog zagađenja vazduha su sporadični i na njima se ne okupi onoliko ljudi koliko bi se očekivalo, s obzirom na to da čist vazduh nije pitanje ekonomskog statusa, političkog ubeđenja ili bilo koje druge razlike, jer svi stanovnici jednog grada dišu isti vazduh.

„Dok nam je veći strah gde ćemo da uhlebimo dete, nego da li ćemo se potrovati, mi ćemo da ćutimo na ovaj problem, jer verujemo da možda kod tog zagađivača ima radnih mesta”, ukazuje Dejan Maksimović iz udruženja „Stanište” za Startit Dnevnik.

Za četiri godine ulaganje u životnu sredinu smanjeno za dve milijarde

U Staništu problem nenamenskog trošenja novca od eko taksi istražuju od 2010. godine, s obzirom na to da je godinu dana ranije počelo osnivanje budžetskih fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. To su fondovi u koje opštine preraspodele budžetski novac planiran za ulaganje u zaštitu voda, zemljišta i vazduha.

„Ukoliko pogledamo trend ulaganja u životnu sredinu, svake godine se izdvaja manje novca i možemo očekivati nastavak takve prakse. Ako posmatramo zbirno koliko su opštine planirale da odvoje za svoje lokalne fondove za zaštitu životne sredine, vidimo da je 2015. bilo 6,4 milijarde, već naredne godine je bilo za milijardu manje, a za 2019. je planirano 4,5 milijardi”, navodi Maksimović.

Kada se s planiranja spustimo na nivo realizacije, brojke su još poraznije. Istovremeno kako rashodi padaju, prihodi od ovih naknada su konstantno rasli, jer su povećani njihovi iznosi i menjani su kriterijumi, pa tako danas takse plaćaju i oni koji zagađenje ne stvaraju. Sa 4,6 milijardi dinara 2015, prihodi svih opština zajedno su skočili na 6,3 milijarde 2019.

20 milijardi od ekologije potrošeno u druge svrhe

Poražava podatak da su 24 opštine ukinule svoj fond, iako su ga 2015. imale, jer, kako navode, budžetska sredstva više nisu namenska. To je u skladu sa izmenama iz decembra 2015. godine, prema kojim je ukinuto namensko trošenje budžetskih sredstava, odnosno legalizovano je to da novac od eko taksi ne bude iskorišćen za ekologiju.

„Republički Fond za zaštitu životne sredine ukinut je 2012. godine, a ponovo je uspostavljen kao Zeleni fond 2017. Za četiri godine bez fonda, prihodi republičkog budžeta od naknada bili su ukupno više od 20 milijardi dinara, što je u potpunosti korišćeno u druge svrhe.”

U tom periodu se ukida i naknada za zagađenje životne sredine, koja se plaćala prilikom produženja registracije motornih vozila. Za građanje je to na trenutak delovalo kao olakšanje za kućni budžet, ali opštine već 2013. godine uvode nove i povećavaju postojeće namete, kako bi nadoknadile taj gubitak. Prema istraživanju Staništa, danas nenamenski najviše troše oni koji od eko taksi najviše i prihoduju.

Za 8 godina skupljeno 89 milijardi dinara, potrošeno 34 milijarde

U periodu 2010-2018. od ovih naknada su budžeti na svim nivoima prihodovali ukupno oko 89 milijardi dinara, dok je na aktivnosti koje zaista doprinose zaštiti životne sredine potrošeno oko 34 milijarde dinara.

„Dakle, oko pola milijarde evra potrošeno je u svrhe koje sa životnom sredinom nemaju nikakve veze. Ova praksa dešava se svake godine, u republičkom budžetu i u oko 80 odsto lokalnih samouprava, te možemo govoriti o namernom i sistematskom zakidanju na životnoj sredini.”

Šta smo mogli sa tih pola milijarde?

Smanjenje zagađenja vazduha iz svih izvora zahteva ogromna ulaganja, a država je makar posredno odgovorna za investicije od oko 2,3 milijarde evra, navodi Fiskalni savet u svom izveštaju iz 2018. godine, u kojem ocenjuje da je snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine budžetski prioritet u narednim godinama.

„Neophodno je smanjiti zagađivanje vazduha iz gradskih toplana (posebno onih koje kao gorivo koriste ugalj i mazut) za šta će biti potrebna ulaganja od oko 550 miliona evra u rekonstrukciju postrojenja (prelazak na prirodni gas, biomasu ili komunalni otpad) i proširenje toplovodne mreže do 2030”, navedeno je u izveštaju, između ostalog.

Taj novac ne samo da su nadležni imali na raspolaganju, nego su ga nenamenski potrošili. Toplane i individualna ložišta su najveći izvor zagađenja vazduha, o čemu je govorio i nekadašnji resorni ministar. Da su najveći zagađivači upravo toplane, a ne saobraćaj kako su pojedini predstavnici nadležnih institucija govorili, navodi Koalicija 27, platforma za učešće civilnog društva u procesu usvajanja standarda i vrednosti EU u oblasti zaštite životne sredine.

Pitanje zagađenog vazduha je suštinsko, životno pitanje, a ne stvar standarda Evropske unije. Dok svet istražuje Mars, možda je na nama da se pobrinemo da Smederevo ne postane kulisa za film o tome kako je čovek uništio i tu crvenu planetu, jer prašina koja kulja iz tamošnjih dimnjaka mu je već dala rumenu boju.

Petar Paunović

Izvor: Startit

2 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Najveći zagađivači u Beogradu su individualna ložišta, paljenje strnjike, saobraćaj, termoelektrane i industrija

by bifadmin

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kaže da su najveći izvori zagađenja u prestonici individualna ložišta tokom sezone grejanja, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj tokom cele godine, termoelektrane i industrija.

Prema projekcijama UN-a, do 2050. godine u gradovima će živeti 68% svetske populacije, i zbog toga je važno da gradovi sprovode adekvatne mere za zaštitu zdravlja svojih stanovnika i životne sredine, jer su ove oblasti usko povezane, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na konferenciji posvećenoj predstavljanju najinovativnijih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji. Konferenciju organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije.

On je naveo da su najveći izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta tokom sezone grejanja, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj tokom cele godine, termoelektrane i industrija.

“Prema važećoj Strategiji razvoja, održivi razvoj je jedno od strateških opredeljenja Grada Beograda, a u prilog tome govore činjenice da se trenutno na javnom uvidu nalazi Plan kvaliteta vazduha za narednih deset godina, dok su juče završeni javni uvidi u Akcioni plan za zeleni grad, koji smo uradili u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i u Akcioni plan za održivu klimu i energiju, a imaju za cilj da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 40%”, rekao je Radojičić.

Šta se može uraditi u sektoru energetike?

Kako je gradonačelnik naveo, osim razvoja sistema javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture, za poboljšanje kvaliteta vazduha podjednako je važan sektor energetike i energetske efikasnosti.

“Danas je na teritoriji Beograda ostalo oko 14 kotlarnica na mazut, a nekada ih je bilo čak 1.300. U naredne dve godine ugasićemo sedam kotlarnica, dok je ove godine u planu gašenje još tri kotlarnice u osnovnim školama koje će biti priključene na sistem daljinskog grejanja, za šta je iz budžeta opredeljeno 14 miliona dinara. Zahvaljujem UNDP-u i Vladi Slovačke koji su poklonili studiju isplativosti o kapacitetu solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode na javnim zgradama u Beogradu, a ovaj projekat je na razmatranju za implementaciju”, rekao je Radojičić.

On je dodao da se ove godine, prema principima energetske efikasnosti, počinje sa termalnom rehabilitacijom četiri javne zgrade – Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Gradske biblioteke i Stacionara. Projekat je finansiran putem IPA fonda Evropske komisije i uz kredit EBRD-a od pet miliona evra.

I Vrabac i bicikle u službi ekologije

Kako je naveo, za bolji kvalitet vazduha neophodan je sveobuhvatni i multidisciplinarni pristup, te su koncepti poput održive urbane mobilnosti i te kako značajni.

“Proširili smo pešačku zonu u centru grada oko Knez Mihailove i uveli ekološki prevoz Vrabac u okviru iste zone. Donete su mere ograničenja kretanja teretnih vozila i vozila za snabdevanje u gradskoj zoni u periodu od 20 do 7 časova, a pokrenuta je i inicijativa ‘Parkiraj i bicikliraj’. Trenutna dužina biciklističkih staza je oko 100 kilometara, a prema Planu održive urbane mobilnosti cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 400 kilometara staza”, kazao je Radojičić.

Izvor: eKapija

Foto: minka2507, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zagađuju dimnjaci, ne auspusi

by bifadmin

Od zagađenog vazduha u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi, a životni vek se skraćuje za više od godinu dana. Kako bi smanjili zagađenje vazduha, nadležni nude subvencije za kupovinu električnih automobila. Međutim, niti su te subvencije dovoljne da pomognu stanovniku Srbije s prosečnim primanjima, a što je još važnije to neće doprineti čistijem vazduhu.

Zapravo, kada bi svi automobili u Srbiji bili zamenjeni električnim, zagađenje bi čak moglo biti veće. Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, najveći zagađivač vazduha u 2017. godini je bio sektor proizvodnje i distribucije energije. Da je EPS najveći pojedinačni zagađivač u zemlji, pokazuje izveštaj Fiskalnog saveta, ali da je neko čitao i primenjivao preporuke iz ranijih izveštaja ove institucije, danas bismo zdravije disali.

Ulaganje u električne autobuse je neopravdano trošenje novca

– Već godinu dana postoje te subvencije države i to je jedino što su oni uradili za smanjenje zagađenja vazduha, a ne vidimo da je to dalo bilo kakve efekte. Beograd sada ulaže 7 mil EUR u nabavku 10 električnih autobusa, što je neopravdano trošenje novca, koji nam je očajnički potreban kako bi se smanjilo zagađenje – objašnjava za Startit Dnevnik Bojan Simišić iz Eko straže, koja je nedavno organizovala veliki protest u Beogradu zbog zagađenja vazduha.

On u svom tekstu detaljno objašnjava zašto je ovakva investicija pogrešna. Prema podacima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je tužio EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana, TE Nikola Tesla i TE Kostolac imaju kapacitet 3.730MW i oslobađaju 10 puta više zagađujućih materija od TE Belchatow u Poljskoj, koja ima kapacitet 5.000MW.

Zagađuju dimnjaci, ne auspusi

Zato sagovornik Startita ukazuje da su električni autobusi dobri u zemljama s čistom energijom, ali Srbija ne spada u takve zemlje. Treba imati na umu da saobrađaj ne zagađuje samo izduvnim gasovima, već i podizanjem čestica koje su pale na asfalt. To znači, da na koji god pogon išli automobili, oni će sa saobraćajnica podizati nataložene čestice, koje dolaze iz gomile dimnjaka širom zemlje.

– Koliko saobraćaj doprinosi zagađenju, neplanirano je dokazao karantin tokom pandemije, kada saobraćaja gotovo nije bilo. Već prvog dana uvođenja policijskog časa, imali smo ljubičasti alarm u nekoliko beogradskih opština i gradova u Srbiji. Zato novac treba drugačije ulagati, a ne trošiti ga kroz pogrešne javne nabavke i subvencije – smatra Simišić.

Peticiju „Rešenje za zagađenje“ potpisalo 50.000 građana

Krajem prošle godine više od 50.000 građana je potpisalo peticiju „Rešenje za zagađenje“, kojom je traženo da se sredstva namenjena za kupovinu električnih automobila preusmere na pomoć pri kupovini energetski efikasnijih ložišta. Kako je u peticiji navedeno zagađenje vazduha PM česticama, koje potiče iz saobraćaja, čini svega 6%.

– Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2020. godini opredelilo 120 miliona dinara za subvenciju kupovine novih vozila sa električnim ili hibridnim pogonom. Time se novac građana Srbije usmerava u kupovinu privatnih skupih automobila, umesto da se pomogne socijalno ugroženim domaćinstvima koji sa zastarelim ložištima predstavljaju znatno veće zagađivače – objašnjavaju pokretači peticije.

U Kini za šest godina vazduh duplo čistiji, a Niš postao zagađeniji od Pekinga

Da je upravo takvo zagađenje, kao i ono koje dolazi iz gradskih toplana jedno od najvećih problema, uočio je Fiskalni savet u svom izveštaju pre tri godine. Tada su naveli da je potrebno 550 mil EUR kako bi se izvršila rekonstrukcija postrojenja i proširila toplovodna mreža do 2030. godine. Koliko bi uopšte Srbiji bilo potrebno vremena da ponovo ima čist vazduh?

– Kina je 2012. počela da rešava problem zagađenja i 2018. su brojke bile prepolovljene. Niš je sada zagađeniji od Pekinga na godišnjem nivou. Ukoliko je ova država zaista odlučna da reši taj problem, onda mora da osnuje stručan tim, koji će donositi adekvatne odluke. Treba da se naprave takve mere da se njihova efikasnost vidi, na primer povećanje kvaliteta vazduha za 10 odsto, pa da oni koji donose neefikasne mere snose odgovornost – kaže Simišić.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Mašina koja prečišćava vazduh a od smoga pravi nakit

by bifadmin

Srbija ovih dana opet obara rekorde u zagađenosti vazduha, ali čini se da su naše vlasti prihvatile tu činjenicu kao nešto na šta ne mogu da utiču, i da se ne tangiraju mnogo oko toga. A ako u jednom trenutku i odlučimo da nešto uradimo na tom polju izgleda da ćemo se, po običaju, pre baviti posledicama zagađenja nego njegovim uzrokom. Zato evo jednog zanimljivog predloga kako se istovremeno može prečišćavati vazduh od smoga a od ostataka praviti nakit.

Holandski umetnik i arhitekta Dan Roseharde kreirao je nekoliko rešenja za prečišćavanje vazduha u gradovima, i to višedimenzionalnih. Njegova Smog Free kula je, primera radi, sedam metara visok aluminijumski objekat koji usisava pljav vazduh u sebe. Pomoću jonizacije ona uspeva da prečisti 30 kubnih metara vazduha za sat vemena, a potom ga ispušta napolje. Za funkcionisanje joj je potrebna mala količina eletrične energije koju dobija iz obnovljivih izvora.

Ovakve kule za sada postoje u gradovima u Kini, Holandiji, Poljskoj i Južnoj Koreji.

Prsten od smoga

Kada Smog Free kule izbace čist vazduh napolje, u njima ostaju izdvojene čestice smoga. Te čestice se pod veoma velikim pritiskom mogu pretvoriti u sirovinu za pravljenje nakita.

Roseharde je osmislio i poslovni model koji apeluje na svest potrošača, a glasi ovako: ako kupite Smog Free prsten doniraćete 1.000 kubnih metara čistog vazduha svom gradu.

Druga rešenja za prečišćavanje vazduha

Među rešenjima ovog umetnika nalazi se i bicikl koji čisti vazduh po sličnom principu kao i pomenuta kula. On usisava vazduh, provlači ga kroz filtere i zatim ga ispušta napolje. Osim što čisti vazduh, ova sprava i promoviše zdraviji način života – bicikliranje umesto vožnje automobila.

Pored ovog dvotočkaša, Dan Roseharde je kao gostujući profesor na UDEM univerzitetu u Meksiku zajedno sa studentima osmislio i bilborde koji prečišćavaju vazduh. Bilbordi su premazani specijalnom hemijskom smešom koja privlači štetne čestice i prečišćava vazduh fotokatalizom. Fotokataliza se inače koristi i u kućnim prečišćavačima vazduha, samo ovde je u pitanju tehnologija većeg obima. Naime, ispitivanja su pokazala da jedan ovakav veliki bilbord može da prečisti vazduh na površini od 100 metara od mesta na kojem je postavljen.

Ove nedelje bi nam dobro došlo nekoliko hiljada takvih bilborda i kula u Beogradu, Valjevu i drugim gradovima u kojima se vazduh može videti golim okom.

Foto: Daan Roosegaard, Wikicommons

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaPolitika i društvoVesti

Nova pravila za registraciju vozila od 5.jula 2021. godine

by bifadmin

Počevši od 5. jula 2021. godine vozače očekuju nova pravila za registraciju vozila. Ukoliko automobili zbog prepravki dodatno zagađuju vazduh, neće proći tehnički pregled, biće vraćeni u fabričko stanje, što znači da će morati da poseduju katalizatore i DPF filtere.

Ovo praktično znači da će početi primena Pravilnika iz 2018. godine o priključnim motornim vozilima i tehničkim uslovima za motorna vozila u saobraćaju, po kom automobili na tehničkom pregledu moraju da ispune određene kriterijume kada je u pitanju emisija štetnih gasova.

Sadržaj čađi u izduvnim gasovima

Prilikom tehničkog pregleda kod vozila sa dizel motorom biće proveravan sadržaj čađi u izduvnim gasovima, dok kod benzinskih motora pažnja će se posvetiti sadržaju ugljen-monoksida. Ukoliko vozilo ima neispravne katalizatore i DPF filtere, neće moći da bude registrovano, navodi se na sajtu Auto-Moto saveza Srbije.

U Srbiju se uveze i do 150.000 polovnih automobila godišnje, što znači da je na našim ulicama veliki broj zagađivača. Prilikom uvoza, proverava se da li vozila imaju katalizatore i DPF filtere, ali ne i to da li su ispravni. Mnogi vlasnici ih uklanjaju sa svojih automobila, kako ih ne bi menjali i čistili izduvni sistem.
Pročitajte još:

Takođe, sa polovnih vozila redovno se skidaju i lambda sonde koje mere zagađenja unutar katalizatora, tj. zagađenje koje motor ispušta u vazduh.

Posebno su važni DPF filteri jer su oni napravljeni da kod dizel motora izdvajaju azot- dioksid, koji je najveći zagađivač vazduha.

Ukoliko na vozilu nema katalizatora i DPF filtera, oni moraju biti naknadno ugrađeni.

Prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkoj ispravnosti strožiji standardi važiće za sva vozila koja su u Srbiji prvi put registrovana posle 1. marta 2014. u odnosu na ona registrovana pre ovog datuma, bez obzira kada su proizvedena.

Tako benzinski motori, prvi put registrovani do ovog datuma moraju imati manje od 4,5% ugljen-monoksida, pri broju obrtaja na praznom hodu motora. Vozila koja su prvi put registrovana posle 1. marta 2014. godine moraju imati manje od 3,5% ugljen-monoksida.

Prema podacima Svetske banke, zagađenje vazduha koje potiče od saobraćaja na prosečnom nivou je oko 20%. Zato sve više gradova u svetu zabranjuje vožnju automobila u centralnim gradskim ulicama.

Izvor: Energetski portal

Foto: Wikipedia

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Srbija vodeća u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem

by bifadmin

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je da je Srbija vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem, piše portal European Western Balkans. Kako se naglašava svake godine od posledica zagađenog vazduha u Srbiji umre oko 10.000 građana.

U nekim gradovima, poput Bora aerozagađenje prisutno je tokom svih godišnjih doba, posebno ona koju izaziva sumpor-dioksid, povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), ali i visoka koncentracija teških metala.

Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.

Napominje se da je Ugovorom o strateškom partnerstvu sa tom fabrikom predviđena ubrzana proizvodnja bakra, pa je omogućeno i zaobilaženje domaćih propisa u zaštiti živorne sredine, dok je država kasnije ostala gluva i na upozorenja stručnjaka i građana koji su ukazivali na zagađenje.

U pomenutom ugovoru Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile su se da snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor, ali je priprema predviđenog Ekološkog akcionog plana izostala.

Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, ali nisu suštinski nisu promenile stanje jer nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.

Menjanje kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha

Pored Bora aerozagađenje je takođe pristuno u Smederevu, gde radi železara, koja je takođe u vlasništvu Kineza, kompanije HBIS grupa Srbija.

Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.
Pored Bora i Smedereva, individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležni za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, do sada ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije nisu reagovali i sprečili zagađenje.

Čak, štaviše država je otišla i korak dalje pa je htela da nivo zagađenosti prividno „smanji“, tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5).

Time bi, kako se zaključuje povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio „rešen“.

Pored toga neki ljudi su otpušteni iz Agencije za zaštitu životne sredine, poput Milenka Jovanovića, jer se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Nije dobro prošao ni Dejan Lekić, koji je zbog sličnog protivljenja premešten iz Agencije na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine.

U Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, građani su se bunili raznim akcijama i protestima.

Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana „Eko straža“ koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.

Lažna opredeljenja

Državu pored Ustava obavezuje i broj međunarodnih ugovora kao i usklađivanje sa Evropske unije, da se zagađenje reši.

Tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama, jer se Srbija obavezala na posvećenost u ostvarivanju Agende 2030 UN čiji su ciljevi smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih zagađenjem.

Zaštita vazduha je prvenstveno multisektorski izazov, pa se postavlja pitanje da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom.

Procene su i da su potrebna ulaganja od 1,5 do 2,4 milijarde evra.

Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine, što se nije desilo ni šest godina kasnije.

Preporuka za rešenje problema

Napominje se da bi Vlada Srbije trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta.

Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.

Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku „zagađivač plaća“, čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.

Neophodno je i da se osnaži uloga Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, rad nadležnih inspekcija, povećanje održivosti industrije i korišćenje obnovljive energije, da se poveća broj mernih stanica koje će pravovremeno informisati građane o zagađenju.

Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha.

Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.

U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha.

U Srbiji je zagađenje bilo daleko veće negu u tim zemljama tokom perioda kada je zagađenje kod njih uočeno.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

PepsiCo planira da do 2030. smanji emisije štetnih gasova za više od 40%

by bifadmin

Kompanija PepsiCo objavila je da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za više od 40% do 2030. godine u okviru svog lanca vrednosti. Obavezala se i da će postići nultu emisiju štetnih gasova do 2040. godine, što je decenija ranije nego što je predviđeno Pariskim sporazumom.

PepsiCo planira da smanji apsolutne emisije gasova staklene bašte u okviru svojih direktnih operacija za 75%, dok u okviru indirektnih operacija za 40% do 2030. godine (u odnosu na 2015. godinu). Očekuje se da će ova akcija rezultirati smanjenjem više od 26 miliona tona emisija gasova staklene bašte što predstavlja ekvivalent povlačenju više od pet miliona automobila iz upotrebe u jednoj godini.

U Evropi je PepsiCo već smanjio ukupne emisije gasova za 6% od 2015. godine, u skladu sa globalnim smanjenjem. Novi sveobuhvatni plan smanjenja emisije gasova fokusiraće se na prioritetna područja kao što su poljoprivreda, ambalaža, distribucija i poslovne operacije.

Pored uticaja na klimatske promene koji ima u lancu vrednosti, PepsiCo je deo više partnerstva čiji je cilj podsticanje delovanja na klimatske promene, uključujući inicijativu One Trillion Trees, RE100 i The Climate Group RE100 i We Are Still In.

PepsiCo najava usklađena je sa Poveljom postizanja poslovne ambicije koja se odnosi na ograničenje zagrevanja na 1,5 °C i odobrena je od strane inicijative Science Based Targets kao najambiciozniji poduhvat u okviru njihovog procesa.

Foto: OpenClipart-Vectors, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Đubrenje reka u Srbiji

by bifadmin

Plansko navodnjavanje nam možda ne ide od ruke, ali zato se umeće đubrenja reka uspešno prenosi s generacije na generaciju. Iako se trenutno najviše priča o ekološkim bombama na Limu i Drini, ne zaboravimo beskrajnu izložbu đubreta duž cele Velike Morave, na Ibru, ili veličanstveni miris Beograda kada se fekalije sruče u ušće Save u Dunav. Đubrenje reka je u Srbiji ujedinilo selo i grad, stanovnike i opštinske vlasti, i pokazalo se kao poslednji bastion jugoslovenskog bratstva i jedinstva.

Početak ove nedelje je obeležila vest da su nadležne službe počele čišćenje i uklanjanje otpada iz jezera Potpeć u jugozapadnoj Srbiji. Odatle su u prvim danima nove godine stigle zastrašujuće slike kako rekom plutaju gomile plastičnih flaša, frižidera, guma, kućnih aparata, pa čak i jedan mrtvački sanduk.

Slična je situacija bila i na Drini kod hidroelektrane u Višegradu, a zbog pucanja sajle koja zaustavlja otpad, đubre je stiglo do brane i ugrozilo proizvodnju električne energije.

Takmičenje građana i gradskih vlasti

Ali ekološke bombe koje plutaju Limom i Drinom, nisu jedine. Širom Srbije građani bacaju sve što stignu u reke ili na rečne obale, pa su prizori raznolikog smeća, u kojem „nema šta nema“ pre pravilo nego izuzetak na ovdašnjim vodotokovima.

Kada se govori o podizanju ekološke svesti među građanima, onda bi trebalo imati u vidu da nesavesni pojedinci imaju uzor u lokalnim samoupravama. Ugledaju se na opštinske vlasti koje su od reka napravile gradske deponije. Ljubovija je svoju deponiju smestila na Drini, a Priboj, Prijepolje i Nova Varoš su od Lima napravili smetlište.

Sve teče, a najviše đubre

Tako Drina može da se podiči podatkom da se na njoj nalazi preko 50 divljih i gradskih deponija. Pored doprinosa građana koji odbačenim flašama i kesama prilježno grade divlja smetlišta s generacije na generaciju, dokoni prebirači po plutajućem đubretu mogu naći i upotrebljene medicinske špriceve, a zasluga za njih pripada Domu zdravlja u Ljuboviji.

Ne zaostaju ni komunalane službe, pa je Drina obogaćena ambalažama od ulja, maziva, ali i od kreozana i drugih otrovnih supstanci. Pojedinci i ustanove udruženim snagama daruju reci i gomile iskorišćenih automobilskih guma.

Lokalna vlast već godinama obećava da će izmestiti gradsku deponiju. I već godinama ne ispunjava obećanja. Opština je dobijala i novac za saniranje deponije, koji je potrošen, delovi lokacije su sanirani, zatravljeni i zasađeni topolama, ali smeće se sada odlaže samo dvadesetak metara dalje.

Bratstvo i jedinstvo u đubretu

Nekada jedna od najčistijih evropskih reka, Lim je danas praktično jedna ogromna kanta za đubre. Ovo đubre je plod bratstva i jedinstva, koje očigledno nije zamrlo bar na ovom polju. Đubretarsku inicijativu prvo pokreće ekološka država Crna Gora, a gomilanju otpada jednako su predani stanovnici svih mesta kroz koje Lim prolazi u susednoj nam državi: Plava, Andrijevice, Berana i Bijelog Polja.

Čim se pređe granica, aktivira se Srbija. Na scenu stupaju žitelji Brodareva, Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, ne zaostajući u gomilanju otpada za crnogorskim aktivistima. Na kraju, skoromniji ali zato ne manje značajan doprinos daju i stanovnici mesta Rudo, koje se nalazi u Bosni i Hercegovini, u donjem toku reke Lim. Preduzetništvo, takođe, učestvuje u đubretarskim projektima. Uz Lim je na stotine strugara, pa piljevina koja se baca u reku uništava riblji fond.

Najugroženije je Potpećko jezero. Deponije Priboja, Nove Varoši i Prijepolja nalaze na obalama jezera i Lima. Otpad rekom stiže do jezera, a onda i do hidrocentrale. Turbine često koče ogromne gume, automobilske olupine, uginula stoka, razni plastični otpad. Zastrašujuće deluje i ušće reke Uvac u Lim u samom Priboju, jer se ušće ove dve reke praktično ne vidi od miliona plastičnih flaša.

Čista samo nepristupačna mesta

U neveseloj konkurenciji koja reka u Srbiji će među prvima osvanuti „mrtva“ je i Velika Morava, koja predstavlja kilometarsku deponiju, budući da je zagušena smećem u gotovo čitavom toku.

Velika Morava je beskrajna izložba otpada. Tu se nalaze stari automobili, automobilske gume, nameštaj, sve vrste i modeli bele tehnike, o plastici da ne govorimo… Neki budući arheolozi bi mnogo toga mogli da utvrde o ovom vremenu i na osnovu ostataka iz klanica koji su završili naveliko u Velikoj Moravi.

Duž reke ima na hiljade deponija, gotovo na svakih 200 do 300 metara, ili bolje rečeno svuda gde može da se priđe kolima. Od đubreta su se odbranila samo nepristupačna mesta, a to je tek oko deset odsto celokupnog toka reke.

Veliku Moravu zagađuju i komunalne industrijske vode, koje su u nju ulivaju preko direktnih ispusta ili preko manjih vodotokova. Sve u svemu, reku združenim snagama đubre i sela i gradovi na njenim obalama.

Grozno ono što se vidi, još gore ono što se ne vidi

Školjke starih automobila „krase“ i obalu reke Ibar, mogli bi da se pohvale Kraljevčani. Ova ali i druge reke na području Kraljeva su ugrožene čvrstim otpadom koji bacaju građani, ali i otpadnim vodama koje se neprečišćene ispuštaju u reke.

Reke ugrožavaju i meštani, ali i vlasnici radnji, kasapnica, proizvodnih pogona koji svoj industrijski otpad istovaruju na obale. Na obalama i u rekama ima kućnog nameštaja, automobila, iznutrica i mrtvih životinja u „komadu“, strugotina…Još je opasniji otpad koji se ne vidi, a menja hemijske karakteristike vode.

Nezaboravni miris Beograda

Najzad, da ne zaobiđemo ni prestonicu. Beograd je imao tu čast da u septembru prošle godine, francuska novinska agencija Frans pres posveti ceo tekst tome kako se gradska vlast obračunava sa otpadnim vodama. Ističući da je Beograd jedina evropska prestonica koja pušta svoje nefiltrirane otpadne vode u drugu najdužu reku na kontinentu, francuski novinari do detalja opisuju kako se izvodi ova operacija.

Ona nije tajna, napominje se u tekstu, već je reč o nečemu o čemu niko ne želi da priča. Svi znaju i svi se prave ludi. Zato je neskriven „odvratan smrad koji se širi iz zamućene vode braon boje, pune fekalija koje se ispuštaju u reku“.

Stranici su u istom tekstu mogli da saznaju da Beograd svakako vredi posetiti, jer čuva nešto od egzotike koja odavno ne postoji u mnogim drugim evropskim prestonicama. To je podatak da oko trećine stanovnika glavnog grada Srbije nije povezano na kanalizacionu mrežu i oslanjaju se na septičke jame, čiji sadržaj se izbacuje direktno u reke. Drugim rečima, u Beogradu se i unutar grada i na njegovim rekama može i danas doživeti autentični miris prošlosti.

Foto: TheUjulala, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci