stari

Povodom aktuelne pandemije novog koronavirusa sve pršti od poziva na nauku. Nauka, međutim, ne objašnjava zašto je najviše žrtava u institucijama sa najvećim stepenom izolacije – domovima za stare. Neoprostivo je da se u Srbiji krije broj štićenika domova za stare koji su od Kovid-19 preminuli. Naročito štićenika državnih domova za stare, pišu Ekonomske Vesti.

Oko novog koronavirusa se ceo svet postavio na glavu zbog njegove navodne visoke smrtnosti među populacijom starijom od 65 godina, naročito muškom. Zato je informacija o tome koliko je ljudi iz ove kategorije pod ingerencijom jedne vlasti izgubilo bitku s bolešću, pravi pokazatelj uspešnosti neviđenih mera uzurpacije osnovnih ljudskih prava.

Bolest, o kojoj svaki dan saznajemo koliko se o njoj ništa ne zna, kod građana mlađih od 65 godina navodno ima blag oblik takoreći smešnog virusa.

S obzirom da Srbija spada u zemlje, koje su s uzurpacijom ljudskih prava i sloboda otišle najdalje, upravo pravdajući se odbranom ni manje ni više nego života kategorije stanovništva starijeg od 65 godina, nije neočekivano, ali je apsolutno neoprostivo da se krije broj štićenika domova za stare koji su od Kovid-19 preminuli, naročito štićenika državnih domova za stare.

Izostala zaštita onih u čije ime se izolacija uvela

Oni su, naime, jedini deo stanovništva 65+ koji je izričito pristao da država o njemu brine i još za to državi plaća. I ova država je pokazala da pojma nema kako da zaštiti 14.500 ljudi, a požurila je da slobode liši milion i po, predstavljajući to zaštitom, koju međutim niko nije tražio.

Samo u Gerontološkom centru u Nišu od Kovid-19 je, kako je saznao Blic, preminuo 41 štićenik.
Prema jučerašnjim zvaničnim podacima, u ustanovama socijalne zaštite zaraženo je 564 korisnika i 149 zaposlenih.

Najviše žrtava u institucijama sa najvećim stepenom izolacije

To što se dogodilo u domovima za stare u Srbiji dogodilo se i drugde.
Na Zapadu Evrope razmere katastrofe veće su jer je i populacija osoba smeštenih u te institucije mnogo veća nego na Istoku Evrope.

Uz preostalu solidnost komunističkih zdravstvenih sistema, velika koncentracija ranjivog stanovništva na malom prostoru u najbogatijim zemljama Evrope je svakako uzrok činjenice da polovina žrtava Kovid-19 predstavljaju štićenici domova za stare.

Povodom aktuelne pandemije novog koronavirusa sve pršti od poziva na nauku, pa bi čovek svakako očekivao da se naučnici pozabave pojavom da je u institucijama s najvišim stepenom njima toliko omiljene svakolike izolacije najviše žrtava bolesti.

Ne znam u čemu je stvar, verovatno u virusu

U Hrvatskoj koja, i prema broju stanovnika mereno, ima manje žrtava Kovid-19 nego Srbija, takođe se bolest pojavila u domovina za stare. Kontrolu je napravila i inspekcija Ministarstva zdravlja i inspekcija Ministarstva za demografiju i zaključak je: domovi su poštovali sve preporuke viših organa.
Na pitanje da nije mozda problem u preporukama, hrvatski ministar Vili Beroš je rekao: „Ja ne znam u čemu je stvar, vjerojatno je stvar u virusu“.

Članovi našeg Štaba za borbu s koronavirusom izjavili su sledeće.

„Iz njboljih namera, iz pomisli da se ništa nažao ne može učiniti ukoliko se zadrže samo par trenutaka i vide svoje najmilije, došlo je do neželjenih efekata“, rekla je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević. Ona je dodala da „To potvrđuje da je ova populacija najosetljivija“.

A direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović je zaključio da je „upravo zbog ovoga što se desilo u gerontološkim centrima potrebno da se i dalje povede mnogo računa, pre svega o tim centrima i svim osobama koje su starije životne dobi“.

Hvala Bogu, nisu nam rekli da se tu radilo o osobama od 88 i kusur godina, sa više drugih obolenja. A nisu ni policijski čas predložili, pošto je tamo pred gerontološkim centrima već vojska.

Izvor: Ekonomske Vesti