Monthly Archives

март 2009

SAD: U februaru Mac-u opala, dok je Windows PC platformama porasla prodaja

by bifadmin 17. март 2009.

Prodaja Apple Macintosh kompjutera u februaru pala je za 16% dok je PC platformama sa Windows operativnim sistemom porasla prodaja za 22%.

Što se tiče laptop tržišta, Apple je zabeležio pad od 7%, dok su laptopovi sa Windows okruženjem zabeležili rast od 36%. Netbook kompjuteri sa Windows sistemom zabaležili su rast prodaje od 16%. Istovremeno, postoji veliki jaz u prodaji desktop i laptop kompjutera. Prodaja Apple desktop kompjutera je opala za 36%, a Windows platformi za 10%. Prosečna cena Mac laptopova pala je za 7% na 1.512$, dok je kod Windows laptopova pala za 20% na 560$.

Važno je napomenuti da u ovu statistiku nisu uzeti podaci o prodaji kompanija HP i Dell. Što se Mac-a tiče, podaci se tiču samo Apple zvaničnih radnji (Apple Stores), Best Buy i sajtova za kupovinu kao što je Amazon.com. Prodavnice Wal-Mart nisu uključene.

17. март 2009. 0 komentara

Некатегоризовано

(R)evolucionar

by bifadmin 16. март 2009.

Kako je počeo Obama će, dakako uz mnogo važnije stvari, obezbediti sebi i trajno mesto u ovoj rubrici. Prvo je ostavio svoj otisak kad je razmontirao sramotu Gvantanama, pa doneo zakon o ukidanju materijalne neravnopravnosti žena, proširio prava besplatne medicinske zaštite za preko 4 miliona siromašne dece, započeo prijateljski dijalog sa Kinom… i 26. februara proklamovao budžet za 2010. godinu čiji ne naslov „Nova era odgovornosti“. Tim aktom postavljeni su temelji kraja ideologije „trickle down“ – bogaćenja bogatih, započete osamdesetih godina pod Reganom. Pokrenuta je nova era – radikalno, i prema tome veoma riskantno.

Revolucionar U Americi vlada obilje religija, ali najviše sledbenika ima ona koja proklamuje smanjenje poreza. Nema predsedničkog kandidata koji nije obećavao smanjenje poreza, a najbezočniji je bio Ronald Regan, koji je i smanjio poreze, ali je zato ostavio Ameriku u najvećim dugovima do tada. Džordž Buš Junior, nasledio je gotov model „smanjiti“ poreze prebacujući troškove na naredne generacije Amerikanaca i ostavio za sobom najveći deficit u istoriji. I jedan i drugi korumpirali su glasače parama iz državne blagajne gomilajući u njoj dugove. Obami je zapalo da te paramunte dugova počne da sanira spasavajući zemlju od bankrotstva. Za veliki deo sveta američke dimenzije, pa i kada je novac u pitanju, jesu neshvatljive. Na primer, američki BDP iz 2007. godine (podaci MMF) 347 puta je veći od BDP Srbije. Hoće li biti jasnije, ili još nejasnije, ako pretpostavimo, veoma uslovno rečeno, da ono što se kod nas stvorilo od nešto pre Arsenija Čarnojevića do danas, Amerika stvori za jednu godinu!

Ovu godinu Amerika će završiti rekordnim deficitom od 1.750 milijardi dolara, to je 12,3 odsto BDP. Sa tolikim deficitom se automatski izbacuje iz Evropske unije, jer granica je 3 odsto, pa se preko toga toleriše još po koji procenat. Četiri puta više je – previše. Najveći deo toga je skrivano nasleđe od prethodnog predsednika. Jedna od mnoštva Obaminih zakletvi je da građani neće biti više varani i znaće u dolar gde pare odlaze. A otiči će pre svega u zdravstvo (634 milijarde u dve godine); zatim u obrazovanje; pa u oporavljanje finansijskog sektora; pa u vojsku (čak 663 milijarde) ne bi li definitivno bili okončani ratovi i Iraku i Avganistanu, da bi zatim nastalo naglo kresanje vojnog budžeta; pa u ekologiju (povećanje za 34 odsto) uz drastičnu štednju svuda redom kako bi do 2013. godine deficit bio sveden na polovinu današnjeg iznosa. Za ukupni iznos od 3.500 milijardi javnih izdataka, pokrića u redovnim prihodima ima samo za 2.150 milijardi, nedostaje 1.350 milijardi koje će biti velikim delom nakrmljene dodatnim oporezivanjem. Tu se krije najveća opasnost za Obamu. Hoće li Amerika pristati da se probudi iz sna o besporeskom raju, ili će, mamurna, razbiti budilnik. Pored oporezivanja prihoda od kapitalne dobiti, dividendi, prihoda od dislociranih proizvodnji u inostranstvu, ukidanja subvencija poljoprivredi… ono što najviše bode oči je povećanje ličnih poreza za sve koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje. To je glavni izvor sredstava kojima se namerava popravljati položaj srednje klase i ukupno se računa na 318 milijardi dolara. Dakle, preraspodela u korist srednjeg sloja – transparentna i opasna. Bar u američkim filmovima ubija se za mnogo manje.

Ponovo je izbila afera da velike banke i kompanije dobijeni novac koriste za kupovinu sitnih banaka i kompanija pred bankrotstvom umesto da investiraju u proizvodnju ili kreditiranje potrošnje. Pol Krugman tvrdi da je novac koji su dobile Citigroup i BofA (Bank of America) veći od kapitalizacije ta dva bankarska giganta. Objektivno to bi trebalo da znači da su te banke već postale državno vlasništvo, međutim, nisu. Zato se Krugman po prvi put slaže sa Alanom Grinspanom, da treba nacionalizovati banke, reorganizovati ih na principu kako su to „novi varvari“ (private equity funds) radili sa kompanijama i brzo ih ponovo privatizovati, odnosno prodati na berzi. Prepustiti bankama, koje su se pokazale kao krajnje nepoštene, da same reorganizuju sebe u poštene, čista je iluzija.

Neposredno posle objavljivanja plana ekonomskog oporavka, anketa CBS, popularnost Obame skočila je sa 62 na 69 odsto. Valja sačekati da vidimo šta će se desiti kad počne primena razumnih mera, ali koje zadiru u interese.

Milutin Mitrović

broj 53, mart 2009.

16. март 2009. 0 komentara

Nove tehnologije

Webhosting: Beg od jeftine ponude

by bifadmin 16. март 2009.

Tekuća, 2009. godina sigurno će biti zapamćena po recesiji i globalnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. U medijima se potenciraju greške visokog menadžmenta, banke se napadaju zbog nepromišljenosti, ali se zaboravlja da na sličnim principima prodaje kapaciteta koji, zapravo, ne postoje, počivaju mnoge druge privredne grane.

Prvi primer ovakvog poslovanja je telefonija, jer, u vreme kada je skoro svako u mogućnosti da neometano uspostavi vezu sa bilo kojom tačkom na planeti, telefonska mreža nigde u svetu nije u mogućnosti da odgovori potrebama korisnika ukoliko bi rešili da istovremeno svi upotrebe svoj telefonski aparat.

Situacije u kojima će se ovo desiti su obično tako retke da o njima svakodnevno i ne razmišljamo, ali treba imati na umu da se slična pojava odnosi i na segment modernog poslovanja bez koga se više ne može zamisliti ni jedna ozbiljna firma, a to su e-mail i web sajt – osnovni činioci poslovne komunikacije, nezaobilazan izvor informacija i osnova sve značajnijeg prisustva na Internetu.

Web hosting predstavlja stavku koju ljudi obično teže da zaborave kada zakupe prostor na serveru i registruju domen kod provajdera. Ukoliko ste za partnera izabrali pouzdani hosting firmu, ove stavke ćete se i prisećati jednom godišnje kada budete obnavljali njihove usluge. Loš izbor, sa druge strane, može postati prava noćna mora.

Kada biramo hosting paket koji ćemo kupiti obično gledamo na dve najočiglednija stavke – koliko nam se prostora na disku nudi i koliki je dozvoljeni protok (bandwidth – količina podataka koju ćemo moći preneti u toku meseca). Ove dve stavke se u praksi retko kada zaista pokažu kao najvažnije.

Uzmimo kao pretpostavku da firma kod koje ste zakupili hosting na raspolaganju ima server sa hard diskom od 80GB i 800GB dozvoljenog protoka i da je u mogućnosti da na taj način opsluži 80 klijenata dajući im na raspolaganje pakete od 1GB prostora na disku i 10GB bandwidtha. Kada se 80 klijenata skupilo primećuju da retko koji sajt u stvari i troši tolike resurse, kapacitet im je iako sasvim popunjen u teoriji, u praksi zauzet manje od pola. Na osnovu resursa koje korisnici uopšte ne koriste odlučuju da povećaju pakete koje nude korisnicima za istu cenu. Paketi su sa većim ovlašćenjima, koja skoro nikome ni ne trebaju, primamljiviji za oko, a broj korisnika koji se nalaze na serveru je sada mnogo iznad 80, dok su prvobitnu, sada već skupu ponudu sa početka, zamenile fantastične cifre od kojih vam se diže kosa na glavi. Mnogi čak idu toliko daleko da za cene prvobitnog paketa nude i neograničene resurse, na čemu bi im čak i oni koji veruju u to da je svemir beskrajan – pozavideli.

Od pojave Interneta pa do danas cena web hostinga je astronomski pala, uglavnom zbog razvoja tehnologije, povećanih potreba klijenata, ali i zahvaljujući pojavi koju smo upravo opisali – prodaji kapaciteta koje hosting kompanije nisu realno u mogućnosti da opsluže – takozvanom oversellingu. Za razliku od banke od koje svi klijenti zatraže istovremenu isplatu, hosting firma će, ukoliko svi klijenti odluče da od jednom iskoriste sav prostor koji imaju na disku i potroše sav protok, biti u ozbiljnom problemu, ali neće propasti. Oni nisu u obavezi da klijentima vrate uloženi novac, već ga mogu iskoristiti da dokupe još prostora i protoka i da tako reše problem.

Greška ovog, na prvi pogled odličnog plana, nalazi se u tome što da bi sistem pukao uopšte nije potrebna ekstremna situacija. Naprotiv, veliki overselleri se suočavaju sa ogromnim problemom svakodnevno, a to je nedostatak procesorske snage i memorije. Protok i prostor na disku, iako često naglašavani, nisu usko grlo hostinga. Računar na kome su sajtovi klijenata hostovani često nije u mogućnosti da isprati zahteve koje mu zahteva veliki broj, često sa programerske strane loše optimizovanih sajtova, dolazi do neprijatnih usporenja, nedostupnosti e-maila i web prezentacija, padova servera i grubog buđenja iz sna o neverovatno jeftinom i pouzdanom hostingu sa neograničenim mogućnostima.

Srbija je za sada još uvek dosta pošteđena uticaja svetske ekonomske krize koja je zahvatila svet, ali ćemo recesiju uskoro sigurno osetiti i na svojoj koži. Sa druge strane, oni koji planiraju da troškove smanje štedeći na hostingu, posledice u svom poslovanju osećaju već sada. Poučeni tuđim iskustvima trebalo bi da konačno shvatimo da se jeftino ne isplati, već da treba potražiti proverena i sigurna rešenja, naročito kada je u pitanju ono na čemu nam se posao zasniva.

Ivan Bjelajac
broj 53, mart 2009.

16. март 2009. 0 komentara

Nove tehnologije

Francuska: Sarkozi u borbi protiv internet piraterije

by bifadmin 16. март 2009.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi želi da napravi nacionalnu službu za praćenje korisnika interneta. Po predlogu zakona, ako bi služba utvrdila da korisnik nelegalno preuzima ili deli sadržaj putem interneta, služba bi mu mogla uskratiti pristup na godinu dana. O predloženom zakonu se raspravljalo u francuskom parlamentu tokom prošle nedelje.

Predsednik, čija je žena model i glumica Karla Bruni skoro izdala muzički album, ubeđen je da francuska muzička i filmska industrija trpe zbog piraterije, tako što građani nelegalno preuzimaju njihove produkte preko interneta.

Ako bi se zakon usvojio, vlasnici autorskih prava imali bi pristup podacima službe za praćenje i ako bi utvrdili da su njihova prava prekršena, obavestili bi korisnikov internet provajder koji bi mu prvo poslao email, zatim zvanično pismo, a potom ga isključila sa interneta na period od tri do dvanaest meseci.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da dve trećine Francuza nikada nisu preuzeli nelegalan sadržaj sa interneta, uključujući i iznenađujućih 43% mladih između 18 i 24 godine.

Predsednik je sličan zakon predložio još u novembru 2007. ali je ubrzo bio povučen. Inače, ovakav zakon je suprotan regulativi u EU, po kojoj samo sud može nekoga proglasiti krivim.

16. март 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

G20: Ministri finansija obećali pomoć za oporavak svetske ekonomije

by bifadmin 15. март 2009.

Ministri finansija i šefovi centralnih banaka Grupe 20 industijalizovanih i zemalja u tranziciji, obećali su da će “učiniti sve što je potrebno” da bi unapredili svetsku ekonomiju u sred globalne recesije.

Britanski ministar finansija Alister Darling izjavio je da su razgovori, koji su od petka popodne vođeni nadomak Londona, rezultirali širokom saglasnošću svih učesnika o potrebi koncentrisanih napora kako bi se obnovio globalni ekonomski razvoj.

Prema njegovim rečima, prioriteti uključuju nove kredite koje će banke moći da daju zahvaljujući infuziji gotovog novca, stvaranje čvršće finansijske regulative, posebno kada je reč o “hedž fondovima”, i borbu protiv protekcionizma otvaranjem trgovine i mogućnosti za investicije, prenosi Glas Amerike (VoA)

Ekonomski lideri G-20 takodje su obećali da će povećati finansiranje Međunarodnog monetarnog fonda, kako bi se pomoglo zemljama najteže pogodjenim recesijom. MMF je već izdvojio kredite u iznosu od više milijardi dolara za pomoć ugroženim ekonomijama. Ministri su takodje pozvali na veća ulaganja u Azijsku banku za razvoj.

Američki sekretar za finansije Timoti Gajtner kaže da će obećanja članova Grupe 20 obezbediti brži ekonomski oporavak. On je dodao da je postignut širok globalni konsenzus o potrebi da se agresivno reaguje kako bi se obnovio privredni rast. Gajtner je takodje izjavio da je postignut sporazum o okvirnim reformama međunarodnog finansijskog sistema.

“Rizik ne poznaje međunarodne granice. Moramo da uspostavimo jače kontrolne mehanizme i jasna pravila igre koja bi bila ravnomerno sprovodjena duž medjunarodnih finansijskih sistema”, rekao je Gajtner. On je takođe naveo da će SAD uskoro objaviti detalje reforme propisa na svom finansijskom tržištu.

U fokusu sastanka ministara finansija G-20 očigledno je bilo postizanje konsenzusa, dok razlike u stavovima pojedinih članica nisu puno pominjane. Najveće neslaganje odstoji u vezi sa tim da li treba slediti američki primer i pojačati potrošnju ubrizgavanjem vladinog novca u oslabljenu privredu, ili se pak koncentrisati na uvodjenje čvršće regulative rada banaka i drugih finansijskih institucija kako bi se sprečio sličan ekonomski kolaps u budućnosti.

SAD se zalažu za koordinisano smanjenje poreza i državno stimulisanje privrede. Britanija se takođe zalaže za javnu potrošnju, ali se slaže i sa većinom evropskih članica koje naginju ka široj reformi finansijskog sistema, uz čvršću regulativu banaka, hedž-fondova i takozvanih “poreskih rajeva.” Mnoge ekonomije u tranziciji kažu da, ako treba da ulažu svoje resurse, žele veću moć odlučivanja u velikim medjunarodnim finansijskim institucijama kao što je MMF.

Sastanak ministara finansija prethodi novom samitu šefova država Grupe 20, koji se održava 2. aprila u Londonu.

15. март 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Crna Gora: Srpski EPS zainteresovan za crnogorsku Elektroprivredu

by bifadmin 15. март 2009.

Elektroprivreda Srbije je uplatila 50.000 evra za otkup tenderske dokumentacije za udeo u crnogorskoj elektroprivredi, vredan preko 154 miliona evra.

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) dao je saglasnost menadžmentu kompanije za sudelovanje na tenderu za kupovinu 18,3 odsto akcija Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), potvrđeno je u EPS-u. Po dobijanju te saglasnosti EPS je uplatio 50.000 evra za otkup tenderske dokumentacije.

Podgorički mediji objavili su 14. marta da je EPS podneo zahtev za otkup dokumentacije za sudelovanje u dokapitalizaciji i kupovini akcija crnogorske Elektroprivrede. Dnevnik „Vijesti“ navodi da su dokumentaciju do sada otkupili ruski Inter Rao i talijanski A2A, ali da te kompanije, kao ni EPS, nemaju zahtevani kreditni rejting za dostavljanje ponude, tako da će ga morati naknadno osigurati ili ući u konzorcijum sa nekim tko ispunjava uslove.

Knjigovodstvena cena EPCG-a je 992 miliona evra, što znači da 18,3 odsto akcija minimalno vredi 154,26 miliona evra. Od prodaje je izuzeta prenosna mreža, a budući strateški partner mora da otkupi i udele manjinskih akcionara.

15. март 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Italija: Intesa Sanpaolo traži pomoć države

by bifadmin 15. март 2009.

Intesa Sanpaolo, najveća italijanska banka po tržišnoj vrednosti, najavila je da će možda zatražiti pomoć italijanske vlade, prenosi Bloomberg.

Izvršni direktor banke Korado Pasera izjavio je da će odluka o traženju državne pomoći verovatno biti donesena na sastanku Uprave banke zakazanom za 20. mart.

Tim bi potezom milanska Intesa bila druga po redu italijanska banka kojoj je potrebna državna pomoć usled produbljivanja globalne finansijske krize. Banco Popolare, objavila je naime 10. marta, da planira da italijanskoj vladi proda 1,45 milijardi evra vredne konvertibilne obveznice.

O tom modelu povećanja kapitala razmatra UniCredit banka, dok je Mediobanca objavila da nije zainteresovana za vladinu ponudu.

Vlada je bankama istovremeno uputila zahtev da nastave saplaniranim kreditiranjem malog i srednjeg preduzetništva po istim kamatnim stopama kao u protekle dve godine, kako bi se smanjili efekti krize i podstakao ekonomski rast.

Italijanski BDP vredan 1,8 biliona dolara, ove godine je pao za 2,6 odsto nakon što je 2008. zabeležio negativnu stopu od 1 odsto (najviše u poslednjih 30 godina), objavila je početkom marta centralna banka Italije.

15. март 2009. 0 komentara

Nove tehnologije

SAD: Opasna kozmetika za bebe

by bifadmin 15. март 2009.

Istraživanje je pokazalo da je u 48 proizvoda za decu koji se prodaju u SAD prisutan karcinogen 1.4-dioksin, a 23 je imalo formalaldehid.

Američka nevladino zdravstveno i ekološko udruženje Kampanja za sigurnu kozmetiku, u svom novom istraživanju upozorila je na prisutnost kancerogenih hemikalija 1.4-dioksina i formaldehida u kupkama i drugim proizvodima za negu novorođenčadi.

Od 48 testiranih proizvoda, među kojima su i oni velikih proizvođača, poput ‘Baby’ šampona i ‘Baby Magic’ losiona kompanije Johnson & Johnson, u 32 je pronađen 1.4-dioksin u tragovima, a 23 su bila pozitivna na formaldehid. Ukupno 17 proizvoda bilo je pozitivno na obe hemikalije, saopštila je 14. marta Kampanja za sigurnu kozmetiku.

Prema američkoj Upravi za hranu i lekove FDA, 1.4-dioksin je poznati karcinogen, koji nastaje kao nuzprodukt u proizvodnji kozmetike na bazi petroleja. Proizvođači mogu lako ukloniti 1.4-dioksin, ali to se sada ne traži prema kozmetičkim standardima u SAD.

Formaldehid je na popisu potencijalnih karcinogenih materija Agencije za zaštitu okoline (EPA), iako opasnost od raka kod njegove apsorpcije kroz kožu nije objašnjena. Poznato je da formaldehid izazva reakcije na koži kod dece i odraslih.

Kompanija Johnson & Johnson odbacila je izveštaj Kampanje, ističući da svi proizvodi zadovoljavaju propise u svim zemljama gdje se prodaju.

Evropska unija zabranila je 1.4-dioksin još 1982. godine.

15. март 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

EU: Nova pravila za on-line klađenje

by bifadmin 15. март 2009.

Evropski parlament je sa 544 glasa prema 36 prihvatio neobavezujući izveštaj o internet klađenju danskog socijalističkog evroposlanika Kristela Šaldemosea.

U dokumentu se od zemalja članica traži da održe razgovore o političkom rešenju problema vezanih uz on-line klađenje, umesto pozivanja Evropske komisije da donese nova pravila. U izvještaju se navodi da bi zemlje EU-a trebalo da razmotre uvođenje zajedničkih mera sigurnosti, kao što su ograničenje starosti za klađenje ili prepaid kreditnih kartica koje bi se mogle kupiti na kioscima kako bi se sprečilo da ljudi upadnu u dugove. U saopštenju EP ističe se da je on-line klađenje potencijalno oruđe organizovanog kriminala i pretnja deci, koja mogu pristupiti internet stranicama putem mobilnih telefona ili igraćih konzola.

On-line klađenje stvara povećane mogućnosti za korupciju, prevare, nameštanje rezultata utakmica, ilegalne kartele i pranje novca, s obzirom na to da se igre mogu vrlo brzo staviti na internet i ukloniti s njega, dodaje se u tekstu.

Industrija on-line klađenja započela je 1996. godine, a prošle je godine ostvarila ukupno 15,6 milijarda evra prihoda u svetu. Studije Evropskog parlamenta navode da ovaj sektor u EU godišnje raste između osam i 17 odsto bez obzira na ekonomsku krizu.

15. март 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Venecija: Budžet spasavaju Coca-Cola aparati

by bifadmin 15. март 2009.

Gradske vlasti Venecije odlučile su da u starom gradskom središtu postave aparate Coca-Cole, a zauzvrat će dobiti 2,1 milion evra.

Takav način popunjavanja gradske blagajne naišao je na oštro protivljenje javnosti. Ugostitelji se takođe protive takvoj odluci, jer uglavnom nude domaće vino, sir i slane srdele. Gradski oci pribegli su kompromisnom rešenju, pa će raspisati javni konkurs za aparate. Starosedeoci ironično predlažu da se i gondole obuku u svetleće reklame i pitaju se: gde je kraj komercijalizaciji istorijskih spomenika?

15. март 2009. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci