новембар 2015

Tragajući za nečim sasvim drugim, kao što to često biva, nabasao sam na jednu vrlo zanimljivu analizu iz, ako sam dobro izračunao, aprila 2008. godine. Tada je, u časopisu MAT, Stojan Stamenković izložio svoju računicu razvoja Srbije od 1990. godine sa, kako se to kaže, projekcijom do 2015. godine. U tom članku Stamenković zapravo pokazuje koliko je Srbija izgubila, u vidu bruto domaćeg proizvoda, najpre od 1990. do „petooktobarske revolucije“ 2000, a onda od te do 2008. godine. Zatim daje dva scenarija razvoja, optimistički i pesimistički, do 2015. godine. To me je i posebno privuklo – da vidimo šta smo „sanjali“, a šta nam se stvarno dogodilo u poslednje dve i po decenije.

Po Stamenkovićevoj računici, dakle, za tih 10 godina, počev od 1991. i zaključno sa dvehiljaditom godinom, Srbija je izgubila BDP u vrednosti od 175 milijardi. I to ne računajući štetu od rata sa NATO paktom koja je procenjena na tridesetak milijardi evra.

U narednom razdoblju od sedam godina (2001-2007) Srbija je uzgubila 210 milijardi evra. Činjenica da je izgubljeni BDP u godinama napretka veći nego u godinama propadanja deluje paradoksalno, ali zapravo pokazuje koliko su ekonomske posledice pogrešnih političkih odluka dugoročne i koliko je teško izgubljeno nadoknaditi. Naime, izgubljeni BDP do 2000. svake godine raste da bi na kraju dostigao 30 milijardi evra. Zahvaljujući privrednom rastu koji od tada kreće, izgubljeni dohodak se u narednih pet godina stabilizuje na dostignutom nivou, da bi tek posle 2005. počeo da opada.

Za razdoblje od 2008. do 2015. Stamenković je tada, kao što je rečeno, napravio dva scenarija. Prvi, optimistički scenario se zasniva na pretpostavci da će započete reforme biti nastavljene, da će priliv stranog kapitala biti (i dalje) značajan te da će biti zadržane dotadašnje stope razvoja. Prema toj varijanti, dakle, BDP bi do 2015. porastao za oko 70 odsto, ali gubitak potencijalnog BDP-a i dalje traje i iznosio bi – 235 milijardi evra.

Prema pesimističkom scenariju, u kome manje-više izostaju gore pomenute pretpostavke, prosečna stopa rasta BDP-a u ovom razdoblju iznosi oko dva odsto, dok se ukupan gubitak BDP-a penje na 285 milijardi evra.

Dakle, kada se sve ovo sabere, Srbija je za poslednjih 25 godina izgubila 670 milijardi evra.

Međutim, kao što znamo, u poslednjih sedam godina nije ostvaren ni ovaj „crni scenario“, kako ga je nazivao Stamenković. Umesto rasta po dva odsto godišnje, kao što pokazuje nedavno objavljena analiza Svetske banke, Srbija je od 2008. do 2014. godine praktično stagnirala, ostvarivši rast od svega 0,3 odsto. A kad se uzme samo poslednjih šest godina, dakle razdoblje od 2009. do 2014, Srbija nazaduje, jer je ostvarivala prosečni godišnji pad BDP-a od od 0,3 odsto. Tako će, umesto pedesetak milijardi – koliko je, da podsetimo, predviđao crni scenario – Srbija ove godine ostvariti bruto domaći proizvod od oko 33 milijarde evra. (Uzgred, po optimističkom scenariju, Srbija bi ove godine imala BDP od 60 milijardi evra odnosno, po stanovniku, 8.300 evra, umesto 5.000 koliko zaista ima.)

Dakle, ako se uzme ono što se zaista desilo, čak i ako se odbiju posledice krize, Srbija je preko onoga što je predvideo Stamenković gubila još po desetak milijardi godišnje, tj. ukupno dodatnih 80 milijardi evra.

Sveukupno, dakle, izgubljeni BDP Srbije u poslednjih četvrt veka iznosi 750 milijardi evra. To je, u proseku, 30 milijardi evra godišnje. Što znači da je Srbija svake godine gubila po jedan svoj današnji bruto domaći proizvod.

Sve one prethodne silne brojke i slova možete da zaboravite, dragi čitaoci, samo ovo nemojte: 750 milijardi evra. Izgubljeno. Bez šansi da bude pronađeno i vraćeno vlasnicima.

 
Mijat Lakićević
Preuzeto sa Peščanika

Iskustvo koje Nelt ima u plasiranju Neoplantinih proizvoda na globalnom tržištu pokazuje da je za uspeh presudan kvalitet, a uz strateški razvoj linija proizvoda koji omogućava njihov plasman širom sveta i uz odgovarajuću marketing podršku, možemo da budemo konkurentni u utakmici s najvećim svetskim igračima u ovoj oblasti.

Nelt Grupa je u 2014. ostvarila promet od 539 milona evra, a do kraja ove godine očekuje rast poslovnih prihoda od 39 odsto. Ovogodišnji rast prvenstveno je zasnovan na sklapanju jednog od najvažnijih ugovora u našoj višedecenijskoj poslovnoj istoriji. Postali smo distributer kompanije Filip Moris i u Srbiji (Nelt je distributer PMI u Crnoj Gori od 2012.), i time, još jednom, potvrdili da je naša profesionalnost i efikasnost, internacionalno prepoznata. Možda još važniji rezultat je otvaranje preko 500 novih radnih mesta u poslednje dve godine, a na nivou Grupe približavamo se brojci od od 4000 zaposlenih.

Nelt danas posluje na osam tržišta, u Evropi i Africi. Grupa se sastoji od 12 kompanija, sinergetski povezanih kroz transfer znanja, iskustva i kroz svakodnevnu koordinaciju u realizaciji strateških planova. Jedan od dugoročnih planova kompanije jeste da predstavlja prvi izbor najrelevantnijim proizvođačima u FMCG, farmaceutskom biznisu, kao i u logističkim uslugama, a prioritetni cilj da organskim rastom obezbedi stabilnost na nivou cele Grupe kroz dugoročna partnerstva.

Rast domaće proizvodnje u ukupnom prometu

Nelt Grupa sastoji se od kompanija koje se, pre svega, bave distribucijom i pružanjem logističkih usluga, zatim proizvodnjom hrane, maloprodajom i marketingom. Udeo distribucije u neto prihodu iznosi 75 odsto. Logično je da naša ekspertiza u ovom poslu bude i naš USP u kontekstu daljeg razvoja, kojim planiramo da u narednih pet godina dostignemo milijardu evra godišnjeg prometa. Širenje i rast poslovanja zasnovani su na nekoliko segmenata.

Naše kompanije uspešno posluju u Angoli, Zambiji, Mozambiku, i postaju sve relevantnije u FMCG sektoru podsharske Afrike. Istovremeno, Neoplanta je lider na tržistu mesnih prerađevina u Srbiji, a s planiranom investicijom od preko 25 miliona evra u novu farmu svinja, očekujemo rast i u tom poslovnom segmentu. S proširenjem izvoza u Kinu, Rumuniju, Bugarsku i rastom tržišnog učešća u Rusiji i Angoli, povećaće se i udeo proizvodnje u našem ukupnom prometu. Corner Shop, maloprodajni lanac „convenience store“ karaktera, već je krenuo u standardizaciju mreže i očekujemo da do kraja 2016. godine imamo preko 100 objekata koji će svojim identitetom, kvalitetom i brzinom usluge, postati sinonim za izabrano mesto svakodnevne kupovine. Naša poslednja akvizicija, štamparija Banim iz Kraljeva, nakon nekoliko meseci restruktuiranja i uspostavljanja važnih partnerstava u regionu, već posluje u Angoli i svojim rezultatima doprineće uvećanju ukupnog profita Grupe do kraja godine.

Iskustvo koje Nelt ima u plasiranju Neoplantinih proizvoda na globalnom tržištu pokazuje da je za konkurentnost presudan kvalitet, a uz strateški razvoj linija proizvoda koji omogućava njihov plasman širom sveta i uz odgovarajuću marketing podršku, možemo da budemo konkurentni u utakmici s najvećim svetskim igračima u ovoj oblasti. Osim Pateline, Pipi i Gudi, Neoplanta Delikatesa i drugih Neoplantinih ključnih brendova, Nelt nastoji da bude kanal i za druge srpske i regionalne proizvođače u plasiranju njihovih proizvoda u Africi. Konstantno smo u R&D modu, razmatramo sve opcije na lokalnim tržištima i radimo na proširivanju portfolija. Ipak, postoje ograničenja usled dugotrajanog transporta i komplikovanih carinskih procedura, što nam sužava prostor u odabiru proizvoda koje bismo, na primer, mogli da distribiramo u Mozambiku ili Angoli.

U regionu više sličnosti nego razlika

Kada je reč o disitribuciji robe široke potrošnje u zemljama ovog regiona, potrošački ukus i standard su slični, pa se može povući paralela između najsnažnijih brendova koji dominiraju na tim tržištima. Ipak, ima i nekih razlika. One su, pre svega, rezultat nestabilnosti regiona tokom devedesetih godina, kada se tržište dodatno isparcelisalo između značajnijih proizvođača, pa su, primera radi, neki hrvatski brendovi poznatiji u Makedoniji a srpski u Crnoj Gori, ali su glavna kretanja prilično ujednačena. Ona se mogu prepoznati i u saglasnosti oko procena o daljoj koncentraciji ovih tržišta, pri čemu je izvesno da će koncentracija na srpskom tržištu – i pored predstojećeg ulaska dugo najavljivanog stranog igrača koji će uspostaviti nove standarde – teći sporije nego u drugim zemljama. Razlozi za usporeniju koncentraciju su okolnosti na našem tržištu, kao i opadajući interes velikih maloprodavaca za ekspanzijom.

U pogledu ukupnog poslovnog ambijenta u zemljama regiona, veliki uticaj na naše poslovanje – koje je pre svega zanovano na distribuciji – ima regulativa koja se odnosi na FMCG robu, a naročito na farmaceutske i duvanske proizvode. Faza usklađivanja sa zakonima EU, a u kojoj se nalaze sve zemlje u kojima imamo poslovne operacije, nažalost traje dugo i donosi česte, nekada i nenajavljene promene u zakonskim okvirima. To zahteva od nas dodatnu efikasnot i fleksibilnost u implementaciji i primenama novih uredbi. Ovo pitanje, takođe, opterećuje i naše principale s kojima se zalažemo za predvidljivije i transparentije zakonsko okruženje. Kompanija nastoji da kroz česte kontakte s predstavnicima izvršne vlasti, kao i praktičnim primerima i konkretnim sugestijama, doprinese ubrzanju tranzicionih procesa u zemljama Zapadnog Balkana.

S obzirom da Nelt svoje iskustvo stiče kroz saradnju s najvećim internacionalnim kompanijama, naša poslovna filozofija zasnovana je na racionalnoj percepciji makroekonomskih kretanja i stalnoj modernizaciji poslovanja. Poslednjih dvadesetak godina obeležio je snažan proboj novih tehnologija u potrošačkim navikama, a tendencija na svim tržištima, posebno onim najrazvijenijim, ukazuje na sve izraženiji zaokret ka elektronskoj trgovini. Kako bismo se prilagodili i na vreme diversifikovali operacije, okrenuli smo se elektronskoj trgovini i daljem razvoju sopstvenih brendova iz segmenta prehrane. Iako se distribucija smatra B2B konceptom, danas cela trgovinska industrija zapravo postaje B2C (Business To Consumer), okrenuta ka komunikaciji sa potrošačima i stalnom dijalogu o najboljim načinima da se zadovolje njihove potrebe.

Miloš Jelić, izvršni direktor Nelt Grupe

Biznis top 2014/15.

Evropski parlament izglasao je u sredu 25. novembra izveštaj o Prevenciji radikalizacije i regrutacije evropskih građana u terorističke organizacije. Na prvi pogled, sudeći prema nazivu, moglo bi se pogrešno zaključiti kako se radi o sasvim benignom birokratskom dokumentu koji bi lako mogao biti rezultat demokratskog konsenzusa. No, zapravo se radi o dokumentu koji je sadržajem i značenjem nalik američkim antiterorističkim zakonima. Njime se pod strahom od “terorizma” zapravo omogućava sve veća kontrola i nadgledanje društvenih aktivnosti ali i narušavanje privatnosti građana slično američkom narušavanju građanskih sloboda stanovnika te zemlje. Dokumentom se omogućava krivično gonjenje kompanija vlasnica društvenih mreža koje nakon opomena raznih agencija sa svojih stranica ne uklone “materijal koji promoviše terorizam”. Sporne su naravno definicije terorizma.

Terorizam, uprkos širokoj upotrebi ovog termina nije ni globalno, ni na Zapadu, jednoznačna odrednica. Naravno, ne postoji konsenzus koji bi jasno određivao šta je sve teroristički napad, pa je zato moguće separatističke ciljeve određene etničke skupine u multietničkim zemljama proglasiti terorističkim činom. Prepoznavši ovo, Ujedinjene nacije su mišljenja da se to protivi pravu naroda na samoopredeljenje.

Teroristički čin u Evropskoj uniji

U Evropskoj uniji, a to se onda proteže i na sve zemlje koje žele da budu njen deo, terorističkim činom smatra se svako ozbiljno zastrašivanje stanovništva, nezakonito prisiljavanje vlade ili neke međunarodne organizacije na činjenje ili nečinjenje neke radnje, zatim ozbiljna destabilizacija ili uništavanje temeljnih političkih, ustavnih, ekonomskih ili društvenih struktura neke zemlje ili međunarodne organizacije. Teroristička dela u EU su napadi na život osobe koji mogu prouzrokovati smrt; napadi na fizički integritet osobe; otmica ili uzimanje talaca; uzrokovanje velikih uništenja objekata vlade ili javnih objekata, prevoznog sistema, infrastrukturnih objekata, uključujući informaciione sisteme, fiksnu platformu smeštenu na kontinentalnom pojasu, javnom mestu ili privatnom posedu koje može ugroziti ljudske živote ili rezultirati velikim ekonomskim gubitkom; zaplena aviona, brodova ili drugih sredstava javnog ili teretnog prevoza; proizvodnja, posedovanje, sticanje, prevoz, nabavka ili korišćenje oružja, eksploziva, nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, kao i istraživanje i razvijanje biološkog ili hemijskog oružja; ispuštanje opasnih materija ili izazivanje požara, poplava ili eksplozija sa učinkom ugrožavanja ljudskog života; ometanje ili prekidanje snabdevanja vodom, strujom ili bilo kojim drugim osnovnim prirodnim izvorom, sa učinkom ugrožavanja ljudskog života…

Drugim rečima, na primer, militantni ekološki pokreti, koji su proteklih decenija cvetali širom Evrope danas bi se mogli protumačiti kao teroristički. Isto tako rad i nusproizvodi mnogih evropskih korporacija u Evropi, ali i u zemljama trećeg sveta, prema ovim pravilima se mogu smatrati terorističkim napadom. Pitanje finih nijansi između prava naroda na politički protest i pobune protiv vlasti, koje su temeljni pokretači brojnih društvenih promena kroz celu ljudsku istoriju, danas mogu biti okarakterisani kao terorizam.

No, mala je verovatnoća da će sve mere koje propisuju stara i nova evropska pravila nastala nakon napada u Parizu, biti usmerena protiv kompanija koje na primer zagađuju životnu sredinu i utiču na stvaranje hroničnih bolesti, ili možda protiv lobija koji su radikalno promenili globalnu klimatsku sliku na štetu bioraznolikosti i proizveli nove oblike siromaštva u zemljama trećeg sveta. Suprotno tome, veće su šanse da će se kao ekstremizam ili terorizam okarakterisati najrazličitije društvene pobune, a posebno one koje dolaze sa levog političkog spektra, odnosno one koje se zalažu za vrednosti društvene pravde.

Ulaganja u represiju umesto u boljitak

Ovaj dokument za sada nije obvezujuć, no zabrinjavajuć je trend stvaranja novih “antiterorističkih” pravila i povećanja nivoa “sigurnosti” kao i ulaganja u “obaveštajnu zajednicu” koja brzo nastaju u kratkom periodu od napada u Parizu.

Borba protiv oružanih napada je dakako legitimna, no, oblik te borbe i nijanse koje određuju šta je napad na slobodu mišljenja, šta napad na privatnost ljudi, šta pravo na izražavanje političkog i vrednosnog društvenog stava, a šta teroristički čin izrazito je delikatna. Stoga raspravu treba organizovati oko pitanja kako se boriti protiv nastanka fundamentalističkih oružanih napada poput hrišćansko-desničarskih kakvima smo svedočili u Norveškoj i ovih poslednjih, pariskih. Borba protiv ugrožavanja javnosti ne sme se svesti na finansijska ulaganja u obaveštajnu zajednicu i oružane snage, što je tendencija vidljiva i iz ovog dokumenta.

Iz izglasanog izveštaja vidi se isto tako i nespremnost Evropske unije da se umesto ulaganjem u naoružanje protiv štetnih tendencija bori povećanjem ulaganja u veću socio-ekonomsku sigurnost i obrazovanje evropskih zajednica. Dok je EU spremna na evropskom nivou da izdvaja sredstva za naoružanje i sigurnost, nije spremna da učini isto za nužno povećanje ulaganja u obrazovanje i socijalna davanja. Iz spomenutog dokumenta vidi se da se sprovođenje ovih mera ipak prepušta pojedinim zemljama članicama i – civilnom društvu.

Premda EU prepoznaje socioekonomske činioce i “razočaranost društvom” kao uzrok nezadovoljstva mladih osoba, rođenih i odgojenih u Evropi, koje sve više pribegavaju fundamentalističkim verskim ekstremizmima, ona ipak ne smatra potrebnim da reši ovaj problem na evropskom nivou, već ga, premda se radi o temeljnom problemu Evropske unije, prepušta pojedinim zemljama članicama.

Ovakvo odbijanje hvatanja u koštac sa stvarnim evropskim problemima koji pogađaju sve stanovnike kontinenta najdoslednija je nijansa evropske politike. Dosadašnje mere naoružanja, povećanja sigurnosti, zatvaranja granica i strogih kontrola ljudi nemaju pozitivne rezultate.

Izvor: Bilten