март 2016

Trgovinska razmena sa nordijskim zemljama raste iz godine u godinu, a sa njom i potrebe još boljeg povezivanja privrednika i poboljšanja izvozne ponude iz Srbije. U te svrhe, domaće firme mogu da iskoriste različite nordijske razvojne programe ili fondove pod uslovom da su već obezbedili poslovne partnere iz tih zemalja.

Norveški Telenor već celu deceniju drži titulu najvećeg direktnog investitora u Srbiji (1,513 milijardi evra kada je 2006. kupio mobilnog operatora Mobi 063), a ne prođe dan a da u domaćim medijima ne bude pomenuta švedska IKEA i njen projekat otvaranja robne kuće u Beogradu. Češće od švedske kompanije pominjao se samo finski SISU u vezi sa eventualnim preuzimanjem delova pribojskog FAP-a, dok se danski Carlsberg odavno odomaćio na našem tržištu piva. Nordijski region je, dakle, itekako prisutan u Srbiji, a raste i prisustvo naše robe na tržištima tih zemalja, i to posebno kada je reč o hrani i odeći.

Izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse Andreja Pavlović ističe da, ipak, postoji još dosta prostora za saradnju. „Ukoliko pogledamo trenutni obim spoljnotrgovinske razmene između Srbije i nordijskih zemalja, vidimo da ona raste od 2012. godine, što je domaćim kompanijama znak da mogu pronaći nove kupce na ovim tržištima. Srpske kompanije koje na njima već posluju, izvoze najrazličitije proizvode – od primarnih do specijalizovanih, pa pozivamo svaku firmu koja zadovoljava kriterijume zahtevnih nordijskih tržišta da se na njima i oproba.“

Kako su maline među tri najtraženija srpska proizvoda širom sveta, ni Skandinavci im nisu odoleli. Danska je, zajedno sa Srbijom, u pet okruga na jugu zemlje organizovala projekat unapređenja voćarstva „Fruits and Berries“. Program vredan oko 5,4 miliona evra podrazumevao je dodelu subvencija za proširenje voćnjaka kao i podršku za nabavku opreme i mehanizacije, za uvođenje standarda proizvodnje ili resertifikaciju. Uzgajivači maline, kupine, borovnice, trešnje, jagode i šljive mogli su da nabave gotovo sve, od sadnica do protivgradne opreme, a tokom pet godina sprovođenja programa otvoreno je 6o novih radnih mesta. Iako je projekat okončan prošle godine, u Bojniku, Rataju, Ražnju, Svrljigu i Vlasotincu nastavili su da rade Voćarski info centri, u kojima proizvođači mogu dobiti aktuelne informacije o subvencijama, cenama i tehnologiji proizvodnje voća.

Kapitalizacija saradnje

„Fruits and Berries“ je jedan od retkih programa gde je obezbeđena direktna podrška proizvođačima iz Srbije. Domaće firme koje tragaju za nordijskim razvojnim programima daleko češće će naići na posrednu nego na neposrednu pomoć. Finska, recimo, preko fonda za industrijsku kooperaciju Finnfund obezbeđuje dugoročno finansiranje po principu manjinskog partnerstva, i to finskih kompanija u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija. Finnfund, takođe, može da finansira poduhvate van Finske, pod uslovom da se u njihovoj realizaciji koristi finska tehnologija i know-how, da se ugovara saradnja na duži rok sa finskim partnerima, ili obezbeđuju značajne koristi za društvo ili životnu sredinu. Tipični projekti koje podržava Finnfund obično podrazumevaju podršku prozvodnji, ali i poljoprivredi, energetici ili projektima iz sektora telekomunikacija.

Nešto direktnije veze sa Srbijom Finnfund ima preko institucije koju podržava zajedno sa partnerskim organizacijama – radi se o Small Enterprise Assistance Funds (SEAF), koji ima i posebnu „liniju“ za investiranje u brzorastuća mala i srednja preduzeća. SEAF Impact Serbia Fund na raspolaganju ima 2,5 miliona evra za zajednička ulaganja sa preduzetnicima iz naše zemlje. Još jedan instrument namenjen finskim kompanijama koje žele da formiraju zajednička preduzeća sa onima iz zemalja u razvoju ili da uvoze iz takvih država je Finnpartnership, koji pokriva 50 odsto troškova finskog MSP ili 30 odsto troškova velike kompanije koja bi, na primer, poslovala u Srbiji. Finnpartnership, takođe, obezbeđuje „upoznavanje“ potencijalnih poslovnih partnera – uslugu koja je besplatna i dostupna svakome ko se registruje na njihovom portalu u potrazi za partnerima iz Finske.

Koncept „posredne podrške“ nudi i Norveška, preko globalne mreže Seed Forum, koja je 2002. osnovana u toj zemlji sa ciljem da spaja investitore i preduzetnike širom sveta, a danas ima članove iz čak 40 zemalja. Specijalizovani su da onima koji su spremni da ulože u rizičnije projekte predstave kompanije željne kapitala, ali i da odaberu i obuče preduzetnike da na pravi način predstave svoje poduhvate investitorskoj zajednici. U Beogradu je Seed Forum pre dve godine organizovao „matchmaking“ konferenciju, na kojoj se investitorima predstavilo 9 mladih kompanija iz Srbije i Bosne.

Norveška ulaže i u povećanje izvozne konkurentnosti svojih kompanija, što, kao i u slučaju Finske, može da bude od koristi našim firmama. Prema podacima konsultantske kompanije Norimport Trading AS, norveški državni fondovi GIEK i Eksport Kreditt Norway odobravaju kredite za nabavku opreme iz te zemlje pod povoljnim uslovima. Konkretno, za Srbiju i Crnu Goru postoje kreditne linije za opremanje mini i srednjih hidrocentrala norveškom opremom, i to na period od 12 godina sa grejs periodom, i fiksnom kamatnom stopom od 0,69% za korporativne kredite ili 1,37% za projektno finansiranje. Uslov je da „norveški“ udeo u ukupnoj vrednosti projekta ne može biti niži od 30 odsto.

Sličan model primenjuje i Švedska preko Swedfund-a, kompanije u državnom vlasništvu koja obezbeđuje početni kapital privatnim firmama iz te zemlje, a za pokriće rizika prilikom investiranja na novim ržištima. Finansijske usluge Swedfund pruža usluge na komercijalnoj osnovi, omogućuje kreditnu podršku i druge instrumente obezbeđenja do maksimalnog angažovanja od 30 odsto vrednosti projekta, a u našoj zemlji prisutan je kao vlasnik manjinskog udela u Komercijalnoj banci.

Veća podrška malom biznisu

Jedan od najboljih načina da se ubrza razvoj domaće firme je da se poveže sa srodnom, ali „jačom“ stranom kompanijom, a Miloš Blažić, partner i suvlasnik u dansko-srpskoj firmi Barbe Seafood, savetuje da se u potragu za skandinavskim partnerom obavezno ide lično, i to na odgovarajući sajam. „Na takvim tržištima podrazumeva se da ste obezbedili visok kvalitet, odgovarajuću tehnologiju proizvodnje i da je vaša ponuda cenovno konkurentna. Lični kontakt je, ipak, nezamenjiv, a pouzdanost je vrlina koja se u nordijskom poslovnom miljeu izuzetno ceni“, kaže Blažić.

Upravo primer njegove kompanije, koja uvozi losos i losos-pastrmku iz Norveške (i manjim delom iz Čilea), prerađuje ih, dimi i u porcijama izvozi nazad na krajnji sever, ali i druge zemlje Evrope, ukazuje gde leži jedna od mogućnosti za povećanje srpsko-nordijske saradnje: skupa sirovina sa severa u pogonu u Srbiji dobija „dodatu vrednost“ i kao gotov proizvod ide nazad na tržišta gde je potražnja za takvom robom visoka kao i standard kupaca. Zato na njenu konkurentnost ne utiče ni cena prevoza iz Srbije za, recimo, Norvešku.

Andreja Pavlović iz Nordijske poslovne alijanse dodaje da je saradnja domaćih sa firmama iz tog specifičnog regiona u isto vreme i najefikasniji način da se usvoji njihova korporativna kultura, kao i svest o važnosti etičkog poslovanja, brige o životnoj sredini, transparentnosti u radu i ulaganjima u inovacije. Usvajanje „nordijskih“ vrednosti i standarda olakšava i put ka EU, a na tom putu naše firme, takođe, mogu da računaju na razvojnu pomoć sa severa, ovoga puta „upakovanu“ u evropske projekte podrške preduzetništvu ili MSP sektoru. „Savetujem, zato, domaćim privrednicima da obrate pažnju i na nove evropske programe koji će im biti dostupni u skorijoj budućnosti. Sve nordijske zemlje imaju jake veze sa EU i sve su članice EU, osim Norveške. Stimulacija i podrška malom i srednjem biznisu je okosnica i jedna od tekovina evropskog ekonomskog korpusa“, naglašava Pavlović.

Milica Rilak
februar 2016, broj 124.