октобар 2018

Čarobna formula „fleksibilnost i mobilnost“ radne snage, koja je u uslovima digitalne ekonomije obećavala poslodavcima da će umesto stalnog, privremenim zapošljavanjem obezbediti kvalitetne a jeftine radnike, a radnicima u zamenu za izgubljenu socijalnu sigurnost nudila mitsku mogućnost da svako radi koliko i kada hoće – prošla je u praksi kao alhemičarski pokušaj pretvaranja olova u zlato. Najveći gubitnici su radnici, posebno mladi, koji uz privremene poslove vode i privremeni život, bez mogućnosti da planiraju bilo šta dugoročnije, a poslodavci se suočavaju sa spoznajom da staro pravilo „koliko para, toliko muzike“ važi i dalje, odnosno koliko uložiš u radnika, toliko i dobijaš nazad. Ekonomska statistika EU pokazuje da što je jača privreda to je manje privremenog zapošljavanja i obrnuto. Shodno tome, u Srbiji je digitalizacija tek u povoju, ali se zato „fleksibilno“ zapošljavanje izuzetno primilo: od toga da preovlađuje rad „na crno“, naročito u sezonskim poslovima, do sve popularnijeg iznajmljivanja radnika na „lizing“ koji čine i do 90% ukupne radne snage u pojedinim kompanijama. Među „fantomskim“ radnicima je sve više mladih koji rade kao frilenseri za inostrane poslodavce, ali i penzionera koji rade „na crno“, kao noćni čuvari, nadničari na poljima ili prodavci u trgovinama.

Periskop

8. Ekonomija pograničnih područja: Komšije u drugoj državi
U pograničnim područjima među članicama EU živi 150 miliona ljudi ili približno trećina stanovništva evropske zajednice kojima je, kako potvrđuju zvanični izveštaji, pristup komšijskom tržištu i dalje znatno teži nego robi. Dok evropske i američke kompanije brine da li će profit uspeti da preskoči sve brojnije granične ograde zbog zaoštravanja političkih mera prema migrantima, u Africi je prekogranična trgovina jedini način preživljavanja za najsiromašnije, većinom žene, koje u „tržišnoj konkurenciji“ i doslovno umiru za parče hleba.

12. Kako kineske kompanije zaobilaze trgovinske barijere i smanjuju operativne troškove: Najave korporativnog „egzodusa“
Trgovinski rat između SAD i Kine dostigao je tačku u kojoj svaki veliki kineski izvoznik mora da razmisli i proceni da li sutra može biti pogođen sankcijama ili carinama, i šta može da učini kako bi ublažio njihove posledice. Jedan od popularnih poteza je izmeštanje proizvodnje iz Kine u druge zemlje, uključujući i Srbiju. Do nedavno nezamisliv, ovaj trend nije isključiva posledica trgovinskog rata, već u određenoj meri oslikava globalne ambicije, kao i lokalne izazove koji stoje pred kineskim korporacijama.

16. Evropski izazov dominaciji dolara: Rukavica u lice Amerikancima
Evropska unija, da bi nakon američkog povlačenja sačuvala postojeći sporazum sa Iranom o obustavljanju nuklearnog programa, odlučila se za radikalan potez – zaobilaženje SWIFT-a u trgovini sa Iranom, kroz formiranje namjenske institucije (SPV – special purpose vehicle), čime je praktično bačena rukavica u lice SAD.

18. Zašto je Izrael u isto vreme lider u inovativnosti i lider u neproduktivnosti: Obrazovne zamke „startap nacije“
„Izrael je na raskrsnici. Suočava se sa najnižom produktivnošću i najvišim stopama siromaštva među razvijenim državama, a gotovo polovina dece dobija obrazovanje na nivou zemalja trećeg sveta“, upozorava u svom istraživanju profesor Dan Ben-David sa Univerziteta u Tel Avivu. Kako je reč o državi koja je istovremeno među deset najinovativnijih privreda na svetu, sa fakultetima koji mogu da se porede sa najuglednijim u Evropi i SAD, Ben-David kroz analizu o nedostacima obrazovnog sistema objašnjava svojevrsni izraelski paradoks – da ogromna izdvajanja iz budžeta nemaju svrhu ako školovanje nije podjednako kvalitetno i dostupno svima.

Biznis

20. Srpska privreda deset godina nakon krize: Žickanje u Nemanjinoj ulici
Tek u osmoj godini nakon izbijanja svetske ekonomske krize domaća privreda uspela da je dostigne bruto domaći proizvod (BDP) iz 2008. Ovaj skroman rezultat u svojoj osnovi je posledica nepromenjene strukture ovdašnje privrede, koja i dalje raste na korovu lošeg investicionog ambijenta i burazerskih principa poslovanja.

24. Digitalni forenzičari protiv zloupotreba EU budžeta: Nema savršene prevare, ako znate da čitate tragove
Danas je ključno pitanje u borbi protiv finansijskih zloupotreba i svih drugih oblika kriminala kako efikasno razmenjivati digitalne dokaze između država, jer je postalo uobičajeno da se izvršilac krivičnog dela nalazi u jednoj državi, serveri sa podacima u drugoj, vlasnici servera u trećoj, a žrtve mogu biti u nekim sasvim drugim državama, ističe Goran Oparnica, direktor kompanije INsig2, koja će u saradnji sa OLAF-om obučavati inspektore u oblasti digitalne forenzike u svim zemljama u kojima se kroz razne programe troši novac iz budžeta EU.

26. Rizici na tržištu telekomunikacija: Nestabilni devizni kurs najviše ugrožava poslovanje
Menadžeri telekomunikacionih kompanija u svetu ocenjuju da primena novih tehnologija nije više jedini rizik za njihovo poslovanje i na prvom mestu ističu nestabilnost deviznog kursa, a među pet najvećih rizika su i otežani pristup izvorima finansiranja i porast kamatnih stopa. Zato je, po njihovom mišljenju, rizik koji se odnosi na ostvarivanje profitabilnosti tri puta veći nego u 2017. godini, navodi se u najnovijem globalnom istraživanju revizorsko-konsultantske kompanije BDO.

28. Šta rade proizvođači svetskih brendova sa neprodatom robom: Spali da se više isplati
Proizvođači najluksuznijih modnih brendova spaljuju neprodatu robu čija vrednost dostiže i više stotina miliona dolara, uz obrazloženje da bi prodaja po nižim cenama naškodila njihovoj reputaciji. Modne kompanije u Srbiji, kad prođu sve rasprodaje, odeću poklanjaju.

Finansije

30. Kad bivši vlasnici kupuju firme koje su odveli u stečaj: Što je legalno nije uvek i moralno
Premda domaća regulativa dozvoljava da bivši vlasnici firme koju su odveli u stečaj mogu ponovo da je kupe, ukoliko se ne utvrdi da su to učinili namerno, i ako ostane imovine za nadmetanje nakon što su u stečajnom postupku namireni svi zaposleni i poverioci, logično je pitanje kako će oporaviti firmu isti ljudi koji su je i oterali u bankrot? Prema tvrdnjama ekonomskih stručnjaka, raskorak između legalnog i moralnog u ovom slučaju je još veći ako se ima u vidu da se utvrđivanjem činjenica da li je firma namerno gurnuta u stečaj u Srbiji niko ozbiljno ne bavi, jer domaćoj praksi nije strano da se preduzeća svesno upropašćavaju uz blagoslov vlasti.

32. Čekajući, i čekajući Zakon o robnim berzama: Osvajanje neosvojive tvrđave
Nadležni obećavaju da će posle cele decenije neuspešnih pokušaja da se donese Zakon o robnim berzama, konačan predlog biti podnet Vladi Srbije do kraja godine. Zakonodavci i stručna javnost su saglasni da je primena nove regulative u ovoj oblasti naročito važna za pospešivanje razvoja u poljoprivredi, ali analitičari skreću pažnju da bi najznačajnija tekovina novog zakona trebalo da bude odgovarajuća regulativa u delu terminske trgovine. Ono što je već sada jasno jeste da novim rešenjima neće biti omogućena zaštita od rizika putem takozvanog hedžinga.

34. Reakcije berzi na predstojeću legalizaciju marihuane u Kanadi: Sjaj u travi
Najavljena legalizacija proizvodnje i prodaje marihuane u komercijalne svrhe u Kanadi, trese finansijska tržišta u ovoj zemlji i u SAD više nego nekadašnja zlatna groznica, a vrednost kompanija koje proizvode kanabis na američkim i kanadskim berzama se udesetostručila za vrlo kratko vreme.

Temat – Fleksibilno zapošljavanje: Privremeni život s privremenim poslovima

39. Fleksibilnost, kako to gordo zvuči: Mit o savršenim a jeftinim radnicima
Najave o nestanku klasičnog zapošljavanja, koje bi bilo zamijenjeno „fleksibilnim“ zapošljavanjem u formi radnika kao „nezavisnih ugovarača“, bile su pretjerane. Najnovija studija američke banke JP Morgan pokazuje da zarada onih koji u SAD obezbjeđuju egzistenciju radom na povremenim poslovima u „internet ekonomiji“ bilježi stalni pad, da trenutno manje od 2,8% porodica obezbeđuje prihode na taj način, te da „nema dokaza da je ekonomija zasnovana na online platformama zamijenila tradicionalne izvore prihoda u većini porodica“. U slučaju EU, što je jača ekonomija, to je manje povremenog zapošljavanja.

42. Rad „na crno“: Sudbina „fantomskih“ radnika
Uprkos višegodišnjim naporima države da suzbije rad „na crno“, to je i dalje najčešći vid kršenja zakona kome pribegavaju poslodavci u Srbiji – od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljenih plata. Iako Inspektorat za rad uporno pokreće prekršajne postupke protiv ovakvih poslodavaca, veliki broj njih zastari ili se završi propisivanjem kazne ispod zakonskog minimuma, pa je neprijavljivanje radnika „omiljeno“ čak i u javnim delatnostima, kao što je novinarstvo. Javnost se, pak, oko toga uzburka samo kada neko od „fantomskih“ radnika izgubi život na poslu.

44. Radnici na lizing: Privremeno zaposleni, dugotrajno oštećeni
U Srbiji je gotovo dvostruko više ljudi zaposleno „na lizing“ u odnosu na prosek EU, pa posao cveta za preko 80 agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju, dok pojedine kompanije preko ugovora o privremenom i povremenom radu angažuju i do 90 odsto ukupne radne snage. Ovakva popularnost „iznajmljivanja“ radnika u našoj zemlji zasniva se na nedostatku odgovarajuće regulative – aktuelni Zakon o radu ovu oblast ne pokriva, a usaglašavanja o posebnom zakonu i dalje traju, pa osim što nemaju neka od osnovnih radnih prava, radnici „na lizing“ neretko zarađuju i do 50 odsto manje od kolega koji obavljaju potpuno iste poslove sa statusom stalno zaposlenih.

46. Legalizacija sezonskih poslova u Srbiji: Da li sezonce očekuju bolje sezone?
Iskustva Hrvatske i Crne Gore u nastojanjima da odgovarajućom regulativom iskorene rad „na crno“ u sezonskim poslovima, ali i naših ljudi koji tamo sve masovnije odlaze zbog mogućnosti da daleko više zarade u ugostiteljskim delatnostima nego berući voće na ovdašnjim njivama, ukazuju da usvajanje novog zakona u Srbiji s ciljem da se unapredi položaj „sezonaca“ predstavlja neophodnu osnovu, ali ne i garanciju za delotvorno suzbijanje ilegalnog zapošljavanja.

48. Zakonski status frilensera: Nevidljivi u sistemu
Domaći Zakon o radu ne prepoznaje frilensere koji iz Srbije rade za poslodavce iz inostranstva, što znači da takvi „slobodnjaci“, kojih je u našoj zemlji najviše, nemaju status zaposlenog u pravnom smislu te reči. U isto vreme, to što ih sistem radnog prava „ne vidi“ ne znači da su oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa, pa mnoge od njih zanima na koji način mogu da legalizuju svoj angažman. Po tome se, inače, ne razlikuju od kolega širom sveta, niti Srbija mnogo kaska za globalnim prilikama. Svetska banka je već upozorila da malo koja zemlja uspeva da uspostavi poreski sistem kojim su zadovoljni i državni budžet i budžet prosečnog frilensera.

50. Tehnologija i privremeni rad: Onlajn platforme kao globalne berze rada
Oko 48 miliona frilensera širom sveta pruža usluge preko onlajn platformi za spajanje poslodavaca i radnika, a Srbija zajedno sa Rumunijom predvodi evropske zemlje kada je reč o takvom načinu zarađivanja. U svetu fleksibilnog radnog vremena treba savladati i različite prepreke, od neizvesnosti da li će se i kada dobiti novi angažman, preko nerazumevanja okoline kako „sedenje za računarom u sobi“ može biti pravi posao, do suočavanja sa tim da će se uvek naći neko da prihvati nižu naknadu za isti rad. Što se cene rada tiče, debata koja se uveliko vodi na globalnom nivou još ne nudi odgovor na pitanje gde prestaje maksima da „tržište diktira cenu slobodno ponuđenih usluga“ a počinje najobičnija eksploatacija.

52. Penzioneri kao radna snaga: Penzija plaća račune, a dodatna plata hranu za život
U vreme kada ogroman broj penzionera u Srbiji jedva spaja kraj s krajem, ne čudi što se jedan deo njih, koji sebe još uvek smatra radno sposobnim, odlučuje da se ponovo uključi u neizvesnu potragu za radnim mestima. Neizvesnu, ne samo zato što je slobodnih radnih mesta u ponudi relativno malo, već i zbog velike nesigurnosti da će zaista dobiti zaradu koju su prethodno dogovorili sa poslodavcem. I dok se manji deo penzionera ponovo zapošljava preko ugovora o radu, mnogo je veći broj onih koji rade honorarno ili „na crno“, kao noćni čuvari, nadničari na poljima ili prodavci u trgovinama.

Intervju

54. Piter V. Bret, pisac epske fantastike: Najbolja umetnost uvek podstiče ljude da samostalno razmišljaju
Tehnologija koja se primenjuje u ekranizaciji romana iz oblasti naučne i epske fantastike najviše je doprinela ogromnoj popularnosti ovog žanra, ali i u njemu važi pravilo da su najbolja ona dela koja podstiču ljude da samostalno razmišljaju, umesto da im poručuju kako treba da misle, ističe mladi američki pisac Piter V. Bret. Njegovi naslovi zauzimaju prva mesta na listama bestselera, kako u SAD, tako i u Srbiji, zbog čega je pozvan da bude „Lagunin“ specijalni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.

Skener

58. Socijalno preduzetništvo osoba ometenih u razvoju: Kada je štamparija učionica i igraonica
U vreme kada državne inicijative o socijalnom preduzetništvu ostaju jake samo na rečima, a inkluzija osoba ometenih u razvoju na tržištu rada gotovo da predstavlja tabu temu, uspešno pokretanje male štamparije u prostorijama Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju MNRO Zvezdara utoliko pre zaslužuje medijsku pažnju. Pošto su prošli kroz višemesečne obuke, štićenici ovog udruženja sada štampaju male količine šolja, bedževa, magneta, cegera, i postepeno povećavaju obim posla uz želju da jednog dana njihovo privređivanje postane u potpunosti samoodrživo.

60. Internet servis „Američki poštar”: Kupovati kao Amerikanac, a živeti u Srbiji
Osnivač kompanije „Američki poštar“ Dejan Rakezić je olakšao život svima koji su tokom boravka u SAD morali da smisle kako će da nabave i dopreme nazad u Srbiju sve što su ih prijatelji i rodbina zamolili da pokupuju. Pre dve godine pokrenuo je internet servis, čiji je cilj da olakša kupovinu i isporuku robe sa najvećeg i najkonkurentnijeg tržišta na svetu na kućnu adresu u našoj zemlji. U Srbiju, kaže njegova računica, iz celog sveta pristigne oko tri miliona paketa godišnje, a broj isporuka beleži rast iz godine u godinu, pa smatra da se radi o perspektivnoj poslovnoj niši u kojoj ima prostora za rast.

62. Politička odgovornost za razvoj veštačke inteligencije: Da li će nam vrednosti određivati algoritmi „pušteni s lanca?“
Danas se pitanjima razvoja veštačke inteligencije uglavnom bave tehnološki stručnjaci, dok su humanističke nauke gotovo istisnute iz te problematike. Prirodne nauke nastoje da iskoriste nove tehnologije za do nedavno nezamisliva postignuća, a tehnološke kompanije su okupirane da ostvare do sada nezamislive zarade. Pobuda oba ova sveta je da šire granice otkrića, pre nego da spoznaju njihove posledice. A vlasti, ako se uopšte i bave veštačkom inteligencijom, gledaju samo kako da je primene u bezbednosne svrhe. Političari ne razmišljaju na koji način veštačka inteligencija menja položaj čoveka i da li će njen razvoj kulminirati svetom oslonjenim na mašine, koje pokreću algoritmi bez ikakvih etičkih normi, upozorava nekadašnji američki državnik Henri Kisindžer.

Nove tehnologije

64. Tehnologijom protiv alergija: Klik po klik do izlečenja
Procenjuje se da već sada oko 40 odsto svetskog stanovništva pati od nekog oblika alergije, a ovaj zdravstveni problem je u stalnom porastu. Dok naučnici još uvek pokušavaju da dokuče razloge ove globalne epidemije, razvoj informacionih tehnologija omogućio im je da priđu korak bliže ka nalaženju odgovarajućeg rešenja – od specijalnih sistema koji tragaju za potencijalnim alergenima, pa do aplikacija za svakodnevnu upotrebu, koje upozoravaju na štetne materije u atmosferi ili upućuju na korisne promene u načinu života.

Nauka

68. Drugačiji pogled na suzbijanje siromaštva: Sto lica siromaštva u eri digitalizacije
Siromaštvo je jedna od najstarijih i najviše analiziranih tema u ekonomskoj literaturi. Kada čovek pomisli da je o siromaštvu baš sve kazano, pojavi se studija koja otvori nov vidik na ovu složenu pojavu. Baš takva je knjiga dr Ane Pantelić pod nazivom „Suzbijanje siromaštva u zemljama u razvoju“, koju je nedavno objavio Institut za međunarodnu politku i privredu u Beogradu.

Koktel

70. Prirodna kozmetika iz domaće radinosti: Ko garantuje kvalitet robe?
Korisnici kozmetike širom sveta sve više se okreću prirodnim i organskim proizvodima, pa proizvođači računaju da će se vrednost tog segmenta tržišta udvostručiti do 2024. godine, na oko 22 milijarde dolara na globalnom nivou. U našoj zemlji „kozmetička statistika“ je štura, ali u Privrednoj komori Srbije beleže rast ukupne kozmetičke proizvodnje, a posebno toaletnih sapuna. Prirodnu, ekološku, organsku ili vegansku kozmetiku, s druge strane, nude samo mali proizvođači, u ograničenim serijama ili po porudžbini, a najveća berza takve kozmetike u našoj zemlji nalazi se na Fejsbuku, što znači da ponuda dolazi do velikog broja ljudi ali i da ponuđače niko ne kontroliše.

72. Zašto pedijatri apeluju da bi deca trebalo da se igraju: Detinjstvo na tržištu
Ambiciozni roditelji i škole do te mere su „proterali“ igru iz života dece i opteretili ih obavezama, s ciljem da ih već „od pelena“ pripreme za uspešnu karijeru i surovu borbu na tržištu, da je Američka akademija za pedijatriju nedavno izdala studiju o zabrinjavajućim posledicama takvog trenda i poručila: pustite decu da se igraju!

Komunikacije

74. Oglašavanje na ljudskom telu: Ženske butine za iznajmljivanje
Nakon egzibicija sa reklamama na telima ljudi na Zapadu, uključujući i ekstremne primere pojedinaca koji su tetovirali imena kompanija kako bi ostvarili brzu zaradu, ovaj vid promocije je postao najprisutniji u Japanu, gde se kao oglasni prostor iznajmljuje gotovo svaki deo ljudske kože, a najpopularnije su ženske butine. Ironija je da se na ovakav način reklamiraju i pojedini pripadnici pank muzike, iznikle na borbi protiv „divljačkog kapitalizma“ koji običnim ljudima uništava dostojanstvo.

Reprint

78. Zadruga koja zaista pomaže malim poljoprivrednicima: Udruživanjem do sigurne otkupne cene
Zadruga „Zaplanjski zasad“ iz Opštine Gadžin Han specifična je po tome što proizvođačima lekovitog bilja nudi veoma dobre proizvodne uslove neuobičajene za naše prostore, ali i zaštitu od velikih i moćnih kompanija koje obično diktiraju uslove na tržištu, piše Beta. Pomenuta zadruga svojim članovima nudi pomoć u edukaciji, organizaciji proizvodnje, potrebnoj mehanizaciji, kao i sigurnu otkupnu cenu, što je danas jedan od najbolnijih problema u poljoprivredi, koji svake godine uzrokuje redovne proteste i štrajkove zemljoradnika.

Vremeplov

80. Nesvakidašnje finansiranje naučnih istraživanja: Pozovi naučnika radi ubistva
Britanac Judžin Aram je ušao u istoriju kroz dvoja vrata koja vode na dve potpuno suprotne strane: kao višestruko nadareni naučnik koji je, između ostalog, prvi otkrio veze između keltskog i drugih indoevropskih jezika i kao zločinac koji se bavio krađom i izvršio najmanje jedno ubistvo kako bi finansirao svoja naučna istraživanja.

Otisak meseca

82. Drogirane finansije
Finansijski sistem je „drogiran“ neprekidnim injekcijama likvidnih sredstava centralnih banaka, upozorava se u izveštaju OECD-a i navodi da je sredinom 2017. u opticaju bilo 532 biliona (hiljade milijardi) dolara derivata, što je sedam puta više od ukupnog svetskog BDP-a.