Home Archives
Monthly Archives

новембар 2021

EkonomijaVesti

Imovina Azotare se prodaje

by bifadmin

Agencija za licenciranje stečajnih uprvnika oglasila je prodaju stečajne mase, odnosno nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika HIP Azotara iz Pančeva.

Na prodaju su za 51,4 miliona dinara ponuđeni proizvodno poslovni objekti hemijske industrije, garaže, skladišta, parkinzi, auto-vaga i kolska vaga.

Ovo je prva prodaja stečajne mase, a javno nadmetanje biće održano 22. decembra 2021. godine, piše Ekapija.

U stečaju je bila od 2018. godine, a na prethodne dve neuspešne prodaje bila je nuđena po početnim cenama od 5,8 i 2,3 milijarde dinara. Azotara je u stečaj otišla kao najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji i jedini proizvođač amonijaka.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Kojom matematikom možete zaraditi milion dolara

by bifadmin

Ukoliko bi neko pokazao da je svaki paran broj moguće predstaviti kao zbir dva prosta broja preko noći bi stekao svetsku slavu ali i ogromnu svotu novca.

Iako ovaj problem može delovati jednostavno on zapravo predstavlja čuvenu Goldbahovu hipotezu koju je pruski matematičar Kristijan Goldbah formulisao u pismu Leonardu Ojleru još davne 1742. godine. Ova hipoteza od tada odoleva naporima najvećih svetskih umova i još uvek predstavlja nerešen matematički problem.

A Klejev institut za matematiku je 2000. godine napravio spisak sedam najvećih nerešenih problema iz sveta matematike i zagarantovao nagradu od 1.000.000 dolara za rešenje svakog od njih. Rešavanje ovih Milenijumskih problema se često navodi i kao najteži način da se zaradi milion dolara pa je rešenje za jedan od njih došao neočekivano brzo. Ruski matematičar Grigorij Pereljman je u toku 2002. i 2003. godine na internet postavio tri rada koji su dokazali Poenkareovu hipotezu formulisanu od strane Poenkarea 1904. godine, a koja je bila jedan od sedam Milenijumskih problema.

Nezadovoljan reakcijom matematičke zajednice na njegov dokaz Pereljman je odbio da primi nagradu od milion dolara kao i Fildsovu medalju koja je najprestižnija nagrada u svetu matematike. Napustio je matematičku zajednicu i otišao da živi skromno sa svojom majkom u Sankt Peterburgu.

Izvor: Paralaksa

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Milićević: Institut Jaroslav Černi ne sme biti prodat

by bifadmin

Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je danas da Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ ne bi trebalo da bude privatizovan.

Milićević je agenciji Beta kazao da Savet trenutno priprema materijal o prodaji instituta „Jaroslav Černi“.

Na pitanje Bete kakva su saznanja Saveta kada je u pitanju prodaja „Jaroslava Černog“, Milićević je kazao da ta institucija ne bi smela da se privatizuje ni pod kojim uslovima.

„Imamo problem da od ministarstava blagovremeno dobijemo neophodna dokumenta koja se tiču privatizacije „Černog“, ali očekujem da ćemo do kraja novembra uspeti da kompletiramo dokumentaciju. Taj institut je jedina institucija koja može da nam sačuva vode i zato država ne bi smela da se odrekne većinskog vlasništva“, istakao je potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije.

Upitan da li Savet ima saznanja o eventualnoj korupciji u procesu privatizacije „Jaroslava Černog“, Milićević je kazao da se Savet u ovom slučaju, za sada, ne bavi korupcijom.

Procenjena vrednost kapitala Instituta „Jaroslav Černi“ je 2,8 miliona evra

„Mi hoćemo da ukažemo da Institut ne bi trebalo prodavati, jer, između ostalog, posle privatizacije može doći i do korupcije. „Jaroslavu Černom“ ne može da se proceni finansijska vrednost, jer je u nacionalnom smislu njegova vrednost neprocenjiva“, naglasio je Milićević.

Procenjena vrednost kapitala Instituta „Jaroslav Černi“ je 2,8 miliona evra, a početna cena dela koji je ponuđen na prodaju je 2,58 miliona evra.

Kompanija „Milenijum tim“ ponudila je direktorima Instituta za vodoprivredu zajedničko učešće u privatizaciji, što su oni i prihvatili.

Govoreći o kadrovskim problemima u Savetu, Milićević je kazao da je tim povodom tražio sastanak s premijerkom Anom Brnabić, ali da do sada nije dobio odgovor.

Naveo je da Savet radi „punom parom“, iako umesto predviđenih 13, ima samo šest članova.

„Nadam se da ću se uskoro sastati s premijerkom i da će, u skladu s poslovnikom, biti prihvaćeni naši predlozi o imenovanju novih eksperata na upražnjena mesta u Savetu za borbu protiv korupcije“, rekao je Milićević.

Dodao je da je Savet dostavio početkom novembra vladi Srbije Izveštaj o aktivnostima nakon prodaje banjskog kompleksa „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, zemljišta specijalne bolnice u Vranjskoj banji, prodaji specijalne bolnice „Zlatar“ u Novoj Varoši, i prodaji preostalih bolnica za rehabilitaciju koje su u mreži zdravstvenih ustanova Republike Srbije.

„Upravo smo završili i izveštaj o funkcionisanju lokalnih samouprava koje previše troše oslanjajući se na republički budžet. Izveštaj o lokalnim samoupravama je poslat vladi Srbije na usvajanje“, kazao je za Betu Miroslav Milićević.

Izvor:Beta
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zbog rasta cena Uberovih usluga Amerikanci se vraćaju starim dobrim taksijima

by bifadmin

Kao znatno jeftiniji servis od taksi službi, Uber je od njih veoma brzo preuzeo dobar deo američkog tržišta. Sada se međutim zbog njegovog poskupljenja građani opet vraćaju taksijima.

U Njujorku, San Francisku i Čikagu beleži se povećana potražnja za uslugama taksi kompanija, dok se istovremeno smanjuje broj klijenata Ubera i Lifta.

Razlog za ovo je poskupljenje usluga koje se dobijaju preko ovih platformi. Uber i Lift su saopštili da su morali da podignu cene zbog velike tražnje za vozilima i nedovoljno vozača, kako bi višom zaradom motivisali ljude da rade za njih. Ovog oktobra cena vožnje preko pomenutih platformi u Njujorku bila je za 19 odsto veća nego prošlog i za 29 odsto veća nego u oktobru 2019. U Čikagu je njen rast bio još izraženiji – 38 i 43 odsto respektivno, dok je u San Francusku cena njihovih usluga porasla za 28 odsto u proteklih godinu dana.

Zbog svega navedenog, prema podacima Flyfheela iz San Franciska, aplikacije za bukiranje taksi vožnji poput Jandeksa kod nas, od početka leta ova aplikacija beleži rast skidanja sa intereneta od 15 do 20 odsto. Takođe, prema podacima Transportne agencije San Franciska, broj vožnji taksijem je od januara do oktobra porastao za 106 odsto, a i Čikago prati ovaj trend.

Za to vreme u Njujorku je broj vožnji taksijem porastao za 116 odsto, sa 1,3 miliona u januaru na skoro tri miliona u septembru. Tako bar pokazuju podaci Komisije za prevoz taksijima i limuzinama. U međuvremenu je u istom gradu broj božnji preko Ubera pao sa 15 miliona na 12,7 miliona.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Triglav Osiguranje ostvarilo je rast premije i ojačalo poziciju na tržištu osiguranja Srbije

by bifadmin

Triglav Osiguranje a.d.o. Beograd povećalo je ukupnu premiju u devet meseci 2021. godine za 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 37% izuzimajući premiju obaveznog osiguranja autoodgovornosti. Premije su porasle u životnim osiguranjima 8 odsto, a u neživotnim osiguranjima 18 odsto.

Prema poslednje javno obelodanjenim podacima, u prvoj polovini ove godine, Društvo je povećalo svoje tržišno učešće na 7,4 odsto (rast od 0,3 procentna poena) i zadržalo je peto mesto na srpskom tržištu osiguranja prema ukupnoj premiji. U segmentu neživotnih osiguranja Društvo je zabeležilo plasman na četvrto mesto na tržištu. U prvoj polovini 2021. godine ukupna premija osiguranja u Srbiji porasla je za 8,2 odsto i dostigla nivo od 514,1 milion eura, dok je premija Triglav Osiguranja, Beograd porasla za 3,2 procentna poena u odnosu na zabeleženi rast tržišta osiguranja.

“Srpska ekonomija u 2021. godini beleži oporavak i rast bruto domaćeg proizvoda, a industrija osiguranja rast stope premije u proseku za 2-3 procentna poena više od rasta bruto domaćeg proizvoda. Uticaj globalne pandemije, kao i rast konkurencije svakako su izazovi sa kojima se Društvo suočava. Disperzija portfelja i konstantno prilagođavanje poslovnog modela tržišnim uslovima osnov su za dalje jačanje našeg poslovanja i stabilni rast tržišnog učešća Triglav osiguranja”, istakao je Dragan Marković, predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja a.d.o. Beograd.

Grupa Triglav premašiće planiranu godišnju dobit

Grupa Triglav je u prvih devet meseci ove godine ostvarila rast konsolidovanih bruto premija osiguranja od 10% (1,06 milijardi eura) u odnosu na isti period prošle godine, dok je u upravljanju imovinom klijenata u uzajamnim fondovima i putem indivdualnog upravljanja, povećala je obim sredstava pod upravljanjem za 21% (na 1,4 milijarde eura). Devetomesečna dobit Grupe pre oporezivanja iznosi 92,1 milion eura, što je 48 posto više nego u istom periodu prošle godine. Grupa procenjuje, da će premašiti prvobitno planiranu godišnju dobit, za koju se očekuje da će do kraja godine iznositi između 115 i 125 miliona eura, s obzirom na predviđene uslove poslovanja. U planu je da 2022. godine poveća obim premija osiguranja na više od 1,4 milijarde eura, dobit pre oporezivanja između 120 i 130 miliona eura i kombinovani odnos ispod 93 posto. Grupa je ažurirala strategiju do 2025. godine, zadržavajući suštinske orijentacije i dalje je nadograđujući.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nemačka investiciona banka ulaže u Tehnomaniju

by bifadmin

Nemačka investiciona banka (German Development Finance Institution-DEG) odobrila je kompaniji „Tehnomanija d.o.o.“ kredit od 10 miliona evra za ulaganje u IT infrastrukturu i redefinisanje i modernizaciju u delu logističko-distributivnih procesa i operacija, što su dva osnovna stuba kompanijske transformacije iz vodećeg domaćeg retailer-a u delu elektronskih i električnih uređaja u regionalno prisutnog e-tailer-a sa ciljem proširenja asortimana i poslovnog modela.

DEG je u Srbiji prisutan dugi niz godina – kako kroz plasmane u bankarski sektor Srbije, tako i kroz finansijske plasmane u privredu.

Generalni direktor kompanije „Tehnomanija d.o.o.” Matija Protić ističe da je kompanija dobila ozbiljnog finansijskog partnera: „Odluka Nemačke investicione banke da obezbedi dugoročno finansiranje kompanije očigledan je izraz velikog poverenja u naš model poslovanja. Mi smo u procesu digitalne transformacije kompanije sa ciljem da Tehnomanija iz retail kompanije preraste u e-tail kompaniju, koja će postati regionalni lider kroz omnichannel prodaju velikog broja različitih kategorija proizvoda. Fokus kompanije u narednom periodu je razvoj e-commerce poslovanja i ponuditi kupcu jedinstveno iskustvo kupovine uz široku ponudu i prvoklasnu uslugu. Kao najvažnije korake u ovoj transformaciji odlučili smo se za modernizaciju naše IT i logističke infrastrukure. Kompanija je u završnoj fazi implementacije 14 modula SAP-a kao ERP rešenja, koji će zajedno sa Salesforce-om biti osnova naše buduće IT infrastrukture. Supply chain kao ključ uspeha kod kupca je u procesu transformacije ka modelu koji koriste velika imena e-commerca. Siguran sam da ćemo kroz investicioni ciklus koji smo započeli ostvariti viziju koju imamo i postati lider u regionu“, rekao je Protić.

„Zadovoljstvo nam je što Nemačka investiciona banka može da pruži podršku uspešnom razvoju kompanije Tehnomanija. Tehnomanija je izuzetno važan retailer u oblasti potrošačke elektronike u Srbiji. Nemačka investiciona banka će podržati Tehnomaniju u podizanju kvaliteta usluga ka svojim kupcima na novi, viši nivo“, rekla je Monika Beck, članica Upravnog odbora banke.

„Tehnomanija d.o.o.“ je lider na tržištu Srbije, prisutna kroz više od 160 maloprodajnih objekata i 3 online shop-a, sa čak pet miliona poseta mesečno. Kompanija je pionir online prodaje u Srbiji – 2002. godine je otvorila prvu domaću internet prodavnicu. „Tehnomanija d.o.o.“ je na tržištu Srbije prisutna sa više od 600 brendova, sarađuje sa preko 150 dobavljača i posluje u 70 gradova. Danas je jedan od najjačih tradicionalnih brendova u Srbiji, gde više od 1900 zaposlenih brine o zadovoljstvu kupaca. „Tehnomanija d.o.o.“ ima za cilj da postane uspešna i regionalno, da se upiše na mapu velikih e-tailera u Evropi, kao sinonim za pouzdanog i prepoznatljivog partnera u svakodnevnoj kupovini.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kakve promene očekuje tržište nekretnina Srbije u 2022?

by bifadmin

Više od 150 učesnika okupiće se 30. novembra u hotelu Hilton Beograd povodom Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope “Balkans Property Forum 2021” kako bi razgovarali o ključnim temama i istražili najnovije trendove, koji utiču na budućnost industrije nekretnina, sa posebnim fokusom na teme kao što su rast cena, održivost i promene trendova vezanih za radne lokacije.

„Balkans Property Forum“, koji se treći put organizuje u Beogradu, u bliskoj saradnji sa “Kraljevskim institutom ovlašćenih procenitelja” (RICS-om), je vodeći događaj o nekretninama u Jugoistočnoj Evropi, a konferencija će okupiti brojne stručnjake iz sektora nekretnina, ekonomiste, bankare i druge profesionalce iz industrije kako bi razmenili iskustva i umrežili se sa ključnim igračima u industriji nekretnina u regionu.

Program konferencije će pokriti širok spektar tema, a na prvom mestu biće održivost. Glavni govornik konferencije biće Diana Ürge-Vorsatz, jedna od autora nedavno objavljenog izveštaja UN o klimatskim promenama, koja je potpredsedavajuća Radne grupe III Međuvladinog panela za klimatske promene. Ona će govoriti o drastičnim efektima koje će klimatske promene imati na sektor nekretnina, i podeliti svoja iskustva sa konferencije COP 26 iz Glazgova, kojoj je nedavno prisustvovala. Imajući u vidu da ESG faktori (Environment, Social & Governance – zaštita životne sredine, društvena odgovornost i korporativno upravljanje) igraju sve važniju ulogu u procesu donošenja odluka kompanija, vodeći investitori iz Srbije i regiona će razgovarati i o svojim planovima za održivi rast tokom različitih panel diskusija.

Druga ključna tema konferencije biće inflacija. Rastuće potrošačke cene vrše pritisak na centralne banke širom sveta i region Srednje i Istočne Evrope da podignu kamatne stope, a to bi moglo imati značajan uticaj na ulaganja u nekretnine i razvojne aktivnosti u ovoj industriji. Panel diskusija sa vodećim stručnjacima za finansiranje i procenu vrednosti, koje predstavljaju velike banke (EuroBank, Intesa Leasing, Erste Banka) biće fokusirana na ovu temu. Rast cena na stambenom tržištu je takođe značajna tema o kojoj će se razgovarati na ovom panelu.

U nastavku konferencije, jedna od tema biće i rad na daljinu tj. iz kućne kancelarije, tema o kojoj se mnogo govorilo poslednjih 18 meseci. Fleksibilna strategija radnih mesta sa više lokacija, poslednjih godina dobija na značaju, a popularnost ovog vida rada povećana je sa ograničenjima koja su stigla sa pojavom COVID-a. Sve ovo bi trebalo da donese nove promene na tržištu kancelarijskih rešenja. U poslednjoj panel diskusiji, dva vodeća coworking operatera (IWG i New Work) će podeliti svoja iskustva i viziju budućih opcija rada, zajedno sa stručnjacima za razvoj kancelarijskih rešenja i drugih radnih mesta.

Više o konferenciji moguće je pronaći na sajtu www.property-forum.eu

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Dugoročni investicioni krediti u okviru „Projekta za konkurentnu poljoprivredu Srbije“

by bifadmin

Sa ciljem daljeg unapređenja poljoprivredne proizvodnje gazdinstava i jačanja razvoja konkurentnosti poljoprivrede u našoj zemlji, Banca Intesa je potpisala Ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za učešće u Projektu za konkurentnu poljoprivredu Srbije.

Projekat koji je već prepoznat među poljoprivrednim proizvođačima kao 10:40:50, pruža mogućnost dobijanja bespovratnih sredstva u iznosu od čak 50% od ukupne prihvatljive vrednosti investicije i troškova, uz dodatnih 40% finansiranja iz kredita banke, i uz svega 10% sopstvenog učešća klijenta za realizaciju željene investicije. U okviru ovog programa, Banca Intesa će odobravati dugoročne investicione kredite namenjene registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa rokom otplate od 25 meseci do 120 meseci za kredite u evrima, odnosno do 60 meseci za dinarske kredite, uz mogućnost korišćenja grejs perioda do 12 meseci.

„Strateško opredeljenje naše banke je da kontinuirano ulaže u unapređenje poljoprivredne proizvodnje i jačanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača, te smo sada, u okviru partnerstva sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, u prilici da ponudimo poljoprivrednicima mogućnost da ostvare planirane investicije u okviru ovog izuzetnog projekta. Želja nam je da učešćem Banca Intesa kroz ovaj program fokus stavimo i na posebno važne grupe u poljoprivrednom sektoru u Srbiji, kao što su žene i mladi poljoprivredni proizvođači“, istakao je Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa.

Banca Intesa u oblasti agrara posluje od 2008. godine i kontinuirano radi na unapređenju svoje ponude registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, nudeći različite modele finansiranja. Banca Intesa je i ove godine sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potpisala ugovor koji omogućava odobravanje i isplatu subvencionisanih dinarskih poljoprivrednih kredita. Dodatno, Banca Intesa u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Narodnom Bankom Srbije pruža značajan doprinos oporavku privrede od negativnih posledica korona virusa odobravanjem kredita iz garantne šeme za tekuću likvidnost i nabavku obrtnih sredstava mikro, malim i srednjim preduzećima.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Za ostvarivanje klimatskih ciljeva nije dovoljan samo prelazak na električna vozila

by bifadmin

Masovnija upotreba vozila pokretanih energijom iz obnovljivih izvora nije dovoljna da spasi planetu od zagrevanja. Spasonosno rešenje bi trebalo da se oslanja i na pametnije urbano planiranje ali i na porast upotrebe gradskog prevoza. No, da bi ovo bilo moguće, javni prevoz bi za početak trebalo dobro da funkcioniše. Zato u ovom članku nećemo pisati o potencijalu Beograda da doprinese ostvarivanju klimatskih ciljeva, već o nekim opštim savetima kako se to može postići.

Udeo saobraćaja u ukupnom zagađenju ugljen-dioksidom iznosi 24 odsto, od čega je za polovinu zagađenja zadužen transport robe i usluga, a za drugu polovinu prevoz ljudi.

Budući da kretanje ljudi, bilo da se vrši motorima, automobilima ili javnim prevozom, ima veliki udeo u zagađenju planete, neka nova tehnološka rešenja mogla bi da ublaže ovaj problem. Jedno od njih su električni automobili koji bi, uz sve probleme vezane za način proizvodnje njihovih baterija, mogli da doprinesu smanjenju količine izduvnih gasova. Međutim, prema najnovijim istraživanjima, oni sami ne bi bili dovoljni za dostizanje ambicioznih klimatskih ciljeva kojima bi trebalo zagrevanje planete da se zadrži ispod dva Celzijusa.

Ovo pitanje međutim ne tiče se samo energetike i ekologije, već i funkcionisanja gradova u kojima živi sve veći broj stanovnika koji se redovno prevoze sa jedne tačke na drugu. Zato su saobraćajne gužve redovna pojava u svim velikim gradovima.

Šta je rešenje?

Iz tog razloga Vera O’Riordan, ekspertkinja za održivu energiju i istraživačica na irskom Koledžu Korg, kao najefikasnije rešenje predlaže – unapređenje rada gradskog prevoza, koje bi smanjilo potrebu ljudi da koriste svoje automobile.

Ona podseća da se UN-ov Međuvladin panel o klimatskim promenama zalaže za organizaciju saobraćaja pod motom “Izbegavajte, menjajte, pobojšavajte”, preuzetu iz nemačkih smernica iz devedesetih godina prošlog veka.

“Izbegavanje” bi u tom kontekstu značilo smanjivanje potrebe za korišćenjem ličnog prevoza, gde god je to moguće. To podrazumeva drugačiji pristup urbanom planiranju i preuređivanje starih gradskih kvartova, kako bi se što jednostavnije dolazilo iz jednog njihovog dela u drugi, i što lakše obavljale svakodnevne aktivnosti kao što je kupovina ili odlazak na posao. Ovaj pristup podrazumeva i širenje internetske infrastrukture u ruralne krajeve, kako bi ljudi koji žive na udaljenim mestima mogli brojne obaveze da završavaju iz svojih kuća.

“Promena” koja se pominje u sloganu bi zahtevala da se putovanja koja se ne mogu izbeći ubuduće obavljaju prevoznim sredstvima koja manje zagađuju i koja su najoptimalnije iskorišćena. Dakle, umesto da jedna osoba negde ide svojim kolima, ona može koristiti autobus, voz, bicikl, električni trotinet, električni bicikl isl.

A pošto je cilj da ljudi zaista počnu u većem broju da koriste javni prevoz, “poboljšanje” bi se odnosilo na njegov prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Ali, sve to je teško ostvariti ukoliko prevoz ne povezuje dobro sve delove grada, ako dolasci nisu učestali, ako je u vozilima velika gužva isl. Zato će Beograd morati još mnogo da radi da bi mogao poneti titulu zelenog.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Na pomolu sukob OPEK-a i SAD

by bifadmin

Amerika se priprema da pusti na tržište naftu iz svojih strateških rezervi, čime će se direktno konfrontirati sa OPEK-om.

Prema anonimnim izvorima Blumberga, SAD bi trebalo da na ovaj način u narednom periodu izbace na tržište više od 35 miliona barela.

Zapadni mediji pišu da su ovu odluku Sjedinjene Američke Države donele zajedno sa Indijom, Japanom i Južnom Korejom, kako bi uticale na cene ovog energenta na svetskom nivou, pošto OPEK ne želi da povećava proizvodnju. Navodno je i Kina dobila poziv da učini isto, i već radi na tome.

Da podsetimo, OPEK, u kojem najveći uticaj imaju Saudijska Arabija i Rusija, odbija da poveća proizvodnju i da na taj način stabilizuje cenu nafte na tržištu, odnosno da je snizi. Druga strana pak smatra da je to kontraproduktivno jer koči ekonomski oporavak posle pandemije.

No, moglo bi doći i do promene kursa jer bi posle najave da će ostali proizvođači ovog energenta prodavati naftu iz rezervi, bilo logično da članice OPEK-a preispitaju svoje odluke. Tako bar misli Džozer Mekmonigl, generalni sekretar Međunarodnog foruma za energetiku.

“Ovaj potez SAD podiže uloge u naftnoj pokeraškoj partiji a može i znatno produbiti nesuglasice zvaničnog Vašingtona i Rijada”, misli Helina Kroft iz investicione banke RBC Capital Markets.

Izvor: Blumberg, Economic Times

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci