B&F Plus

Ne dešava se svaki dan da korporativna istraživanja nude i daju smernice čuvenim evropskim fudbalskim klubovima. Skorašnji naslovi ukazuju na to da je Real Madrid na granici da obori svetski rekord na tržištu transfera igračima, po drugi put u četiri godine, sa ponudom od preko 130 miliona dolara za dobijanje fudbalera Totenhema, Gereta Bejla – ovo predstavlja jedan takav redak trenutak.

Naš savet Real Madridu: Ne sprovodite daljnju kupovinu fudbalskih superstarova na štetu izgradnje uravnoteženog tima.

Šefovi odseka posvećeni izgradnji dobro zaokružene ekipe, balansiranju opsega veština zarad timske efikasnosti, bili bi znatno uspešniji od onih koji su fokusirani na izgradnju timova oko zvezde-pojedinca, prema CEB-ovom istraživanju finansiranja talenata, sprovedenom na više od 2.200 zaposlenih u finansijama u više od 75 globalnih organizacija.

Realova skorašnja istorija sa travnatog terena doprinosi ovakvom glavnom zaključku:
Ulaganjem samo u pojedine zvezde neće se postići bolje performanse tima.

Ispod su tri ubedljive pouke za one koji žele da poboljšaju učinak tima, bilo u poslu ili u fudbalu:

Lekcija 1: Izbegavajte “Galaktikos“ pristup za jačanje tima

Naše istraživanje je pokazalo da se zaposleni u odeljenju za finansije grupišu po kompetentnosti u pet različitih grupa, od kojih svaka ima svoje nadležnosti i različit uticaj na ukupnu efikasnost ekipe. Većina odeljenja koja smo ispitali bila su dobro zastupljena sa kompetencijama osoblja, izloženog odgovornostima povezanim sa izvršnim operacijama, “golgeterima” u svetu finansija, ako hoćete. Iznenađujuće, otkrili smo da ove veštine nisu bile kompetentnosti predvidljive za generalni uspeh čitavog tima, što može objasniti i zašto je 87% svih glavnih finansijskih direktora (CFO) koje smo intervjuisali bilo nezadovoljno “talent-miksom” svojih timova.

Tipično odeljenje za finansije podseća na ‘Real Madrid Galacticos’ eksperiment iz ranih 2000-ih: glomazna ‘zvezdana konstelacija’, uključujući superstarove Zinedina Zidana i Dejvida Bekama, koji na kraju nisu uspeli da pruže ‘održivi uspeh’ na terenu.

(Fudbalska superzvezda, kao što je to npr. Dejvid Bekam, nije u stanju da sam pobedi protivnika…a ko jeste? Foto: Rojters/Rasel Bojs)

Lekcija 2: Najbolji timovi poseduju najbolji balans nadležnosti tj. sposobnosti

Tri kompetencije koje su najviše uticale u svetu finansija povezane su sa ne-tehničkim, ili tzv. „mekim“ veštinama, uključujući i sposobnost za jasno i razumljivo komuniciranje, dokazanu poslovnu sposobnost, odnosno, da pozajmimo fudbalsku metaforu, oni koji umeju da gledaju dalje od svoje uloge tj koji su u stanju da imaju pregled situacije na čitavom terenu.

Najefikasnije ‘odseke’ koje smo videli u (španskom) fudbalu nekako nas pre asociraju na Barselonu, Realovog mitskog rivala; to je klub dizajniran oko timskog rada, čiji igrači poseduju međusobno dobro izbalansirane kompetencije. Uspešnim timovima nije potrebna samo magija golova koje postiže jedan Lionel Mesi, već i autoritativno liderstvo jednog Karlosa Pujola, kao i pametan graditelj igre, kakav je plejmejker Ćavi Ernandez.

(Barselona je zdušno prihvatila princip timskog saglasja. Foto: Rojters/Albert Gea)
Lekcija 3: Napraviti razliku između timskog i pojedinačnog rada

I dok je 2009. rekordni transfer Kristijana Ronalda iz Mančester Junajteda doprineo mnogim impresivnim ličnim statistikama, koje se tiču samo ovog igrača, pojedinačna priznanja na njegov račun nisu dovela do one vrste održivog timskog uspeha kojeg su očekivali Realovi fanovi – naročito kada je u pitanju ‘gornji dom’ evro-fudbala, Liga šampiona.

(Kristijano Ronaldo i Real Madrid često su se suočavali sa hladnom stvarnošću: sa razočaranjem. Foto: Rojters/Huan Medina)

Finansijska odeljenja su takođe bolovala od neusklađenih podsticaja, po kojima bi pojedinci i njihove karakteristike bivale nagrađivane na uštrb timske efikasnosti. Tako su najbolja finansijska odeljenja redizajnirala svoju praksu zapošljavanja i učinka u cilju odražavanja značaja “mekih” veština, koje su najvažnije za uspeh tima. U praktičnom smislu, to je značilo promenu strategije: daleko od regrutovanja nekog budućeg čudesnog pojedinca, kao što je to dosad bio slučaj, već, umesto toga, tragati za novim izvorima talenata – za onima čiji će talenat podići ukupni sastav veština i sposobnosti tima

Predlažemo da rukovodioci Real Madrida obrate pažnju na pouke koje proističu iz našeg istraživanja, kao i da nauče nešto iz svoje nedavne istorije: fokus treba da je na izgradnji izbalansiranog tima, a ne na pridobijanju pojedinačnih superstarova.
Kruti Bharuča (Atlantic Blog Quartz) 4. avgust 2013

(Kruti Bharucha je viši direktor CEB . Ona vodi istraživanja vezana za zapošljavanje , razvoj i upravljanje skupovima finansijskih veština)

(M.L)

Dok Hrvatska pošta najavljuje nova otpuštanja više od hiljadu zaposlenih, hrvatski mediji spekulišu koliko su ozbiljne najave najvećeg hrvatskog trgovinskog lanca „Konzum“ da uđe na tržište poštanskih usluga, a članovi najmlađeg poštanskog sindikata „Feniks“ tvrde da je državni poštanski operater sistematski uništavan kako bi se jeftino prodao Austrijskoj pošti.

Pod alarmantnim naslovom „Slom državnog preduzeća“, hrvatski dnevnik „Jutarnji list“ najavljuje da će Hrvatska pošta do kraja godine otpustiti 1.100 ljudi, a njih 800 izgubiće posao već ovog meseca. Državni poštanski operater je u prvih pet meseci ove godine imao gubitak od 29 miliona kuna, a do kraja godine taj će gubitak narasti na 60 miliona kuna, tvrdi hrvatski dnevnik, uz opasku da 70% troškova otpada na zaposlene. Dobit koju će prikazati državno preduzeće je rezultat prodaje nekretnina, a ne raznošenja pisama, a trenutno se razmatra opcija o zatvaranju nešto više od 300 poštanskih ekspozitura.

Krajem prošle godine, agencija Rojters prenela je vest iz hrvatskih medija da Hrvatska pošta ulazi u trenutno najunosniji legalni biznis u Hrvatskoj – otkup zlata. Nova usluga trebalo bi da se odvija u nekoliko faza, a prva podrazumeva da se zlato otkupljuje u 30 poštanskih ekpsozitura, te da u slučaju pozitivnih poslovnih rezultata taj posao bude proširen na 200 poštanskih filijala. Prema pisanju hrvatskog „Poslovnog dnevnika“, cilj ovog projekta je da se povećaju prihodi uz postojeću infrastrukturu i zaposlene, te da se državni poštanski operater pozicionira kao novi kanal na tržištu otkupa zlata i time privuče veći broj korsinika u poštanske ekspoziture. Iz saopštenja Hrvatske pošte povodom nove usluge, list citira da je reč o pilot projektu koji treba da iskoristi veliki rast otkupa zlata u Hrvatskoj, ali i celoj Evropi.

Pad usluga se nastavlja
Međutim, ubrzo nakon toga, na predstavljanju Programa restrukturiranja Hrvatske pošte od 2013. do 2018. godine, Alen Premužak, predsednik uprave Hrvatske pošte je najavio otpuštanje nešto više od hiljadu izvršitelja poštanskih usluga tokom 2013. godine, za koje je analizom utvrđeno da predstavljaju tehnološki višak.
Prema navodima „Jutarnjeg lista“, na hrvatskom tržištu poštanskih usluga u prvom tromesečju ove godine nastavljen pad broja ovih usluga za oko 2% u odnosu na isti period prošle godine. Najveći deo ukupnog broja poštanskih usluga, 52,4%, ostvaren je u okviru univerzalne usluge, čime se udeo te usluge na tržištu smanjio za oko 1% u odnosu na prethodno tromesečje. S obzirom na vrstu pošiljaka, najveći udeo na tržištu od 87% imale su pismonosne pošiljke, koje uključuju i direktnu poštu, te preporučene i pošiljke s označenom vrednošću, dok su najmanji udeo (3,1%) zabeležili paketi.
U protekle dve godine Hrvatska pošta je već otpustila dve hiljade radnika, „čime je uštedela 200 miliona kuna“, a trenutno broji oko 10.600 zaposlenih. „Hrvatska je u Evropi šesta zemlja po uspešnosti smanjenja zaposlenih u javnom sektoru, a u sektoru u kojem digitalna komunikacija predstavlja problem za klasične poštanske usluge i time se kompanijama smanjuju prihodi, otpuštanja su nužna“, objasnio je Premužak prilkom predstavljanja programa restrukturiranja državnog pošatnskog operatera.

Međutim, sa druge strane njegovi predstavnici se žale da hrvatska regulatorna poštanska agencija HAKOM nije zaštitila pravo Hrvatske pošte na monopol u segmentu dostave univerzalnih pošiljaka do 50 grama, koje joj je dodeljeno kako bi nadoknadila gubitke u područjima koja nisu isplativa, a na kojima, kao državni operater mora da vrši dostavu pod jednakim uslovima kao i na komercijalnim tržištima. Zbog kršenja ovog prava i nelojalne konkurencije, predstavnici Hrvatske pošte tvrde da su izgubili 700 miliona kuna.

Todorić ili Austrijanci?

Istovremeno, hrvatski mediji spekulišu o novom komercijalnom igraču na tržištu poštanskih usluga. Naime, ulazak u ovu delatnost već duže vreme najavljuje vodeći trgovački lanac u Hrvatskoj „Konzum“, koji je polovinom prošlog meseca objavio da je na sednici Nadzornog odbora kompanije, između ostalog potvrđeno da će se „poslovanje Agrokorovog maloprodajnog lanca proširiti novim delatnostima, na pružanje poštanskih usluga u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju i na kurirske usluge“.

Za razliku od spekulacija hrvatskih medija povodom ozbljnosti „Konzumovih“ namera da se upusti u poštanski biznis, u poštanskom sindikatu „Feniks“, koji su prema tvrdnjama članova prošle godine osnovali „mladi i neiskvareni poštanski radnici u borbi za očuvanje radnih mesta“, ističu da je krajnji cilj urušavanja državnog poštanskog operatera njegova prodaja Austrijskoj pošti. Prema tvrdnjama sindikalnih aktivista, ovo državno preduzeće je sistematski uništavano dovođenjem partijskih kadrova na rukovodeća mesta, bez ikakvih stručnih kompetencija, a koji su zapošljavani mimo konkursa. „Zaduživanje preduzeća, namerno i svesno uništavanje osnovne delatnosti, izvrgavanje tendera i javnih nabavki u svim segmentima i sklapanje štetnih ugovora“, samo su neki od poteza koji su, prema rečima sindikalaca, uništili hrvatskog državnog operatera, „ a čiju će egzistenciju definitivno dovesti u pitanje dolazak Austrijske pošte u Hrvatsku nakon liberalizacije tržišta, koja je samo prošle godine imala više od 180 miliona evra dobiti“. Prema tvrdnjama iz „Feniksa“, cilj Austrijske pošte je da već do kraja naredne godine uzme 10% poštanskog tržišta u Hrvatskoj, a nakon toga i da „uz blagoslov hrvatskog političkog rukovodstva preuzme već posrnulu Hrvatsku poštu“.

Zemlje van evrozone moraće pažljivo razmotriti kako će njihova pregovaračka pozicija u Evropskoj uniji izgledati u budućnosti

I pored brojnih razlika između Poljske i Švedske ekonomije, izgleda kao da ove dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog u pogledu odluka koje se tiču ekonomske politike. Glavni faktori njihove konkurentnosti i nivoa bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika veoma su različiti. Dve zemlje su takođe često na suprotnim polovima kada je reč o politici u Briselu. U naročito po pitanjima kao što su kohezija, ili energija i klimatska politika. Ipak, kada je reč o evru, niti Švedska a ni Poljska nemaju opcije ulaska/ pridruživanja u treću fazu ekonomsko-monetarne unije.

Uprkos ovim zakonskim obavezama, malo je verovatno da će se pridružiti evrozoni u bliskoj budućnosti. U septembru se navršava 10 godina od kada je Švedska održala referendum o evru, na kome je 56% registrovanih birača reklo ‘ne’ zajedničkoj evropskoj valuti. Neki interesantni zaključci iz ovog iskustva mogu se izvući za Poljsku, gde brojni glasovi tvrde da se slično glasanje treba organizovati. Švedska debata o referendumu bila je bazirana na čuvenom izveštaju ‘Calmfors’ – studiji o izdacima i benefitima od (mogućeg) pristupanja evrozoni.

U ovom 28-tomnom izveštaju zaključeno je da su koristi od ulaska (ostalih, tj. evro-zemalja) u jedinstvenu valutu bili uglavnom politički. Takođe se oprezno preporučuje usvajanje zajedničke valute u kasnijoj fazi, nakon što se bude preduzelo ostvarenje ekonomskih podešavanja kao što su smanjenje duga javnog sektora i rebalans na tržištu rada. Za razliku od Švedske, Poljska se suočava sa pravnom preprekom za usvajanje evra, s obzirom na promene u poljskom ustavu koje su preduslov za pridruživanje evrozoni. Međutim, malo je verovatno da će pro-evro koalicija na vlasti dobiti dovoljno glasova da bi prošle (ipak) neophodne promene. Stoga je dil sa glavnom opozicionom strankom – kako bi se moglo dobiti dovoljno glasova u zamenu za raspisivanje referenduma o tom pitanju – još uvek u fazi razmatranja.

Osim dobijanja glasova, politički razlog za održavanje referenduma je slab. Zamršenost arhitekture Evropske Monetarne Unije može biti veliko iskušenje i za iskusne analitičare, a kamo li za birače. Zato je, dakle, verovatnije da bi se diskusija fokusirala na ulogu domaće valute kao simbola suvereniteta, a ne na ekonomske implikacije usvajanja jedinstvene valute. Negativan ishod na referendumu takođe može znatno oslabiti pregovarački potencijal Poljske vezan za njenu (ne)iskrenost oko projekta ekonomske i monetarne unije. Uprkos raznolikim obrazloženjima u prilog održavanju referenduma, Poljska iz švedskog primera može izvući neke korisne zaključke.

Prvo, postoji velika potreba da se poveća kvalitet javne rasprave na tu temu. Na primer, studija slična izveštaju ‘Calmfors’ mogla bi da je unapredi uz ne manju političku težinu. Drugo, švedski slučaj ilustruje prednosti procene stepena ekonomske konvergencije u evrozoni pre ulaska. Pristupanje evrozoni treba smatrati dugoročnim procesom, a ne kratkoročnom političkom odlukom. Trebalo bi da bude usvojen dugoročni put ekonomskog prilagođavanja u cilju poboljšanja ekonomskog približavanja i tehnološke konkurentnosti. Ostanak izvan evrozone za neko vreme, što je verovatan scenario u slučaju Poljske, takođe iziskuje i napore u cilju pridobijanja poverenja stranih investitora.

Nakon referenduma, Švedska je svoju konkurentnost povećala i sačuvala zdrave javne finansije, što je dovelo do ekonomske politike koju mnogi smatraju veoma pouzdanom. Iako za Poljsku još uvek ima načina da uđe u evrozonu pre no što ekonomski dostigne Švedsku, ostanak zemlje izvan evrozone bi je u ovom trenutku mogao bolje pripremiti za pridruživanje, koje će se jednog dana (ipak) dogoditi. Nakon što su Letonija i Litvanija usvojile jedinstvenu valutu, a pod uslovom da iz nje nema izlaska, članovi evrozone činiće više od dve trećine država-članica Evropske unije.

Sa mogućnošću izlaska Velike Britanije iz EU u narednim godinama, zemlje koje su izvan evrozone moraće pažljivo da razmotre kako će njihova pregovaračka pozicija u Uniji izgledati u budućnosti. I dok primena “čekaj-i-vidi” pristupa može izgledati privlačno državama kao što su Švedska i Poljska, zauzimanje ovakvog njihovog stava moglo bi se pokazati štetnim ako žele da utiču na oblik EMU valute. U Švedskoj, negativni ishod na referendumu izgurao je članstvo u evrozonu na neodređeni rok – za Poljsku. Krajnje je vreme, međutim, razmotriti najbolji način da se obe zemlje ispetljaju iz ove svoje trenutne dileme koju zajedno dele.

Paweł Tokarski, Elin Wiklund (Public Service Europe)
02 August 2013.

(Paweł Tokarski je viši naučni saradnik u think-tanku ‘Poljski Institut za međunarodne poslove’ Elin Viklund je gostujući istraživač u istoj organizaciji)
(M.L.)

Komplementarne valute oblikuju ljudsko ponašanje. Zajednice – bez traženja pomoći od korumpiranih vlada i njenih mehanizama, bez pomoći banaka – pronalaze i kreiraju alternativne načine za plaćanje i novčanu razmenu. Efikasni načini kreditiranja, kupovine i prodaje, koristeći se pri tom svojim internim valutama – čine da novčana masa ne „iscuri“ iz lokalne zajednice u nelokalnu privredu i banke. Nakon prvog, sledi drugi deo „Veliko preokreta“, preokreta u shvatanju šta je novac i kako ga upotrebljavati – ne, naravno, na način na koji to čine klasične banke.

Postoji mnogo vrsta komplementarnih valuta. Neke su veoma specifične za određenu zajednicu, kao što je to slučaj sa Banco Palmas, ili ‘BNotes’ (baltimorski vrednosni zapisi) koji se koriste u Baltimoru, dok se neki se koriste u velikim oblastima, kao što se npr WIR koristi u Švajcarskoj ili ‘Regio’ u Nemačkoj (a takođe i u Austriji, Holandiji i Švajcarskoj). Baltimorski BNotes se bez problema razmenjuju za američke dolare, dok su ostale vrste (komplementarnih) valuta zasnovane na vremenskom roku. Na dobitku su oni koji, zapravo, neguju određeni model ponašanja.

Poznata komplementarna valuta koja oblikuje ponašanje je FFP (frequent flyer program), kojeg neguju mnoge avio-kompanije. FFP je osmišljen tako da kod klijenata razvije lojalnost određenoj avio-kompaniji. U početku je FFP važio samo za avionske karte. Danas, mnogi FFP prošireni su tako što se kroz njihovo upražnjavanje (tj što češćim letenjem samo s jednom određenom avio-kompanijom) ‘zarađuju’ poeni, koji se potom mogu razmeniti za iznajmljivanje automobila, hotelskog smeštaja i robe.

Još jedna uspešna komplementarna valuta nastala je iz želje za promenom ponašanja stanovnika Kuritibe u Brazilu. U siromašnim naseljima su putevi bili isuviše mali da bi kamion za smeće mogao da se probije – u međuvremenu, smeće se gomilalo. Gradonačelnik je shvatio da u gradskim autobusima ima mnogo praznih mesta. Tada je rešio oba problema: najavljujući da, “svako ko u autobus sa sobom ponese kesu đubreta dobija besplatnu autobuski žeton-kartu”, on je, u roku od dve nedelje, počistio četvrti koje su dotad plivale u smeću, smanjujući istovremeno i gradske izdatke za održavanje komunalnih službi.

Priča o Kuritibi ovde se ne završava. Poljoprivrednici su počeli da prihvataju autobuske žetone u zamenu za proizvode. I ribolovci su počeli da u svojim ribarskim kočama tegle i iznose đubre sa divljih deponija u danima kada nisu išli u ribolov. Životni standard u gradu je porastao, tako da je sada za trećinu veći od prozečnog životnog standarda u Brazilu. A Kuritiba je prepoznata kao ekološki najnapredniji grad na svetu.

Ključni sastojak za izradu uspešne komplementarne valute jeste povezivanje neiskorišćenih resursa: sedišta u autobusu i nezadovoljene potrebe povezati sa ukljanjanjem smeća, pri tom koristeći jedan oblik valute: autobuski žeton. U svakoj zajednici postoje nezadovoljene potrebe koje se mogu zadovoljiti iskorišćavanjem neiskorišćenih resursa. Postoji mnogo mogućnosti. Na samim je zajednicama da valjano prepoznaju i odluče šta bi bili ti ‘sastojci’, od kojih bi gradili svoj komplementarni valutni sistem.

Drugi ključni faktori uspeha leže u: sistemu koji treba da je transparentan, dobrom sistemu upravljanja, u hiper-demokratičnosti, i da može da se nosi s tekućim poteškoćama jer će se one sigurno pojaviti. Novi valutni sistem treba da bude kreiran na način koji odražava vrednosti zajednice, gradeći onakvu budućnost kakvu zajednica želi da ima.

Važno razmislite o željenim ishodima s komplementarnom valutom, jer postoje načini da se koncipiraju sistemi koji bi mogli da snažno podstaknu ovakvo specifično (monetarno-valutno) ponašanje. Jedna vrsta koncepta bi se koristila kada je cilj zadržati cirkulaciju novca unutar lokalne ekonomije i samim tim bi ona bila stimulisana – ovo je daleko efikasniji model nego što je nagomilavanje prekoračenih rokova za otplatu ili negativne kamate (‘specijalitet-zamka’ klasičnih banaka). U ovom sistemskom modelu, valuta, kako vreme prolazi, gubi svoju vrednost.

Na primer: ako se valuta mora koristiti u određenom vremenskom periodu, kao poklon kome ističe rok važenja, pa će – kako se bliži istek roka trajanja – osoba osetiti podsticaj da ovu internu valutu iskoristi.

Džeki Dan ovo opisuje kao razmišljanje o novcu koji rđa ako se ne koristi.

Komplementarne valute kreiraju i promenu u kulturi. Korišćenje lokalnih valuta nas uči tome da trošenje i ulaganje u sopstvenu zajednicu čini da lokalna ekonomija jača. Ona nas takođe uči saradnji, uzajamnoj pomoći i podstiče lične odnose i poverenje unutar zajednice. I to jača demokratiju, ako je struktuirana na način koji omogućava ljudima da učestvuju i imaju glas u sistemu.

Mnoge valute su lokalne ili specifične za zajednicu, ali postoje i druge opcije. Infrastruktura se stvara korišćenjem mobilnih telefona, pa se trgovina može globalno odvijati tako da ne bude ‘zaključana’ samo u tom jednom sistemu – kao što je PayPal – i, samim tim, može funkcionisati i bez upotrebe konvencionalnog bankarskog sistema.

Vreme je za diverzitet monetarnog sistema

Svi uslovi za stvarne sistemske promene su ovde sa nama: kriza, kulturni preokret i informacije

Postoje stvarne ekonomske krizi i problemi koji nas motivišu da tražimo alternativne načine kako bismo zadovoljili svoje potrebe. Na vidiku se nazire još jedan masivni ekonomska katastrofa, s obzirom da su se velike banke (ponovo) uključile u veoma obimnu trgovinu visoko rizičnim derivatima, očekujući da će moći da se izvuku od zaplene depozita – kao što se to dogodilo na Kipru.

I finansijska kriza konvergira s ekološkom krizom. Neograničeni rast jednostavno nije moguć, a ljudi su više motivisani da promene svoje ponašanje i stvore sisteme koji su održivi i manje štetni po našu planetu.

Ovo je deo promena u kulturi koje se trenutno dešavaju. Takođe, kako se procesi u našoj vladi i velikim institucijama odvijaju daleko tajnovitije i nezavisnije nego što se odvijaju naši demokratski procesi, javnost je već počela da shvata kakvu štetu takvo ponašanje izaziva. Shodno tome, sve je više zahteva za otvorenom komunikacijom, transparentnošću, preraspodelom bogatsva i efikasnim demokratskim sistemom, u kome će svi uzeti učešća.

I, na kraju, naš preobražaj od industrijskog doba do informatičkog doba Džeki Dan opisuje kao „doba mudrosti“. Informacija je lako dostupna preko interneta i može se lako i brzo deliti sa drugima širom sveta. Ova transformacija takođe utiče na oblike rada koji nam stoje na raspolaganju: (biće) manje proizvodnje, a više tehnologije.

Nalazimo se u vremenu koje neki nazivaju „Velikim Preokretom.“ Ovo je vreme za sveobuhvatne sistemske promene. A moguće je sprovoditi ove promene i na načine koji bi stvorali “održivi sistem izobilja za sve”. Možemo učiti iz manjkavosti postojećeg sistema, kako naši novi sistemi kasnije ne bi zapadali u ‘standardne ćorsokake’ u kojima smo trenutno zaglavljeni.

Neke od slabosti sadašnjeg monetarnog sistema rešavaju se primenom načela koja važe u permakulturi. Uzgred, prelazak na globalni pokret gajenja biljnih kultura u urbanim sredinama nastao je primenom principa permakulture u koncipiranju društva.

U „Valutnim rešenjima za mudriji svet“, Bernard Liter pita: „Da li ste se ikada zapitali zašto i otkuda ovaj manjak novca u svetu, oskudica koja pravi takva ‘uska grla’ u svetskim finansijama, i pored naših najvećih napora i inicijativa, sada – kad zaista živimo u svetu u kome ne postoji ni nedostatak sredstava kojima se sve može obaviti, niti manjka onih koji žele da te stvari obave?“ Obratite pažnju na kombinaciju koju Danova takođe ističe u svom pitanju: nezadovoljene potrebe i neiskorišćene resurse.

Liter, zatim, daje odgovor, fokusirajući se na valutni sistem:

„Odgovor na ovo pitanje ima veze sa monopolom na vrstu monetarnog sistema koji koristimo, i koji je izvor oskudice koju je već toliko ljudi iskusilo. Ovakav valuti sistem uzrok je velikom broju naših problema. Monetarni sistem koji imamo danas je davno projektovan i danas je zastareo. Posebno je loše opremljen da nam pomogne u rešavanju sveprožimajućih socio-ekonomskih i ekoloških izazova sa kojima se danas suočavamo… transformacija našeg monetarnog sistema je od ključnog značaja za rešavanje izazova našeg vremena. Monetarna raznovrsnost, razgranatost i postojanje više monetarnih ‘vrsta’ – nazivimo ga monetarnim diverzitetom – jednako je važan za ljudski opstanak kao što je biljni i životinjski biodiverzitet važan za sudbinu Zemlje.“

Novi komplementarni monetarni sistemi formiraju se brže nego ikada. U ovom informatičkom dobu možemo učiti jedni od drugih, učiti iz istorijskih primera, i tako, kao nikada dosad, stvarati nova rešenja za zajednice – izbegavajući korumpirane i nefunkcionalne vlade i njena tela i mehanizme, koji sprečavaju rešenja za hitne probleme sa kojima se suočavamo.

Ljudi žude za stvarnom demokratijom, što delom podrazumeva prepravljanje i demokratizaciju samog monetarnog sistema. Možemo izgraditi takvu zajednicu i prekinuti sa sistemom finansiranja a la Vol Strit. Finansije se mogu ponovo izgraditi, ovog puta kao sredstvo za rešavanje problema, stvarajući smislene i svrhovite poslove koji će svakome biti od značaja, transformišući svet kroz jednu novu ekonomiju. Možemo stvoriti “održivo blagostanje“ na način koji će nas osnažiti i povezati, a ne, kao do sada, oslabiti i razjediniti.

Stvaranje sveta u kojem želimo da živimo je u našim rukama. U ovom članku, tek smo zagrebali po površini. Apelujemo na Vas da pročitate ‘Ponovno promišljanje novca’ kao i druge tekstove o novoj ekonomiji koji su dostupni. A možete i polušati predstojeći govor koji će Džeki Dan imati na Konferenciji o ekonomskoj demokratiji  u Medisonu, Viskonsin, od 7. do 11. avgusta.

31 Juli 2013

Margaret Flowers and Kevin Zeese, Truthout | News Analysis

Razmišljate da je svetu potrebna alternativa korporativnim medijima? Ako želite da se održi nezavisno novinarstvo, kliknite ovde i donirajte ‘Truthout’.

Novac raste na drveću.

(priredio: Milan Lukić)

Upravo je održan treći po redu “Špricer fest” u Knjaževcu. Ova manifestacija pokrenuta je sa idejom da se špricer promoviše kao piće koje se pravi od najbojih vina ovog kraja. Njegovi žitelji se nadaju da će kompanija “Agroprocesing”, od nedavno novi vlasnik knjaževačkog “Džervina”, vratiti staru slavu ovom nekadašnjem poljoprivrednom gigantu i u sklopu unapređenja poljoprivredne proizvodnje, oživeti i vinogradarsku tradiciju i proizvodnju vina koje se svojevremeno izvozilo po celom svetu.

Krajem jula, u Knjaževcu je organizovan Špricer fest, “u ime drugog lica Srbije, onog građanskog, kulturnog, vaspitanog, ali i veselog i raspevanog. Onog koje ne preteruje ni u čemu, ali uživa u sitnicama koje život znače, a u koje svakako spada i špricer”, piše, između ostalog u Manifestu festivala, koji se organizuje treći put za redom. Budući da je tek “izašao iz pelena”, Festivalu predstoji da se izbori za prepoznatljivost među 800 festivalskih manifestacija, koliko ih se, prema “festivalskoj mapi” Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, namnožilo širom Srbije, a od kojih se više od polovine održava u Vojvodini. Neki od njih beleže veoma dugu tradiciju, poput Smederevske jeseni koja se organizuje na Smederevskoj tvrđavi od 1888. godine, Vukovog sabora u Tršiću od 1933. godine ili Dragačevskog sabora trubača koji traje od 1961. godine. No, “Špricer fest” je jedinstven po tome što “glavni junak” ima zadatak da sanira posledice tranzicije oličene u uverenju da je špricer mešavina vode i najlošijih vina. “Želimo da dakažemo upravo suprotno, da se špricer pravi od najboljih vina i konzumira uz najkvaliteniju hranu,”objašnjava u Manifestu Vladan Jeremić, ispred udruženja “Manifesto”, osnivača “Špricer festa”, a koje se kao neprofitna organizacija bavi organizovanjem manifestacija koje mogu da doprinesu turističkoj konkurentnosti ovog kraja.
“Ladno, belo, pa presečeno” ima iza sebe i uspešnu ekonomsku tradiciju, od osnivanjaVinogradarsko-zemljoradničke zadruge u Knjaževcu 1927. godine. To je bila treća po redu zadruga takve vrste u Srbiji, preteča poznatog knjaževačkog „Džervina“. Novoosnovana zadruga je ličnim ulozima članova, bespovratnim kreditom banke „Zadruga“, kao i uz pomoć od 250.000 dinara ondašnjeg ministarstva poljoprivrede Srbije već 1929. godine raspolagala kapacitetom od 10 vagona. Zadrugari su posle Drugog svetskog rata počeli dogradnju starog podruma na 350 vagona,a 1959. godine izvezli vino za destilaciju i doradu „Brenvajn“ i „Esigvajn“ u Istočnu Nemačku i Poljsku. Usledila je integracija zadruge sa Poljoprivrednim dobrom „Timok“ 1960. godine, a 1975. godine u „Džervin“ ulazi i „Timoflora“ koja se kao samostalno preduzeće bavilo preradom povrća i šumskih plodova.

Paleta proizvoda „Džervina“ bila je velika: vina, rakije, smrznuto voće, sokovi, povrće, marmelade… Nekada su vina i ostali proizvodi iz tog kombinata bez ikakvih problema pronalazili kupce na probirljivom tržištu zapadne Evrope, SAD, Japana, ali je preduzeće neslavno završilo, otišavši u stečaj. Nekadašnji poljoprivredni gigant iz stečaja je, po ceni od 80 miliona dinara, prodat ovog proleća novosadskom „Agroprocesingu“, firmi koja zapošljava 1.200 ljudi, a zakupljuje više od 100.000 hektara državnog zemljišta. Budući da je izlicitirana cena tri puta veća od početne, u Knjaževcu veruju u ozbiljne namere kupca da se na teritoriji knjaževačke opštine pozicionira kao jaka poljoprivredna kompanija, koja će se baviti i primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali i preradom poljoprivrednih proizvoda.

“Čelnici „Agroprocesinga“ nas uveravaju da će uložiti koliko je neophodno, kako bi „Džervinu“ vratili stari sjaj. Na taj način, rešiće se ne samo sudbina jednog od najvećih kombinata, već i poljoprivrednih proizvođača iz Knjaževca, ali i celog regiona”, smatra Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac. Predstavnici „Agroprocesinga“ su se u junu sastali sa knjaževačkim poljoprivrednicima, kojima su obećali partnerski odnos, finanisranje proizvodnje, stručnu podršku i pomoć pri nabavci mehanizacije i đubriva. “Glavni razlog našeg dolaska je to što smo prepoznali potencijale knjaževačkog kraja u segmentu voćarstva, ali i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Želimo da napravimo novi „Džervin“, na zadovoljstvo i proizvođača i kupaca”, najavljuje Ivica Vukelić, jedan od vlasnika „Agroprocesinga“, koji ističe da će postojeći kapaciteti biti unapređeni do nivoa koji će obezbediti kvalitetnu proizvodnju i plasman ne samo na domaćem, već i na inostranim tržištima.

Jelena Bujdić Krečković