Trendovi

12. KO ĆE SPAŠAVATI BUDŽETE FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE: Između duga i uličnih nemira
Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.

14. AFERA OKO HOLANDSKOG PROIZVOĐAČA ČIPOVA: Žrtva će biti Evropa, a ne Kina
Ekonomski i politički triler oko odluke holandske vlade da po američkom nalogu preuzme od kineskog vlasnika kontrolu nad proizvođačem čipova „Neksperija“, direktna je posledica ekonomskog rata SAD protiv Kine. Holandija je još jednom dokazala da je američki „trojanski konj“ u Evropskoj uniji, a na duži rok žrtva američke politike neće biti Kina, već Nemačka i cela Evropa, upozorava nemački ekonomista Jens Berger.

18. BUDUĆNOST DOMAĆE PRIVREDE: Previše zavisna od svetske vetrometine
Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.

22. POZICIJA SRPSKIH PREDUZETNIKA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Istrajni, prilagodljivi i najviše se oslanjaju na sebe
Većina preduzetnika u Srbiji i širem regionu očekuje rast i nastavlja ulaganja u modernizaciju poslovanja uprkos povećanju operativnih i troškova radne snage i riziku od pada tražnje usled geopolitičke nestabilnosti. Pri tome, većina planira finansiranje razvoja iz sopstvenih sredstava, pokazuje EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu, koji po prvi put objavljuje rezultate istraživanja u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. To omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu.

26. PRODUKTIVNOST RADA U SRBIJI: Težak rad nije uvek i pametan
U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.

28. UTICAJ CBAM NA IZVOZ ČELIKA, ALUMINIJUMA, ĐUBRIVA I CEMENTA: Troškovi će rasti, ali ne dramatično
Usled promene mehanizma za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM) od naredne godine, troškovi izvoza iz Srbije na tržište EU bi do 2030. mogli u proseku da porastu 15-20% za gvožđe i čelik, 10-15% za đubriva, oko 5% za aluminijum i čak 50% za cement jer se ovaj proizvod najmanje izvozi. Ipak, za razliku od energetike, konkurentnost ovih sektora koji snabdevaju domaću privredu strateškim sirovinama neće biti drastično ugrožena, a može se dodatno ublažiti ubrzanim ulaganjima u dekarbonizaciju.

32. OBRAZOVANJE I EKONOMSKA AKTIVNOST DOSELJENIKA IZ INOSTRANSTVA: Poslodavci „sa strane“ obrazovaniji od domaćih
Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14% ukupnog stanovništva Srbije, pri čemu je migranata dvostruko više od povratnika i u proseku su mnogo mlađi. Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme ili su preduzetnici u odnosu na ostale stanovnike u našoj zemlji. Doseljeni iz inostranstva čine petinu poslodavaca u domaćoj privredi, među kojima je migranata preko dva puta više nego povratnika. Poslodavci koji su se doselili ili vratili u Srbiju u proseku su obrazovaniji u odnosu na ostale vlasnike firmi, a izuzetak od pravila su visokoobrazovane žene koje su jednako zastupljene na obe strane.

34. SANKCIONISANJE PRIVREDNIH PRESTUPA Muke sa zastarelim zakonom
Pojedine države u regionu ukinule su privredni prestup kao kazneno delo, ali Srbija to nije učinila. O ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u javnosti, uprkos brojnim problemima u pravilnoj primeni propisa koji se zasnivaju na zakonu donetom još u doba SFRJ i činjenici da broj osuda za privredne prestupe nije zanemarljiv, kao ni zaprećene kazne.

38. PREVENTIVNA ULOGA PORESKE UPRAVE: Poreznik kao savetnik
U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

40. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TRANSFORMACIJA PRIVREDE: Revolucija ili zlatna groznica?
AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.

44. POSLOVNA I FINANSIJSKA TRANSFORMACIJA: Pametnije korišćenje vremena, više kreiranja vrednosti
U vremenu kada stagnacija nije opcija, transformacija poslovanja je put ka otpornosti, efikasnosti i održivom rastu. Moderne finansije povezuju informacije, tehnologiju i strategiju, pretvarajući ih u pokretač transformacije.

48. ZAŠTO JE DATA GOVERNANCE VAŽAN ZA SVAKU KOMPANIJU: Da li mi upravljamo podacima, ili podaci upravljaju nama?
U vremenu kada se tržište menja iz dana u dan, Data Governance nije tehnički detalj – to je osnova poslovanja. Kao što ne biste gradili kuću bez temelja, tako ni digitalnu budućnost ne možete graditi bez uređenih podataka.

Sektorske analize privrede

52. Poljoprivreda – tabele
53. PROTIVUREČNE PROGNOZE O OPORAVKU POLJOPRIVREDE: Krajnji rezultati nejasni, ali je jasno da cene rastu
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda 2024. završila u minusu. Ove godine, prognoze o tome kakva će biti poljoprivredna sezona bitno se razlikuju. Nasuprot nejasnim krajnjim rezultatima, kristalno je jasno da cene i dalje rastu, a voće obara sve rekorde.

56. Energetika i rudarstvo – tabele
57. NESTABILAN RAST U ENERGETICI I RUDARSTVU: Hidroelektrane podbacile, lignit prebacio
Proizvodnja energije bila je u minusu od avgusta prošle do avgusta ove godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD. Proizvodnja u rudarstvu ove godine stabilizovala se na nivou koji je za 5,5% do 6% iznad prošlogodišnjeg proseka. Eksploatacija uglja u avgustu 2025. porasla je međugodišnje za 22,1%, čemu je doprinela veća proizvodnja lignita.

60. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele
61. PAD GRAĐEVINSKIH AKTIVNOSTI: A sada, nizbrdo
Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.

64. Prehrambeni proizvodi – tabele
65. PREHRAMBENA INDUSTRIJA IMA MALE ŠANSE ZA RAST 2025: Teško do sirovina, još teže do tržišta
Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa izgledima da blago poboljša rezultate do kraja godine. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije. Novi proizvod je teško plasirati na tržište, naročito kada domaća firma postane prevelika za male trgovce, a i dalje je premala za velike trgovinske lance.

70. Proizvodnja pića – tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA DRUGI NAJVEĆI IZVOZNIK U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Otrežnjena Srbija
Proizvođači pića su 2024. imali drugi najveći rast izvoza u prehrambenoj industriji i ostvarili su suficit od 277 miliona evra, a veći izvoz od uvoza ova delatnost beleži i u prvih šest meseci 2025. Međutim, gledano prema kategorijama pića, poslovni rezultati se bitno razlikuju, a uočljivo je da na domaćem tržištu posebno raste tražnja za vodom.

74. Trgovina na veliko i malo – tabele
75. TRGOVCI IZMEĐU RASTUĆIH TROŠKOVA I OGRANIČENIH PRIHODA: Što ste zaradili, zaradili ste
Sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio je prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra. Ali, ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana. Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

80. Farmacija – tabele
81. VREDNOST FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA RASTE, ALI NE I ULAGANJA U ISTRAŽIVANJA: A za razvoj – ako nešto ostane
Očekuje se da će vrednost tržišta lekova u Srbiji porasti sa prošlogodišnjih 1,85 milijardi evra na skoro 2,1 milijardu ove godine. Rastu najviše doprinose lekovi koji se izdaju na recept, a najveći potrošači su bolnice, u čijoj nabavci dominiraju citostatici za lečenje raka. Iako domaće farmaceutsko tržište vrednosno raste, proizvodnja pada, spoljnotrgovinski deficit se povećava iz godine u godinu, dok je svega 17% ukupnih ulaganja u 2025. izdvojeno za istraživanja i razvoj.

86. Metalska i elektro industrija – tabele
87. ZA METALSKU I ELEKTROINDUSTRIJU DOLAZE TEŽI DANI: Carine i kvote postavljaju rampu
Proizvodnja u svim delatnostima metalske i elektroindustrije povećana je 2024. godine u odnosu na prethodnu, izuzev u proizvodnji mašina i opreme. Ove godine rezultati će biti lošiji pod pritiskom američkih carina, novih zaštitnih mera EU na uvoz proizvoda od čelika, ali i globalnih dešavanja koja izazivaju nestabilnost tržišta.

90. Motorna vozila – tabele
91. KUDA IDE AUTOINDUSTRIJA SRBIJE: U rikverc
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu. Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište.

96. Guma i plastika – tabele
97. PROIZVOĐAČI GUME I PLASTIKE I DALJE BELEŽE RAST ALI TRAŽE NOVA TRŽIŠTA: Izvoz gume obezbedio suficit celoj grani
Recesija u evropskoj autoindustriji, kao i veće carine SAD, primoraće domaće proizvođače gume i plastike da eventualni manjak probaju da nadoknade na drugim tržištima. U međuvremenu, ta industrija i dalje beleži rast. Za osam meseci 2025. imala je rast od 20,1%, a u prošloj godini bila je veća 16,4% nego 2023. godine.

100. Turizam i ugostiteljstvo – tabele
101. POSLEDICE EKONOMSKE I POLITIČKE KRIZE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Opšta nesigurnost koči poslovanje
Devizni priliv od turizma u Srbiji premašio je 2,8 milijardi evra 2024. godine. Međutim, od januara do avgusta 2025. broj turista je smanjen za 1,9% u odnosu na isti period prošle godine, a broj noćenja za 3,2%. Promet ugostitelja u prvih šest meseci porastao je za 7,6% u odnosu na isti period lane, ali su njihove cene ovog juna bile za 9,2% veće nego prošlog. Istovremeno, YUTA saopštava da je broj putovanja preko turističkih agencija 2025. opao između 5 i 7%, a jedan od najbitnijih razloga za to je opšta nesigurnost u zemlji, kažu upućeni u ovo tržište.

104. Informacione tehnologije – tabele
105. KOLIKO AUTSORSING KOŠTA SRPSKI IT: Fabrika za tuđe ideje
Iako je autsorsing u izvozu IKT usluga doneo Srbiji stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ovakav model istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih IT proizvoda mogao bi udvostručiti prihode, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik.

110. Telekomunikacije – tabele
111. OKASNELA MODERNIZACIJA TELEKOMUNIKACIONOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Preuzimanje SBB-a i trasiranje puta za 5G mrežu
Globalne telekomunikacione usluge zabeležile su prošle godine rast iznad očekivanja, dok će u 2025. niža inflacija i povećani troškovi poslovanja očito sputati veću potrošnju. Na domaćem tržištu ove godine je kulminirala borba za kontrolu medijskih sadržaja, što je trasiralo put ka okasnelom razvoju 5G mreže.

116. Banke – tabele
117. BANKAMA IDE TOLIKO DOBRO DA SE NI NE TRUDE DA PROŠIRE POSLOVANJE: „Medeni mesec“ ne posustaje
Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

124. Osiguranje – tabele
125. OSIGURAVAČI U PLUSU I OVE GODINE: Raste premija, ali rastu i štete
Tokom prvih šest meseci, ukupna premija društava za osiguranje porasla je 9,8% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 97,6 milijardi dinara. Rast premije je rezultat većeg broja ugovora, ali i poskupljenja pojedinih polisa i promenjenih uslova osiguranja. Rastu i štete, i to najviše kod motornih osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ali je profitabilnost sektora zadovoljavajuća. U Narodnoj banci Srbije najavljuju da rade na novim propisima za osiguravače.

Osećajna ekonomija

130. PROVODADŽIJE PONOVO U MODI: Prava ljubav ne pita za cenu
Dok ceo svet prebrojava koliko profesija će završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Profesionalci koji rade za najbogatije mušterije naplaćuju svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, sa obrazloženjem da je pravu ljubav veoma teško naći i zato je ona investicija a ne trošak. Pored toga, provodadžije se žale da neto platežni samci mogu da budu izuzetno naporni, naročito revizori iz „velike četvorke“ i IT bogatuni.

Vremeplov

134. HAPŠENJA PRIVREDNIKA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI: Družba je družba, a služba je Služba
Socijalistička Jugoslavija se u više navrata razračunavala sa nepodobnim privrednicima, a najmasovnija hapšenja odigrala su se u prvoj polovini sedamdesetih, kada je pokrenuta borba protiv „tehnomenadžera“. Formirane su „crne liste“ firmi sa kojima ostala domaća preduzeća nisu smela da posluju. Na listi „za odstrel“ bilo je najviše firmi iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. Među optuženim privrednicima našli su se i dojučerašnji saradnici Službe državne bezbednosti, koji su postali „moralno nepodobni“ kada je partija politički pročistila i kadrove zadužene za bezbednost.

BIZNIS TOP 2024/25 liste najvećih preduzeća u Srbiji:

138. Po dobiti
142. Po poslovnom prihodu
146. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Чланак Biznis Top 2024/2025 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

11. Svetska privreda u 2025. godini: Mrka kapa
Gledajući projekcije MMF-a o rastu svetske privrede u ovoj godini, postaje jasnije šta se iz brda valja kada Fond obećava preduzećima „globalnu prekretnicu“ i „kretanje kroz promenljivi pejzaž“, a trgovini „resetovanje arhitekture“. Ukratko – mrka kapa.

14. Finansijski protekcionizam: Tuđe hoćemo, svoje ne damo
Globalizacija jeste u principu izbrisala nacionalne granice i omogućila globalna preuzimanja kompanija po principu „velika riba guta malu“, pri čemu su se države uglavnom sklonile u stranu ne miješajući se previše u ove „zakone džungle“. Osim kada je riječ o velikim igračima u finansijskom sektoru.

16. Povezivanje platnih sistema Rusije i Irana: Ljubav rođena pod sankcijama
U trenutku kada EU razmatra isključenje 20 ruskih banaka iz SWIFT-a u okviru novog paketa sankcija, Rusija i Iran su otpočeli drugu fazu u povezivanju svojih platnih sistema. Ovaj brak iz računa ima za cilj da ubrza proces dedolarizacije, podstakne razvoj međusobne trgovine i turizma i da obezbedi što veću finansijsku nezavisnost od posledica zapadnih sankcija koje su nametnute obema državama.

20. Ekonomija zlatnih viza: Bogataši moji, gde ste?
Donald Tramp je čvrsto rešio da u ime Amerike na prvom mestu preostalom svetu preotme i bogataše, najavivši novi program zlatne vize za ekspresno sticanje američkog državljanstva. Glavni uslovi za potencijalne kandidate su da imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim i da vole Ameriku, a tu ljubav će dokazati tako što će za Trampovu zlatnu vizu platiti pet miliona dolara. Stručna javnost u SAD nije oduševljena tom idejom, imajući u vidu da su drugim državama ovakvi programi doneli više štete nego koristi.

22. Kako će se protekcionizam odraziti na srednju Evropu i Balkan: Skrivene pretnje opasnije od onih o kojima se priča
Najnovije zaoštravanje trgovinskog rata, jasno je pokazalo koliko postkomunističke zemlje u Evropi, uključujući i Srbiju, imaju skroman izvoz u SAD, bilo da je reč o direktnom plasmanu robe, ili indirektnom kroz lance snabdevanja. Izuzetak su samo pojedini sektori, poput elektronske, automobilske i farmaceutske industrije. Iako se najviše govori o posledicama protekcionizma na izvoz, strah potrošača od rasta inflacije, pad investicija i dalje geopolitičke tenzije koje bi ugrozile alternativne izvore finansiranja za ovaj region, mogu imati skriveni ali trajniji uticaj na lokalnu privredu, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.

24. Ove godine još oštrija kontrola deviznog poslovanja: Sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne
Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.

28. Uticaj američkih carina na domaće privatne investicije: Između Trampa i lokalnih kartela
Domaća privatna ulaganja su opadala i pre „Trampa 2.0“, zbog ekonomske politike koja u korist političko-privrednih kartela cedi bogatstvo zemlje, ocenjuju ekonomisti. Privrednici kažu da su domaće investicije sada potpuno zaustavljene, jer svi čekaju da vide šta će biti. „Pričao sam sa poslovnim ljudima iz Evrope, svi smo u strahu i pitamo se da li je neko obukao ludačku košulju“, opisuje aktuelnu situaciju jedan domaći preduzetnik.

30. Koliko je poreska politika podsticajna za domaća ulaganja: Kao kamen oko vrata
Strani investitori u čija jedra je država godinama duvala i za koje je prilagođavala poreske podsticaje i beneficije prilično su izneverili budžetsku kasu, jer su u prva tri meseca direktne strane investicije prepolovljene na svega 704 miliona evra. Sve glasniji zahtevi da se privredna politika vrati domaćim izvorima kapitala i novom modelu rasta nameću ključno pitanje – kako će država da pomogne u tome? Jer lokalna privreda vapi za investicionim ciklusom koji mora biti praćen ozbiljnim poreskim ustupcima.

34. Oporezivanje prihoda od dividendi: Kako da ne izgubite na porezu ono što zaradite od dividendi?
Prihodi od dividendi mogu doneti i dodatne uštede, ili makar umanjiti dodatne troškove ako se poreski pravilno optimizuju.

36. Upravljanje imovinom u Srbiji: Glavne prilike za unapređenje ponude
U situaciji kada svet potresaju inflacija, politička i ekonomska neizvesnost, efikasno upravljanje imovinom postaje ključno za očuvanje finansijske sigurnosti i prenosa bogatstva između generacija. Iako ovo tržište u Srbiji zaostaje za uporedivim zemljama u regionu, primetno je da se situacija menja poslednjih godina i da ima potencijala za dalji rast.

Banke

39. Bankama u Srbiji i dalje raste zarada: Zlatno doba se nastavlja
Nakon što su 2023. banke u Srbiji probile barijeru od milijardu evra zbirnog profita, on je u 2024. dostigao 1,3 milijarde, a u prva tri meseca tekuće godine oko 406 miliona evra, što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period 2024. Međutim, rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da je na duže staze željena opcija bilo koje banke.

42. Zašto prekogranične banke vide šansu u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Dve trećine banaka planira dalje širenje u regionu
Govoreći o svojim dugoročnim strategijama, dve trećine prekograničnih bankarskih grupa izjavilo je da planira širenje, dok skoro 30% planira da zadrži postojeći nivo aktivnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Većina međunarodnih bankarskih grupacija izvestila je o većoj ili jednakoj profitabilnosti svojih operacija u Srbiji, u poređenju sa ukupnim poslovanjem grupacije. Jedan od važnih faktora u regionu jeste poboljšanje kvaliteta kredita, pokazuju analize Evropske investicione banke.

46. Da li će Srbija dočekati pravu konkurenciju bankama: U red za skupe kredite stala i država
Banaka u Srbiji je sve manje, ali su im zato zarade sve veće. Pored privrednika i građana, banke poslednjih godina postaju rastući poverilac i državi. Alternative skupim zajmovima na našem tržištu praktično nema, a banke obilato koriste tu poziciju, pa su klijenti sve češće primorani da se prilagođavaju bankama, a ne one njima.

48. Kako privrednici biraju banku za otvaranje poslovnog računa: U eri digitalizacije ljudi su najveći adut
Kriterijumi na osnovu kojih domaći privrednici donose odluku gde će otvoriti tekući račun veoma su različiti. Neko bira banku na osnovu blizine filijala, neko onu koja mu nudi povoljniji kredit, a ima i privrednika na koje najviše utiče „ljudski faktor“, odnosno to što im zaposleni u banci ulivaju sigurnost. Finansijski analitičar Đorđe Ostojić kaže da je potonji razlog vrlo racionalan, jer stručni i iskusni kadrovi još uvek su od veće koristi od mnogih tehnoloških rešenja.

52. Modernizacija plaćanja u finansijskim institucijama i trgovinama: Nove prilike za rast
Sa promenama koje donose očekivanja potrošača, razvoj regulative i tehnologija, modernizacija plaćanja postaće sve bitnija za tržišne igrače u sektoru maloprodaje i finansijskih usluga. Finansijske institucije širom sveta planiraju da u proseku potroše 18 miliona dolara, a trgovci 4,1 milion dolara na uvođenje novih sistema plaćanja u narednom periodu, pokazuje istraživanje KPMG.

54. Kakva budućnost čeka bankomate: Automatizaciju potiskuje digitalizacija
Broj bankomata svuda u svetu opada, osim u zemljama Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Iako u Srbiji rastu usluge elektronskog i mobilnog bankarstva, gotovina se ne predaje tako lako, pa se i broj bankomata uvećava iz godine u godinu. Bankari predviđaju da će sa novim generacijama doći i do smene u tehnologiji platnih usluga, ali ne tako skoro. Zato i dalje šire mrežu bankomata, čije postavljanje i održavanje po rečima bankara iziskuje značajna sredstva.

56. Anketa B&F

Osiguranje

73. Profitabilnost domaćeg tržišta osiguranja: Gde to curi zarada?
Premija osiguranja je nastavila da raste i u ovoj godini, ali je zarada u određenim segmentima poslovanja upitna. Možda će spas biti uvođenje novih kanala prodaje koje najavljuje Narodna banka Srbije. S druge strane, ne treba da iznenadi ukoliko na domaćem tržištu osiguranja u narednom periodu dođe do smanjenja broja igrača koji je već godinama isti.

76. Posrednici u osiguranju: Čitači sitnih slova
Preduzećima u Srbiji odgovara to što većina posrednika u osiguranju nije vezana za jednu osiguravajuću kuću, pa mogu uz manje troškove i bolju pokrivenost rizika da dobiju kvalitetnije polise. To je i te kako važno, jer mala razlika u ugovaranju može proizvesti ogromnu razliku u naknadi štete. Zato posrednici u osiguranju za sebe kažu da su „čitači sitnih slova“.

78. Zašto stečaj društava za osiguranje traje dvostruko duže od republičkog proseka: Đavo je u detaljima
Stečaj osiguravajućih kuća regulisan je posebnim pravilima, sadržanim u Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2024. godine, u Srbiji je vođeno sedam stečajnih postupaka nad akcionarskim društvima za osiguranje koji su u proseku trajali više od osam godina, ne računajući trajanje postupaka likvidacije. To je dvostruko duže od prosečne dužine trajanja stečajnih postupaka na koje se primenjuje opšti režim stečaja. Razloge za ovoliko odugovlačenje stečajnih postupaka društava za osiguranje treba tražiti u specifičnostima posebnog pravnog postupka, koji je neophodno unaprediti.

82. Osiguranje od ratnog rizika u Ukrajini: Novajlija ugrabio tržište
Startap FortuneGuard, koji je pre dve godine osnovao ukrajinski preduzetnik Oleksij Omeljančuk, trenutno pokriva 70% osiguranja od raznog rizika za komercijalne nekretnine i investitore u Ukrajini, iako je vlasnik firme potpuni novajlija u ovoj industriji. Preduzeće iz Kijeva je od lansiranja svoje osiguravajuće platforme u januaru ove godine u partnerstvu sa lokalnim osiguravačem ARX i londonskim osiguravačem Lloyd’s McGill, ugovorilo polise u vrednosti od preko 2,5 milijardi dolara i ima portfolio vredan četiri milijarde dolara.

84. Anketa BIF

Lizing

97. Lizing tržište u Srbiji: Lizing raste zbog svoje efikasnosti
Tržište finansijskog lizinga je u 2024. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Komercijalna i teretna vozila su najzastupljenija, sa udelom od 45% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2024. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 279,3 miliona evra.

100. Promena potrošačkih navika na tržištu automobila: Zakup vozila sa uključenim uslugama
Najam vozila sa uključenim uslugama omogućava klijentu da koristi vozilo bez vlasničkih obaveza, a sve što je vezano za održavanje, servis, registraciju, zamensko vozilo ili upravljanje flotom postaje odgovornost pružaoca usluge. Udeo kompanija koje pružaju uslugu najma sa dodatnim uslugama u Srbiji, dostigao je oko 200 miliona evra novog finansiranja, a ovaj segment raste brže nego čitavo tržište finansijskog lizinga.

Fondovi

107. Dobrovoljni penzijski fondovi: Proizvod za višu srednju klasu
Mada su osnovani sa više ambicija, dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji nisu prikupljenim sredstvima premašili iznose koje imaju banke u oročenoj štednji za sličnu namenu. Visoke naknade koje naplaćuju društva za upravljanje fondovima, nepoverenje i globalna nestabilnost glavna su prepreka za bolje rezultate, iako prikupljena sredstva kao i prinos koji ostvaruju penzijski fondovi, u poslednje dve godine beleže rast.

110. Rast investicionih fondova: Konačno bolji dani
Investicioni fondovi u Srbiji su postali najbrže rastući deo domaćeg finansijskog tržišta, a procene su da će se taj trend nastaviti ukoliko ne bude većih turbulencija na globalnom tržištu, poput onih izazvanih ratovima i carinama, ili loše situacije u zemlji koja „zamrzava“ svaku vrstu investiranja. Broj članova investicionih fondova je prošle godine povećan sa 35.000 na više od 55.000, što pokazuje da sve više ljudi smatra da im je bolje da profesionalac umesto njih odlučuje na koji način će zaštititi i uvećati svoju ušteđevinu.

Revizija

121. Institucionalizacija forenzičkog računovodstva i revizije u Srbiji: I nad popom pop
Najveći deo poslovne javnosti smatra da postojeći set finansijskih izveštaja i njihova kontrola nisu dovoljno efikasni u sprečavanju prevara, i da je zato potrebno uvesti forenzičko računovodstvo i reviziju sa većim zakonskim ovlašćenjima, pokazuje istraživanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Ispitanici smatraju da je najbolji način da se novi vid kontrole institucionalizuje kroz nove državne organe sa licenciranim forenzičkim računovođama. Ukoliko bi se forenzičko računovodstvo finansijskih izveštaja prepustilo tržištu, deo anketiranih se zalaže da to rade revizorske i konsultantske kompanije koje već posluju u Srbiji, a drugi da se to poveri novim privatnim institucijama, specijalizovanim za taj posao.

123. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

125. Beogradska berza u 2024. godini: Rast tržišta u senci daljeg odumiranja prometa
Kada bi se učinak domaćeg tržišta u prošloj godini merio uobičajenim kriterijumom rasta indeksa za svetske berze, mogli bismo govoriti o izuzetnoj godini za nama. No, najveći skok od 2007. godine ostao je u senci niskih prometa, što je posledica dugotrajnog trenda odumiranja domaće berze.

AI na islamski način

132. Veštačka inteligencija na Bliskom istoku: Hodošaće sa robotom
Saudijska Arabija je za organizaciju hadžiluka u Meki aktivirala veliki broj programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, od sortiranja prtljaga na aerodromima, prevoza i smeštaja hodočasnika, do zdravstvenih usluga i verskih događaja. Ipak, najveća atrakcija je bio robot vodič Manar, koji se obraćao vernicima na 11 jezika. Organizovanje hadžiluka uz pomoć veštačke inteligencije predstavlja samo deo širih ambicija Saudijske Arabije u razvoju AI, koja je za te svrhe osnovala investicioni fond vredan više od 40 milijardi dolara. U trci ko će postati tehnološki predvodnik na Bliskom istoku, Saudijska Arabija se takmiči sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji planiraju da u razvoj AI tehnologija ulože 100 milijardi dolara.

Vremeplov

136. Najžilavija tradicija u Srbiji – sprega politike i novca: Slasti vlasti
Svi naši vlastodršci od nastanka savremene srpske države do danas, istrajno su se držali tradicije da što više narodnog novca strpaju u svoj i džep svojih bližnjih. Običaj da vladajuća partija prosto sraste s novcem koji drugi zarađuju, doživeo je „tržišnu ekspanziju“ sa osnivanjem prvih banaka i industrijskih preduzeća u Srbiji.

Чланак Finansije Top 2024/25 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

16. EU U POTRAZI ZA IZGUBLJENOM KONKURENTNOŠĆU: Kinezi vuku, a Amerikanci tuku
Izvještaj o konkurentnosti EU koji je po narudžbi Evropske komisije pripremio bivši predsjednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, naslikao je sumornu sliku evropske ekonomije, koja gleda u leđa glavnim globalnim konkurentima, SAD i Kini. Dijagnoza stanja je napravljena korištenjem kompjuterske tomografije, dok se kao terapija predlaže puštanje krvi i stavljanje pijavica.

18. ZASEDE U PRIJATELJSKOM LANCU SNABDEVANJA: Neprijatelji među prijateljima
Opsesija Amerike da se „ratosilja“ Kine snabdevajući se u savezničkim zemljama, omogućila je Meksiku da postane najveći dobavljač SAD i ove godine prikupi rekordnu 31 milijardu dolara stranih investicija. Ali usled gomilanja proizvodnje u Meksiku, kriminalci na drumovima opljačkaju dnevno i do 50 kamiona s robom, a samo prošle godine ubijeno je 150 vozača. Istovremeno, američka vlada sumnja da kineske kompanije uveliko koriste meksičke firme da se infiltriraju na tržište SAD. Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, problemi u prijateljskom lancu snabdevanja između dve države bi mogli dodatno da se iskomplikuju.

22. STAVOVI IZVRŠNIH DIREKTORA O POSLOVNIM PERSPEKTIVAMA: Optimisti uprkos svetskoj krizi
Iako skoro tri četvrtine izvršnih direktora u svetu priznaje da u aktuelnim okolnostima posluju pod sve većim pritiskom, poslovni lideri su optimisti u pogledu budućnosti kompanija kojima rukovode, pokazuje najnovije istraživanje „CEO Outlook 2024“ kompanije KPMG. Izvršni direktori su kao najvažnije ciljeve u naredne tri godine naveli dalju digitalizaciju poslovanja i veću primenu veštačke inteligencije, usavršavanje zaposlenih i sprovođenje ESG inicijativa.

24. NOVI DIGITALNI TRENDOVI U ZAŠTITI POSLOVANJA OD PREVARA: Prevencija kao prioritet
Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi e pomoi, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća e primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju e omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.

28. NAJVEĆE SVETSKE KOMPANIJE PREOTIMAJU SVE VEĆI DEO DRUŠTVENOG BOGATSTVA: I metastaza je jedna vrsta rasta
Uprkos rizicima po ekonomiju i demokratiju od prekomerne disproporcije u raspodeli društvenog bogatstva, za najveće svetske korporacije nestaju granice rasta, pa neke postaju vrednije od bruto domaćeg proizvoda matičnih zemalja. Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%.

30. PULS SRPSKE PRIVREDE: Ubrzavanje privredne aktivnosti uz promenu izvora rasta i nagoveštaj promene strukture
Privredni rast u Srbiji se u poslednje vreme ubrzava zahvaljujući finalnoj potrošnji i investicijama, a uporedo se menja struktura domaće privrede u kojoj sve značajnije učešće imaju proizvodnja delova za automobile i rudarstvo. Međutim, nedovoljno značajne domaće privatne investicije, tekuće geopolitičke tenzije, relativno slab rast u zemljama EU koje su tradicionalni trgovinski partneri srpskim kompanijama, kao i sve razornije posledice učestalih vremenskih nepogoda, mogu uticati i na izglede za rast. Ovo su neki od najvažnijih zaključaka dva povezana izveštaja o makroekonomskim i poslovnim perspektivama u Srbiji, koje je nedavno objavila kompanija EY Srbija.

34. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2023. GODINE: Struja bila isplativija od nafte
Prošle godine je došlo do preokreta na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji. Elektroprivreda Srbije je nakon dvogodišnjeg negativnog rezultata, u 2023. ostvarila najveću dobit i poslovne prihode, dok je Naftna industrija Srbije, koja je 2022. vodila u obe kategorije, ostala među prvih pet ali sa slabijim rezultatima. Primetno je da domaće tržište postaje sve koncentrisanije. Pet vodećih kompanija po dobiti ostvarilo je više od polovine zarade sto najprofitabilnijih preduzeća, dok je taj udeo 2022. iznosio manje od 43%.

36. MOGU LI DOMAĆA PREDUZEĆA NA CRTU STRANIM KOMPANIJAMA: I zašto (ne) mogu?
Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da je za uspeh na globalnom tržištu potrebno finansiranje, organizacija, tehnološka dostignuća i logistika koju mi ovde nemamo, pa do toga da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

40. POSLOVANJE SLOBODNIH ZONA U SRBIJI: U najvećem plusu do sada
Slobodne zone u Srbiji su prošle godine zabeležile najbolje poslovne rezultate od svog osnivanja. Investicije su dostigle rekordnih 980,7 miliona evra, a strana ulaganja u slobodnim zonama činila su više od petine ukupnih stranih investicija u Srbiji. Kompanije koje posluju u slobodnim zonama ostvarile su suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju u iznosu od 926,5 miliona evra, što je u odnosu na 2022. godinu povećanje za preko 48%. Najveći suficit je imala Slobodna zona „Pirot“.

42. USKLAĐENOST U POSLOVANJU: Temelj dugoročnog uspeha
Usklađenost u poslovanju, odnosno Compliance funkcija, postaje vitalan deo korporativne kulture zbog složenih dešavanja na tržištu i promena u percepciji potrošača, investitora i najšire javnosti o tome šta proizvode ili usluge jedne kompanije čini vrednima. Ako je dobro organizovana, Compliance funkcija preduzeću obezbeđuje da izbegne zakonske propuste i kazne, održi integritet i ugled i da spreči gubitke nastale usled prevara.

46. SRBIJA IMA SVE MANJE KNJIGOVOĐA: Odliv ljudi, a robote nemamo
Potraga privrednika u Srbiji za dobrim knjigovođom pretvorila se u pravu avanturu. Sve je manje onih koji žele da se bave knjigovodstvom jer je došlo do značajnih promena zakona u ovoj oblasti, čije su „neželjene posledice“ da država prebacuje dobar deo svojih obaveza na privredu, pa time i na knjigovođe. Pošto njihov obim posla i odgovornost rastu iz dana u dan ali to ne prate i plate, ne čudi da preostale kvalitetne knjigovođe uglavnom rađe biraju da rade autsorsing usluge za strane kompanije. Ili da prihvate „ponudu koja se ne odbija“ i presele se u inostranstvo.

Sektorske analize privrede

52. PPOLJOPRIVREDA – tabele
53. POLJOPRIVREDA VEĆ TREĆU GODINU SUŠNA: Razvijamo veštačku inteligenciju, a nemamo kanale za navodnjavanje
Procenjuje se da će zbog ekstremnih suša, poljoprivreda već treću godinu za redom imati loše rezultate, koji će se negativno odraziti na ukupni privredni rast. Srbija se može pohvaliti da je dobila Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali se zato o kanalima za navodnjavanje raspravlja već decenijama, kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema „Popisu poljoprivrede 2023“ Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se navodnjava tek 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a na našu žalost – veštačka inteligencija i dalje nije za jelo.

56. ENERGETIKA – tabele
57. VELIKA GODIŠNJA KOLEBANJA U ENERGETSKOM SEKTORU: Dole, gore, pa ubrzano nizbrdo
Energetski sektor u Srbiji je u 2023. prešao iz debelog minusa u debeli plus, da bi ove godine postao „kolateralna šteta“ u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Snabdevanje električnom energijom posrće od početka godine, bez vidljivih znakova oporavka. Što se tiče gasa, domaća proizvodnja trenutno zadovoljava tek 7% potreba na našem tržištu, a izraženi pad proizvodnje iz godine u godinu čini Srbiju sve više zavisnom od uvoza ovog energenta.

60. GRAĐEVINARSTVO – tabele
61. SKOK GRAĐEVINARSTVA PODSTAKLI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI: Brze pruge i putevi zidaju rast
Građevinarstvo je u 2023. više doprinelo BDP-u od saobraćaja, telekomunikacija i energetike, a građevinska aktivnost raste i ove godine. Skok u ovoj industriji „zidaju“ kapitalni državni projekti, ali domaći građevinci tvrde da malo njih od toga ima koristi. „Trenutno u državi imamo 95% ugovora koji su preko aranžmana, gde je prvi ugovarač iz zemlje koja obezbeđuje kredite, a onda za podizvođače – šta ostane“, kaže predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov.

64. GRAĐEVINSKI MATERIJALI – tabele
65. PROIZVOĐAČI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA NA UDARU NELOJALNE KONKURENCIJE: Zbog slabe kontrole škart stiže na tržište
Domaći proizvođači građevinskog materijala prošle godine su prodali opeku, cement, beton, malter, kamen za oko 130 miliona evra. Iako je to najveća vrednost u poslednjih pet godina, u ukupnom izvozu to je čak manje od 1%, što je u strukturi izvoza zanemarljivo. S druge strane, proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju na domaćem tržištu, jer na stovarišta građevinskog materijala dolazi roba čiji kvalitet ne ispunjava standarde.

68. PREHRAMBENI PROIZVODI – tabele
69. PROIZVODNJA MLEKA I PRERADA VOĆA I POVRĆA POGURALI PREHRAMBENU INDUSTRIJU: Ni dve laste ne čine proleće
Prehrambena industrija je nakon petogodišnje stagnacije, ove godine zabeležila vidan oporavak. Prehrambeni proizvodi sa rastom od 6,4% u prvih osam meseci tekuće godine bili su na drugom mestu po doprinosu ukupnom rastu prerađivačke industrije. Proizvodnja mleka i prerada voća i povrća „povukle“ su ceo prehrambeni sektor ka boljem rezultatu, ali ova delatnost teško može da uzleti bez dugoročnog oporavka poljoprivrede.

74. PROIZVODNJA PIĆA – tabele
75. FLUIDNA STATISTIKA PROIZVODNJE PIĆA: Nizvodno i uzvodno
Nakon rasta od svega 0,1% u prethodnoj godini, proizvodnja pića je u avgustu 2024. u odnosu na isti period 2023. porasla za 8%. Piće je tokom prvih osam meseci tekuće godine učestvovalo sa 11,9% u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Ali kada se poslovni rezultati raščlane po različitim kategorijama alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, proizilazi da je nekim proizvođačima čaša punija nego drugima.

78. TRGOVINA NA VELIKO I MALO – tabele
79. TRGOVCI OSTVARILI NAJVEĆU ZARADU: Dobre marže para vrede
Trgovina je u prošloj godini po ostvarenoj dobiti bila najuspešnija grana, ali senku na odličan rezultat baca sumnja da su najveći lanci dogovarali cene kako bi visokim maržama došli do dobre zarade. Tržište maloprodaje zabeležilo je rast vrednosti, ali uglavnom zbog viših cena, jer su količine prodate robe manje i tek se poslednjih meseci beleži značajniji fizički obim prometa. Iako je toj grani nekoliko godina unazad dobro išlo, zarade zaposlenih, posebno u maloprodaji, daleko su ispod proseka.

84. FARMACIJA – tabele
85. FARMACEUTI PROIZVODE VIŠE SUPLEMENATA NEGO LEKOVA: Veledrogerije najprofitabilnije
U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu.

92. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA – tabele
93. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA IZMEĐU ŠIRENJA TRŽIŠTA I RASTA KONKURENCIJE: Pripreme za odbranu domaćeg terena
Metalska i elektro industrija u Srbiji uspeva i u kriznim vremenima da uvećava proizvodnju i izvoz, kao i priliv stranih investicija, a najveću zaslugu za to ima izrada računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Rezultati bi bili još bolji da taj sektor nema jaku konkurenciju, pogotovo u robi koja stiže iz Kine, pa će mu, zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom, biti potrebna nova poslovna politika da bi nastavio da raste.

96. MOTORNA VOZILA – tabele
97. TURBULENTNA VREMENA ZA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU: Oporavak „na odloženo“
Dok Srbija čeka da kragujevački Fijat Krajsler pokrene proizvodnju električne „Fijat Pande“ ne bi li time popravio i spoljnotrgovinski saldo, proizvodnja delova za motorna vozila beleži solidne rezultate uprkos krizi u svetskoj autoindustriji, posebno u Evropi. Iako se poslednjih godina proizvodnja komponenti u Srbiji pomerila ka složenijim tehnologijama, zarade zaposlenih su i dalje ispod republičkog proseka. Ove godine se očekivao brži napredak u primeni novih tehnologija na domaćem tržištu, ali geopolitička situacija „obećava“ da se poremećaji u automobilskoj industriji neće smiriti.

100. GUMA I PLASTIKA – tabele
101. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE U SUFICITU UPRKOS TRŽIŠNIM POTRESIMA: Uvoze sirovine, izvoze proizvode
Nakon višegodišnje stagnacije zbog potresa na svetskom tržištu, industrija gume i plastike ove godine beleži rast proizvodnje, a u prvih osam meseci izvezeno je robe u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Ovaj sektor je jedan od retkih u Srbiji koji stalno ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako je sirovinski zavisan od uvoza. Oko 70% proizvoda gumarske i industrije plastike izvozi se u EU, najviše u Nemačku.

106. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO – tabele
107. TURISTIČKE AGENCIJE I UGOSTITELJI I DALJE U MINUSU SA KADROVIMA: Turista više nego radnika
Prema izveštajima UN i Evropske turističke komisije, Srbija je rekorder po rastu prihoda od stranih turista u poslednjih pet godina. Uprkos tome, turističke agencije i ugostitelji i dalje ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovanih radnika, jer mnogi nakon iskustva s pandemijom ne žele da se vrate u ove delatnosti koje zahtevaju mnogo rada, dok su plate najčešće ispod republičkog proseka.

110. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE – tabele
111. ZA USPEH IT SEKTORA NAJZASLUŽNIJE STRANE KOMPANIJE: Najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu
Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.

116. TELEKOMUNIKACIJE – tabele
117. SLABO POKRETNO TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA: Dugovi odlažu 5G mrežu
Globalna telekomunikaciona industrija zabeležila je prošle godine usporeni rast pod uticajem nepovoljnog poslovnog ambijenta ograničenog visokom cenom zaduživanja. Glavne kočnice rasta ove godine ostali su tinjajuća inflacija, sporije obaranje kamata, ali i sve izraženiji geopolitički rizici. Domaće tržište se barem u najavama prihvatilo 5G mreže, koju će povlašćeni delovi tržišta ugledati najranije 2026. godine.

120. BANKE – tabele
121. BANKARSKI SEKTOR U 2024: Novi rekordni profiti u iščekivanju loših kredita
Globalni monetarni prostor u ovoj godini obeležio je početak spuštanja kamata glavnih svetskih centralnih banaka, što će izvesno dovesti do pada profita bankarskog sektora u drugoj polovini godine. Ovo je manje bitan deo lošijeg trenda koji čeka bankare. Eventualni pad privredne aktivnosti i pogoršanje uslova na tržištu rada mogli bi nagomilati loše kredite, skoro pa zaboravljenu kategoriju u bilansima banaka.

126. OSIGURANJE – tabele
127. OSIGURAVAČI OČEKUJU RAST PREMIJE I OVE GODINE: Ko kosi, a ko vodu nosi
Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, a prvih pet osiguravača i dalje drži više od dve trećine udela na tržištu. Međutim, prošlogodišnji rezultati pokazuju da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili beleže debele minuse, poput kasko osiguranja, dobrovoljnog zdravstvenog i imovinskog osiguranja od požara.

Crno tržište poslovnih informacija

132. KOLIKE SU ŠANSE DA SE PODACI O VAŠOJ KOMPANIJI NALAZE NA DARK VEBU: 30 odsto
Istraživanje kompanije Kasperski, koja se više od četvrt veka bavi IT bezbednošću, pokazalo je da od 700 nasumično odabranih firmi, svaka treća se pominje na dark vebu u vezi sa trgovinom podacima. Na ovom crnom tržištu prodaju se poslovne informacije koje su hakeri pribavili upadima u sisteme preduzeća, a cene tih podataka zavise od prihoda kompanije koja je bila meta napada, odnosno od koristi koja se može ostvariti upotrebom tih podataka. Pošto kriminalci ne veruju jedni drugima, i poslovne transakcije van zakona imaju svoju „regulativu“ na dark vebu. Ali stručnjaci ne preporučuju firmama da se upuštaju u takve aranžmane, pokušavajući da same ili preko posrednika otkupe svoje podatke na crnom tržištu.

Vremeplov

136. LAŽNI TAJKUN, PRVI SOVJETSKI ŠPIJUN U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Nulti pacijent
Dok je policija u međuratnoj Jugoslaviji jurila ruske emigrante za koje je sumnjala da su sovjetski agenti, glavni čovek koji je osnovao sovjetsku obaveštajnu mrežu u prestonici bio je zvezda beogradske čaršije. „Nulti pacijent“ je došao u Beograd predstavljajući se kao francuski hotelijer, otvorio je luksuzni restoran „Mali Pariz“, rasipao se bogatstvom i molio policiju da ga zaštiti od „komunističke agenture“.

BIZNIS TOP 2023/24. liste najvećih preduzeća u Srbiji:

142. Po dobiti
146 Po poslovnom prihodu
150 Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Чланак BIZNIS TOP 2023/24 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. FINANSIJSKA TRŽIŠTA KAO BOJNO POLJE: Ratne igre bankara
Iako već dvije godine vijestima dominira rat u Ukrajini, među globalnim igračima puno veću zabrinutost izaziva potencijalni direktni sukob SAD i Kine. Na finansijskim tržištima uveliko se razigravaju mogući scenariji sukoba, kako bi se predvidjele posljedice prije svega na zapadne ekonomije koje počivaju na finansijskim tržištima.

12. NEUSPEH REGULATORA U BORBI PROTIV PRANJA NOVCA: Legalna preduzeća lakša meta nego kriminalci
Uprkos ogromnoj i skupoj međunarodnoj mašineriji u borbi protiv pranja novca, u svetu se godišnje zapleni tek oko tri milijarde dolara, ili 0,1% ukupnih ilegalnih prihoda. Nasuprot tome, sprovođenje važećih propisa i plaćanje kazni za učinjene propuste, svake godine košta banke i druge kompanije preko sto puta više, pa ispada da su legalna preduzeća lakša meta za regulatore, nego kriminalci. Veliki deo bankarskih i državnih troškova za ove namene preliva se na građane, koji zbog potpuno promašenih mera trpe i najveću štetu od organizovanog kriminala, navodi se u malobrojnim istraživanjima o ovoj, kako tvrde istraživači, politički kontraverznoj temi.

14. POBUNA NA TRŽIŠTU KREDITNIH KARTICA: Trgovci uzvraćaju udarac
Nakon američkih trgovaca, tužbu protiv kompanija Visa i Mastercard zbog previsokih naknada pokrenula su i preduzeća u Velikoj Britaniji. Spor koji je u SAD vođen bezmalo dve decenije okončan je ovog marta nagodbom. Takvim ishodom mnogi nisu zadovoljni i traže da se zakonski obuzda prevelika dominacija ovih korporacija, koje drže preko tri četvrtine kartičarskog tržišta u zapadnim zemljama. Istovremeno, u ponudi je sve više alternativnih načina plaćanja, čije korišćenje potpuno zaobilazi tehnologiju na kojoj su Visa i Mastercard izgradili svoja carstva.

18. OPORAVAK PRIVREDE SRBIJE: Održivost u teško predvidivim okolnostima
Neizvesnosti oko predstojećih izbora u svetu, posebno u SAD, geopolitičke tenzije koje se ne smiruju i privredna stagnacija u zemljama EU koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri, predstavljaće značajne izazove za rast i njegovu predvidivost u narednom periodu. U takvim okolnostima, važno je da kreatori ekonomske politike usmere pažnju na konkurentnost izvozno orijentisanog dela privrede i rast domaćih privatnih investicija.

20. RASTE ZADUŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA: Kad je dug zao drug
Zbog rasta javnog duga zabrinuti su i stručnjaci i javnost, ali se o sve većem privatnom zaduživanju malo govori. A spoljašnji privatni dug je od 19,7 milijardi evra iz 2022. već na kraju prošle godine uvećan za celu milijardu. Još je brži rast unutrašnjeg privatnog duga. Od 28,5 milijardi evra koliko su 2022. iznosile obaveze privrede i stanovništva, za godinu dana uvećane su na 30,8 milijardi evra. Iako ekonomisti ne očekuju finansijsku nestabilnost, upozoravaju da treba pažljivo pratiti parametre o zaduženosti privatnog sektora.

22. SNEŽANA MITROVIĆ, predsednica Računovodstvene komore Srbije: Sistem e-faktura nije dobar ni za računovođe, ni za državu
Reforma je dobra onoliko koliko olakša posao i život onima na koje se odnosi, a u slučaju Sistema elektronskih faktura (SEF), 95% računovođa potpuno je nezadovoljno uvođenjem e-faktura u Srbiji. Više stotina njih je u anketi koju je sprovela Računovodstvena komora Srbije (RKS) navelo da im je dupliran posao i da su uvedeni u pravnu nesigurnost kao i poreski obveznici za koje vode poslovne knjige. RKS zbog toga traži hitne izmene Zakona o elektronskom fakturisanju.

26. KAKO SE GOMILAJU TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA Što se pre plati, manje košta
Firme i građani koji su kroz izvršni postupak platili neki dug, ističu da su im dodatni troškovi „odrali kožu s leđa“, dok izvršitelji tvrde da je njihov posao težak, a zarada skromna. Koliko je ko u pravu teško je ustanoviti. Tarifu troškova i naknada propisalo je Ministarstvo pravde, nije ostavljeno na volju ni jednoj ni drugoj strani, a poslednje izmene su donekle išle u korist dužnika. Ipak, ne postoje podaci o iznosu dugova koji stignu do izvršitelja, koliki je procenat njihove naplate i koliko košta sam izvršni postupak.

28. FINANSIJSKI DIREKTORI U CENTRALNOJ EVROPI O PRIMENI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Veći učinak uz manje troškove
Jedna od tri organizacije u Centralnoj Evropi ima iz prve ruke iskustvo s generativnom veštačkom inteligencijom, dok samo 4% kompanija čeka da njihovi konkurenti povuku prvi potez. Tri četvrtine finansijskih direktora u Centralnoj Evropi smatra da je ova tehnologija važna za strategiju njihovog preduzeća, a polovina da će njena primena smanjiti troškove poslovanja. U Srbiji i okolnim zemljama, ukupno 47% finansijskih direktora ocenjuje veštačku inteligenciju relevantnom za poslovnu strategiju, a zanimljivo je da preduzeća u našem regionu i Rumuniji planiraju da izdvoje veće resurse za njenu primenu nego u ostalim delovima Centralne Evrope, pokazuje istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte.

30. KAKO KORISTITI GRUPNO FINANSIRANJE I DIGITALNE TOKENE ZA RAZVOJ POSLOVANJA: Demokratizacija ulaganja
Najavljeni Zakon o grupnom finansiranju bi pored zaštite prava svih učesnika na ovom tržištu, trebalo da reguliše i ceo taj proces kako bi se otklonile nedoumice u praksi poput one da li se prihodi stečeni na ovaj način oporezuju. Primena jasnih pravila u ovoj oblasti i masovnije korišćenje tokenizacije za prikupljanje potrebnih sredstva koja je već regulisana Zakonom o digitalnoj imovini, mogli bi da demokratizuju ulaganja za pravna i fizička lica i omoguće da domaće investicije ostanu u Srbiji, kaže za B&F Bogdan Vujović, pravnik i ekonomista specijalizovan za digitalnu imovinu.

32. PORESKE OBAVEZE PRILIKOM KORIŠĆENJA KRIPTOVALUTA U SRBIJI: Zakonodavac se pobrinuo da sve ne bude tako lako
Prema Zakonu o digitalnoj imovini, kriptovalute u Srbiji nisu definisane kao valute, nego kao imovina. Glavna prednost prilikom korišćenja kriptovaluta je u manjim troškovima prenosa i bržim transakcijama. Međutim, da sve ne bude tako lako, pobrinuo se zakonodavac kroz poreske zakone, koji u skladu sa definicijom digitalne imovine određuju poreski tretman kada se ona prenosi u transakcijama.

Banke

35. BANKE ZABELEŽILE ISTORIJSKU ZARADU: Zlatno bankarsko doba
Ima neke simbolike u tome što su prošle godine najveće evropske banke ostvarile zbirni profit veći od 100 milijardi evra, dok je ovdašnje bankarsko tržište premašilo granicu profita od 100 milijardi dinara. Međutim, razlog za ovakve rezultate u oba slučaja je vrlo opipljiv – nagli rast kamata na kredite i skromna cena depozita doneli su bankama rekordne profite po osnovu kreditne aktivnosti. Na domaćem terenu nastavlja se koncentracija bankarskog sektora, a trenutno se lome koplja ko će preuzeti Addiko banku, čiji je udeo na srpskom tržištu manji od dva odsto.

40. POSLOVANJE BANAKA IZ ZAPADNE EVROPE I REGIONU CIE: Očekuje se dalji rast profitabilnosti
Glavni razlozi za prisustvo zapadnoevropskih banaka u regionu CIE su mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija, a ostvarenje ovih ciljeva nije poremetio ni rat u Ukrajini. Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, uz prognoze da će se takav trend nastaviti. Istovremeno, očekuje se dalja konsolidacija bankarskog tržišta u regionu, koja je trenutno najizraženija u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.

42. BOJAN TERZIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA ZA BANKARSKO PRAVO: Naš cilj nije masovnost, već stručnost
„Spremni smo i da pružimo obuku zaposlenima u bankama, jer se stalno govori o finansijskoj edukaciji korisnika, ali ne i bankarskih službenika. A izvor informacija za klijenta banke nije ono brdo papira, na koje se najčešće i žale, nego savetnik koga pitaju, uzdaju se u njegov odgovor. Zato je važno da on zna tačnu informaciju na osnovu koje korisnik treba da razume ekonomske posledice svoje odluke“, kaže Bojan Terzić, predsednik Udruženja za bankarsko pravo. Cilj novoformiranog Udruženja je da izgradi platformu za širenje znanja u ovoj oblasti, kojom se u Srbiji bavi mali broj stručnjaka.

46. OPTIMIZACIJA TROŠKOVA I VREDNOSTI U BANKAMA: Više od štednje
Za stvaranje dugoročne vrednosti nije dovoljno samo sniziti troškove, već je potrebno da banke donose bolje strateške odluke o poslovnim modelima, proizvodima i uslugama, zaključuje se u istraživanju koje je KPMG sproveo u više od 200 banaka u svetu. Banke u Srbiji će morati da ulože značajna sredstva u dalju digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije u poslovanju.

48. SRBIJA ZAOSTAJE U ŠIRENJU PROVERENOG MODELA POSLOVANJA: Banke još zaziru od kreditiranja franšize
Za razliku od pokretanja posla kada preduzetnik počinje od nule, ugovori između davaoca i primaoca franšize su precizirani, postoje garancije, znaju se pravila, mentori vode početnike kroz posao. Uprkos tome, banke u Srbiji i dalje doživljavaju ovaj poslovni koncept kao previše rizičan, pa je najveći i nepremostiv problem razvoja franšize kod nas – finansiranje.

52. KVALITET FINANSIJSKOG SAVETOVANJA U BANKAMA: Savet može biti koristan, ali oprez je korisniji
Mogućnost da privrednici dobiju pouzdanog finansijskog savetnika u bankama direktno zavisi od njihove kreditne sposobnosti, pa firme koje tek razvijaju poslovanje često ostaju uskraćene i za kredit i za savet. Privatnici sa uspešnom kreditnom istorijom imaju veće šanse da naiđu i na kvalitetnog savetnika u banci, ali nije retkost da pre odluke o kreditu prvo konsultuju interne stručnjake ili nezavisne konsultante. Finansijski analitičari potvrđuju da savetnici u bankama nekada mogu biti od velike koristi, ali preporučuju oprez jer oni rade u interesu onoga ko ih plaća.

54. Anketa

Osiguranje

69. OSIGURAVAČI PROŠLE GODINE UVEĆALI PREMIJU: Dobrovoljno zdravstveno zvezda tržišta
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je i prošle godine bilo vodeće po rastu premije u Srbiji, ali i po rastu šteta. Iako je premija osiguranja života porasla, udeo u ukupnoj premiji osiguranja je smanjen za oko dva procentna poena, što nije malo.

72. ŽIVOTNO OSIGURANJE I INVESTICIONI FONDOVI: „Dozvola“ za veću premiju
Udeo premija životnih osiguranja vezanih za jedinice investicionih fondova u ukupnoj premiji osiguravanja života na domaćem tržištu je zanemarljivo. Razlog nije samo u nedovoljnoj finansijskoj pismenosti stanovništva za ovu vrstu ulaganja, već su prepreke i u regulativi koja je znatno stroža nego u okolnim državama gde je taj vid osiguranja zastupljeniji. Prema mišljenju stručnjaka, rast takvih polisa bio bi znatno veći ako bi zakonodavac dozvolio osiguravajućim društvima da iskoriste mogućnost koju nudi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, odnosno da osnivaju sopstvene investicione fondove sa svojstvom pravnog lica.

76. OSIGURANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA: Bez polise ni na njivu
Zemljoradničke zadruge u Srbiji imaju značajno učešće u ukupnom osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Zadrugari kažu da su ovakva ulaganja u zaštitu od rizika neophodna, posebno u vreme sve učestalijih i razornijih prirodnih nepogoda, a na isplativost utiče i činjenica da se prilikom grupnog osiguranja dobijaju povoljniji uslovi.

78. NOVA OSIGURANJA ZA NESTABILNU KLIMU: Bolje sprečiti nego lečiti
Zelene polise za vozila, domaćinstva i preduzeća, kao i veliki projekti kojima se preventivno štite šume od požara, inovativni materijali od drveta ili koralni grebeni, samo su neki od primera novog pristupa osiguranju, prilagođenog sve nestabilnijim vremenskim uslovima.

82. Anketa

Lizing

95. LIZING TRŽIŠTE U SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2023. godini ostvarilo godišnji rast od 10,6%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 47% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2023. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 205,5 miliona evra.

98. OČEKUJE SE RAST NABAVKI ELEKTRIČNIH VOZILA PUTEM LIZINGA: Da li će domaći model „na struju“ imati i domaćinsku cenu?
Prema podacima Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u našoj zemlji je 2022. vrednost nabavke električnih automobila preko lizinga iznosila 16,4 miliona evra, a 2023. godine je dostigla 33,8 miliona evra, zbog pogodnosti koje nudi takav način finansiranja. Predstavnici ove industrije očekuju da će prodaju električnih vozila u našoj zemlji dodatno podstaći proizvodnja cenovno prihvatljivijeg električnog automobila u Kragujevcu, uključujući i moguće povećanje državnih subvencija za kupovinu domaćeg proizvoda. Asocijacija će uputiti Ministarstvu finansija i predlog za ukidanje PDV-a na kamatu, kako bi nabavka vozila putem lizinga bila još povoljnija.

Fondovi

105. DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI; Ostavljeni na cedilu
Dobrovoljni penzioni fondovi kao da su ostavljeni na cedilu. Niti je razvijeno domaće tržište kapitala na kome bi mogli da obezbede bolji prinos, niti im je zakonom omogućeno da značajnije ulažu na međunarodnom tržištu, pa se sve svelo na kupovinu i prodaju srpskih državnih obveznica. Zato ne čudi da je na kraju četvrtog tromesečja prošle, kao i ranijih godina, udeo državnih obveznica premašio 70% u ukupnoj imovini dobrovoljnih penzionih fondova.

108. VEDRIJA GODINA ZA INVESTICIONE FONDOVE: Isti smer, bolji pravac
Neto imovina svih fondova u 2023. iznosila je približno 104 milijarde dinara ili 887 miliona evra i bila je veća za 66 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj novih članova povećan za oko 40 odsto. Svi fondovi su u 2023. godini ostvarili prinose u rasponu od 2,49 do 21,16 odsto. Međutim, imajući u vidu da je godišnja inflacija lane iznosila 12,1 odsto, samo četiri fonda su uspela da sačuvaju novac svojih ulagača, jer su imali prinos veći od inflacije. Uteha za članove fondova koji su ostvarili prinos manji od inflacije je da bi bili na još većem gubitku da su novac držali u kući, odnosno da ga nisu nigde investirali.

Revizija

117. ULOGA VRHOVNIH REVIZORSKIH INSTITUCIJA U DOSTIZANJU ODRŽIVE POLJOPRIVREDE: Kontrola kritičnih karika
Smanjenje obradivog zemljišta i povećanje rizika od propadanja prirodnih resursa, zahteva poljoprivrednu praksu koja je otpornija na klimatske promene. Vrhovne revizorske institucije mogu da doprinesu njenom uspostavljanju, kontrolišući kako se javna sredstva troše i usklađuju sa postavljenim ciljevima u svim bitnim segmentima proizvodnje hrane, naročito kada je reč o kritičnim faktorima koji utiču na više faza u proizvodnom lancu.

Berza

121. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI 2023. GODINE: Značajna promena u strukturi transakcija
Na Beogradskoj berzi je u 2023. godini ostvaren ukupan promet u vrednosti od 20,8 milijardi RSD, odnosno 178,2 miliona EUR, što izraženo u dinarima predstavlja pad prometa od 45,69 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu. Broj transakcija obveznicama Republike Srbije značajno je povećan, dok je broj transakcija akcijama manji u odnosu na prethodne godine.

Pravda na tržištu

129. AGENTI ZA KOMERCIJALNE SUDSKE KAUCIJE: A od optuženog provizija. I Bugati ako pobegne
Mogućnost da privatne agencije plaćaju sudu kauciju za optuženog kako bi čekao suđenje na slobodi, i da na tome zarađuju, postoji samo u SAD i na Filipinima. Procenjuje se da agenti za komercijalna sudska jemstva u SAD godišnje zarade oko 2,4 milijarde dolara na ime provizije za preuzeti rizik. Kada su kaucije jako visoke, od okrivljenog ili njegovih bliskih dodatno uzimaju kuće, skupe automobile, nakit i druge dragocenosti kao kolateral. Ako okrivljeni zloupotrebi jemstvo da bi pobegao, agenti angažuju lovce na glave da uhvate begunca i za tu uslugu im plaćaju 20 odsto od punog iznosa kaucije.

Vremeplov

132. PAD PRVE SRPSKE BANKE: Strani interesi i domaća krađa
Grupa bogatih beogradskih trgovaca osnovala je 1869. prvu privatnu banku u Srbiji, uz učešće stranog kapitala. Prva srpska banka je pokrenuta s ciljem da pomogne razvoj srpske privrede i njeno povezivanje sa svetom, ali umesto toga je služila stranim interesima i domaćoj korupciji. Kada je bankrotirala 1875. godine, veliki broj njenih akcionara i poverilaca nikada nije naplatio svoja potraživanja, a srpska država je čekala 14 godina da vrati pozajmicu koju je dala Prvoj srpskoj banci u pokušaju da je spase.

Чланак Finansije TOP 2023/24 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.

16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.

22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.

26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.

28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.

32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?

34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.

36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.

40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.

42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.

68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.

74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE

75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.

82. FARMACIJA, TABELE

83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.

88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE

89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.

92. MOTORNA VOZILA, TABELE

93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.

96. GUMA I PLASTIKA

97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.

102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE

103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.

106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.

110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.

114. BANKE, TABELE

115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.

120. OSIGURANJE, TABELE

121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.

Juvelirska rapsodija

125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.

Vremeplov

128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

11. SAD PROTIV EU: Deindustrijalizacija Evrope za početnike
Ko će izaći kao pobjednik iz rata između Rusije i Ukrajine još uvijek je neizvjesno, ali ono što je sigurno jeste da je SAD uknjižila pobjedu nad EU u neobjavljenom ekonomskom ratu. Iz perspektive SAD, Evropska unija je politički i vojno manjinski dioničar u zajedničkom preduzeću, ali ekonomski, pogotovu kada se radi o Njemačkoj, konkurent na globalnom tržištu.

14. POSLEDICE GEOPOLITIČKE KRIZE: Najveća pretnja je sve veća neizvesnost
Uzdrmani lanci snabdevanja, velika energetska kriza, finansijska nestabilnost tržišta, ali i nove opasnosti u sajber okruženju, predstavljaju stvarnost sa kojom će Evropa dočekati 2023. godinu. Najveća pretnja je rastuća neizvesnost jer se kriza sve više produbljuje, ali i u ovako nestabilnim okolnostima pokazalo se da postoje rešenja koja omogućavaju kompanijama da povećaju otpornost na tržišne potrese.

18. POSLOVNE INICIJATIVE ZA „OZELENJAVANJE“ UGLJA: Zločinac na prevaspitavanju
Uporedo sa povratkom otpisanih energenata, naočito uglja, sada su počele da privlače pažnju i kompanije sa idejama koje su do juče predstavljale ekološku jeres. -edna od njih je inicijativa da se ugalj „ne pogubi“, već da se nastavi sa njegovim korišćenjem, ali tako da on „pozeleni“, odnosno da se preobrati u ekološki energent.

20. NAJPROFITABILNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2021. GODINE: Godina kineskih kompanija
Lane je bilo najisplativije raditi sa rudama, metalima i energentima, a prošlu godinu su po ostvarenoj dobiti i prihodima obeležile kineske kompanije koje posluju u Srbiji.

24. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE PREMA KARAKTERISTIKAMA PREDUZEĆA: Zavisni od malog broja velikih firmi
Prošle godine, preko dve trećine učesnika u izvozu je plasiralo na strana tržišta proizvode ili usluge u vrednosti do 100.000 evra, dok je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra. Najveće kompanije brojčano su zastupljene sa nešto više od 2% među izvoznicima i uvoznicima, ali one opredeljuju preko 62% ukupne vrednosti u izvozu i gotovo 47% ukupne vrednosti u uvozu.

26. INFLACIJA POVEĆAVA REGIONALNE RAZLIKE U SRBIJI: Najveći udar na najsiromašnije
Svi problemi koje sadašnja inflacija sa sobom donosi posebno pogađaju nerazvijene regione, zbog niskih zarada i male kupovne moći. U Srbiji su razlike između regiona izuzetno velike, jer se nažalost o tome dugo ne vodi računa. „Nije dovoljno samo u nerazvijeno područje dovesti jednog investitora koji će zaposliti 50 ljudi. Država može da pomogne investitoru, ali kako pomoći, recimo, mladom bračnom paru koji bi otišao da živi tamo“ O tome mora da se razmišlja“, ističe u razgovoru za B&F profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović.

30. STANDARDIZACIJA U DOMAĆOJ PRIVREDI: Pasoš za nova tržišta
Preduzeća u Srbiji kao glavni motiv za uvođenje standarda navode veće mogućnosti za izvoz i podizanje konkurentnosti. Najveće koristi vide u boljem proizvodu ili usluzi, tehnološkom napretku, većoj prodaji i poverenju klijenata, kao i u lakšoj kontroli kvaliteta kod dobavljača i podizvođača. Najveće zamerke se odnose na domaće tržište, gde je cena bitnija od kvaliteta i bolje prolazi konkurencija koja ne poštuje bilo kakve standarde.

32. ŠTA SU ZAPRAVO ZELENI POSLOVI: Radna mesta koja svako tumači različito
Premda se o zelenim poslovima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost u svetu oko toga šta oni zapravo podrazumevaju, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja. Preduzeća u Srbiji kao prioritet u zelenom poslovanju ističu manju potrošnju energije i sirovina. Među traženim zelenim profilima prednjače stručnjaci za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijski tehničari, vozači elektrovozila, radnici za reciklažu sirovina, kao i oni za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.

36. DECENIJA PRIMENE TRANSFERNIH CENA U SRBIJI: Šta pokazuju iskustva iz prakse?
Imajući u vidu da primena OECD principa nije ekonomična niti pogodna za sve zajmove, kao i praktične probleme u primeni propisanih stopa koje određuje Ministarstvo finansija, potrebno je ažurirati propise u oblasti transfernih cena, naročito u situaciji kada se povećava inflacija i rastu kamatne stope.

38. PROMENE U UPRAVLJANJU FINANSIJAMA: Predviđanje rizika, umesto saniranja posledica
Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.

42. UTICAJ MAKROEKONOMSKIH FAKTORA NA STOPU NEIZMIRENJA OBAVEZA: Skriveni pokretač nenaplativih kredita
Stanje u privredi bitno utiče na izmirivanje kreditnih obaveza, ali je uticaj makroekonomskih kretanja na rizik od uvećanja nenaplativih kredita manje vidljiv i teže ga je izmeriti. Makroekonomski faktori za koje je nedvosmisleno statistički dokazano da utiču na stopu neizmirenja obaveza su: kurs dinara, BDP, inflacija, Euribor i stopa nezaposlenosti. Zato se bankama preporučuje da obavezno ugrade ove faktore u modele za procenu kreditnog rizika i ispravku vrednosti.

Sektorske analize privrede

48. Poljoprivreda, tabele
49. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA SVE MANJA A SVE SKUPLJA: Pretežno kolebljivo
Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine i da je uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja u padu. Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.

52. Energetika, tabele
53. DODATNO POGORŠANJE U ENERGETSKOM SEKTORU: Deficit raste, odlivaju se investicije
Troškovi uvoza energije povećali su se prošle godine za polovinu, dostigavši 1,9 milijardi evra. Ove godine, uvoz energenata je porastao za skoro 113%, na blizu 4,1 milijarde evra i čini više od petine ukupnog uvoza. Deficit u ovom sektoru raste, kao i odliv investicija.

56. Građevinarstvo, tabele
57. REVIDIRANJE PROGNOZA O RASTU GRAĐEVINARSTVA: Zakazala privatna ulaganja
Kako se približava kraj godine, tako se smanjuju domaće prognoze o rastu građevinske industrije u ovoj godini, dok strane analize predviđaju da će građevinsko tržište u Srbiji zabeležiti pad ove i naredne godine. Ocene o tome šta je presudno za negativna kretanja su, međutim, iste – glavni „krivci“ su vrtoglav rast cena repromaterijala i nepredvidljivost troškova u gradnji, pa shodno tome i primetna oseka u privatnim ulaganjima.

60. Građevinski materijali, tabele
61. NESTABILNO TRŽIŠTE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Cene gasa guše proizvodnju
Cene građevinskih materijala uporno rastu već dve godine, posebno onih u čijoj proizvodnji se troši mnogo gasa i struje, kao što su betonsko gvožđe, aluminijum, cement i opekarski proizvodi. Iako je ova industrija počela da se oporavlja prošle godine, a izvoz nastavio da raste i u ovoj godini, zvanični podaci i informacije iz privrednih udruženja upozoravaju da može doći do smanjenja proizvodnje keramičkih pločica, opekarskih proizvoda i crepa zbog rasta cena gasa.

64. Prehrambeni proizvodi, tabele
65. PREHRAMBENA PROIZVODNJA IZMEĐU SKOKOVA I PADOVA: Jestivi rolerkoster
Prehrambena industrija nikako da dostigne obim proizvodnje koji je u poslednjih petnaest godina bio najveći još davne 2007. godine. Proizvodnja varira iz godine u godinu, ali i profitabilnost usled velike zavisnosti ove privredne grane od rezultata u poljoprivredi i strukture proizvođača u kojoj dominiraju mikro firme. Prošle godine, prehrambeni sektor je ostvario skromno povećanje proizvodnje, a ove godine su vidljive velike oscilacije iz meseca u mesec. Proizvođači hrane su lane ostvarili suficit od jedne milijarde evra, dok ove godine izvoz pada, na šta je uticala i zabrana izvoza pojedinih namirnica.

70. Proizvodnja pića, tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA NAJVIŠE IZVOZE U REGION: Tečna diplomatija
Industrija pića je prošle godine počela da se oporavlja od posledica pandemije, ali ove godine beleži najniži rast proizvodnje u prehrambenoj industriji. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, cene pića su porasle za 5,8%, što je i dalje znatno ispod prosečnog rasta cena na nivou celog sektora. Izvoz pića je u istom periodu činio preko 6% ukupnog izvoza prehrambene industrije, a najveće količine se plasiraju u zemljama regiona, bilo da je reč o bezalkoholnim pićima, vodi, pivu ili vinu.

74. Trgovina na veliko i malo, tabele
75. TRGOVCI I RAST CENA: Inflacija daje i uzima
Trgovinski promet je uvećan u svim segmentima u poslednjih pet godina, a prošla je naročito bila uspešna za trgovinu na malo jer je rast iznosio 16,1%, na šta je svakako uticala i inflacija. Stručnjaci ipak upozoravaju da bi pad standarda građana mogao značajno da umanji promet u maloprodaji, što je već vidljivo u kretanjima u tekućoj godini.

80. Farmacija, tabele
81. FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SVE VIŠE UVOZI LEKOVE: Strane investicije u zdravstvo „na kašičicu“
Proizvođači lekova u Srbiji uvećavaju proizvodnju a ove godine i izvoz, ali uvoz raste mnogo brže u poslednjih osam godina. Deficit je lane iznosio 1,3 milijarde evra, a u prvoj polovini tekuće godine oko 554,5 miliona evra i bio je najveći u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskog i medicinskog sektora. Pri tom, priliv stranih direktnih investicija u celokupno domaće zdravstvo je zanemarljiv – tokom poslednjih pet godina je iznosio 131,3 miliona evra, a prošle godine svega 3,4 miliona evra.

84. Metalska i elektro industrija, tabele
85. SVE VEĆI SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT U METALSKOJ I ELEKTRO INDUSTRIJI: Veliki izvoznik, još veći uvoznik
Metalska i elektro industrija je prošle godine privuka 12% ukupnih stranih direktnih investicija, povećala zaposlenost za 7% i ostvarila izvoz u vrednosti od 7,3 milijardi evra, što je za skoro 28% više u odnosu na 2020. godinu. Izvoz je porastao i u prvoj polovini ove godine i činio je skoro trećinu ukupnog izvoza Srbije, ali je spoljnotrgovinski deficit, koji raste iz godine u godinu, lane dostigao blizu 1,2 milijarde evra, a tokom prvih šest meseci tekuće godine 932,2 miliona evra.

88. Motorna vozila, tabele
89. PAD IZVOZA AUTOMOBILA, RAST IZVOZA KOMPONENTI: Mi pravimo delove, drugi ih sklapaju
Dok je izvoz vozila pao za trećinu u prvih devet meseci tekuće godine zbog zatvaranja Fijatove fabrike u Kragujevcu, izvoz delova je porastao 77%. Mada se i dalje nalazi na listi najvećih srpskih izvoznika, Fijat je prošle godine uvećao gubitak za 63% i bio je sedmi na listi najvećih gubitaša.

92. Proizvodnja gume i plastike, tabele
93. DVOJAKI REZULTATI SEKTORA GUME I PLASTIKE: Oslonac na gumama
Posle prve pandemijske godine, kada je sektor proizvodnje gume i plastike zabeležio pad, u 2021. je došlo do oporavka proizvodnje i izvoza, pre svega zahvaljujući ostvarenim rezultatima u proizvodnji guma. Od početka 2022. godine, pada obim proizvodnje i doprinos ove industrije bruto domaćem proizvodu, ali raste njeno učešće u ukupnom izvozu.

98. Turizam i hotelijerstvo, tabele
99. POSLOVANJE U TURIZMU RASTE SPORIJE OD BROJA TURISTA: Težak put do likvidnosti
Mada je broj turista, naročito stranaca, počeo značajno da se povećava prošle godine, a u tekućoj godini je taj rast još intenzivniji, mnogi privrednici u ovoj delatnosti i dalje su u gubicima.

102. Informacione tehnologije, tabele
103. DVE STRANE IT INDUSTRIJE: Zamalo pa raj
Kada bi se sudilo samo prema rastu izvoza naše IT industrije i rastu plata u ovoj delatnosti, u Srbiji bi vladao raj. Zvaničnici, međutim, nikada ne spominju da domaće IT tržište raste gotovo tri puta sporije od izvoza IT usluga, te da prema jednom od najuticajnijih globalnih indeksa NRI, koji meri doprinos IT industrije digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne privrede, Srbija ne napreduje, već nazaduje.

106. Telekomunikacije, tabele
107. TELEKOMUNIKACIONI OPERATERI POD PRITISKOM INFLACIJE I RASTUĆIH KAMATA: Prezaduženost najvećih igrača stiže na naplatu
Globalna telekomunikaciona industrija pokazala je zavidnu otpornost tokom pandemije, potom zabeležila i ubrzani rast, ali aktuelna inflacija i pritisak recesije prete da preokrenu takav trend. Ovi uticaji osetiće se i kod nas, naročiti u situaciji kada dva najdominantnija učesnika na domaćem tržištu telekomunikacija ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.

110. Banke, tabele
111. BANKARSKI SEKTOR U PRVOJ POLOVINI 2022. GODINE: Više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove
Odustajanje vodećih centralnih banaka u svetu od nultih kamata omogućilo je komercijalnim bankama da počnu sa ubiranjem većih profita od kreditiranja. Sreću bankara, međutim, kvare intenzivan rast kamata i sve jači recesioni pritisci. Oni bi veoma lako mogli doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke koji se trenutno i ne naziru u bilansima domaćih banaka.

116. Osiguranje, tabele
117. UTICAJ NOVIH SVETSKIH KRETANJA NA INDUSTRIJU OSIGURANJA: Kako će osiguravači osigurati sopstvenu budućnost?
Osiguravači se već suočavaju sa novim rizicima usled klimatskih promena, sa novom konkurencijom u vidu tehnoloških kompanija i sve zahtevnijim klijentima. Sada je na pomolu i zaokret od globalizacije ka nacionalnim ekonomijama, što će posebno uzdrmati one osiguravače koji posluju na jedinstvenim tržištima, poput evropskog. Zato svetski stručnjaci postavljaju pitanje da li će osiguravači u budućnosti moći da rastu ako se ne okrenu drugačijim poslovnim prioritetima, i po cenu da ne dosegnu željenu profitabilnost.

Čovek se uči dok je živ

124. ODNOS KOMPANIJA PREMA KLIJENTIMA: Kupac nije hodajući novčanik
Ako bismo se oslonili samo na promotivne sadržaje koje kompanije plasiraju o sebi u javnosti, onda bismo stekli utisak da njihova uprava i zaposleni toliko brinu o potrošačima, da provode besane noći razmišljajući samo o njihovim potrebama. Praksa to demantuje, tvrdi konsultant za poslovnu strategiju Svjatislav Birjulin.

125. ŠTA SU STVARNE POTREBE KLIJENATA: Da ste vi kupac sopstvenih proizvoda, šta biste najviše želeli?
Već mnogo godina molim preduzetnike i top menadžere da nabroje osnovne segmente svojih potrošača i njihove potrebe. I, osim retkih izuzetaka, ovo pitanje uvek izaziva teškoće. Kad bih ja bio investitor, nikada ne bih uložio novac u kompaniju čije rukovodstvo ne može u „po dana-u po noći“ jasno i glasno da nabroji osnovne tipove svojih klijenata i njihova očekivanja. Najbolje kompanije, koje posle preuzmu tržište od onih koji se ne udubljuju u potrebe klijenata, razmišljaju drugačije, ističe Svjatislav Birjulin.

Vremeplov

128. POTROŠAČKA KORPA U SRBIJI PRE PRVOG SVETSKOG RATA: Skupa svinjetina, jeftin sapun
Srpske vlasti su uvele redovno praćenje cena 1862. godine. U tom periodu, ni u svetu ni kod nas nije bilo visoke inflacije, ali su cene namirnica u tadašnjoj potrošačkoj korpi za nepunih pola veka porasle u Srbiji za oko 60%. Cena ćumura se nije menjala, svinjetina je najviše poskupela, a pojeftinili su pasulj, sveće i sapun. Država i pekari su se i u to vreme svađali oko cene hleba.

Biznis top 2021/22. tabele

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

132. PO DOBITI
136. PO POSLOVNOM PRIHODU
140. PO OKRUZIMA (PO DOBITI, PO POSLOVNOM PRIHODU)

Чланак Biznis top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

13. Primirje u trgovinskom ratu: Predsjednici prolaze, interesi ostaju
Američki predsjednici se mijenjaju, ali američka politika ostaje. Donald Tramp je otišao sa scene, dok je ulazak u Bijelu kuću Džoa Bajdena slavljen kao novi početak i povratak „normalnosti“. U praksi, političku dramu sa neočekivanim dnevnim obrtima zamijenila je predvidljiva monotonija, ali ključne ekonomske politike ostale su nepromijenjene.

16. Uticaj pandemije na strane direktne investicije: Lokalizacija zamenjuje globalizaciju
Posledice pandemije najnegativnije su se odrazile na strane direktne investicije, koje su prošle godine opale za preko 35% u svetu. Smanjeni obim stranih ulaganja zabeležile su i zemlje centralne i istočne Evrope, ali je pad generalno bio manji u odnosu na svetski prosek. Šansu za ovaj region, uključujući i Srbiju, predstavljaju očekivanja da će ulagači iz zapadne Evrope preusmeravati investicije na geografski dostupnije destinacije, kao i ambicije Kine da bude mnogo prisutnija na tržištima centralne i istočne Evrope.

18. Najprofitabilnija preduzeća u Srbiji 2020. godine: Stranci iselili domaće
Mada je domaća privreda i u „pandemijskoj“ 2020. godini poslovala pozitivno, čak 19 preduzeća koja su godinu dana ranije bila među sto najprofitabilnijih, prošlu godinu je završilo u gubicima. Stoga se i rang lista prvih pet po dobiti bitno razlikuje u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom, dok je među petorkom sa najvećim poslovnim prihodima bilo manje iznenađenja. Zajedničko im je da među najuspešnijima preovlađuju kompanije u stranom vlasništvu.

22. Šta je privrednicima najvažnije za dalji razvoj: Radnici, ali da budu „proizvedeni u Srbiji“
Dostupnost finansiranja je najproblematičnija za srednja preduzeća, jer su premala za banke, a prevelika za državnu pomoć. Radnici češće napuštaju velike nego male firme radi odlaska u inostranstvo. Iako većina firmi ne bi zaposlila kvalifikovane migrante, takav stav je najizraženiji u multikulturalnoj Vojvodini, a za ovu opciju su najotvorenija preduzeća u Šumadiji, „srcu Srbije“. Među privrednicima koji se žale na nestabilno snabdevanje električnom energijom, skoro trećina radi u Beogradu. Ovo su samo neki od nalaza u istraživanju CEVES-a o gorućim problemima domaće privrede, a koji bitno odstupaju od uobičajenih generalizacija i stereotipa u domaćoj javnosti.

24. Uticaj poskupljenja inputa i inflacije na likvidnost domaće privrede: Kome opanci, a kome obojci
Poskupljenje sirovina i energenata kao i rast inflacije negativno utiču na likvidnost većine preduzeća, ali ima i onih kojima ovakva situacija ide na ruku, kaže za B&F profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić. Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, pak, ističe da je naša ekonomija među retkima koja je kroz kovid krizu prošla tako što su troškovi privrede porasli.

28. Generatori inflacije i posledice po izvoz srpske privrede: Tresla se gora, rodio se miš
Ekonomski analitičari iznose iste prognoze kao i Narodna banka Srbije da su faktori koji trenutno podstiču inflaciju privremeni, i da će do stabilizacije najverovatnije doći u prvom tromesečju naredne godine. Ipak, ne može se predvideti sa sigurnošću kako će aktuelna inflatorna kretanja uticati na domaće izvoznike. Očekuje se da će preduzeća u oblasti proizvodnje hrane, u metalskoj industriji i rudarstvu povećati izvoz, dok su u nepovoljnijem položaju firme u čijim proizvodima pretežu sirovine za kojima vlada nestašica i koje zato najviše poskupljuju.

30. Privreda u srpskim zajednicama na Kosovu: Celo tržište u svojoj opštini
Privrednici u većinskim srpskim sredinama na Kosovu uglavnom posluju samo na teritoriji svoje opštine, jer je saradnja između srpskih i albanskih firmi jako retka, a i kada se uspostavi, preduzeća se suočavaju sa osudama u sopstvenoj etničkoj zajednici. Oni koji posluju u dva pravna sistema, kosovskom i srpskom, kažu da je to više trošak nego prednost, naročito u situaciji kada se poslovanje smanjuje zbog pandemije, navodi se u analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) o stanju privrede u srpskim sredinama na Kosovu.

34. Dosadašnji učinak subvencionisanja direktnih investicija: Zamena za lošu poresku politiku
Direktna ulaganja u Srbiji se subvencionišu više od 15 godina, a tokom tog perioda preko 93% sredstava je odobreno stranim investitorima. Svega 2,1% podržanih ulaganja je u oblasti visokih tehnologija, a u poslednjih pet godina skoro 80% ukupnih direktnih investicija je plasirano u tipično radnointenzivne delatnosti, sa zaradama ispod republičkog proseka. Tako je politika podrške direktnim investicijama, koja je inicijalno osmišljena kao zamajac rasta produktivnosti, modernizacije i unapređenja konkurentnosti srpske privrede, postala instrument za korekciju lošeg sistema oporezivanja rada, u kojem je opterećenje porezima i doprinosima gotovo isto u sektorima visokih i niskih zarada.

36. Parafiskalni i ostali nameti: Slepa ulica
U nastojanjima da se podstakne razvoj domaće privrede, parafiskalni i ostali nameti predstavljaju slepu ulicu. Niko ne zna koliko ih tačno ima, niti kako se utvrđuje njihov iznos. Menjaju se „svako malo“, kada se donesu često se ne mogu pohvaliti logikom, i uz sve to posao nadležnih se sve više prevaljuje na poreske obveznike preko samooporezivanja i samoprijavljivanja… Privrednike bi, zato, daleko više rasteretila poreska politika kojom bi se stope poreza na dodatu vrednost ili poreza na dobit povećale na realnu vrednost, koja bi oslikavala ukupan trošak poslovanja, a da se sve obaveze oko taksi regulišu na neki drugi način.

40. Prelazak na elektronsko fakturisanje: Najvažniji koraci za uspeh
Potrebe privrednika da poslovanje učine efikasnijim i država da obezbede transparentnost poslovnih transakcija, sa paralelnim razvojem IT-a, dovele su do toga da prelazak na elektronsko fakturisanje postane opšti trend u svetu, koji je prisutan već dve decenije. Ove godine, Srbija je uspostavila regulatorni okvir za uvođenje ovog modela, a organizacije bi u predstojećem periodu tranzicije trebalo da odaberu najbolji pristup, prema zadatim okvirima i sopstvenim prioritetima.

42. Platforme za elektronsku trgovinu: Pametan izbor, isplativo ulaganje
Elektronska trgovina je eksplodirala u svetu i postala jedan od ključnih faktora za rast poslovanja. U razvoju ovakvog vida trgovanja, među prioritetima je izbor odgovarajuće platforme koja će obezbediti i moći da isprati rast organizacije na duži rok. Zato je prilikom odluka o uvođenju nove ili ažuriranju postojeće platforme, potrebno dobro proceniti elemente koji najviše utiču na ostvarivanje planiranih ciljeva.

Sektorske analiza privrede

Poljoprivreda

48. Tabele
49. Poljoprivreda otpornija na koronu nego na sušu: Rekordni izvoznik rekordno poskupljuje u lokalu
Prošlogodišnji rekorder u iskazivanju otpornosti na korona virus, ove godine je posustao zbog suše. Mada su pokazatelji o ukupnom izvozu agroindustrije za prvih šest meseci ove godine i dalje u porastu, generalno se očekuju manji poljoprivredni prinosi. Ovo je, uz rast proizvodnih troškova, poguralo rekordna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu.

Energetika

52. Tabele
53. Povratak otpisanih na energetskom tržištu: Gas uzvraća udarac
Snabdevanje energentima je na domaćem tržištu bilo zadovoljavajuće prošle godine, uprkos pandemiji. Ali poremećaji koji su usledili ove godine zbog vrtoglavog skoka cena energenta u svetu, pre svega gasa, doveli su do preispitivanja šta su strateški interesi Srbije koji će joj obezbediti da bude što manje zavisna od šokova na energetskom tržištu.

Građevinarstvo

56. Tabele
57. Licitiranje sa rezultatima građevinske industrije: Građevinci su „neosvešćeni“ koliko im je ustvari dobro
Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, pa posle niza godina od kojih je svaka rekordnija od prethodne, sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, poput Vavilonske kule, dostiglo petinu BDP-a. Domaći građevinari, koji su se našli između dve vatre – nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije – izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo „zlatno doba“.

Građevinski materijali

62. Tabele
63. Vrtoglavo poskupljenje građevinskih materijala: Gvožđe i cigle lete u nebo
Posle zastoja i ogromnih teškoća u prošloj, tržište građevinskih materijala se pokrenulo u ovoj godini, ali sa uzletom cena koji se maltene iz meseca u mesec proglašava novim istorijskim maksimumom.

Prehrambeni proizvodi

66. Tabele
67. Protivurečni rezultati prehrambene industrije: Proizvodnja u deficitu, izvoz u suficitu
Prehrambena industrija je uspela da i u prošloj godini nadmaši uvoz izvozom, ostvarivši suficit od oko milijardu evra, a podaci za prvih osam meseci ove godine pokazuju da se takav trend nastavlja, sa pozitivnim saldom u iznosu od 754,2 miliona evra. Nasuprot tome, u septembru ove godine prehrambena proizvodnja je pala za 7% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Posebno zabrinjava što je pad uočljiv u svim granama prehrambene industrije, i što proizvodnja stalno opada već nekoliko godina unazad, i pre nego što je tržište poremetila pandemija.

Proizvodnja pića

72. Tabele
73. Nasuprot krizi u proizvodnji alkoholnih pića, tržište vode raste: Pandemija nam smanjila cug
Prošle godine su antiepidemijske mere, u koje je spadalo i ograničavanje rada ugostiteljskih objekata, najviše štete nanele proizvođačima alkoholnih pića, koji se još nisu oporavili od posledica „zaključavanja“. Za razliku od njih, proizvođači vode su ove godine uspeli da stanu na „zelenu granu“, zahvaljujući tome što nisu previše oslonjeni na prodaju svojih proizvoda u kafićima i restoranima.

Trgovina na veliko i malo

78. Tabele
79. Trgovci najveći dobitnici pandemije: Pusti dete naftu, uči za trgovca!
Trgovci na veliko i malo u Srbiji su prošle godine, usred pandemije, ostvarili dobit koja je bila za preko tri četvrtine veća nego u godini pre krize, a ovaj sektor predvodi po prihodima i dobiti u celom regionu, ostavivši iza sebe naftne i gasne kompanije. Ovogodišnji pokazatelji sugerišu da će se rast nastaviti, ali struktura domaćeg tržišta ukazuje na njegovu sve veću koncentraciju, u kojoj radost zbog ostvarene zarade uglavnom dele trgovinski lanci u stranom vlasništvu.

Farmacija

84. Tabele
85. Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije
Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata. U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje osnove, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Pali su proizvodnja, izvoz i broj zaposlenih.

Metalska industrija

88. Tabele
89. Metalska i elektro industrija između rasta i novih poremećaja na tržištu: Ohrabrujući oporavak i obeshrabrujuće nestašice sirovina
Posle teške 2020. godine, metalska i elektro industrija ponovo beleži dobre rezultate, posebno proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, zahvaljujući uspešnom poslovanju proizvođača šinskih vozila. Ipak, o oporavku se i dalje govori sa velikim oprezom, pre svega zbog ogromnog poskupljenja sirovina za ovu industriju, a još više zbog njihovih nestašica.

Motorna vozila

94. Tabele
95. Oscilacije na tržištu motornih vozila: Iz plusa u minus, pa u izvoz
U Srbiji je kroz različite delatnosti za automobilsku industriju vezano preko 2.900 preduzeća i više od 10.000 preduzetnika, a prošle godine su i proizvodnja i trgovina automobilima doživele pad, da bi ove godine počeo blagi oporavak. Fijat je, uprkos činjenici da je iz plusa prešao u minus, i dalje na listi najvećih izvoznika. Ako loši rezultati našeg jedinog proizvođača automobila i nisu iznenađenje za domaću javnost, to svakako jeste podatak ko se sve kod nas predstavlja kao proizvođač motornih vozila.

Proizvodi od gume i plastike

98. Tabele
99. Sektor gume i plastike beleži suficit i u krizi: Izvoz i dalje premašuje uvoz
Premda je prethodna godina bila „mršavija“ za industriju gume i plastike koja je do tada beležila rast iz godine u godinu, ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 479 miliona evra. Ove godine je primetan oporavak, zahvaljujući i ponovnom pokretanju proizvodnje u nekim drugim industrijama sa kojima je ovaj sektor usko povezan. Ovogodišnja kretanja u domaćoj privredi pokazuju da su proizvodi od gume i plastike na trećem mestu po doprinosu ukupnom rastu industrije i izvoza.

Turizam i hotelijerstvo

102. Tabele
103. Dugo putovanje turizma i hotelijerstva do oporavka: Ne zna se šta nosi dan, a šta noć
Ova godina je bila specifična za ceo sektor turizma. Neke turstičke destinacije su imale rast broja noćenja za preko 200%, dok je neke posetilo svega stotinak turista. Kako će izgledati turistička 2022, koliko će hotela i turističkih agencija uspeti da „preživi“ ovu i nastavi poslovanje i u idućoj godini niko sa sigurnošću ne može da prognozira. Virus korona je i dalje taj koji određuje sudbinu sektora turizma i ugostiteljstva.

Informacione tehnologije

108. Tabele
109. Šta je sadašnja kriza otkrila o snazi domaće IT industrije: Ono o čemu se nerado govori
Zvaničnici, ali i mnogi u IT industriji uporno nameću stav kako ovaj sektor nekim čudom može da osvoji svet, ne osvrćući se na situaciju u ostatku domaće privrede. Pandemija je „bez dlake na jeziku“ pokazala koliko su ovakve priče daleko od istine.

Telekomunikacije

114. Tabele
115. Ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija: Gledaćemo još žustriju utakmicu
Očigledno je da se kao i prošle, i ove godine nastavlja konsolidacija tržišta telekomunikacija, koju predvode najveći operateri. To će svakako biti trend i ubuduće, a videćemo šta će ova borba i investicije u nove usluge i sadržaje, koje se dobrim delom finansiraju iz kredita, doneti na duže staze.

Banke

118. Tabele
119. Bankarski sektor u prvoj polovini 2021: Advokati veća pretnja od pandemije
Banke širom sveta beleže oporavak poslovanja u tekućoj godini, podstaknute pre svega „otvaranjem“ privreda i smanjivanjem rezervisanja po kreditnim gubicima, te povećanim aktivnostima u korporativnom svetu na polju preuzimanja i spajanja. Ove trendove delimično dele i ovdašnje banke, ali ipak u senci masovne sudske borbe sa klijentima za priznavanje ranije naplaćenih troškova.

Osiguranje

122. Tabele
123. Rast osiguranja u Srbiji: „Magična brojka“ od milijardu evra premije gotovo izvesna
Visina ukupne premije koju su osiguravači ostvarili u prvom polugodištu nagoveštava da će ove godine dostići brojku od milijardu evra, kojoj se već neko vreme teži. Do blagog rasta premije životnih osiguranja verovatno je došlo i usled pandemije, a ono što se moglo očekivati jeste rast premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Male tajne velikih manipulatora

128. Kako jedna laž može izazvati decenije užasa: Napravi od uglednih novinara budale
Način na koji je Edvard Bernejs, začetnik savremene propagande, na početku Hladnog rata ubedio javnost u SAD da je prva demokratski izabrana vlada u Gvatemali ustvari komunistička „podružnica“ Sovjetskog Saveza, predstavlja tragičan primer kako dobro osmišljena laž može da izazove decenije užasa. Apsurd je u tome što je nova vlast u Gvatemali počela da donosi zakone koji su imali za cilj da uvedu demokratski sistem i tržišna pravila nalik onima u SAD. To nikako nije odgovaralo severnoameričkoj kompaniji „Junajted frut“, koja je stekla ogromno bogatstvo na trgovini bananama, zahvaljujući bezobzirnoj eksploataciji u zemljama centralne Amerike. Da bi sprečila „zarazu demokratijom“ i u drugim latinoameričkim državama i tako bila primorana da svoj monopol žrtvuje poštovanju zakona, uključujući i plaćanje poreza, kompanija je angažovala Bernejsa, čija je glavna taktika bila da na laž o „komunističkoj pretnji iz Gvatemale“ navuče ne desničarske, već liberalne američke medije.

Vremeplov

132. Burna istorija naftne industrije u Rusiji: Ko će koga, igranka bez prestanka
Najzaslužniji pojedinci za pokretanje naftne industrije u carskoj Rusiji, a mnogo kasnije i za otkriće naftnih rezervi u Sibiru koje su Sovjetima bile jedan od glavnih aduta u Hladnom ratu – nisu bili Rusi. S druge strane, pokušaji mešanja „stranih elemenata“ u nadmetanju Rusije sa zapadnim silama ko će preko nafte kupiti ekonomsku moć i politički uticaj, skoro vek i po su u dlaku bili isti kao i danas.

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

136. Po dobiti
140. Po poslovnom prihodu
144. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Чланак BIZNIS TOP 2020/21 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Finansije TOP 2019/20. се појављује прво на Biznis i Finansije.