Category:

Tekstovi

Održan ORC Software RoadShow

by bifadmin 20. јун 2010.

ORC Software u saradnji s IN2 organizovao je RoadShow na području Hrvatske i Srbije na kojem su predstavljena inovativna softverska rešenja za trgovanje na tržištima kapitala.

ORC Software, vodeća globalna kompanija u domenu naprednih IT tehnologija za berzansko poslovanje, koje se koriste za trgovanje na tržištima kapitala i firma IN2 održali su planirani i najavljeni RoadShow, na području Hrvatske i Srbije, na temu predstavljanja inovativnih softverskih rešenja za trgovanje na tržištima kapitala širom sveta. Pred cenjenim zvanicama iz finansijske industrije iz prve ruke predstavljeni su ORC Trading – sistem za trgovanje i ORC connectivity – sistem za konekciju na različita internacionalna tržišta. Seminar je održan u sredu 16. juna 2010. godine u hotelu Sheraton u Zagrebu i u četvrtak 17. juna 2010. godine u hotelu IN u Beogradu.

Na seminaru su prezentovani rezultati intenzivnog razvoja elektronskog trgovanja na tržištima kapitala i način na koji njegova brza evolucija zahteva delegiranje repetitivnih i osetljivih poslova s čoveka na računar kako bi se smanjio operativni rizik nenamerne greške.

„Investiciona društva širom sveta su u stalnoj potrazi za tehnologijama koje će im omogućiti prednost u odnosu na konkurenciju i mogućnost da naprave korak dalje u iskorišćavanju tržišnih prilika koje se trenutno ukazuju. Ako budu koristili ORC Trading rešenje i brokeri iz Srbije biće deo tog procesate će im biti omogućeno „jahanje na talasima“ novih tehnologija uz istovremeno zadržavanje fokusa u pružanju usluga klijentima.“, rekao je Christopher Lederer potpredsednik kompanije zadužen za ORC poslovanje u kontinentalnoj Evropi.

Tokom seminara u živoj demo prezentaciji pokazan je samo deo funkcionalnosti ORC Tradinga i njegovih mnogobrojnih alata koji, kao podrška, stoje na raspolaganju brokerima u njihovim svakodnevnim poslovnim aktivnostima. Prikazana podrška u analitici, risk menadžmentu, fascinantne performanse i neograničene mogućnosti trgovanja te nenadmašna konektivnost prema različitim internacionalnim tržištima, samo su detalji iz celokupne ponude.

„ORC Trading software postao je neophodna podrška brokerima širom sveta i omogućio im je odskakanje od proseka u ponudi konkurencije čime je zadovoljio postojeće, ali i nove zahteve klijenata. Zadovoljstvo nam je što možemo pružiti punu tehničku podršku našim partnerima iz ORC Software-a prilikom uvođenja ovog inovativnog softverskog rešenja u čitavoj našoj regiji.“, dodao je Miroslav Ostroški, izvršni direktor Financijskog sektora kompanije IN2.

Seminaru je prisustvovalo 25 predstavnika brokerskih društava, investicionih fondova, banaka i Beogradske berze. Svoje izlaganje o stanju i daljem razvoju Beogradske berze iznela je i direktorka Gordana Dostanić.

20. јун 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Povećanje internet saobraćaja više od pet puta u naredne četiri godine u Centralnoj i Istočnoj Evropi

by bifadmin 18. јун 2010.

Kompanija Cisco® danas je objavila rezultate godišnje Cisco® Visual Networking Index (VNI) prognoze, 2009-2014 u kojoj se predviđa da će se globalni internet saobraćaj do 2014. godine povećati bar četiri puta na više od 3/4 zetabajta, što je deset puta više od količine ukupnog saobraćaja preko Internet protokol mreža u 2008. godini. Godišnji izveštaj kompanije Cisco® postao je jedan od vodećih izvora za procenu rasta internet mreže. U poslednje tri godine, Cisco® Visual Networking Index prognoza postala je visoko cenjena polazna tačka za merenje internet rasta. Vlade pojedinih zemalja, akademski istraživači, kompanije za telekomunikacije, tehnološki eksperti i biznis mediji su svi veoma zainteresovani da čuju šta studija naše kompanije ima da kaže o digitalnoj budućnosti.

Cisco® VNI prognoza, koja je fokusirana na dve primarne grupe korisnika, a to su privatni i biznis korisnici, razvila se kao godišnja studija za procenu rasta i trendova u globalnom IP saobraćaju. Predviđanja su zasnovana na rezultatima analiza koje je sprovela kompanija Cisco® i podacima drugih nezavisnih izvora. Cisco® potvrđuje svoju prognozu, inpute i metodologiju podacima servis provajdera širom sveta. Cisco® Visual Networking Index (VNI) sada istražuje najpopularnije mogućnosti za komunikaciju, od računara i televizije do web kamera i igračkih konzola, kao i mobilne uređaje i privatne i poslovne mreže.

Dok većina vodećih političara i biznismena potpuno poštuje Cisco®-ve tvrdnje o kritičnoj i društvenoj važnosti Interneta, svi se pitaju kako najbolje planirati u skladu sa ovom transformacijom. Visual Networking Index daje neophodne odgovore.

Uša Andra, jedan od vodećih istraživača na ovom projektu, kaže da tim koristi konzervativne metodologije za razvijanje svoje prognoze i obuhvata šire izvore i alate za proveravanje i upoređivanje svojih procena. Ali zbog toga što Cisco® očigledno ima interes u rastu interneta, neki posmatrači u industriji su se glasno zapitali da li u ovom izveštaju Cisco® preuveličava cifre koje označavaju porast. Ipak, date prognoze su se dokazale kao vrlo precizne i tačne.

Predviđanje digitalne budućnosti: Internet saobraćaj u centralnoj i istočnoj Evropi će do 2014. godine dostići 2,5 heksabajta mesečno, što je jednako količini od 514 miliona DVD diskova.

Video sadržaj kao primarni pokretač rasta: U porastu saobraćaja i dalje će dominirati video sadržaj. U naredne tri godine skup svih video formata (TV, video na zahtev, internet video i peer-to-peer) nastaviće da premašuje 91 odsto globalnog korisničkog saobraćaja.Poboljšanja u vidu povećanja kapaciteta mrežnog opsega i brzine interneta, kao i pojačano interesovnje za HDTV i 3DTV, ključni su faktori od kojih se očekuje da učetvorostruče IP saobraćaj do 2014. godine.

Predviđa se da će tada količina video materijala biti tolika da bi bilo potrebno čitave dve godine da se pogleda ono što prođe internet mrežom svake sekunde, a da bi se pregledao materijal koji mrežom prođe za jednu godinu, bilo bi neophodno čitavih 72 miliona godina.

3D i HD televizija Globalno gledano, predviđa se da će se naperedni video saobraćaj, uključujući i trodimenzionalnu (3D) i HD televiziju (HDTV), povećati 13 puta u periodu između 2009. i 2014. godine. Predviđa se da će za četiri godine 3D i HD video činiti 42 odsto ukupnog Internet video saobraćaja korisnika.

Privatni i poslovni korisnici: Do 2014. godine, IP saobraćaj privatnih korisnika (web surfovanje, instant poruke, video sadržaj koji su kreirali sami korisnici, itd) zauzimaće rekordnih 87 odsto, dok će biznis IP saobraćaj (email, glasovni sadržaj, HD i video konferensing na mreži) činiti 13 odsto ukupnog mesečnog globalnog IP saobraćaja.

Za samo deset godina, prosečna brzina preuzimanja podataka preko kućne Internet konekcije povećala se 35 puta. Primera radi, za preuzimanje DVD-ja sa kvalitetnim filmom nam je pre deset godina bilo potrebno 3 dana, a danas samo 2 sata, dok nam je za mp3 audio fajl trebalo 3 minuta, a sada samo to možemo učiniti za samo 5 sekundi.

Unapređena aplikacija za korisnike: Da bi pomogla da korisnici bolje razumeju trendove rasta globalnog IP saobraćaja, kompanija Cisco® je ažurirala nekoliko svojih jedinstvenih resursa: VNI Forecast widget koji omogućava prilagođen prikaz porasta različitih tipova mrežnog saobraćaja širom planete i VNI PC Pulse aplikacija za desktop i laptop računare, koja olakšava korisnicima da saznaju više o individualnom uticaju na IP mreže i uporede korišćenje njihove mreže sa drugim korisnicima iz celog sveta. Mediji, analitičari i blogeri koriste Cisco® interaktivnu VNI prognozu kako bi kreirali planove po regionima, aplikacijama i segmentu krajnjih korisnika. Preuzmite VNI Forecast Widget.

Cisco® Visual Networking Index (VNI) PC Pulse aplikacija meri količinu i tip saobraćaja koji generišete sa svog računara (na primer pretraživanje interneta, video sadržaja, e-mail, itd). Aplikacija takođe pruža novu „IP DNK“ apstraktnu sliku koja predstavlja Vaša podešavanja i preference. Možete uporediti svoje individualne podatke sa globalnim statističkim podacima nekog drugog Cisco® VNI PC Pulse korisnika sa bilo kog mesta na planeti, i vidite kako se rangirate. Preuzmite Cisco® PC Pulse

„Servis provajderi suočavaju se sa izazovnim zahtevima po pitanju protoka i skalabilnosti, kako za kućne, biznis, tako i za mobilne korisnike koji nastavljaju da pokazuju zdrav apetit za napredne video servise širom raznih mreža i uređaja. IP mreže moraju biti dovoljno inteligentne i fleksibilne da podrže ovu ogromnu različitost u rastu saobraćaja. Naša prognoza nudi globalni osvrt na značaj videa u svakodnevnom životu i upozorava da je neophodno da dalje unapređivanje mreže podržava čestvorostruko obuhvatniji internet, kao i više od jedne milijarde korisnika videa, koliko ih se očekuje do 2014. godine“, smatra Pankaj Patel, viši potpredsednik i direktor, Service Provider Group, Cisco®.

Uz svakodnevne promene koje internet mreža doživljava, neophodno je da budemo otvoreni i obazrivi sa predviđanjima. Sutra bi mogla da bude potpuno druga priča.

18. јун 2010. 0 komentara

Ekonomija

Evro – tema broj jedan ovogodišnje konferencije Bilderberg Gruppe

by bifadmin 17. јун 2010.

Redovno godišnje zasedanje Bilderberg grupe, inače 58. po redu, održano je od 3. do 6. juna ove godine u luksuznom španskom letovalištu Sitges (u hotelu Dolce Sitges) južno od Barselone. Teme razgovora bile su finansijka reforma na globalnom nivou, jačanje evra, bezbednost, sajber tehnologija, energija, Avganistan, svetski problemi vezani za hranu i EU –USA odnosi.

Uvodnu rec imao je „mag IT industrije“ Bil Gejts, a među pozvanima našao se i predsednik Barak Obama. Svakako da je kompletan skup održan uz jezive mere bezbednosti i daleko od očiju medija i javnosti. Međutim, pojedine, bitne, informacije ipak su uspele da nađu „put do novinara i javnosti“.

Konferencije ove neformalne grupe koja okuplja vodeće ljude iz sveta politike i biznisa održavaju se jednom godišnje od 1954. godine. Pozivnice za učešće uvek šalje aktuelni predsedavajući – a to je ove godine bio Davinjon Etijen, bivši potpredsednik EU Komisije.

Grupacija obuhvata oko 150 uglednih ličnosti iz celog sveta, a služi, kako mi je to davne 1997. godine pojasnio u Zbignjev Bžežinski, dugogodišnji savetnik američkih predsednika za bezbednost, „kao mesto za konsultacije ljudi koji odlučuju u sferi politike i ekonomije“. Obzirom da je reč o više od 150 uticajnih ljudi današnjice, svakako da njihova mišljenja nisu uvek istovetna pa se na planu implementacije određenih zaključaka pojavljuju „s vremena na vreme“ određene turbulencije kao posledica nehomogenizovanih stavova i želja.

U najavi ovogodišnjeg zasedanja Bilderbeg grupe naglašeno je bilo da „je Hladni rat odavno iza nas, ali je potreba intenzivnijeg američko –evropskog dijaloga i saradnje veća nego ikada, usled nagomilanih problema koji traže jedan zajednički i efikasniji odgovor.“

Poseban akcenat ove godine stavljen je na međunarodne globalne odnose I internacionalnu ekonomiju.

Tako novinar Guardijana, Carls Skelton, koji je imao određenih saznanja o pripremi ovogodišnje konferencije naglašava “da su ta četiri dana neformalnih konsultacija najbogatijih ljudi sveta, najuticajnijih političara i probranih novinara, poput čelnika Barklej Banke, Bil Gejtsa, Lari Samersa i drugih, izuzetno bitna za ceo svet. Ti ljudi donose odluke. Koliko sam ja uspeo da saznam, evro je jedan od prioriteta ovogodišnjeg skupa.”

Kada se malo popriča sa španskim bankarima, kao što je to imao prilike da uradi potpisnik ovih redova, jasno je da su dileme oko povratka na pezetu u današnjoj Španiji prisutnije više nego ikada. Slični glasovi dolaze i iz Grčke ali sve češće i Nemačke. Ukoliko bi se dogodilo da Evrozona pukne, posledice bi mogle biti, procenjuju analitičari, nemerljive. Utoliko je ova Konferencija Bilderberg Grupe od prvorazrednog značaja.

Pojedini analitičari se pitaju da li je plasiranje u javnost informacija o Avganistanu kao “Litijumskoj Saudijskoj Arabiji 21. veka” jedna od posledica ove konferencije.

Zoran Vitorović, Cirih

17. јун 2010. 0 komentara

Biznis

UNHCR: Izveštaj o svetskim trendovima prošle godine

by bifadmin 17. јун 2010.

Krajem 2009. godine na svetu je bilo 43,3 miliona lica raseljenih usled sukoba i progona što predstavlja najveći broj od sredine devedesetih godina, kaže se u godišnjem Izveštaju o trendovima u svetu 2009. godine koji je danas objavio UNHCR. U isto vreme, broj izbeglica koje su se doborovoljno vratile u svoju domovinu na najnižem je nivou u poslednjih dvadeset godina.

U Izveštaju se kaže da je ukupni broj izbeglica ostao relativno nepromenjen – 15,2 miliona, od kojih su dve trećine pod mandatom UNHCR, a jedna trećina je u nadležnosti Agencije UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama (UNRWA). Više od jedne trećine izbeglica o kojima brine UNHCR nalaze se u situaciji produžene izbegličke krize usled sve veće dužine trajanja sukoba.

“Sukobi velikih razmera poput onih u Avganistanu, Somaliji i Demokratskoj Republici Kongo ne pokazuju znake smirivanja,” rekao je Visoki komesar UN za izbeglice, Antonio Gutereš. “Sukobi za koje se činilo da se završavaju ili gde su se rešenja činila na pomolu, poput onog u južnom Sudanu ili Iraku, stagniraju. Usled toga, prošla godina nije bila dobra za dobrovoljnu repatrijaciju. Baš naprotiv, bila je najgora u poslednjih dvadeset godina.”

Izveštaj UNHCR pokazuje da se 2009. godine kućama vratilo samo 251.000 izbeglih lica, što je najniži nivo još od 1990. godine. Poređenja radi, tokom protekle decenije se svake godine svojim domovima vraćalo oko million ljudi u proseku.

“Većina izbeglica u svetu već živi u tom statusu pet i više godina. Nema sumnje da će taj broj rasti, ukoliko manje njih može da se vrati kućama” dodao je Gutereš misleći na više od 5,5 miliona izbeglica pod zaštitom UNHCR koja se nalaze u situaciji produženog izbeglištva.

Krajem 2009. godine, broj lica koja su se usled sukoba raselila unutar svoje zemlje porastao je za četiri procenta, na 27,1 milion. Uporni sukobi u DR Kongu, Pakistanu i Somaliji uglavnom su ti koji su doveli do porasta ukupnog broja.

U novom Izveštaju se takođe primećuje da sve više izbeglica živi u gradovima, pre svega u zemljama u razvoju, nasuprot utisku da izbeglice preplavljuju industrijalizovane zemlje.

Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan million u svetu, pri čemu je u Južnoj Africi prošle godine podneto više od 222.000 novih zahteva čime je ona postala najveća azilantska destinacija na svetu.

Izveštaj o trendovima u svetu 2009. godine – statistički pregled trendova i obrazaca raseljavanja stanovništva usled sukoba – takođe se odnosi i na apatride. Broj osoba za koje se zna da su apatridi krajem 2009. godine bio je 6,6 miliona, iako se, prema nezvaničnim procenama, kreće i do 12 miliona.

UNHCR pruža zaštitu, pomoć i traži rešenja za izbeglice. Dužina sukoba čini dobrovoljni povratak u zemlje porekla – najpoželjnije rešenje za zemlje domaćine jednako kao i izbeglice – sve težim.

U okviru programa preseljenja – kojim se izbeglice koje su smeštene u jednoj od zemalja azila u razvoju trajno preseljavaju u drugu državu, obično u razvijenom svetu – UNHCR je prošle godine predstavio rekordnih 128.000 osoba za preseljenje u treće zemlje, što je najviše za proteklih 16 godina.

Krajem 2009. godine, 112.400 izbeglica ušlo je u program preseljenja u 19 zemalja uključujući i Sjedinjene Američke Države (79.900), Kanadu (12.500), Australiju (11.100), Nemačku (2.100), Švedsku (1.900) i Norvešku (1.400).

Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom 2009. godine potiču iz Mijanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).

U poslednjih deset godina, naturalizovano je najmanje 1,3 miliona izbeglica – više od polovine u Sjedinjenim Državama.

U Evropi, Srbija je jedina zemlja sa dugotrajnim izbeglištvom. Istovremeno, Srbija je proaktivna u pokušajima da zatvori poglavlje izbeglištva. Srbija se takođe suočava i sa situacijom koja prerasta u produženo raseljeništvo, a svedok je i naglog porasta broja lica koja traže azil, pre svega iz Avganistana.

17. јун 2010. 0 komentara

Ekonomija

Avganistan kao “litijumska Saudijska Arabija”

by bifadmin 16. јун 2010.

Početak letnjih meseci iskorišćen je širom planete za “slučajno” (!?) plasiranje senzacionalne informacije. Reč je o Avganistanu – zemlji prebogatoj rezervama minerala, naročito litijuma. Prema istraživanjima, koje su američki geolozi radili godinama a pod “kišobranom” Ministarstva odbrane SAD – planine Hindukusa u Avganistanu obiluju rezervama litijuma, minerala koji se najviše koristi u automobilskoj industriji.

Reč je, kako se veruje, o rezervama litijuma koje se prema postojećim tržišnim cenama ovog minerala procenjuju na preko 24 milijarde američkih dolara.

Pored litijuma, u Avganistanu, postoje i rezerve gvozđa (420 milijardi dolara), bakra (276 milijardi dolara) kobalata (51 milijarda dolara) i zlata (više od 26 milijardi dolara)….

Informacija o mineralima u Avganistanu koju je prvo plasirao ugledni Njujork Tajms, pozivajući se na istraživanja Geološke službe Ministarstva odbrane SAD, pokrenula je razna ministarstva aktuelne vlade Agvanistana Hamida Karzajia.

avganistna Trenutno se državni pisari bave matematičkim računima – koliko bi pomenute “Ali Babine pećine Hindukusa” donele u proseku svakom građaninu ove ratom porušene i napaćene azijske države. Računice su šokirale javnost. Prema procenama, koje još uvek nisu potpune, čini se da bi svaki Afgan mogao uskoro da ima u proseku mesečno više od 34,482.76 američka dolara.

Euforija koju je ova informacija izazvala među stanovnicima Avganistana brzo je umirio glasnogovornik Ministarstva rudarstva g. Dzavad Omar rečima: “Da, to su veliki potencijali. Međutim, nalaze se uglavnom u politički jako nestabilnim regionima naše države. A da bi mi počeli koristiti sve blagodeti ovih nalazišta moramo sačekati još najmanje 10 godina.“

Nedostatak poltičko – društvene stabilnosti, nepostajanje vladavine zakona, nesigurnost u svakom pogledu i potpuni nedostatak infrastrukture (pogotovo za eksploataciju minerala) brzo su “izduvali balon optimizma” Avganistanaca i veru “u bogatu i sjajniju budućnost”.

Bezbednosni eksperti upozoravaju da će “upravo podaci o nalazištima litijuma, zlata i drugih minerala” pojačati otpor Talibana aktuelnoj vlasti koju međunarodna zajednica na čelu sa SAD svim silama nastoji da uspostavi u Avganistanu.

Evropski mediji naglašavaju da se u internom memorandumu Ministarstva odbrane Amerike ova ratom opustošena država naziva “Saudijskom Arabijom litijuma”, minerala koji je ključan za proizvodnju baterija, laptopova i ine elektronske sofisticarane tehnologije.

Uporedo sa tim, mediji u Švajcarskoj se pitaju “da li su ove podatke zapadne specijalizovane agencije imale i pre početka rata u Avganistanu. Da li je Osama Bin Laden (i juranjava za najtraženijim teroristom sveta), u stvari “odigrao“ (direktno ili indirektno) “utakmicu” za vojno najjaču silu današnjice, Ameriku? Zašto se o mineralnim bogatstvima Avganistana nije govorilo i ranije? Šta je suštinski u pozadini globalnih političkih odnosa – sukob civilizacija niskog intenziteta (kako navodi prof Semjuel Hantington) ili ekonomska prevlast ?”

Slučajno ili namerno, tek priča o avganistanskom litijumu neodoljivo podseća na priču o retkom mineralu – poznatom kao okamenjeno drvo, za koga su nemački gemološki časopisi (publikacije internog tipa namenjene draguljarima) tvrdili sredinom 1998.g. da se u neograničenim količinama nalazi prisutan u rudnicima Trepče na Kosmetu. A pomenti mineral je najjeftiniji izvor za ekstrakciju silicijuma (neophodnog u IT industriji).

Ovaj podatak treba dopuniti i “iznenadnim otkrićima ogromnih rezervi nafte u priobalju Ekvatorijalne Gvineje” početkom devedesetih godina 20 veka. Slučajno tek, danas se najviše “crnog zlata“ u USA uvozi upravo iz ove male afričke drzave i Norveške a ne Golfskog zaliva, opterećenog ratovima u Iraku, krizom u Iranu i piratima Somalije i Omana.

Za Bif iz Ciriha

Zoran Vitorović

16. јун 2010. 0 komentara

Tekstovi

Otići ili ostati u Evrozoni?

by bifadmin 15. јун 2010.

Nakon grčke krize, u Nemačkoj su sve učestaliji glasovi koji u javnost dopiru iz finansijskih ali i političkih krugova “o isplativosti ostanka jedne jake ekonomije, kakva je Nemačka, u Evrozoni”.

Samo uvođenje evra, podsećaju ekseprti, narod je 2000. godine nazivao umesto “euro” – “tojro” (skupo). Razlog – cene su umesto u nemačkim markama “pisane” u evrima dok su plate i primanja preračunavana u razmeri 1:2 = euro – marka. Drugim rečima, danas je baš taj psihološki momenat, kao i pre desetak godina, najvažniji u odnosu prosečnog građanina Nemačke prema “opšte evropskoj valuti”- evru.

Pored pitanja – Otići ili ostati? – razmatraju se i modeli (sa posledicama) pravno tehničkih mera, koje bi država ali i društvo, morali da preduzmu ukoliko se odluče na odbacivanje evra kao valute.

Tako su eksperti Centra za evropsku politiku iz Frajburga u analizama mogućih scenarija pošli od predpostavke da je izlazak iz Evrozone i odbacivanje evra realno MOGUĆ. I brzo ostvariv. Osnovni razlog za ovakve tvrdnje leži u činjenici da Evropska Unija nema ni jedan političko – pravni mehanizam kojim bi ovakav potez jedne države članice mogao biti sprečen.

Tehnički posmatrano, “staru dobru marku – DEM”, Nemci bi u roku od šest meseci mogli nanovo redizajnirati, odrediti nominalnu vrednost valute i u naredne dve godine uvesti u upotrebu. Najveću cenu, kako tvrde eksperti CEP-a, u tom slučaju Nemačka država bi platila kroz “fabrikovanje tone papira” i potpisivanje novih ugovora sa ostalim državama članicama Evrozone.

Da li je to jeftinije ili ipak plaćati tuđe finansijske promašaje širom Evrope ostaje pitanje na koje se još uvek čeka odgovor kako vrha države tako i predstavnika banaka.

“U vremenima poput ovih”, kaže Markus Frej, bankar, “kada građani najviše kupuju zlato i nekretnine, oseća se pojačana nesigurnost i nepoverenje ne samo u državne strukture već i u celokupan bankarsko finansijski sistem.

Nedavna šokantna i iznenadna ostavka predsednika Nemačke, Horsta Kelera, inače prva takve vrste u drugoj republici (od 1945.g.) uz konstantne zahteve Evrope da “se pomogne komšijama u finansijskoj nevolji” samo pojačava front onih koji bi najradije ponovo da vide u upotrebi staru “dobru nemačku DEM”.

Ono što najviše brine pobornike ovakve nostalgične politike su posledice ponovnog uvođenja marke. Pre svega cena uvoznih sirovina, poput energenata, drastično bi porasla. A cene izvoznih roba drastično bi poskupele.

Finansijski stručnjaci ponavljaju da “bilo da se koristi evro ili marka kao platežno sredstvo, prosečnom Nemcu i narednih godina sve će ličiti (obzirom na povećanu potrebu štednje) na puzanje u prostoru koji se nalazi između “čekića i nakovnja” u kojem kako se god okrenuli, Nemci će morati više da plaćaju. Svejedno da li kroz pomoć drugim Evropljanima u krizi ili kroz povećane cene uvoznih energenata.

Malobrojni pojedinci, poput direktora IFO Instituta za unpaređenje ekonomije, gospodina Hans Verner Zina, ponavaljaju “da je postojeća EU finansijska kriza samo kriza loših kreditnih sistema pojedinih EU država a nipošto opšta kriza kompletnog Euro finansijskog prostora! A to se može brzo i lako rešiti uz primenu rigoroznijih mera štednje i kontrole finansijske i poreske politike. Ne zaboravite, najveći broj Grka nema običaj i ne plaća (iako je po zakonu obavezan) porez. To je prosto kao neka vrsta nacionalnog sporta u tom delu Evrope.”.

Suprotno profesoru Zinu, američki nobelovac prof. Pol Krugman ponavlja “da je od početka evro važio u SAD-u za “pogrešnu konstrukciju”, obzirom da na nivou EU nije ustanovljen “fiskalni šerif” koji treba da reguliše i određuje određene stvari kada se krize u Evrozoni pojave. Nekada se čini da je evro uveden sa ciljem da se pokaže kroz jedan praktični eksperiment da ‘ta priča’ ne funkcioniše. Kada pogledate kompleksnost Evrozone i međupovezanost država članica, danas je jako teško odgovoriti na pitanje – ostaviti ili ukinuti evro. Šta je isplatljivije i realnije?”

Evropljani se sada već i ljutito pitaju “zašto se toliko potencira naša finansijska kriza a prećutkuje osnovni problem – zaduženost SAD, koja je samo u prošlom mesecu narasla na preko 13 biliona američkih dolara i koja de fakto generiše sve druge lančane procese u Globalnoj ekonomiji?!”

Iz Ciriha za BiF
Zoran Vitorović

15. јун 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Inovativna softverska rešenja za trgovanje na tržištima kapitala

by bifadmin 15. јун 2010.

Kompanija IN2, 17.06.2010. godine u 11.00 u hotelu IN, organizuje skup zajedno s partnerskom firmom ORC software iz Švedske koja nudi inovativna softverska rešenja i usluge za berzansko poslovanje na preko 100 svetskih berzi. Na skupu će biti direktorka Beogradske berze gospođa Gordana Dostanić, predstavnici najvećih brokerskih kuća, banaka i investicionih fondova iz Srbije, te direktor ORC za SEE Christopher Lederer, Daniele Moressa kao i Miroslav Ostroški iz Zagreba, izvršni direktor za finansijske aplikacije iz Zagreba.

Intenzivni razvoj elektronskog trgovanja na tržištima kapitala i njegova brza evolucija omogućavaju, ali i zahtevaju, delegiranje repetitivnih i osetljivih poslova s čoveka na kompjuter kako bi se smanjio operativni rizik nenamerne greške. Prebacivanjem takvih poslova dodatno se oslobađaju dragoceni ljudski resursi kako bi bili upotrebljeni za produktivnije poslove. Investiciona društva su u potrazi za tehnologijama koje će im biti podrška u traženju novih mogućnosti i prilika na samom tržištu.

Učesnici seminara će, između ostalog, saznati kako je ORC Trading softver pomogao profesionalnim traderima širom sveta da naprave iskorak i unaprede uslugu koju nude svojim klijentima u odnosu na svoju konkurenciju.

Tokom ovog besplatnog seminara učesnici će na delu kako vam ORC Trading i ORC Connect softveri pružaju podršku u obavljanju svakodnevnih operacija.

Kako organizatori kažu, „Analitička podrška, risk management, izražene performanse i mogućnosti trgovanja te nenadmašna konektivnost prema različitim tržištima samo su neki detalji kompletne ponude ovog softverskog rešenja.“

Svi će biti spremni da odgovore na pitanja vezana za finansijska tržišta i nove usluge te aplikacije koje nude ORC i IN2, a više informacija možete saznati na sajtu kompanije IN2.

15. јун 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Glasanje za ćiriličko ime domena Srbije prestaje u sredu

by bifadmin 14. јун 2010.

Radna grupa registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) koja je dobila zadatak da sprovede kampanju za određivanje ćiriličkog imena koje će se koristiti kao domen najvišeg nivoa za predstavljanje Srbije na Internetu, odlučila je na sastanku održanom u petak da u sredu 16. juna u 24.00 obustavi dalje glasanje za jedno od četiri ponuđena imena.

Glasanjem koje je započeto 10. maja svi zainteresovani građani mogli su da se opredele da li će se ubuduće Internet adrese ispisane srpskom ćirilicom završavati sa срб, србија, сб ili рсб (po uzoru na postojeće .rs), jer su to bili jedini predlozi (od ukupno 78 prikupljenih) koji ispunjavaju uslove koje je propisala Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN).

Predlozi su prikupljani dva meseca, tokom marta i aprila, i radna grupa je potom navedena četiri predloga stavila na glasanje uz ocenu da će za najmanje mesec dana prikupiti dovoljan broj glasova. Uvidom u preliminarne rezultate glasanja tačno mesec dana kasnije, 10. juna, ispostavilo se da je procena bila dobra i radna grupa je stoga odlučila da se glasanje zaustavi u sredu u ponoć. Rezultati glasanja biće objavljeni desetak dana kasnije, pre kraja juna.

RNIDS će potom preduzeti sledeće korake koje je propisao ICANN – kompletirati potrebnu dokumentaciju i pribaviti neophodne saglasnosti – posle čega će moći da podnese zahtev ICANN-u. Dosadašnja praksa je pokazala da se na ocenu zahteva mora čekati nekoliko meseci. Kad se dobije potvrdan odgovor podnosi se još jedan zahtev, ovog puta da se RNIDS-u poveri staranje o imenima u novom ćiriličkom domenu Srbije.

Do sada je zahteve podnela 31 zemlja (na 19 jezika) a samo četiri su prošle kompletnu proceduru i dobile pravo da adrese na Internetu ispisuju svojim pismima i na svojim jezicima – ruskom ćirilicom i arapskim pismom, na ruskom i arapskom – Rusija, Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Još devet zemalja je dobilo pozitivnu ocenu zahtevanog imena (Kina, Hongkong, Jordan, Palestinska okupirana teritorija, Katar, Šri Lanka, Tajvan, Tajland i Tunis) i trenutno čeka da im se delegira staranje nad novim domenima, a osamnaest još nije prošlo fazu ocenjivanja imena. Mikro.rs

14. јун 2010. 0 komentara

Tekstovi

Džinovi svetskog kapitala u pohodu na Švajcarske banke

by bifadmin 11. јун 2010.

„Ovo što se događa je klasičan pljačkaški pohod!“ – komenatarišu švajcarski bankari. „Skandal! Mi treba da platimo ceh njihove loše vođene finansijske politike! Od Nemačke do Francuske!“ – dodaju prosečni građani male alpske države, poznate po izuzetnom kvalitetu čokolada i sireva, ali i satnih mehanizama.

Priča koja ovih dana kruži po restoranima Ciriškog jezera među bankarima, možda najbolje oslikava „švajcarsko shvatanje“ problema koji poslednjih meseci učestalo „izbijaju na relaciji“ Sjedinjene Američke Države/Evropska Unija i Švajcarska.

Na vrhu Alpa sedi grupa Švajcaraca. Jodluje. Uživa u prirodi i lagano jede sir. Dame probaju čokolade i koketiraju sa prisutnim muškarcima. Mališani se uče kako da naprave što bolje i lepše satne mehanizme…Za to vreme oko Alpa se okupila horda džinova. Na kapama i rukavima im oznake ministarstava finansija najvećih američkih, nemačkih, francuskih i italijanskih banaka. Dok seljani uživaju, horda postavalja dinamit i počinje da trese Alpe.

Uz povike „Dajte nam pare! Otvorite sefove! Dajteee nam!“… Za to vreme mirni seljani i dalje sede na svojim sefovima i kasicama te kroz šalu primećuju da se „neki divljaci tamo, trude da im sruše kuću; a to je – nemoguće“.

Za posmatrače sa strane, suština tinjajućih sporova između Amerike i Evrope na jednoj, i Švajcarske na drugoj strani, može se svesti na tri osnova parametra:
1. prvi, redefinisanje međudržavnog ugovora o osnovama poslovanja UBS banke na tlu Sjedinjenih Država sa naglaskom na ukidanje tajnih računa američkih građana
2. drugi, ukidanje oznake tajnosti sa bankovnih računa klijenata poreklom iz Nemačke, Italije i Francuske u svim Švajcarskim bankama, i
3. treći – odbaciti franak kao monetu i uvesti euro

svajcarska Kada se malo bolje analizira celokupna situacija, jasno je da „vlasnici krupnog kapitala“ preko Atlantika, uz podršku kolega iz Evrope, nastoje svim silama da nateraju ovdašnje bankare da se odreknu nečega što je „finansijski zaštitni znak“ male a bogate Alpske države – tajnih računa u bankama. Uz konstantno prisutnu kritiku kako „takvi bankarski računi pomažu utajivačima poreza i kriminalcima da lakše „sklone“ nečasno stečeni imetak“.

Ovu tezu o „utajivačima poreza“ američka strana u sporu sa Švajcarcima dodatno potkrepljuje informacijama o 4450 Amerikanaca koji su posredstvom UBS banke „uspeli da sklone novac na mnogobrojne tajne račune širom sveta“.

Iste argumente u „verbalnom“ ukrštanju koplja sa Švajcarcima iznose kako Nemačka tako i Francsuka strana. Po uzoru na kolege iz Pariza, specijalizovane državne službe iz Bona su pre nekoliko dana uspele (po drugi put za par meseci) da potkupe visokog službenika jedne ovdašnje banke i za sumu od 185.000 evra dobiju na CD-u kompletne podatke za više od 20.000 Nemaca koji poseduju tajne račune u ovdašnjim bankama. Sumnja se da je reč o utajivačima poreza koji su na ovaj način u Švajcarske banke deponovali preko pola milijarde evra.

Svakako da je reč o ukradenim podacima, koji je neko vešto presnimio na CD i prodao službenicima nemačke vlade. Nemački ministar finansija Volfgan Sojble, kako primećuju mediji, zadovoljno trlja ruke, jer sada ima sve osnove da od ovdašnjih banaka potražuje preko potreban novac za popunjavanje budžetskog deficita (dodatno opterećenog izdvajanjima za saniranje Grčke krize).

Komentar jednog od švajcarskih zvaničnika, g. Danijela Samelija bio je kratak: „Reč je o krivičnom delu koje ozbiljno ugrožava poverenje u naš finansijski i bankarski poredak.To je nedopustivo“.

Slično razmišlja i bankar Hans-Peter Portman koji dodaje da je „pravo čudo kako niko još nije postavio pitanje odgovornosti direktora UBS banke. Kako drugačije razumeti da su se tajni podaci o 4550 americkih klijenata UBS banke našli u posedu zvaničnika administracije Baraka Obame? To je krivično delo. Naš pravni sistem mora da se dopuni preciznim zakonima koji će ovakvo ponašanje visokih državnih i bankarskih službenika rigorozno sankcionisati“.

Da se ova kriza u odnosima Amerike/Evrope i Švajcarske neće brzo raspetljati pokazuje i nedavna odluka Komisije Evropske Unije koja poziva Švajcarsku i Lihtenštajn na pokretanje dijaloga o nivelaciji Poreskog kodeksa.

Pritisci na malu Alpsku državu dolaze sa svih strana.

Međutim, za razliku od balkanskih elita, ovdašnji predstavnici društva i države reaguju kontraakcijama.

Tako je nedavno u Parizu na inicijativu Švajcarske a uz podršku Svetske Banke održana konferencija pod nazivom „Krađa novca u zemljama u razvoju“. Inicijator konferencije bila je ovdašnja poslanica parlamenta Mišel Kalmi Rey, a tema „kako sprečiti krađu državnog novca u najsiromašnijim i zemljama u razvoju „, gde se usled korupcije i diktatorskih metoda mahinacija kapitalom godišnje iznese na tajne račune širom sveta, kao i bankarske fahove, više od 30 milijardi dolara.

Nakon što je Svetska banka pokrenula program StAR (Stolen Asset Recovery Initiative), poslanica Kalmi-Rej naglašava „da su švajcarske banke, koje su i sada na udaru kritika vezanih za tajne račune, brzom i efikasnom akcijom zaplenile više od pet milijardi dolara i vratile novac državama. Tako je na primer od „takozvanog Markosovog kapitala“ milijarda dolara vraćena Filipinima, oko 700 miliona dolara Nigeriji a 174 Peruu“.

Mišel Kalmi Rej dodaje da „za razliku od Švajcarske, mnoge druge države, koje nas napadaju, tolerišu diktatore i njihove rođake koji i dalje nesmetano kupuju od ukradenog narodnog novca, na primer u Parizu ili Marselju, velelepne vile i nekretnine. Umesto da se dosledno sprovode OECD i UN odluke, na koje su se obavezale i Nemačka i Francuska i USA, oni nas kritikuju i pritiskaju a sami pomenute deklaracije neprestano ignorišu iz ko zna kakvih pobuda!“.

Svađa, koja se očigledno sve više usled narastajuće globalne finansijske krize nastavlja – a vezuje pre svega za tajne račune – imaće drugu rundu na narednom samitu država članica grupe G20. Dotle, posmatrači ocenjuju, Švajcarska ostaje i dalje država sa stabilnim i nadasve rigoroznim bankarskim i državnim sistemom, koji će svakako u skorije vreme, daleko oštrije sankcionisati sve lopovluke – naročito bankarskih činovnika.

Za BiF iz Ciriha
Zoran Vitorović

11. јун 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Proizvođači čipova osnovali kompaniju za Linux

by bifadmin 7. јун 2010.

Grupa proizvođača čipova koju sačinjavaju Arm, Freescale, IBM, Samsung, ST-Ericsson i Texas Instruments predstavila je u četvrtak Linaro, novu fondaciju za softverski inženjering posvećenu unapređivanju distribucija Linuxa, uključujući Android, MeeGo i Ubuntu, koje se koriste u uređajima široke potrošnje.

Nova fondacija se nada da će uspeh koji je Linux postigao u softveru za velike kompanije prevesti i u svet televizora, tabličnih računara, pametnih telefona i internet računara kojim dominira nekoliko operativnih sistema uključujući Windows, Symbian, Blackberry i iPhone OS.

Šest pomenutih kompanija osnivačke grupe obavezalo se da novoj neprofitnoj kompaniji Linaro obezbedi „desetine miliona dolara godišnje“, izjavio je Tom Lanč, njen privremeni izvršni direktor i izvršni potpredsednik kompanije Arm Holdings, na konferenciji za medije u Tajpeju. Grupa je otvorena i svako može da joj se pridruži.

Članice grupe će ujediniti svoje inženjerske resurse za softver otvorenog koda u Linaro i uključiće ih u širok krug projekata. Linaro će biti partner organizaciji Linux Foundation kako bi usaglasili ključne operativne principe.

Trenutno Linaro ima oko 20 inženjera, ali će ih uskoro biti preko 100, rekao je Lanč.

Linaro planira da stvori razvojne alatke za stvaraoce Linuxa koje će im pomoći da bolje iskoriste složene čipove koje proizvode članice osnivačke grupe, pretežno one koji sadrže procesorska jezgra kompanije Arm. Čipovi su složeni jer pametni telefoni i ostali nabrojani uređaji zahtevaju dosta tehnoloških rešenja kako bi radili i ostali povezani na mrežu sve vreme. Proizvođači čipova naime smatraju da razvijači softvera mogu mnogo bolje da iskoriste moć njihovih čipova.

Uprkos naginjanju ka kompaniji Arm, grupa je objavila da im je dobrodošao i Intel i da će ponuditi alatke za sve vrste procesora. Operativni sistem MeeGo, namenjen malim uređajima, koji su takođe istakli u svom saopštenju, stvorili su Intel i Nokia i on podržava ne samo procesore kao što su Intelov Atom već i one s jezgrima koja je projektovao Arm.

Linaro namerava da objavljuje softverske alatke, jezgra i drugi softver svakih šest meseci. Softver će već biti proveren u smislu da se može koristiti sa većim brojem čipova, što će proizvođačima pomoći da znatno brže izađu na tržište sa svojim novim proizvodima. Jedan od projekata na kome se već radi je tehnologija koja omogućava brzo podizanje sistema.

Linaro trenutno traži novog izvršnog direktora jer je Lanč bio odgovoran samo za formiranje fondacije i planira da se vrati punom radnom vremenu u kompaniji Arm čim se nađe odgovarajuća zamena. (M.V.)

7. јун 2010. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci