Evropska centralna banka će danas započeti svoj novi program monetarnog labavljenja kroz kupovinu državnih obveznica, čiji je cilj izlazak iz deflacije i podsticanje privredne aktivnosti. Za sada se među njima obveznicama koje će kupovati ECB neće naći grčke i kiparske obveznice . Upravni odbor ECB je na sastanku u Nikoziji, kao što se i očekivalo ostavio referentnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,05 posto. Predsednik Europske centralne banke (ECB) Mario Dragi dao je zeleno svetlo za početak kupovine državnih obveznica najavljen u februaru.
Grčka koja se povija pod teretom dugova ne koristi dva značajna izvora prihoda – povećanje naplate poreza i borbu protiv šverca cigareta i duvana. Ovog meseca, Grčka treba da iznađe više od šest milijardi evra za servisiranje duga, a poverioci nisu spremni za velike kompromise sa levičarskom vladom. Procenjuje se da bi suzbijanjem prevara na tržištu naftnih derivata i cigareta u budžet moglo da se slije više od dve milijarde evra godišnje.
Obrenovac i Svilajnac dobili su dve nove Ekspres ekspoziture Erste Banke u kojima građani i privrednici mogu da obavljaju najčešće poslove sa Bankom. Građani u ovim ekspoziturama mogu da obavljaju sve transakcije, podnesu zahtev za otvaranje tekućeg računa, apliciraju za gotovinske kredite, kredite za refinansiranje, dozvoljeni minus, većinu debitnih i sve kreditne kartice, kao i da podižu čekove.
U Ekspres ekspoziturama privrednici mogu da otvore račune, registruju menice i obavljaju platni promet. Klijenti takođe mogu dobiti i sve informacije u vezi sa stambenim kreditima, kao i proizvodima namenjenim malim preduzećima i preduzetnicima.
„U toku 2014. godine započeli smo sa novim konceptom kroz otvaranje Ekspres ekspozitura od kojih se dve nalaze u Beogradu, a jedna u Gornjem Milanovcu. Važno nam je da sa klijentima imamo neposredan kontakt, budemo blizu i dostupni. Ovaj projekat se pokazao kao uspešan i sada nastavljamo sa širenjem, a Obrenovac i Svilajnac su gradovi u kojima vidimo potencijal“, navela je Zorana Aleksić, direktorka sektora prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.
Mrežu Erste Banke sada čine 73 poslovne jedinice, od toga 63 filijale, ekspoziture i poslovni centri, pet Ekspres ekspozitura i pet šaltera.
Kaže danas ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički da je informacija o poskupljenju struje od 15 odsto od prvog aprila postala javna čim je odluka doneta, a da je do poslednjeg časa postojala nada da se to neće desiti. Podsetimo, ova mera navedena je, između ostalih, u programu Vlade Srbije za dobijanje stend-baj aranžmana MMF iz predostrožnosti, a srpska javnost saznala je za nju tek onog trenutka kada je Međunarodni monetarni fond kao javni dokument na svom sajtu objavio spomenuti program. Prethodno, nijedan ministar iz naše Vlade nije spominjao mogućnost poskupljenja struje, naprotiv, ta opcija je navođena kao „nemoguća“ tokom prošlogodišnjih predizbornih programa.
Ministri u Vladi kao da su bili zatečeni ovim pa su njihove prve reakcije bile zbunjujuće. Ministar finansija Dušan Vujović lakonski je prokomentarisao da „Vlada nije htela da „opterećuje“ građane vestima o poskupljenju struje„, kao da to oni sami neće osetiti kad im na adresu stigne prvi skuplji račun.
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je „da bi svako eventualno poskupljenje energenata uticalo na privredu, ali da bi država to nivelisala merama za podizanje konkurentnosti privrede“. I prebacio loptu u dvorište svog kolege ministra energetike Aleksandra Antića, koji je u nedelju dana dao tri različite izjave u vezi sa poskupljenjem struje. „Najbitnije da smo ispunili obećanje i odrzaćemo ga do kraja, da neće biti poskupljnja električne energije“, prvobitno je rekao Antić – samo će biti uvedene akcize. Već dan kasnije on je korigovao svoju izjavu i rekao da struja „neće poskupeti pre kraja grejne sezone„. Osim akciza poskupeće i cena po kilovatčasu.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovič rekla je da se NBS ne „zalaže za poskupljenje struje, već da te korekcije treba da budu transparentne i dugoročno planirane„. Istovremeno, u izveštaju NBS se kaže da je poskupljenje „uključeno u naše projekcije i objavljeno u poslednjem Izveštaju o inflaciji“, te da planirano poskupljenje neće povećati godišnju inflaciju izvan cilja od 4+/-1,5 odsto.
I premijer Vučić delovao je malo manje organizovano nego što smo navikli, jer je na mogućnost o poskupljenju struje prvo regako „Videćemo“, da bi, nedelju dana kasnije, na Ekonomskom forumu na Kopaoniku priznao pred okupljenim ekonomistima i novinarima priznao da je do poskupljenja došlo. Među gostima na Forumu bio je i stalni predstavnik MMF za Srbiju Deheng Kim.
Među ostalim „dodacima“ koje sa sobom nosi ovaj sporazum sa MMF, na svojoj koži građani Srbije osetiće i uvođenje akciza na bezalkoholna pića. Prema sporazumu, što je od ranije donekle bilo poznato, Srbija se obavezala da će u naredne tri godine da uštedi milijardu i trista do milijardu i četiristo miliona evra, da prilagođava državne plate i penzije prem ostvarenom godišnjem BDP, da otpušta ljude iz javne uprave i da obustavi subvencionisanje državnih gubitaša, kakvi su Srbijagas ili EPS.
S druge strane, postizanje dogovora sa MMF zaista može da predstavlja pozitivan signal za investitore. „MMF je tu da potvrdi da se zaista radi o kredibilnim planovima, da se radi na njihovom sprovođenju u naredne tri godine“, kaže Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Iako su televizori velikih dijagonala ekrana pokušali da im preotmu primat, prezentacioni projektori su i dalje najbolji i naisplativiji način da se prezentacija predstavi potencijalnim kupcima, studentima ili poslovnom kadru. Oni su toliko evoluirali da sada imamo izuzetno kompaktna i lagana rešenja koja nude gotovo savršen kvalitet slike uz veoma visok nivo detaljnosti. Jedan od takvih projektora je i Epson-ov EB-W28 model koji se u poređenju sa sličnim rešenjima razlikuje u nekoliko veoma bitnih detalja.
Epson je EB-W28 kreirao kao jedan običan prezentacioni projektor naprednijih mogućnosti koji se oslanja na potencijal 3LCD tehnologije zahvaljujući kojoj i nudi sliku vrhunske reprodukcije boja i odlične detaljnosti. Maksimalna rezolucija ovog projektora je 1280×800 piksela što je i više nego dovoljno da prezentacije različitog tipa izgledaju lepo i atraktivno. Pored prezentacija preko ovog projektora je moguće projektovati i najrazličitiji filmski sadržaj, ali je on nešto lošijeg kvaliteta jer EB-W28 nije opremljen tehnologijama za fin i čist prikaz video materijala.
Glavna prednost EB-W28 projektora se ogleda u tome što poseduje jednstven QR kod zahvaljujući kom brzo, lako i efikasno može žično i bežično (opciono) da komunicira sa najrazličitijim gedžetima, pametnim telefonima i tablet uređajima. Pomenuti QR kod je dodatna opcija koja unapređuje izbor, fleksibilnost i jednostavnost povezivanja EB-W28 projektora dajući vlasniku maksimalnu slobodu kretanja pogotovo u situaciji kada je u isti ugrađen opcioni Wireless modul – tada je komunikacija sa pametnim telefonima i tablet uređajima na najvišem mogućem nivou.
U poređenju sa sličnim rešenjima na tržištu EB-W28 krasi jednostavna i laka montaža na najrazličitije vrste zidnih i stonih nosača, kao i mali zahtevi po pitanju održavanja. Nizak nivo buke u radu mu je još jedna od većih prednosti.
Irska koja je zvanično izašla iz ekonomske krize, ove nedelje je pokrenula kampanju kako bi građane koji su nakon izbijanja krize 2008. napustili zemlju, podstakla da se vrate. Vlasti žele da u Irsku vrate što više Iraca kojih je oko 240.000 otišlo iz domovine kako bi okušali sreću u Australiji, Novom Zelandu ili Kanadi. U tome računaju na dobre ekonomske pokazatelje, poput privrednog rasta od 4,7% u 2014. Dablin planira i da ostvari punu zaposlenost do 2018, iako je stopa nezaposlenosti sada 10,1%.
„Emigracija je imala razoran uticaj na našu privredu. Potrebno nam je da se ti ljudi vrate kući“, rekao je irski premijer Enda Keni (Kenny) prilikom predstavljanja plana za dijasporu.
Keni smatra da će se u 2016. prvi put za sedam godina ostvariti pozitivan migratorni bilans sa većim brojem Iraca koji se vraćaju u zemlju od onih koji je odlaze.
Za Irsku je odliv koji je počeo 2008. predstavljao gubitak talentovanih ljudi koji su odlazili u inostranstvo kako bi pokrenuli posao ili pronašli posao, piše agencija Frans pres.
U toj zemlji su sada prilike mnogo bolje i to u toj meri da je mogla da ranije otplati zajmove koje su joj EU i Međunarodni monetarni fond dali 2010. kako bi spasla posrnuli bankarski sistem.
Irska je zvanično izašla iz programa međunarodne pomoći u decembru 2013. dok je sprovođenje mera budžetske štednje završila u oktobru 2014. nakon šest godina.
Privreda te članice EU je u fazi oporavka, sa rastom od 4,7% u 2014, pokazuju predviđanja vlasti koje očekuju da rast ove godine bude 3,9%.
U kampanji, koja se zasniva na tim pokazateljima, predlaže se niz podsticaja za povratak građana iz inostranstva. Planirano je i da se u junu organizuje forum na kome će se razmotriti izazovi koji bi mogli otežati povratak u domovinu.
Emigracija stanovništva, koja je ponovo došla do izražaja 2008, deo je istorije Irske još od 1840-tih godina kada je biše od milion ljudi napustili zemlju zbog gladi.
Trend odlaska mladih se nastavio sve do 1990-tih kada je došlo do preokreta pošto je ekonomija počela da beleži najbrži rast u svetu i svet počeo da govori o „Irskom tigru“.
Građani su ponovo počeli da napuštaju zemlju nakon izbijanja krize 2008. Glavno odredište su im bile Australija, Kanada i Novi Zeland zbog lakšeg dobijanja viza, a deo je otišao u Veliku Britaniju i SAD.
Te zemlje su hiljadama Iraca koji su ostali bez posla nakon urušavanja građevinskog sektora u Irskoj 2008, postale privlačne zbog nedostatka radne snage posebno u građevinarstu.
Jedan od ekonomskih migranata Šejn Malvi (Shane Mulvey), 26-ogodišnji inženjer, odselio se u Maleziju pošto je dobio posao u australijskoj kompaniji BTP 2012.
„Nije bilo posla niti perspektive u Irskoj pošto su zamrznuti projekti izgradnje infrastrukture, tako da nisam imao izbora“, rekao je on za AFP.
Malvi se vratio u Irsku krajem prošle godine i našao posao u Galoveju pristavši na manju platu. „Plata ne može da se poredi, ali sam se bar vratio u zemlju. Sve ima svoje prednosti i mane“, rekao je on.
„Čini mi se da stvari počinju da se menjaju na bolje. Sada ima dosta kompanija koje zapošljavaju u Irskoj“, rekla je Brona Koter (Bronagh Cotter) koja radi u agenciji za zapošljavanje DŽobs ekspo (Jobs Expo).
Najnoviji podaci pokazuju da i dalje postoji negativan bilans u migracijama. Između aprila 2013. i aprila 2014. godine 40.700 Iraca je napustilo Irsku dok se 11.600 vratilo u zemlju, što je najmanji broj povratnika od 1996. godine.
Iako je stopa nezaposlenosti u Irskoj i dalje 10,1%, Dablin planira da do 2018. ostvari punu zaposlenost koja podrazumeva nisku stopu nezaposlenosti i lako pronalaženje posla.
„Mnogi su otišli iz Irske sa nadom da će se vratiti kada privredi krene bolje. Nadamo se da ćemo stvoriti ekonomsko okruženje i klimu koja će biti podsticajni za povratak, pre svega kroz smanjenje poreza“, rekao je za AFP DŽimi Dianihan (Jimmy Deenihan), državni sekretar za dijasporu.
„Uveren sma da će kampanja biti uspešna“, dodao je on.
DŽo O’Brajen (Joe O’Brien) iz pojekta Krosker migrant (Crosscare Migrant Project) koji pruža podršku Ircima koji žele da se vrate u domovinu, smatra masovni povratak još nije u izgledu.
„Ljudi moraju da donesu teške odluke u vezi sa svojim životom i kao što im je trebalo vremena da odu, mislim da će čekati da se zaista uvere da se situacija poboljšala“, rekao je on.
Izvor: EurActiv
Česta upotreba hemikalija u pesticidima, plastici ili nezapaljivoj robi, negativno utiče na hormonsku ravnotežu u ljudskom organizmu, ali i na budžet EU – materijalna šteta usled urušavanja zdravlja stanovnika starog kontinenta procenjena je na 150 milijardi evra godišnje.
Brojne endokrinološke studije ukazuju na ovu opasnost. U mnogima od njih piše da ove hemikalije mogu imitirati hormone kojima je funkcija da kontrolišu rad našeg organizma. One takođe mogu i da blokiraju funkciju pravih hormona. Zato se dovode u vezu sa smanjenjem broj spermatozoida, pojavom kancerogenih ćelija, gojaznošću, dijabetesom isl.
Najpoznatija hemikalija koja se koristi u EU je bisfenol A (BPA), koja je sada zabranjena u proizvodnji bočica za bebe i igračkama, zbog lošeg uticaja na ljudski organizam u razvojnom periodu. Mnoge međutim još nisu zabranjene a podjednako su štetne.
Najnovije, mada neki tvrde konzervativne, procene govore da šteta po ljudski organizam ali i propuštena ekonomska dobit koju uzrokuju, Uniju stoji 157 milijardi evra godišnje, što je 1,2% evropskog BDP-a. Procenjuje se takođe i da će ovi troškovi s godinama samo rasti.
Najnegativniji ekonomski uticaj ima korišćenje pesticida (120 milijardi evra), zatim hemikalija koje postoje u plastici (26 milijardi), i onih za izradu nezapaljivih materijala (9 milijardi evra).
Izvor: BBC
Kompanija “Dunav osiguranje” u 2014. godini zadržala je lidersku poziciju u Srbiji u segmentu neživotnih osiguranja, kako po pitanju ukupne premije, tako i po tržišnoj zastupljenosti, izjavio je danas direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja “Dunav osiguranja” Zvonko Zindović.
U prošloj godini “Dunav osiguranje” prodalo je više od milion polisa neživotnog osiguranja, što predstavlja povećanje za više od 70.000 novih polisa u odnosu na prethodnu godinu, naveo je Zindović.
Najzastupljenija polisa je ona za osiguranje od auto-odgovornosti, i tu je kompanija “Dunav” osigurala više od 600.000 vlasnika vozila od auto-odgovornosti, što čini oko 30 odsto tržišta osiguranja u Srbiji, kazao je Zindović.
Što se tiče naplate šteta, Zindović je rekao da je “Dunav osiguranje” u 2014. godini isplatila 116.000 odštetnih zahteva, a ukupan iznos isplaćenih šteta je preko sedam milijardi dinara. Prosečna isplaćena šteta je oko 60.000 dinara, a stepen ažurnosti isplaćivanja šteta je 97 procenata, što pokazuje poverenje tržišta, fizičkih i pravnih lica u Kompaniju “Dunav osiguranje”, kazao je Zindović.
Reagujući na ocenu, koja se čula tokom Kopaonik biznis foruma, da se osiguravači nedovoljno bave edukacijom stanovništva u toj oblasti, direktor Direkcije za životno osiguranje “Dunav osiguranja” Aleksandar Kojić rekao je da je ta osiguravajuća kompanija 2013. pokrenula kampanju „Odgovorno življenje“ i da je do sada održala više od četrdesetak tribina.
Kojić je napomenuo da je “Dunav osiguranje” tu kampanju organizovalo u saradnji sa Savezom učitelja Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete. Nastavak te akcije je stipendijsko osiguranje života za decu, gde će” Dunav osiguranje” pod sloganom „Prijatelji iz detinjstva“ decu, čiji roditelji ugovore polise životnog osiguranje stipendijske rente, nagrađivati sa 50 evra za postignut odličan uspeh sa prosekom 5,00 na kraju svake školske godine, najavio je Kojić.
Banca Intesa je klijentima iz segmenta registrovanih poljoprivredih gazdinstava, preduzetnicima i mikro preduzećima ponudila kredit za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti razvijen u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KfW.
Kredit za unapređenje energetske efikasnosti odobrava se u maksimalnom iznosu do 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa periodom otplate do 5 godina i uz fiksnu kamatnu stopu koja na godišnjem nivou iznosi od 5,9 do 6,9 odsto. Sredstva su na raspolaganju svim zainteresovanim poljoprivrednicima, preduzetnicima i mikro preduzećima, bez obzira da li su klijenti Banke ili ne, a kredit se može upotrebiti za zamenu postojeće poljoprivredne mehanizacije, ulaganje u grejne sisteme i poboljšanje izolacije objekata.
Ovaj kreditni proizvod je poslednji u nizu koji je Banca Intesa ponudila klijentima u okviru KfW kreditne linije u ukupnom iznosu od 20 miliona evra namenjenje poboljšanju energetske efikasnosti u Srbiji.
U saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama Banca Intesa je stanovništvu, privredi i javnom sektoru do sada plasirala kredite u ukupnoj vrednosti od 28,12 miliona evra za poboljšanje stepena energetske efikasnosti stambenih, poslovnih objekata, proizvodnih procesa ili javnih prostora.
Izveštaj sa srpskog berzanskog tržišta počinjemo informacijom sa svetskog tržišta, s obzirom na njen značaj i uticaj na dešavanja za naše tržište. Naime, cena pšenice na dve najveće američke robne berze u Čikagu i Miniapolisu je pala na petogodišnji minimum. Pad cena je signal i ponudi i tražnji da se povuku sa tržišta: prvima u očekivanju zaustavljanja padajućeg trenda, a drugima u očekivanju daljeg pada cene. Posledica ovakvih dešavanja na međunarodnim tržištima između ostalog su razlog još jednog izuzetno malog prometa u trgovanju na organizovanom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Promet od 624 tone za 29,49% je manji u odnosu na prethodnu nedelju, dok je finansisjka vrednost prometa iznosila 13.215.730 dinara i za 43,85% je manja nego prethodne nedelje.
Cena pšenice u Srbiji, usled već pomenutih okolnosti na međunarodnom tržištu nikako da se izdefiniše na ravnotežnoj tački koja će zadovoljiti i prodavce i kupce. Ponude na novosadskoj berzi ima, pojavljuje se i tražnja, ali rasponi cena jedne u odnosu na drugu stranu su suviše veliki da bi realizovala trgovina, tako da ovom robom protekle nedelje nijeuopšte trgovano na “Produktnoj berzi”.
Kukuruz u toku nedelje je imao najpre blagi pad, pa potom rast. Berzansko trgovanje početkom nedelje je otvoreno cenom 15,10 din/kg bez PDV, ali je krajem nedelje registrovana cena od 15,40 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 16,89 din/kg ( 15,35 bez PDV). Upoređujući prosečne cene trgovanja u nedelji za namaj u odnosu na prethodnu nedelju, za kukuruz se može reći da cena stagnira jer je na potpuno istim vrednostima. Međutim, ako se uzme u obzir trend u toku same nedelje, evidentno je da je cena u blagom porastu.
Tržište soje se stabilizovalo na relativno niskom cenovnom nivou. Realizovana cena trgovanja od 45,10 din/kg ( 41,00 bez PDV), za 0,60% je veća nego prethodne nedelje. Koliko je soja izgubila na svojoj tržišnoj poziciji, najbolje govori podatak da je u odnosu na tačno pre godinu dana cena ove uljarice niža za čitavih 25%. Vrednovano u dolarskom vrednostima, cena je u realnom padu u odnosu na period od pre godinu pada za čitavih 47%.
Od ostalih roba trgovalo se još samo mieralnim đubrivom SAN i to po ceni od 39,27 din/kg.
PRODEX
Ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, jedva nešto veći od 600 tona, ukazuje da tokom protekle nedelje nije bilo značajnijih cenovnih pomaka, kada su u pitanju najznačajniji primarni poljoprivredni proizvodi.
Pšenicom se nije trgovalo, ali je indikativno da kupci tokom čitave nedelje nisu reagovali ni na ponude sa nižom cenom, u odnosu na poslednju registrovanu. Cena kukuruza je početkom nedelje krenula da pada, u nedostatku adekvatne tražnje, ali se do kraja nedelje, usled blagog porasta interesovanja izvoznika, vratila na svoj prošlonedeljni nivo.
Najveća cenovna pomeranja registrovana su na tržištu soje, gde je cena početkom nedelje porasla na 41,00 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje dostigla i 41,30 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,70 din/kg, više u odnosu na prošli petak.
Upravo je blagi rast cene soje prouzrokovao da PRODEX, nakon dvonedeljnog pada, zabeleži porast indeksne vrednosti. Na današnji dan ovaj pokazatelj beleži indeksnu vrednost od 208,47 poena, što je za 0,46 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice su tokkom čitave nedelje bile u konstatnom padu. Najviše na osnovu veoma bobrog stanja zaliha, kao i veoma povoljnih uslova za useve 2015. Nedeljna izvozna prodaja, bila je na nivou od 459.000 tona (uključujući količinu od 130.700 tona za isporuku 2015/16), bila je bolja od očekivane. Satnje ozimih useva pšenice u Kanzasu su na nivou od 44% dobar/odličan, što je i dalje +10% g/g.
Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana na CBOT-u skočila za 0,68%, dok je vrednost pšenice zabeležila pad, koji je iznosio 4,38%.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno slabije za 4,37%, dok je sojina sačma zabeležila pad, koji je iznosio 5,70%.
Novi majski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 0,77%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno jača za 2,02%. Majski fjučers na pšenicu u Budimpešti je pao za 0,78%, dok je ista kultura u Parizu pala za 1,48%.