Biznis & Finansije

Srpska preduzeća su tokom januara i februara u Nemačku izvezla roba i usluga za 117,5 miliona evra, što je povećanjeza oko 33 %, dok je uvoz iz Nemačke u Srbiju porastao za oko 13 % u odnosu na isti period prošle godine.

Kampanja Operacija Zelengrad biće zvanično otvorena u sredu, 4. maja 2011. godine, u 19 časova, izložbom fotografija poznatih ličnosti koje su podržale projekat u galeriji New Moment (Hilandarska 14). Autor izložbe je fotograf Nebojša Babić.

Na svečanosti će govoriti:

• Suzana Đorđević, Fond Ecotopia

• Goran Trivan, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda

• Radovan Draškić, Zelenilo Beograd

• Gabor Bekefi, Generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija

U četvrtak, 5. maja 2011. godine, u 11 časova, počinje prva ovogodišnja akcija sadnje 100 stabala crvenog hrasta, jasena i javora na Rajsovoj padini (Vukovarska 10, u blizini novog mosta preko Ade Ciganlije), koja će predstavljati zaštitni pojas od izduvnih gasova i buke za žitelje ovog dela grada.

Cilj kampanje je da se, do kraja 2011. godine, posadi 5.000 stabala i tako poboljša šumovitost i kvalitet života građana u Beogradu.

Operaciju Zelengrad do sada je podržala kompanija Carlsberg Srbija i brojne javne ličnosti, među kojima su glumci filma „Montevideo“ – Miloš Biković i Petar Strugar, glumica Paulina Manov, bend Zemlja gruva, bivša manekenka i modni novinar Irena Mišović, pisac Dule Nedeljković, košarkaš Dejan Koturović, voditelj MTV-ja Galeb Nikačević i voditelji Studija B Irena Jovanović i Jugoslav Pantelić, kao i karikaturista Predrag Koraksić-Corax.

„Posle ostvarivanja izuzetnog poslovnog rezultata u 2010. godini kada je kompanija uvećala profit za sedam puta i to u iznosu od 2 miliona evra i pripisala osiguranicima životnog osiguranja rekordnu dobit od 1,4 miliona evra, zadovoljni smo što i u I kvartalu ostvarujemo napredak i beležimo odličan rast premije u oba segmenta poslovanja, životnom i neživotnom osiguranju. Uvereni smo da su rezultati koje smo ostvarili u I kvartalu iznad tržišnog rasta i da ćemo ovakvim rastom u ostatku godine zabeležiti rezultat iznad očekivanog“, navodi Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Operativna dobit ove banke u prvom kvartalu 2011. godine iznosila je 422 miliona dinara za razliku od prošlogodišnjih128 miliona dinara.Neto dobit na kraju prvog kvartala 2011. godine iznosila je 144,4 miliona dinara, što je za >100%više u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosila 0,5 miliona dinara.

Deljenjem crvenih kartona država želi da odvoji žito od kukolja, odnosno da spreči nesavesne poslodavce da varaju svoje partnere, radnike i državu. Otvaranje nove firme nebrojano puta ovim će biti onemogućeno, odnosno, privrednik čije je ime na crnoj listi moći će ponovo da osnuje preduzeće samo pod određenim uslovima.

Predložene su i mere koje paralelno uvode red i na tržištu radne snage. To znači da će po svakom novootvorenom radnom mestu poslodavci dobijati veće poreske podsticaje kako bi se broj onih koji rade u sivoj zoni što više smanjio. Takođe, regulisaće se i rokovi plaćanja, jer je država najveći generator nelikvidnosti. Javna preduzeća će morati u određenom zakonskom roku da izmiruju svoje obaveze, reči su Politikinih neimenovih izvora.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije Samostalnih i nezavisnih sindikata, smatra ovo dobrom idejom ali predlaže daVerica Kalanović prvo na crnu listu upiše državu, kao poslodavca, pa zatim privatne firme. „Jer, zna se ko je najveći generator nelikvidnosti“, kaže ubeđena je Savićeva.Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, smatra da bi trebalo „konačno urediti stanje među poslodavcima. Jer, postoje preduzetnici koji ne izmiruju svoje obaveze tako što nebrojeno puta osnivaju preduzeća. Narodski rečeno, ne plaćaju ni popu opelo“.

Pokušaj kreiranja Crne liste pravnih lica prošle godine je bio krajnje sumnjiv – izgleda da je neko iskoristio državne simbole kako bi prevario građane, te da je on prvi kandidat za crnu listu.

Nedavno osnovani sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, koji ima oko 500 članova i prvi je te vrste u Evropi, zatražiće priznavanje njihovog zanimanja, što će im omogućiti regulisanje penzionog i zdravstvenog osiguranja.Ovaj sindikat takođe će tražiti kontrolu cena sekundarnih sirovina, ograničavanje izvoza istih koji je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra, i uključivanje sakupljača u proces reciklaže, kaže za „Blic” Šaban Salijević, predsednik sindikata.

Uloga uličnih sakupljača sirovina mogla bi da bude posebno značajna u sferi reciklaže, koja kod nas još nije na nivou razvijenih zemalja, jer se u Srbiji reciklira tek šest do osam odsto otpada, dok se taj procenat u Nemačkoj kreće između 30 i 40 odsto, a u Japanu između 80 i 90 odsto.

Među sakupljačima sirovina ima i zaposlenih i nezaposlenih, raznih godina. Za neke je ovo porodični biznis. Najviše se sakuplja papir, koji se potom slaže i kasnije razvozi firmama za recikliranje. Bitno je odakle se uzima papir jer jeprema novom Zakonu o upravljanju otpadom, npr. uzimanje kartona iz kontejnera krađa – oni su vlasništvo „Gradske čistoće“.

Poznati gradski „sakupljači papira“ bili su čak inspiracija umetnicima, pa tako o njihovom životu možemo saznati i iz dokumentarca Borisa Mitića Pretty Diana.

Bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović kaže da ovo praktično znači da Komisija nije uspela po skraćenom postupku od mesec dana da ispita navedenu koncentraciju i da će zbog toga taj postupak biti produžen za tri meseca.Sada će Komisija pokušati sama da prikupi relevantne podatke, pre svega od samih učesnika na tržištu.

Međunarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije, kompanija „Delez grupa“, postigla je sporazum o kupovini 100 odsto „Delta Maksi grupe“, za932,5 miliona evra, uključujući i dugovanja od oko 300 miliona evra. Međutim, zatvaranje transakcije moguće je tek posle donošenja rešenja Komisije za zaštitu konkurencije o dozvoljenoj koncentraciji na tržištu.

„Troškovi su najveći prilikom nabavke mineralnog đubriva“, rekao je Stanković, dodavši da država mora da prestane sa praksom da poljoprivredne proizvođače snabdeva đubrivom isključivo iz uvoza.

Stanković se zalaže i da naturalna razmena bude povoljnija za poljoprivrednike, odnosno da paritet bude 1,5 kilograma merkantilne pšenice za kilogram mineralnog đubriva, a ne kao prošle godine da se za kilogram đubriva daje 2,2 kilograma pšenice.

Očekivanja su da će kukuruzom, kao najznačajnijom prolećnom kulturom, biti zasejano oko 1,2 miliona hektara, što bi uz prosečan rod značilo proizvodnju veću od 8 miliona tona.

Francuzi su već prekršili Šengenski sporazum iz 1997. postavivši pogranične punktove na granici sa Italijom, što je dovelo do napetosti između dve države. Ovaj put međutim, imaju isti interes,Sarkozi je Berluskoniju ponudio veću pomoć u zaštiti zajedničkih evropskih granica putem Agencije za zaštitu spoljnih granica EU „Fronteks“, koja bi trebalo da dobije veća ovlašćenja i veća finansijska sredstva.

Tokom ove godine u južnu Italiju pristiglo je 25.000 emigranata, uglavnom sa severa Afrike, a mnogima od njih Italija je samo tranzitna zona do svojih rođaka Tunižana u Francuskoj. Italija je prvo tražilapomoć EU nemoćna da es izbori sa tolikim brojem emigranata, ali je odbijena. Premijer Italije je iz revolta rešio da izbeglicama sa severa Afrike izda boravišne dozvole na period od šest meseci, sa obrazloženjem da oni žele da posete svoje rođake u Francuskoj. Dosad je izdato oko 8.000 privremenih dozvola, a pretpostavlja se da će taj broj porasti na najmanje 11.000. Međutim, ta dozvola će ljudima izbeglim od haosa u severnoj Africi omugućiti da se slobodno kreću po svim zemljama šengena, što je naišlo na negodovanje cele EU, a naročito Nemačke i Francuske.Francuska je, ipak, otišla korak dalje, pa je predsednik Nikola Sarkozi rešio da postavi privremenu granicu između dve države. Prošle nedelje je sa francuske granice u Italiju vraćen voz pun afričkih izbeglica, a dosad je na graničnom punktu uhapšeno više od 700 ljudi.

Šengenski sistem bi po pravilu trebalo da kontrolišu izvršni organi EU, i taj deo Sarkozi najviše kritikuje, sa idejom da bi nacionalna ministarstva spoljnih poslova trebalo da rade ovo. Istovremeno, Evropska Komisija izjavila je da i sama razmišlja o uvođenju promena u Šengenski sistem, ali o jasnijoj interpretaciji istog kako ne bi dolazilo do nesporazuma između zemalja članica.

“Zadovoljni smo zbog proširenja poslovanja u Srbiji. Ovde se osećamo dobrodošlo i verujemo u potencijal koji nudi srpsko tržište”, izjavio je g.Ralf Blomajer, izvršni potpredsednik kompanije Dr.Oetker, zadužen za zemlje Centralne i Istočne Evrope i sektor za ljudske resurse i logistiku.

“Potpisivanje ovog značajnog ugovora sa jednom od vodećih kompanija srpske prehrambene industrije, omogućava kompaniji Dr.Oetker da primeni svoje znanje i iskustvo, i da nastavi sprovođenje politike najvišeg kvaliteta, na svim tržištima širom sveta uključujući i Srbiju. Uvereni smo da je ovo nastavak dosadašnjeg uspešnog poslovanja u Srbiji.” rekao je Zoran Mitić, generalni direktor kompanije Dr.Oetker u Srbiji.