Biznis & Finansije

Subvencionisana nominalna kamatna stopa na ove kredite iznosi od 7.50% do 8.95% zavisno od visine plate podnosioca zahteva. Grejs period može biti do 3 godine, uz period otplate od 6 do 36 meseci. Maksimalni iznos kredita za koji klijent može aplicirati je 300.000 dinara.

Primera radi, ukoliko klijent ima platu 22.500 dinara, uz grejs period od 12 meseci i period otplate od 3 godine maksimalni iznos kredita koji klijentu može biti odobren je 150.000 dinara, uz mesečnu ratu u prvih 12 meseci od 937.5 dinara odnosno 6.750 u sledeće dve godine.

Crédit Agricole je prisutna na tržištu Srbije od 2005. godine, a od septembra 2009. godine posluje pod imenom Credit Agricole Srbija AD Novi Sad i pruža usluge za više od 180,000 klijenata u 83 filijale širom Srbije.

Navodno, prema ruskim izvorima, snimci iz „crnih kutija“ pokazali su da na pilote niko od putnika nije vršio pritisak da preuzmu rizik i slete u uslovima velike magle i slabe vidljivosti, tako da je uzrok nesreće najverovatnije greška pilota.

Glavni poljski vojni tužilac Kšištof Parulski odbacio je ruski izveštaj kao spekulaciju i naglasio da je još rano donositi bilo kakve zaključke, jer je istraga i dalje u toku. Međutim, neki od radnika sa aerodroma u Smolensku tvrde da nisu samo piloti krivi, jer je zbog vremenskih uslova „trebalo je zatvoriti u subotu aerodrom i kategorično zabraniti sletanje, najmanje do podneva. Ali nismo to mogli da učinimo, jer bismo izazvali diplomatski skandal u odnosu sa Poljacima“.

Pismo Tadiću je upućeno 6. aprila i do sada nije odgovoreno ni na jedno od postavljenih 11 pitanja. Među potpisnicima pisma su bivša ministarka telekomunikacija Srbije Aleksandra Smiljanić, rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljević, član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević, naučni savetnik Nebojša Popov i glavni urednik Balkanmagazina Slavoljub Kačarević. Pismo je podržalo oko 1.500 građana.

Osim pisanja predsedniku, građani su uputili apel i zaštitniku građana Saši Jankoviću da zaustavi sprovođenje odluke o postupku prodaje Telekoma jer može da bude štetna po njih.

Bivša ministarka za telekomunikacije smatra da je teško izgraditi novu mrežu koja bi brzo mogla da konkuriše postojećoj, ali i da bi novom vlasniku prešao u ruke prihod Telekoma od oko 100 milijardi dinara. Uz ostale resurse koje poseduje, Telekom bi dugo bio nedostižan za konkurenciju ma koliko liberalizovali tržište, dakle opet bismo imali monopol.

I radnici Telekoma se bune – sindikalisti kažu da će ga najverovatnije kupiti Dojče telekom koji obično ne spušta cene svojih usluga, već ih podiže, i koji kada preuzme kompaniju otpušta radnike. To znači da bi nekoliko hiljada ljudi moglo da ostane bez posla, jer je Dojče telekom u Hrvatskoj od 11.400 radnika u Hrvatskom telekomu otpustio 5.700, a u Slovačkoj 8.000 zaposlenih i za to su dobili otpremnine od dve do šest mesečnih plata.

Posle odlaska Ante Markovića, istorijskoj i političkoj mitologiji pridružio se novi fenomen: ekonomska mitologija. Od „moralnog prava da eksploatisana Srbija upadne u monetarni sistem“, preko činjenice da u pregledu privrede Srbije u Wikipediji za period 1989 – 2000 nije spomenuta „najefikasnija“ hiperinflacija u istoriji, već su sankcije optužene za sve ekonomske nedaće Srbije pa do stalnih lakirovki od 2000 naovamo o samo 10% siromašnih, o stopama rasta, o Srbiji kao raju za inostrane investicije itd, ekonomske neistine su sveprisutne. Dosta ekonomista pomaže političarima u zasipanju javnosti netačnim (optimističkim) podacima i prikrivanju katastofalnih ekonomskih rezultata. Iako među ekonomistima često nema konsenzusa oko interpretacije istih podataka, potrebno je reafirmisati donošenje ocena analizom činjenica, osnovi podataka, a ne ulagivanja političkim, izbornim, patriotskim, ličnim i PR interesima.

Kopija nekadašnjih ozbiljnijih Opatijskih susreta jugoslovenskih ekonomista, ovogodišnji skup ekonomista i političara Srbije na Kopaoniku, koji je jedan novinar nazvao „svojevrsni iluzionistički rijaliti šou“ je prošao i osim obećanja svetlije ekonomske budućnosti (budući rast BDP, konkurentnosti, izvoza itd) nije dao ni dijagnozu niti programe koji mogu pomoći. Stanje ekonomije je takvo da je hitno potrebno prestati sa najvećim mitom, sistematskim ignorisanjem činjenica. Kako danas zapravo izgleda srpska privreda, dve decenije nakon što se osamostalila? „Lassen wir data sprechen“¹

Bruto društveni proizvod Srbije²

Jedan od mnogo apsurdnih mitova prisutnih u javnosti je i onaj o interesu Evrope da ekonomski iskoristi Srbiju. Pogledajmo gde se stvarno nalazi ta privlačna srpska privreda u Evropi. U 2008 godini od ukupnog bruto društvenog proizvoda (BDP) Evrope, 84% je ostvareno u Zapadnoj Evropi, a 16% u bivšim zemljama socijalizma: Rusiji, Poljskoj, Slovačkoj, zemljama Baltika, Mađarskoj, Ukrajini, Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Od 16% na Rusiju i Poljsku otpada dve trećine, a ona mala trećina na sve ostale, pri čemu na balkanske zemlje (uključujući Sloveniju, bez Albanije) otpada znatno manje od jedne desetine ovih 16%.

Ostatak teksta možete pročitati sa sajtu e-novina.

Benson je istakao dobru saradnju sa Bezbednosno.informativnom agencijom, koja je bila i pokretač ove akcije. On je pohvalio BIA-u da je lider u regionu u borbi protiv organizovanog kriminala.

U međunarodnoj policijskoj akciji Balkanski ratnik u Latinskoj Americi je u oktobru 2009. zaplenjeno 2,7 tona kokaina, a u operaciji je učestvovala i BIA, posle čega je u Srbiji je sprovedena istraga protiv grupe u kojoj su bili biznismen iz Crne Gore s državljanstvom Srbije, Darko Šarić, i još 19 osoba.

Slučaj Šarića je na sebe preuzelo Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je pre dva dana podiglo optućnicu protiv njegove grupe. Ta grupa je, prema optužnici, aktivnosti planirala i vršila na području Srbije i zemalja sa prostora SFRJ, zapadne Evrope i Južne Amerike, a samo tokom prošle godine je nabavila 2.410 kilograma kokaina. Kazna za nedela za koja se tereti grupa iznosi najmanje 10 godina, a moguće je da će neki od njih biti osuđeni i na zatvor od 30 do 40 godina.

Osim krijumčarenja droge, postoji i drugi osnov za tužbu protiv Šarićeve grupe, koji se odnosi na pranje novca. Istraga vezana za pranje novca je još u toku i ispituju se sumnje o plasmanu nelegalnih prihoda grupe u legalne tokove.

Gostujući u emisiji Kažiprst, on je rekao da insistira na ujednačavanju PDV-a od 18 odsto, sa tim da će neki proizvodi biti manje oporezovani. Što se tiče smanjenja poreza na zarade, on ima za cilj povećanje zaposlenosti.

Međutim, ova neslaganja sa ministarkom Dragutinović nisu još sasvim razrešena, te jedino što se zasigurno zna je da će ipak biti intervencija u poreskoj politici.

Kažu da je sigurno to da će se ova Vlada orijentisati na preorijentaciju privrede na izvoz, koji je u prva dva meseca ove godine uvećan, ali ne u dovoljnoj meri. Pored povlastica za izvoz koje trenutno imamo, za povećanje izvoza trebalo bi ulagati u unapređenje preduzetništva i otvaranje što većeg broja radnih mesta, što Dinkić sada obećava.

Ministar šalje optimistične signale, za razliku od nekih drugih ekonomista, a pritom se poziva na prognoze Svetske banke, koja je objavila da će se Srbija vratiti na stope privrednog rasta od pet do šest posto.

Nesrećnog psa je pronašla Sandra Spoja ispod automobila u Ulici Radovana Simića Cige, a potom pozvala instruktora pasa koji je uspeo da ga izvuče ispod šasije. Pas je bio u veoma lošem stanju, dehidriran, sa upalom preostalih kostiju. Veterinari su stabilizovali njegovo stanje, iako je osakaćen ležao više od nedelju dana. Nazvali su ga, odnosno nju, Mila.

Veterinari koji su sanirali poverde kažu da Mila nije stradala u nekoj nezgodi, jer su rezovi suviše pravilni, i najverovatnije načinjeni sekirom. Sada, jedino rešenje za Milu je ugradnja proteza koje se ne proizvode u Srbiji, ali opet bi morala ponovo da uči da hoda. Dok ne bude udomljena, ostaće u veterinarskom stacionaru. O donacijama za proteze možete se informisati na protezezamilu@b92.net, a ako želite da se uključite u akciju traženja krivca već postoji i grupa na fejsbuku.

U akciji nabavke proteza učestvovaće i grad Beograd, prema izjavi gradonačelnika Đilasa, ali građani su besni i traže da pored Đilasa, i ministar policije Dačić odradi svoj deo posla.

Protest ljubitelja životinja
Na vest o sakaćenju psa Mile, mnogi ljubitelji životinja samoinicijativno su se organizovali i preko Fejsbuka i drugih društvenih mreža pozvali istomišljenike da im se pridruže u okupljanju koje je zakazano za 17.00 časova ispred Skupštine Beograda.

Smanjenje poreza na zarade bi, prema nekim ekonomistima, moglo pozitivno da utiče na smanjejne cena rada, te na izvoz naših proizvoda. Sa druge strane povećanje PDV-a smanjiće potrošnju – za koju mnogi tvrde da je jedini način oporavka posrnule privrede – i povećati cene uvoznih proizvoda.

Jedini proizvodi na koje se plaća niža poreska stopa su:

– hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla
– sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja
– lekovi koji si navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret RZZO
– proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam
– materijal za dijalizu
– đubriva, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodne stoke
– udžbenici i nastavna sredstva
– dnevne novine
– monografske i serijske publikacije
– ogrevno drvo
– usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima
– komunalne usluge
– prirodni gas koji se isporučuje individualnim proizvođačima
– računari

Naime, lideri 47 zemalja su postigli dogovor o obezbeđivanju nuklearnog matrijala u naredne četiri godine, s obzirom na čijnenicu da je nuklearni terorizam jedan od najvećih izazova globalnoj bezbednosti. Učesnici konferencije obećali su da će predati deo nuklearnog materijala i zatvoriti neke nuklearne reaktore.

Takođe, američka državna sekretarka Hilari Klinton i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov potpisali su protokol o uklanjanju 68 tona plutonijuma SAD i Rusije, svako po 34 tone.

Obama inače smatra da je nuklearni terorizam jedna od najvećih pretnji za svet, ilustrujući ovu tvrdnju hipotezom da bi terorističke grupe poput Al Kaide rado koristile nuklearne materijale. Međutim, trn u oku su mu i dalje Iran i Severna Koreja.

Zato, SAD je apelovao na međunarodnu zajednicu da sankcioniše Iran zbog nuklearnog programa koji ta zemlja sprovodi.

Album „5 do 12“ možete preuzeti sa ove adrese:

Dubioza Kolektiv „5 do 12“ – besplatan download (zvanični sajt benda)

Dubioza kolektiv je bend iz Bosne i Hercegovine osnovan 2003. godine od članova grupa Gluho doba against Def Age (Zenica) – Adisa Zvekića, Almira Hasanbegovića – i Ornamenata (Sarajevo) – Brane Jakubovića i Vedrana Mujagića. Kasnije, bendu se priključuju gitarista Armin Busatlić (ex- SCH, Beastly Stroke), bubnjar Senad Šuta, perkusionista Orhan Oha Maslo te sound inžinjer Dragan Jakubović.