Biznis & Finansije

Da vlasnik Delte već više nedelja pregovora o državnoj pomoći objavio je dobro obavešteni slovenački poslovni dnevnik Finance 5. maja, a posle demantija iz Delte i Vlade usledio je tekst u beogradskom nedeljniku NIN od 7. maja, u kome se tvrdi da se pregovori sa Vladom ipak vode. Nedeljnik se pozvao na izvor u samoj kompaniji i spekuliše da Mišković očekuje da država plati Deltine dobavljače kojima, po nekim tvrdnjama, taj holding duguje i po šest meseci za isporučenu robu. Delta, u čijem sastavu posluju preduzeća iz Srbije, BiH, Crne Gore, Bugarske i ko zna odakle još, i za koju se nezvanično navodi da čini 6%, pa čak i 15% srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP), ne negira da ima problema. Ali, za razliku od tvrdnji u medijima da je reč o ozbiljnoj krizi, kompanija uverava da je kriza trenutna i prolazna. Upravo zbog toga, kako prenosi NIN, u Delti smatraju da država treba da im pomogne gotovinskom infuzijom i da ne bi bilo fer da država za uzvrat dobije bilo šta. Kriza Miškovićeve kompanije se najočiglednije manifestuje kroz neizvesnost da realizuje veliku investiciju u slovenački trgovačko-sportski centar Stožice, vredan 220 miliona evra.

Ljubljanski gradonačelnik, Zoran Janković, nedavno je rekao da je Delta praktično ispala iz igre pošto ni posle dva odlaganja roka nije uplatila prvu tranšu od 19 miliona evra za ovaj projekat čija je vrednost na zahtev Delte nedavno umanjena za 30 miliona evra. Osim Stožica, Delta nije bila u stanju da Vladi Republike Srpske (RS) plati ugovorenu cenu za robnu kuću Boska u Banjaluci zbog čega je Vlada tog bosanskog entiteta 8. maja odlučila da ugovor o toj akviziciji raskine. Ministar trgovine i turizma RS, Predrag Gluhaković, objasnio je da je Vlada RS procenila da kupac ne ispunjava obaveze iz ugovora. Taj ugovor Delta i njen konzoricijalni partner beogradska firma Zekstra, potpisali su u oktobru prošle godine, a osim prodaje, 58% državnog kapitala Boske za tri miliona evra predviđena je i obaveza kupca da u Bosku investira 40 miliona evra.

Problemi su Miškovićev holdinig naterali da otkaže ambiciozne planove u Ukrajini, a mediji iz Crne Gore tvrde da je Delta i tamo stala sa izgradnjom maloprodajne mreže. Istovremeno, u medijima se naveliko piše da će Delta uskoro prodati Univerzal banku koju kontroliše preko povezanih firmi, kao i udeo u osiguravajućem društvu Delta Đenerali. Mediji takođe navode da je Delta, pored države i njenih javnih preduzeća, najveći dužnik u Srbiji i da sredstva svojih dobavljača koristi za ulaganja u zemlji i inostranstvu. U tom kontekstu se pominje da Deltini trgovački lanci – Delta maksi (Delta maxi), Tempo i Pekabeta – duguju dobavljačima oko 800 miliona evra. To u Maksiju, najvećem Deltinom maloprodajnom lancu, negiraju i navode da „potraživanja izmiruju prema ugovorenim obavezama, odnosno najkasnije u roku od 90 dana”.

Poplavu nepovoljnih informacija Delta je, preko medija nad kojima ima kontrolu, upadljivo pokušala da amortizuje sasvim drugačijim signalima. Jelena Krstović, PR kompanije, tako se hvalila da Delta ima izuzetnu saradnju sa velikim svetskim bankama i investicionim fondovima i da ne odustaje ni od jedne investicije i planiranih projekata, uključujući i kupovinu 25% kapitala slovenačkog trgovinskog lanca Merkator. Prema njenim rečima, Delta trenutno ima bolji kreditni rejting od države Srbije. Kao argument uspešnosti kompanije lansirana je i vest o njenom širenju u Hrvatsku, o čemu bi javnost trebalo da bude bliže obaveštena kada klima u toj zemlji postane pogodnija za Deltu. Najavljeno je i ulaganje 720.000 evra od strane Kosta kofi (Costa coffi) lanca kafeterija u širenje u Srbiji koji ide preko povezane firme Delta sport. Naglašava se, takođe, da je beogardski Delta siti proglašen za najbolji šoping centar u Evropi i da je upravo prošle nedelje u centru Beograda otvoren supermarket Maksi ekskluziv (Maxi exclusive), vredan više od 1,5 miliona evra.

U medijima se spekuliše da Vlada strahuje od Miškovićevih pretnji da će pribeći masovnim otkazima ukoliko izostane tražena pomoć. To, u slučaju da je tačno, nije bezazleno pošto na Deltinom platnom spisku ima oko 25 hiljada ljudi, ali Vlada mora da računa da bi eventualni dil sa Deltom mogao izazvati i vrlo negativne reakcije javnosti gde prema Miškoviću dominira negativan stav zbog načina kako je postao najbogatiji čovek na Balkanu. Svoju poslovnu imperiju Mišković je, naime, počeo da gradi tokom devedesetih kao visoko pozicionirani dužnosnik Miloševićevog režima, ali je izrazitu ekspanziju ostvario posle 2000. zahvaljujući odioznom uticaju na sve vlade koje su otada do danas vodile Srbiju. Početkom devedesetih Mišković je od Slovenaca u srpsko vlasništvo preoteo tadašnju Ljubanku (kasnije Slavija banku) u Beogradu, sa čijeg je konta potom „isparilo” preko 500 miliona dolara štednih uloga.

Vladin Savet za borbu protiv korupcije Miškoviću pripisuje da je posle 2000. nezakonito preuzeo brojna preduzeća i nekretnine, ali osim sudskog postupka za monopolsku poziciju na maloprodajnom tržištu u Beogradu, koji teškom mukom vodi Antimonopolska komisija, ničeg drugom nema. Miškovićeve poslovne aktivnosti izrazito negativno ocenjuju i ekonomisti tvrdeći da se nekontrolisanom kupovinom nekretnina, zemljišta i gomile preduzeća surfujući na isforsiranoj ekpsanziji kredita, na kraju preigrao. Oni Vladu pozivaju da Delti ne pomaže tako što će platiti načinjenu grešku i traže da se kompanija natera da dugove plaća prodajom nekretnina ili imovine. Za Miškovićeva je to neprihvatljivo jer zna da je cena njegove imovine na tržištu urušena, ali i bez toga za tajkuna njegovog kalibra lišavanje od imovine pod prinudom verovatno deluje najbolnije jer s tim slabi ekonomska i politička moć.
(Beta monitor)

U saopštenju za medije stoji da brojne organizacije civilnog društva već duže vreme agituju po ovom pitanju, ali tek od kako je Skupština Vojvodine „zvanično uputila zahtev za ovu zabranu, nakon incidenta na tribini Filozofskog fakulteta 2005. godine, ova inicijativa je progresivno zadobijala pristalice u republičkim institucijama .“

Čak smo doživeli i to da policija počne da se obračunava sa pristalicama ovih militantnih pokreta.

Prema sadržaju predloga zakona, potrebno je uvesti zabranu manifestacija, isticanja simbola i znakova neonacističkih i fašističkih organizacija, ali i sankcije za kršenje ove zabrane, i to novčane, u vrednosti od 5.000 do 50.000 dinara za fizička lica, a za registrovanu organizaciju ili udruženje od 100.000 do milion dinara.

Srpska moderna antifašistička borba počela je iz razloga što su oni koji su morali održavati bezbednost, na tom polju zakazali. Građani su sami uzeli stvar u svoje ruke, te su neonaciste na njihovom novosadskom maršu 2007. godine presreli antifašisti – civili, a ne policija. Kada je zakazan neonacistički skup u Beogradu prošle godine, antifašistička omladina se skupila uglavnom preko fejsbuka, ali ovaj put su imali veći uticaj. Pošto je sukob bio gotovo siguran, policija je delovala preventivno, i uklanjala sa ulica osobe sa neonacističkim simbolima i obrijanih glava, a pustila antifašiste da mirno prošetaju gradom. Neki smatraju da je i to pobeda.

No, ako ovaj zakon bude usvojen, neće samo građani osećati dužnost da se bave antifašističkim aktivnostima, nekima će to biti i profesionalna dužnost.

Porše, koji je nedavno lansirao luksuzni Sedan Panamera, spojiće se sa Folksvagenom.

Ove dve kompanije su bile u pregovorima proteklih nedelja oko spajanja u oblasti proizvodnih operacija. Izjava na web sajtu Poršea kaže da su upravni odbori Poršea i Folksvagena postigli dogovor ok okreiranja zajedničke grupe za prouizvodnju.

„Deset brendova će predstavljati svaku o dove dve kompanije, pri čemu će stil svih brendova ipak ispoljavati poršeove specifičnosti”. Inače, porše je agresivno pokušavao da preuzme Folksvagen gradeći svoj udeo u ovoj kompaniji na 51% vlasništva, sa ambicijom da ta brojka dostigne 75%, ali je Porše osim toga napravio i dug od skoro 12 milijardi dolara, kada je finansijska kriza uzela svoj danak u auto industriji.

Pokret spajanja u auto industriji započeo je propašću Krajslera i objavom Fiata da bi objedinjenjem Krajslera i GM dobili najveću svetsku kompaniju automobila.

Pšenica je, uprkos obilnoj ponudi, april završila u plusu, ponajviše zahvaljujući strahu da će hladno vreme naneti štetu severnoameričkom ozimom rodu. Hlebnim žitom se aktivno trgovalo, uključujući značajnu prodaju pšenice iz crnomorskog regiona. Kukruz je uz podrsksu soje znatno poskupeo, zatim je bio u padu zbog vesti o dobrom napretku setve i na kraju je stigao podsticaj iz vremenskih prognoza za žitorodne regione, kao I u vidu boljih ekonomskih vesti.

Međunarodni savet za žito procenjue da će veliki rast produkcije u 2007/08. i 2008/09. doprineti znatnom povećanju svetske ponude žita i da će se većina cena vratiti na nivoe registrovane pre prošlogodišnjeg skoka. Očekivanje pada cena u vreme ekonomske neizvesnosti nateralo je neke proizvođače da smanje setvu u 2009/10. Istovremeno je situacija sa potrošnjom neizvesna, odnosno efekte globalne finansijske i ekonomske krize na potrošnju teško je proceniti. Savet očekuje da svetske zalihe žista u 2009/10. budu znatno veće nego 2006/07. i 2007/08. dok za svetsku trgovinu žitom prognoziraju pad za devet miliona tona, na 221 milion, kao posledica, u najvećoj meri, smanjenja potreba EU za uvozom žita za stočnu hranu. U 2008/09. svetska trgovina žitom težila je 230 miliona tona od čega se 122 miliona odnsilo na pšenicu a 79 miliona na kukuruz.

Ovogodišnju proizvodnju pšenice u svetu Savet prognozira na 651 milion tona, za 37 miliona manje od rekordne lanjske, dok za potrošnju očekuje da dostigne 642 miliona. Trenutno stanje ozime pšenice u Evropi i Zajednici Nezvisnih Država je zadovoljavajuće ali je potrebno više padavina da bi se osigurao dobar prinos. U SAD kasni setva jarog roda , stanje u Kini je zadovoljavajuće, na severu Afrike suša je razbila iluzije da će žetva biti bogata dok Indija očekuje dobar rod.

Globalna proizvodnja kukuruza procenjuje se na 778 miliona tona, za pet miliona manje nego u 2008/09, a potrošnja na 791 milion. Savet očekuje da u SAD površina pod kukuruzom bude manja zbog kašnjenja žetve i prelaska na soju što će, međutim, nadomestiti veći prinos. U EU će niže cene takođe smanjiti površinu pod kukuruzom dok će u Kini, pod pretpostavkom da prinos bude prosečan, proizvodnja biti manja nego godinu dana ranije.

Naime, u razgovoru sa japnskim medijima, premijer Rusije je izjavio da će on i Medvedev (sadašnji predsednik), ako dok su na vlasti potvrde svoju efikasnost, razmisliti o budućnosti, odnosno ko će biti kandidovan kad aktuelnom predsedniku istekne mandat.

Iako je Medvedev dužnost predsednika preuzeo u maju te još ma vremena da se dokaže, Rusi i dalje smatraju da je glavna politička figura Putin. Mnogi tvrde da na kojoj god političkoj poziciji se sadašnji premijer nalazio, uvek će ostali biti njegovi pijuni. Iako Medvedev tvrdi da pokušava da liberalizuje zemlju, skeptici misle da se između njegove i Putinove vladavine ne vidi nikakva razlika.

Na pitanje o narednom predsedniku, premijer daje izjave za štampu koje vas teraju na razmišljanje – „znam Medvedeva godinama, i znam da je čovek koji će uvek voditi politiku u interesu svoje zemlje“.

Da podsetimo, Medvedev je prošle godine produžio predsednički mandat sa 4 na 6 godina, što su politički analitičari shvatili kao težnju da bar malo primiri ambicioznog Putina, no, prema sadašnjim izjavama za štampu njih dvojica su u dobrim odnosima, i već planiraju narednog predsednika.

Broj nelikvidnih kompanija tako je smanjen za stotinu u odnosu na mart, dok se njihov prosečan dnevni iznos blokade povećao sa 139, na 144 miliona evra.

Najviše nelikvidnosti je u građevinarstvu i sektoru trgovine, održavanju i popravljanju vozila. Zatim slede prerađivačke i istraživačke, naučne i tehničke delatnosti. Preko polovine svih nepodmirenih obaveza otpada na građevinarstvo i trgovinu kao i servisne usluge vozila.

Poseban problem predstavlja Budva, koja je od metropole crnogorskog turizma spala na niže grane, i upravo se nalazi pred bankrotom. Iako su svesni problema u kojima se nalaze, vlasnici radnji i kafića u ovom letovalištu i dalje drže nerealne cene, trudeći se da stvore sliku elitnog letovališta u uslovima krize, za koju mnogi ekonomisti tvrde da će najviše oštetiti države koje zarađuju od turizma.

Budva je još prošlog leta proglašena za najskuplji grad na Jadranu, u čemu je prestigla Dubrovnik. Tako se tada moglo poslovati, međutim sadašnja situacija nameće potrebu za drugom strategijom, ali izgleda da ljudi tamo i dalje olako shvataju krizu.

Mediji koji se bave nekretninama još prošle godine su pokrenuli priču o nemogućnosti prodaje stanova u Budvi. Na hiljade nekretnina čekalo je vlasnika, u situaciji posle primirivanja upliva ruskog kapitala u Crnu Goru. Istina, Rusi jesu u jednom trenutku napumpali cene, ali kada su to prestali da rade već je bilo jasno da te cene treba spustiti na realniji nivo. Ali tu nije došlo do potrebnih promena. Cene kvadratnog metra u Budvi u jednom trenutku dostigle su istu visinu kao one u Abu Dabiju.

No, nisu samo stanovi problem, jer i kafići, parkinzi, prodavnice, i mnoge druge usluge, plaćaju se papreno. Zbog toga Nacionalna turistička organizacija ima veliki problem, a smatra se da strateški cilj Ministarstva turizma – da Budva bude destinacija za one sa dubljim džepom – ove godine neće privući turiste. Možda još nije kasno za menjanje strategije.

Slovenačke kompanije su na području Vojvodine od 2000. godine investirale ukupno oko 530 miliona evra. U Vojvodini rade 32 slovenačke kompanije koje zapošljavaju 7.600 radnika.

Od 2000. godine ukupno su strani ulagači u Vojvodinu uložili 4,7 milijardi evra, a najviše novca došlo je iz Austrije, Nemačke, Italije i Slovenije. Posebno su veliki slovenački ulagači trgovački lanci Mercator, Tuš i Merkur, koji su zajedno uložili oko 230 miliona evra, a ističu se još Cimos, Perutnina Ptuj, Nova Ljubljanska banka, Vegrad i Izolirka. Najveći pojedinačni ulagači u Vojvodinu su nemačka Stada, pivarski koncern Anheuser-Busch Inbev i ruski Gazprom Neft.

Premijer Republike Srpske smatra da „nema razloga da BiH učestvuje u ovim vojnim vežbama“, te poziva vojnike da bojkotuju navedeni poziv.

Iznervirani ovom izjavom, mnogi političari iz ostalih entiteta javno su reagovali, a jedan od hrvatskih predstavnika, Željko Komšić, pozvao je Državnog tužioca da pokrene postupak za opoziv Dodika sa mesta premijera RS, ali i krivični postupak. U saopštenju stoji da je „Dodik ovakvim stavom i izjavom, a imajući u vidu funkciju koju obavlja, ugrozio dalji put BiH u NATO, istovremeno prekršio i odluke nadležnih državnih organa …“.

Tada je iz Dodikovog kabineta stigla kontra optužba – poziv na smenu Komšića, „zbog višegodišnjih izjava koje vređaju inteligenciju prosečnog stanovnika BiH“, jer je premijer RS izabran od strane većinskog dela glasača, te ga oni mogu i smeniti.

Dojče Vele prenosi izjave analitičara na ovu temu, odnosno gospodina Kazazovića, koji smatra da ako vojnici zaista poslušaju Dodika, on ipak mora da odgovara, jer ne bi smeo da se ponaša kao običan građanin, već kao neko odgovoran u skladu sa ovlašćenjima koja poseduje.