“Očekujemo da ćemo najkasnije za dve nedelje potpisati ugovor o kupovini udela u Čačanskoj banci, a da ćemo najkasnije za dva meseca, posle finalnog odobrenja transakcije od nadležnih srpskih institucija biti u mogućnosti da istaknemo ime naše banke na našoj akviziciji”, rekao je za Biznis i Finansije pomoćnik generalnog direktora Halk banke Mustafa Aydin, koji je danas prisustvovao Simpozijumu “Unapređenje ekonomskih odnosa između Turske i Srbije u hotelu Metropol.
Category:
Vesti
Ukupni prihod AXA Grupe, globalnog lidera u osiguranju, na kraju 2014. godine bio je 92 milijarde evra, što je povećanje od 3 odsto u poređenju sa godinom pre toga. Kako je saopšteno na konferenciji za novinare u sedištu kompanije u Parizu, neto dobit na kraju prošle godine iznosila je 5 milijardi evra, 12 odsto više nego godinu dana ranije. Zbog dobrih rezultata Bord direktora kompanije predložio je povećanje dividende po akciji za 17 odsto u odnosu na 2013. godinu.
„Bila je ovo još jedna godina u kojoj su naši prihodi porasli u svim oblastima poslovanja, a ostvareni neto rezultat od preko 5,1 milijardi evra najveći je u istoriji kompanije. Uz maksimalan rast u svim linijama biznisa održali smo disciplinu u profitabilnosti i efikasnosti poslovanja. Dobro smo pozicionirani da u ovoj godini uspešno zaokružimo naš petogodišnji plan. Ubrzaćemo transformisanje naših aktivnosti, nastaviti da se prilagođavamo digitalnoj revoluciji i razvijamo nova partnerstava kako bi još više unapredili kvalitet servisiranja i zadovoljstvo klijenata“, izjavio je Anri de Kastri (Henri de Castries), predsednik i generalni direktor AXA Grupe.
Na rast ukupnih prihoda uticalo je povećanje premije životnih osiguranja za 3 odsto, koje je ostvareno zahvaljujući odličnoj realizaciji plana kako na tržištima u razvoju, tako i na tržištima najrazvijenijih zemalja. Ukupna premija životnih osiguranja AXA Grupe iznosi preko 55 milijardi evra, dok je u oblasti neživotnih osiguranja premija dostigla 29,5 milijardi evra, što je za 1 odsto više nego godinu dana ranije. U upravljanju imovinom, trećoj osnovnoj oblasti poslovanja kompanije, prihodi su povećani za 4 odsto.
Globalno prisustvo AXA Grupe u prošloj godini prošireno je na 3 nova tržišta, pa kompanija danas posluje u 59 zemalja sveta. Samo u prošloj godini broj klijenata povećan je za 1 milion. Danas je preko 103 miliona ljudi širom sveta osigurano u AXA Grupi. Ukupan broj zaposlenih iznosi 157.000.
AXA Grupa posluje u Srbiji od 2010. godine. AXA Osiguranje sa filijalama u 6 gradova u zemlji ima preko 300 zaposlenih i predstavlja najbrže rastuću kompaniju na tržištu osiguranja u zemlji.
U Rumuniji je registrovano 14000 turskih kompanija, u Bugarskoj 3000 a u Srbiji svega šezdesetak, od toga jedna investicija od 38 miliona evra. To je, zavisno od ugla iz kog se mera dosadašnjeg neuspeha u građenju tursko srpskih privrednih veza, ili ogroman potencijal za širenje saradnje. Na simpozijumu “Unapređenje ekonomskih odnosa između Turske i Srbije“ u hotelu Metropol danas je prevladao uglavnom ovaj drugi stav, ali uz napomenu ministra spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, da bi posle brojnih sličnih skupova voleo da se na sledećem okupljanju ne govori o potencijalima nego o uspesima saradnje dve zemlje.
Kompanije Majkrosoft i Telenor Srbija danas su najavile nove digitalne servise u Telenoru, namenjene malim i srednjim preduzećima − OneDrive i Office 365. Telenor je ujedno i prvi operator u Srbiji koji će u okviru svojih usluga od 2. marta ponuditi najtraženije Majkrosoftove aplikacije i cloud servise.
„U Telenoru želimo da omogućimo preduzećima da pomoću mobilnih komunikacija uspešno posluju u dinamičnom, konkurentnom okruženju. Pored brzog interneta i uređaja u Pametnoj mreži, u našem fokusu su i relevantni digitalni servisi. OneDrive i Office 365 u Telenoru, najtraženiji digitalni servisi namenjeni poslovanju, malim i srednjim preuzećima donose mogućnost za stvaranje prave mobilne kancelarije”, kaže Mikel Nosgard, izvršni direktor marketinga u Telenoru.
Ponuda Majkrosoftovih usluga u Telenoru rezultat je saradnje i partnerstva kompanija na evropskom nivou, kako bi se malim i srednjim preduzećima omogućilo lako i povoljno korišćenje najsavremenijih rešenja namenjenih poslovanju.
„Mi smo veoma zadovoljni činjenicom da omogućavamo mobilnost i fleksibilno poslovanje koje izlazi u susret potrebama malih i srednjih preduzeća. Danas, Telenor najavljuje servis koji donosi najbolje iz naše dve kompanije“, kaže Merijen Roling, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća i razvoj partnerskog kanala za region Centralno-istočne Evrope.
OneDrive for Business je sastavni deo određenih Moja firma i internet tarifnih paketa, što njihovim korisnicima omogućava besplatno korišćenje jednog terabajta prostora za skladištenje podataka i njihovo deljenje, dok će svim ostalim poslovnim korisnicima biti omogućeno da uslugu aktiviraju kao tarifni dodatak po pristupačnim cenama.
Microsoft Office 365 paketi u Telenoru namenjeni su ne samo postojećim korisnicima usluga te kompanije već i svim preduzećima u Srbiji. Kao najveće prednosti ponude u Telenoru izdvajaju se fleksibilnost u korišćenju, plaćanje putem mesečnog računa i lokalna podrška 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.
Microsoft OneDrive pruža zaštitu i omogućava pristup poslovnim podacima u svakom trenutku i sa svakog uređaja, a Office 365 paket omogućava deljenje poslovnih informacija, saradnju u realnom vremenu i sa udaljenih lokacija.
Atlantic Grupa: 2014. obeležio rast poslovanja uz najveći investicioni ciklus u razvoj proizvodnje
by bifadmin
Atlantic Grupa je u 2014. godini ostvarila prihode od prodaje od 670,8 miliona evra, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja rast od 2,4 odsto. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) iznosi 57,8 miliona evra i porasla je 3,8 odsto, dok neto dobit nakon manjinskih interesa iznosi 28,0 miliona evra i predstavlja rast od 2,6 odsto.
„Iako su 2014. godinu obeležili posebno teški makro i mikroekonomski uslovi, primarno smanjena lična potrošnja, snažna depresijacija ruske rublje, elementarne nepogode u regiji, kao i negativna kretanja većine tržišnih kategorija, Atlantic Grupa beleži prihode i profitabilnost u skladu sa najavljenim očekivanjima uz kontinuirano smanjenje zaduženosti. Ponosni smo na ostvareni rezultat, a u 2015. nastavljamo sa fokusom na dalji rast i internacionalizaciju poslovanja, upravljanje operativnim i finansijskim rizicima, održavanje likvidnosti i upravljanje finansijskim obavezama“, istakao je Emil Tedeski, pretsednik Uprave Atlantic Grupe.
U poslovanju Atlantic Grupe, 2014. godinu obeležili su uspešan početak distribucije Unileverovog asortimana (Knorr, Hellman’s, Axe, Rexona, Brut, Signal, Coccolino, Domestos, Cif i mnogi drugi) na tržištu Hrvatske i Slovenije i izgradnja nove fabrike energetskih pločica Multipower iz asortimana sportske i aktivne ishrane u Industrijskom parku Nova Gradiška. Obzirom na uspešno izvedene radove u predviđenim rokovima, tehnološki tim započeo je probnu proizvodnju u pogonu, kako bi nakon prvog kvartala 2015. godine proizvodnja postigla punu funkcionalnost.
Time je dovršen najveći investicioni ciklus u proširenje i razvoj sopstvenih proizvodnih kapaciteta u istoriji poslovanja kompanije, ukupne vrednosti 13 miliona eura. U cilju dalje internacionalizacije poslovanja i jačanja brendiranog asortimana, u novembru 2014.
Atlantic Grupa je potpisala ugovor o stopostotnom preuzimanju kompanije Foodland sa sedištem u Beogradu i proizvodnim pogonima u podnožju Kopaonika, u naselju Igroš. Najvažniji dio asortimana Foodlanda pod brendom Bakina tajna obuhvata delikatesne slane namaze i umake, slatke namaze, kao i prirodne sirupe i sokove od svežeg voća i povrća.
Ukupnom rastu prihoda od prodaje Atlantic Grupe u 2014. najviše su doprineli Strateško poslovno područje Delikatesni namazi rastom od 3,1 odsto, Strateško distributivno područje Međunarodna tržišta rastom od 4,8 odsto i početak distribucije principala Unilever u Strateškom distributivnom području Hrvatska i Distributivnom području Slovenija. Kafa se sa 20,1 odsto učešća u ukupnim prihodima od prodaje ističe kao najveća pojedinačna kategorija sa 134,6 miliona eura prihoda od prodaje.
Posmatrano po tržištima, najveći rast od 17,4 odsto ostvaren je na tržištu Slovenije koje čini 15,8 odsto ukupnih prihoda od prodaje. Tržište Hrvatske je sa 25,1 odsto učešća najveće u ukupnom prihodu od prodaje i ostvarilo je rast od 6,3 odsto.
Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 67,0 odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala sa 18,0 odsto, apotekarski lanac Farmacia sa 6,2 odsto, dok proizvodi, koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu, u ukupnom prihodu od prodaje učestvuju sa 8,8 odsto.
Banke su dužne da korisnicima švajcarskih kredita ponude četiri modela, Efektiva nezadovoljna
by bifadmin
Kao regulator bankarskog tržišta, Narodna banka je usvojila rešenje koje pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima, kao i u slučaju jednostranog podizanja kamatnih marži od strane banaka, ali koje istovremeno ne ugrožava osnovne principe za koje se Narodna banka Srbije zalaže – pravnu sigurnost, tržišno poslovanje i odgovornost svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze.
Odluka se sastoji od dva dela. Prvi deo se odnosi na svaki pojedinačni ugovor o kreditu u otplati koji je banka zaključila sa korisnikom pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 36/2011), bez obzira na stranu valutu u kojoj je taj kredit indeksiran. Tim delom Odluke propisana je obavezna, jednoobrazna i detaljno uređena primena preporuke Narodne banke Srbije BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, koja se odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Nakon sagledavanja efekata primene preporuke BAN 002/13 u bankama, Narodna banka Srbije je odlučila da bankama propiše obavezujući način postupanja sa sredstvima koje su više naplatile po osnovu jednostranih povećanja promenljivih neodredivih elemenata kamatne stope. Banke su dužne da taj višak uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome svakom pojedinačnom korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu te odluke. Primena ovog dela Odluke od strane banaka je obavezna i prethodi primeni ostalih odredaba Odluke sadržanih u drugom delu.
Drugi deo Odluke odnosi se samo na ugovore o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Korisnicima ovih kredita banka će biti dužna da, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvat ponude aneksa ugovora od korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka.
Banke su dužne da korisnicima ponude sledeća četiri modela:
konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za 5%, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate izražen u švajcarskim francima snižava za 20% ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita. Na potraživanja čija bi naplata bila odložena u skladu sa ovim modelom banka ne bi obračunavala niti naplaćivala kamatu.
Radi dodatnog olakšavanja položaja korisnika ovih kredita i njihove što sveobuhvatnije zaštite, banke neće moći da ponude konverziju, u modelima koji to rešenje sadrže, pod uslovima za odobravanje kredita indeksiranih u evrima koji su nepovoljniji u odnosu na uslove koje su u toj banci važili 31. decembra 2014. godine. Takođe, banke neće moći od korisnika da naplate naknadu za preduzimanje navedenih mera i aktivnosti, kao ni troškove koje mogu imati u vezi sa tim merama i aktivnostima, čime se teži minimiziranju pratećih troškova aneksiranja ugovora, koji bi eventualno demotivisali korisnike da prihvate ponude banaka i maksimiziranju efekata Odluke. U tom smislu, Narodna banka Srbije je već obavila neposredne razgovore i s drugim nadležnim institucijama (Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, Republički geodetski zavod, Ministarstvo pravde i dr.) i očekuje da će svi korisnici kredita koji aneksiraju ugovore u skladu sa Odlukom biti oslobođeni dodatnih troškova ili će ovi troškovi biti umanjeni do simboličnog iznosa.
Narodna banka Srbije ocenjuje da će primena Odluke u znatnoj meri pružiti mogućnost korisnicima stambenih kredita u švajcarskim francima da olakšaju svoj položaj pri izmirivanju obaveza, što će posledično sprečiti dalji rast udela problematičnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u ukupnim kreditima, a samim tim doprineti i očuvanju i jačanju stabilnosti čitavog finansijskog sistema.
Narodna banka Srbije smatra da su usvojenim rešenjima stvorene pretpostavke i podsticaji – obaveznost postupanja banaka, sloboda izbora korisnika kredita, kao i podela finansijskog tereta između poverilaca i dužnika – za trajno rešavanje problema kreditiranja u švajcarskim francima, čime se isključuje mogućnost daljih regulatornih aktivnosti Narodne banke Srbije vezanih ove kredite.
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Udruženje Efektiva je saopštilo da ove predloge smatra neprihvatljivim i da će u narednim danima izvesti računicu koju podrazumeva svaki od ovih predloga.
Ministri finansija evrozone, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond odobrili su, na telefonskoj sednici, plan reformi grčke vlade koji omogućava produženje finansijske pomoći Atini, ali su čelnici ECB i MMF-a „primetili“ da se taj plan u mnogim oblastima razlikuje od postojećih programskih obaveza i da nema konkretnih detalja, prenosi Tanjug.
Američki biznismen Džordž Soros zainteresovan je i za privatizaciju Galenike, piše beogradski list Danas u izdanju od utorka.
Kako dnevnik saznaje, Soros je preko svog fonda Kvantum stratedžik parters LTD (Quantum strategic partners) još u oktobru, kada je Agencija za privatizaciju objavila da će privatizovati 502 preduzeća u većinskom ili stopostotnom državnom vlasništvu, poslao pismo o zainteresovanosti.
List navodi da se na taj javni poziv Agencije za privatizaciju Galenike prijavilo 15 potencijalnih kupaca.
Iako je reč o neobavezujućem dokumentu, već o tek iskazivanju namere da se, eventualno, učestvuje na tenderu ukoliko država odluči da ga raspiše, procenjuje se da je reč o jednoj od ozbiljnijih ponuda.
Interesovanje koje je Soros iskazao za Galeniku za sada još ne znači da će ući u pregovore sa srpskim vlastima, jer odluka o načinu privatizacije i uslovima, koliko se zna, dodaje Danas, još nije doneta.
„U prilog neizvesnosti ide i činjenica da se među poslatim pismima o namerama nalazi i nekoliko velikih igrača u farmaceutskoj industriji“, prenosi list.
Danas podseća da je Soros na tržiste Srbije došao preko medija, još u vreme Slobodana Miloševića, kada je njegova finansijska podrška bila ključna prilikom osnivanja radija i televizije B92.
Dnevnik dodaje da su od ukupnog broja zainteresovanih za Galeniku petoro fizička lica – dva iz Srbije i po jedno iz Kanade, Bugarske i BiH, kao i jedna domaća firma – Gama sistem, koja je Agenciji poslala najviše neobavezujućih ponuda za kupovinu državnih preduzeća.
Na spisku je i srpski ogranak švajcarske kuće Rose, osnovane pre vise od sto godina sa visokim referencama u proizvodnji lekova iz oblasti onkologije, kao i mađarski VMD hospital tehnolodži, koja se bavi nabavkom medicinske opreme, projektovanjem medicinskih sistema za zdravstvene ustanove i nabavkama potrošnog materijala za bolnice.
U ozbiljniju ponudu može se svrstati i Tera partners aset Manadžment sa Malte, koji je zapravo menadžer investicionog fonda Vorldvajd oportuniti sa Kajmanskih ostrva, sa iskustvom ulaganja u tržišta u razvoju, a u regionu je poznata i kao jedan od glavnih akcionara crnogorskog Telekoma.
Izvor: Beta, Danas
Prema najnovijoj analizi izloženosti riziku bankarskog i trgovinskog sektora zemalja centralne i istočne Evrope efektima grčke krize koje je napravila Bank of America Merrill Lynch, Srbija i Rumunija su visoko kotirane, odmah iza najugroženije Bugarske.
Bugarska je preko svojih trgovinskih i bankarskih kanala najviše izložena grčkom novcu, a za njom slede Srbija i Rumunija. U ostalim zemljama CIE situacija se nešto poboljšala u odnosu na 2012. godinu i ranjivost bankarskog sektora i spoljnog finansiranja je značajno smanjena. Među zemljama Balkana Hrvatska je najmanje izložena.
„Direktna povezanost najviše ugrožava Bugarsku, Srbija je ranjiva zbog slabih fundamentalnih ekonomskih pokazatelja, dok je Rumunija pod rizikom zbog jakih potreba za refinansiranjem“, saopštili su autori izveštaja.
Prema podacima Bank of America Merrill Lynch, u Srbiji je ukupan postotak grčke bankarske aktive 15%, dok je u Rumuniji 14%. Bugarska je vodeća po tom pitanju sa 18%.
Izvor: portfolio.hu
Javni dug Srbije na kraju januara 2015. godine iznosio je 23,22 milijarde evra, što je 72,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je u utorak Ministarstvo finansija.
U odnosu na decembar 2014. javni dug je uvećan za oko 460 miliona evra.
Ukupne direktne obaveze države na kraju januara iznosile su oko 20,66 milijardi, a indirektne 2,56 milijardi evra.
Na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 59,6 odsto BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 201,2 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 2008. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 28,3 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.
Izvor: Beta