U poslednjih godinu dana broj zaposlenih je smanjen za samo 324 lica, ali je unutar tog vremenskog perioda zabeležena značajna promena u strukturi zaposlenosti – broj zaposlenih je povećan u Beogradu a smanjen u unutrašnjosti, a najviše poslova je izgubljeno u javnom sektoru, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Kompanija Telekom Srbija je u četvrtak, saglasno odlukama svojih korporativnih organa, izvršila isplatu privremene dividende (međudividende) za 2014. godinu svim akcionarima u ukupnom iznosu od 10.464.000.000 dinara – 13,08 dinara po akciji (bruto), odnosno 11,12 dinara po akciji izraženo u neto iznosu.
Republici Srbiji je po osnovu međudividende isplaćeno nešto više od 7,6 milijardi dinara, dok je ostalim akcionarima Telekoma Srbija (građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima) isplaćen bruto iznos od gotovo 2,9 milijardi dinara, odnosno neto iznos nešto veći od 2,4 milijarde dinara.
Telekom Srbija zahvaljujući svojim pozitivnim poslovnim rezultatima ostvarenim u uslovima snažne tržišne utakmice, nastavlja da ispunjava svoje obaveze prema Republici Srbiji i manjinskim akcionarima vezane za redovnu isplatu dividendi po osnovu svojih finansijskih rezultata.
Grci 25. januara idu na izbore na kojima će se odlučiti i kako će se upravljati dugom zemlje čija je ekonomija znatno oslabljena nakon šest godina recesije. Nova istraživanja javnog mnjenja ukazuju na pobedu Sirize, partije radikalne levice koja traži od međunarodnih kreditora oprost dela duga i bolje uslove otplate jer smatra da važeći uslovi mogu da uruše oslabljenu grčku ekonomiju. Siriza takođe ne želi da pregovara sa kreditorima iz „trojke“, već direktno sa vladama članica zone evra. Istovremeno konzervativci, koji su raspisali izbore nakon što nisu dobili podršku za izbor predsednika, ocenjuju da su sprovedene reforme unapredile grčku ekonomiju i navode da je dug održiv i da će biti isplaćen u potpunosti.
Dug Grčke u 2014. dostigao je 320 milijardi evra ili gotovo 30.000 evra po stanovniku. Iako je zvanična Atina pre tri godine sa privatnim kreditorima postigla sporazum o restrukturiranju duga, njena ekonomija je tokom recesije izgubila četvrtinu na vrednosti i pala na 188 milijardi evra godišnje, čime je otplata duga otežana.
Grčka je dobila gotovo sav novac iz spasilačkog pakate zajmova i nada se da će preći na podršku u vidu predostrožne kreditne linije a računa i na postepeni povratak na tržišta.
Prognozira se da će Grčka u 2015, nakon godina pada privrednih aktivnosti, ubeležiti ekonomski rast od gotovo 3% i imati uravnotežen budžet.
Izbori
Mandat konzervativnog premijera Antonisa Samarasa trebalo je da traje do sredine 2016, ali je morao da raspiše vanredne izbore pošto opozicione partije nisu podržale njegovog kandidata za predsednika.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Samarasovi konzervativci zaostaju za Sirizom, strankom radikalne levice, i da ne uspevaju da smanje razliku jer birači teško žive zbog mera štednje uvedenih u zamenu za spasilačke zajmove međunarodnih kreditora.
Konzervativci kažu da su reforme usmerene na smanjenje troškova modernizovale ekonomiju Grčke nakon višegodišnjeg preteranog zaduživanja i ističu da je nacionalni dug na održivom nivou i da će biti otplaćen u potpunosti.
„Pre nekoliko meseci spremali smo se da 2015. započnemo sa poverenjem. Sada su nas uvukli u izbore a zemlju u neizvesnost“, rekao je nekoliko dana pred izbore Samaras na skupu sa poslovnim liderima.
Oprost duga
Siriza traži da ostale članice zone evra oproste Grčkoj barem polovinu novca koji je od 2010. dobila iz spasilačkih zajmova, što bi bio ustupak poput onog koji je Zapadna Nemačka dobila posle Drugog svetskog rata.
Harizmatični lider Sirize Aleksis Cipras (40) zalaže se za konferenciju o dugu na nivou zone evra i tvrdi da će insistiranje na otplati celog duga pod uslovima kakvi su sada uništiti grčku ekonomiju i biti kontraproduktivno.
Ta stranka traži kratkoročnu pomoć u vidu zamrzavanja plaćanja kamata i dugoročnu u vidu restrukturiranja duga iz spasilačkog paketa zajmova i otplate vezane za tempo ekonomskog rasta.
Sirizin stručnjak za ekonomsko planiranje Giorgos Statakis veruje da bi novi sporazum bio moguć do kraja 2015. Međutim, kako dodaje, Ciprasova vlada više ne bi pregovarala sa „trojkom“ – predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske unije i Evropske centralne banke, već direktno sa vladama.
„Sve mere koje bi preduzeli bile bi zasnovane na novom aranžmanu sa Evropljanima. Verujem da sporazum može da bude postignut vrlo brzo“, rekao je Statakis za agenciju AP.
Atina od 2010. sprovodi stroge mere štednje, što je bio uslov međunarodnih poverioca koji su joj zauzvrat dali pomoć u vidu zajmova u vrednosti od 240 milijardi evra. Zemlje zone evra najvećem delom poseduju grčki dug, što direktno, što preko Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
Nade u kompromis
Analitičari su u sve većem broju uvereni da ima mesta pregovorima, što deluje umirujuće na tržišta koja su burno reagovala na raspisivanje izbora u Grčkoj.
„Ekstremni stavovi raspiruju strepnju i u ovom trenutku imamo političku nestabilnost i dva naizgled različita gledišta o tome kako dalje sa grčkom krizom“, istakao je nezavisni ekonomista Vagelis Agapitos dodajući da on lično smatra „da dve pozicije nisu tako različite“.
Sirizi će verovatno biti potreban koalicioni partner da bi vladala, što znači da bi mogla da malo ublaži svoje pozicije.
Kako navode analitičari, situaciju dodatno komplikuje to što kreditori sada mogu manje da utiču na Grčku koja ide ka budžetskom suficitu dok je verovatnoća da rizik od bankrota u Atini deluje na druge članice zone evra manji.
Kreditori ne strahuju
Lideri EU i MMF kažu da će tražiti od Grčke da ispuni ono na šta se obavezala ali odbacuju strahovanja od izlaska te zemlje iz zone evra.
Grčkoj su lideri zone evra već obećali bolje uslove otplate duga kao odgovor na izbalansirani budžet, čime se novoj vladi daje i malo „manevarskog prostora“.
Analitičar nezavisnog ekonomskog instituta Brigel (Bruegel) sa sedištem u Briselu Žolt Darvaš izračunao je da bi uz relativno male izmene postojećeg aranžmana o dugu Grčka mogla da uštedi gotovo 32 milijarde evra ili 17% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Izmene podrazumevaju kombinaciju dužeg perioda otplate i fleksibilniji sistem kamata koji bi umanjio mali profit koji još dobija većina kreditora zone evra.
„Neki kažu da to nije dovoljno i da Grčkoj treba više. Ja mislim da je 17% BDP sasvim dovoljno. Mislim i da bi Siriza, ako bi to postigla, mogla da kaže da je ispunila ono što je obećala“, zaključio je Darvaš.
Izvor: AP, Euroactiv.rs
Na debatama vođenim juče i prekjuče na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bankari su nastavili, kao i prethodnih godina, da se žale na političare, a političari na bankare. Bankari tvrde da političari kasne sa sprovođenjem reformi, a ovi drugi prebacuju „čuvarima kasica“ da su „stegli pare“ i ne puštaju ih dovoljno u opticaj.
Dok se rasprava u stilu „ko je kriv“ za postojeću privrednu stagnaciju nastavlja dotle građani pokazuju sve manje poverenja i u političke i poslovne lidere. Sve to koriste ekstremisti koji širenjem kriza i ratova povećavaju opštu nesigurnost i strah, a pred bankare i političare postavljaju celi niz pitanja na koje se trenutno nema odgovora.
CEO Dojče Banke Žain Anšu izjavio je da 30% kapitala ili oko 1,4 biliona, danas poseduju „sive banke“, koje odrađuju veoma dobar posao kroz „čišćenje“ nezdravih kredita. A to je posao koji klasične banke ne mogu da odrade. Međutim, i dalje su najvažniji „igrači“ u bankarskoj industriji globalne banke, zbog dubinskog poimanja lokalnih, regionalnih i globalnih kretanja i zbog obima kapitala kojim raspolažu.
Daglas Flint, predsedavajući britanske HSBC banke nadovezao se na Anšua dodavši „da je program kvantitativnog popuštanja dobar za povećanje stabilnosti finansijskog tržišta, ali da njegova uspešna primena zavisi i od sposobnosti banaka da primene efikasniji, fleksibilniji sistem upravljanja, povećaju kapitalnu osnovu i likvidnost.“
Andre Enria, predsedavajući švajcarske Kredi Svis banke naglasio je „da su nakon potpisivanja sporazuma Bazel 3 banke povećale nivo kapitala i likvidnost te da su mnoge prošle „stres test“. Banke su danas generalno otpornije na neke nove potencijalne krize. Sada su na redu političari i nivelizacija regulativa. A to mora da se odradi što pre.“
Profesorka ekonomija sa Stendforda, Anat Amati, ponovila je tezu sa prošlogodišnjeg WEF-a u Davosu da „kompletan finansijski sistem današnjice uopšte nije stabilan kako tvrde bankari, već je naprotiv daleko ranjiviji na neke nove udarce, naročito špekulanata. Zašto je tako? Jedni regulatorni standardi vladaju u Sjedinjenim Državama, drugi u Japanu, treći na nivou nacionalnih država Evrope… Tržište finansijskih derivata na kojem operišu špekulanti je toliko opako i nepregledno da to ima neizrecive posledice. Dok se banke i regulatori raspravljaju dotle špekulanti trljaju ruke.
Na ovo se nadovezao CEO Goldman Saks banke, Geri Kon, naglašavajući „da se svet danas nalazi u ratu valuta. Najbolji način da stimulišete vaše ekonomije je da smanjite vrednosti valuta i potrošnju. Međutim, ni naš FED neće moći dugo da drži niske kamatne stope ukoliko slabosti drugih ekonomija ne budu prevaziđene, i to što pre“.
Evropljani su se opredelili da rast svoje ekonomije odrade kroz uvođenje programa QE i kroz jačanje fiskalne Unije. „Nama hitno treba sprovođenje strukturnih reformi, fleksibilnije tržište rada, uvođenje novih digitalizovanih modela poslovanja i pre svega ubrzanje fiskalne unije“, smatraju premijeri Holandije, Irske, Litvanije i Finske. Njihove stavove glasno je izgovorila nemačka kancelarka Angela Merkl, rekavši „da je Nemačka pokazala kako fiskalna konsolidacija može biti pokretač ekonomskog razvoja. Ta naša iskustva sada treba da iskoriste, shodno svojim lokalnim uslovima, drugi naši partneri u EU. Vremena za čekanje nemamo.“
Prisutni bankari u Davosu podsećaju da je programe kvantitativnog popuštanja uvela prvo američka FED otkupljujući za 3.990 milijardi dolara obveznice, kredite i dugovanja banaka. Potom je to isto za 500 milijardi funti odradila Engleska Banka, a Centralna banka Japana godišnje kupuje kroz QE program za preko 620 milijardi jena.
Razlika u modelima primene QE programa između Amerike, Engleske i Japana, te QE programa Evropske centralne banke je velika. ECB namerava da mesečno kroz QE program plasira 50 milijardi eura, tako da svaku državu pojedinačno obaveže brojnim uslovima prilikom otkupa obveznica i papira od vrednosti.
Da li će na kraju sve ovo naterati i političare da brže sprovode strukturne reforme i komercijalne banke da „puštaju sveži kapital“ u razvoj privrede pokazaće naredni meseci koji su pred nama.
Zoran Vitorović, Davos
Jedna od najvećih naučnih studija o uticaju muzike na ljudski mozak dosad sprovedenih zaključuje da učenje i vežbanje muzičkih veština ne samo da povećava muzičke spososbnosti dece učenika, već doprinosi njihovom ispravnom emotivnom i ponašajnom sazrevanju, prenosi Vašington Post.
Studija Univerziteta medicine u Vermontu pokazala je da su čak i ona deca koja u svom odrastanju nisu mnogo odmakla od učenja osnovnih pesmica u vrtiću i uspavanki imala od toga značajne razvojen koristi. Stoga, pružanje srednjeg i visokog muzičkog obrazovanja može biti jedan od najefikasnijih načina da se učenicima obezbedi put ka uspešnom životu u zrelom dobu.
Profesor Džejms Hudžjak i njegove kolege su analizirali rezultzate skeniranja mozga kod 232 dece uzrasta od 6 do 18 godina, tražeći povezanost između muzičkog treninga i gustine korteksa. Jedno prethodno istraživanje je ukazalo na to da anksioznost, depresija i problemi u pažnji imaju veze sa gustinom korteksa.
„Ustanovili smo da što je neko dete izloženije muzičkom vaspitanju i treningu, to ono ima bržu i bolju organizaciju korteksa u osobinama održavanja pažnje i upravljanja emocijama“, istakao je Hudžjak.
Istraživači iz Vermonta ubeđeni su da izloženost muzici i učenje sviranja nekog muzičkog instrumenta može pomoći u lečenju nekih kognitivnih poremećaja, kao što je ADHD.
Međutim, ovo istraživanje je zapravo podvuklo jednu poražavajuću činjenicu vezanu za američki školski sistem: čak tri četvrtine srednjoškolaca u Sjedinjenim Državama uopšte ne dobija ni najosnovnije obrazovanje iz muzike, ili bilo koje druge umetnosti.
Sabor Hrvatske prihvatio je u petak izmene Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima se kurs švajcarske valute u narednih godinu dana fiksira na 6,39 kuna, na teret finansijskih institucija.
Fiksiranje kursa odnosi se na sve korisnike kredita u francima i one s valutnom klauzulom u toj valuti, bez obzira na iznos i vrstu kredita.
Vlada levog centra takvu meru predložila je da bi se pomoglo korisnicima stambenih kredita vezanih uz franak usled iznenadnog, velikog povećanja kursa švajcarske valute.
Za vladin predlog glasalo je 85 poslanika, jedan je bio protiv, a jedan suzdržan.
Uoči glasanja, Vlada je Saboru uputila amandman koji predviđa da se izmena zakona, umesto na kredite do miliona kuna (130.000 evra), odnosi na sve ugovore o kreditu vezane uz franak bez obzira na iznos, što je takodje prihatila većina poslanika. Kredita u vrednosti iznad miliona kuna ima 2.600.
Izvor: Beta
Stanje na deviznom tržištu postaje dominantni faktor koji kreira ukupnu atmosferu na robnom tržištu. Veoma agresivan rast dolara koji je od početka godine porastao za čitavih 8,35% u odnosu na dinar, sve tržišne aktere je u velikoj meri primorao na apstinenciju dok se ovo tržište konačno ne stabilizuje, ili bar malo primiri. Tržišna strategija velikih izvoznika neposredno zavisi od ovog faktora, pa nije iznenađenje što je u periodu 19.01.-24.01. na novosadskoj berzi zabeležen promet od 1.137 tona robe, što je za 46,27% manje nego prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometa ja iznosila 25.654.700 dinara, odnosno 36,79% manje u odnosu na prethodni nedeljni izveštajni period.
Kukuruz je uobičajeno najprisutnija roba na organizovanom berzanskom tržištu. Preko 80% ukupnog prometa se odnosi na ovu robu. Prosečna cena trgovanja kukuruza u SRPS kvalitetu je iznosila 16,92 din/kg ( 15,38 bez PDV), što predstavlja rast u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje od 1,28%. Tokom nedelje cena se kretala u rasponu od 15,20 din/kg bez PDV, pa do 15,40 din/kg što je ujedno i cena na zatvaranju trgovanja u nedelji za nama.
Kuriozitet protekle nedelje je što na tržištu pšenice nije zakjučen nijedan kupoprodajni ugovor preko berze. Ovo ne znači da nije bilo dinamke na ovom tržištu. Naprotiv, i ponuda i tražnja su kandidovale svoju nameru da trguju, ali su razlike u kotiranim cenama u nalozima prodaje i kupovine bile suviše velike da bi se zaključio ugovor.
Posle konstantnog višenedeljnog pada, cena soje drugu nedelju za redom beleži porast. U protekloj nedelji na bazi tri zaključena kupoprodajna ugovora, realizovana je prosečna cena od od 47,85 din/kg ( 43,50 bez PDV). U odnosu na cenu iz prethodnog nedeljnog perioda ovo je porast od 1,41%. Sojina sačma sa 44% proteina iz roba tzv soja kompleksa je takođe bila predmet trgovanja. Realizovana je cena od 64,80 din/kg ( 54,00 bez PDV).
Od ostalih roba svoje mesto u berzanskoj trgovini našlo je i mineralno đubrivo UREA i to po ceni od 43,78 din/kg.
Pad cena kukuruza i soje
Prepolovljen obim ovonedeljnog prometa na “Produktnoj berzi”, u odnosu na prethodnu nedelju, doneo je, sa aspekta cenovnih dešavanja, promene samo na dva tržišna segmenta. I dok je tržište pšenice tokom nedelje potpuno zamrlo, cene su oscilirale jedino na tržištu kukuruza i soje.
Početkom nedelje cena kukuruza je dostigla obećavajućih 15,50 din/kg, bez PDV-a, da bi sredinom nedelje u nedostatku tražnje pala na 15,20 din/kg, bez PDV-a. Ipak do kraja nedelje, kao posledica rasta kursa dolara, izvoznici su bili spremni da plate za “žuto zrno” cenu od 15,40 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,10 din/kg više nego prošlog petka. Soja je tokom nedelje poskupela za 0,50 din/kg, bez PDV-a, dostižući aktuelnu cenu od 43,50 din/kg, bez PDV-a.
Indeksna vrednost PRODEX-a je tokom nedelje varirala u zavisnosti od cenovnih oscilacija kukuruza. Nešto veće cene kukuruza i soje, na današnji dan, u odnosu na prošli petak, uticale su na porast indeksne vrednosti ovog pokazatelja, koji je danas, beležeći vrednost od 210,19 indeksnih poena, veći za 0,48 poena, u odnosu na kraj prošle nedelje.
Ipak, u analizi kretanja ovog berzanskog indeksa treba uzeti u obziri da se isti objavljuje sa aspekta nominalnih dinarskih cena poljoprivrednih proizvoda, koji čine njegovu vrednosnu korpu. Kako Berza uporedo analizira i vrednost ovog pokazatelja revalorizovanu kako u EUR, tako i u USD, bitno je istaći da je tokom prethodne dve nedelje dinarski PRODEX, kao i PRODEX revalorizovan u EUR, bio u porastu, dok je kao posledica enormnog rasta deviznog kursa američkog dolara, PRODEX revalorizovan u ovu valutu pretrpeo značajan pad i to sa 124,31 indeksnih poena registrovanih 09.01., na današnjih 120,40 indeksnih poena. Koliko je bitna i ova uporedna analiza govori podatak da je poslednji put ovako niska revalorizovana vrednost PRODEX-a u USD, zabeležena još 05.07.2010.godine.
Stanje u svetu
Nakon praznika je u SAD usledio kratkotrajni cenovni skok kukuruza i pšenice, a zatim i pad cena ovih žitarica. Jačanje dolara i špekulacije o mogućem padu proizvodnje etanola, odnosno pad potražnje za kukuruzom od strane industrije biogoriva su povukli cenu fjučersa na dole.
U odnosu na kraj prošle nedelje pšenica je poskupela za 0,19%, a kukuruz za 0,95%.
Procene da će žeta soje u Brazilu bi odlična, pad obima prerade u Americi, kako i otkazivanje određenog broja porudžbi iz Kine, uticali su na pad cene soje i sojine sačme.
Martovski fjučers na soju je pojeftinio za 1,45%, dok je sojina sačma skuplja za 1,04%.
U Budimpešti su cene fjučersa zabeležile rast u odnosu na prošlu nedelju. Pšenica je skuplja za 5,86%, a kukuruz za 1,19%. U Parizu je pšenica takođe poskupela i to za 2,99%, dok je cena kukuruza imala neznatan rast od svega 0,16%.
Nagradu EY Preduzetnik godine po treći put u Srbiji dodeljuje revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) u cilju promovisanja preduzetničkog duha i inicijative. Ove godine, za prestižnu nagradu u preduzetništvu takmičiće se dvadeset i jedan preduzetnik, dok će svečano proglašenje nacionalnog pobednika biti održano 19. februara 2015. godine.
Pobednik konkursa u Srbiji će i ovaj put, zajedno sa pobednicima iz zemalja širom sveta, konkurisati za priznanje EY Svetski preduzetnik godine™ i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2015. godine.
O pobedniku programa EY Preduzetnik godine™ 2014 odlučivaće nezavisni žiri koji će predvoditi prethodni pobednik nacionalnog konkursa Rade Ljubojević (Sirogojno Company d.o.o.; EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2013) i članovi: Darko Budeč (Buck d.o.o.; EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2012), Gordana Danilović Grković (Poslovno – tehnološki inkubator tehnoloških fakulteta), Miloš Jelić (Nelt d.o.o.), Edvard Jakopin (Ministrarstvo privrede), kao i prof. dr Dejan Ilić (Varta, EY Preduzetnik godine 2005, Nemačka) u svojstvu počasnog člana žirija.
Nagrada EY Preduzetnik godine™ postoji već dvadeset i osam godina, a u Srbiji je prvi put ustanovljena 2012. godine. Kao prva i jedina globalna nagrada ovog tipa, EY Preduzetnik godine™ dodeljuje se izuzetnim pojedincima koji grade i razvijaju uspešne, rastuće i dinamične kompanije.
Podrška preduzetništvu jedan je od doprinosa naše kompanije stvaranju boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto naše kompanije.
Više o kandidatima za nagradu EY Preduzetnik godine™ 2014 možete saznati na: http://www.ey.com/CS/en/Home/Serbia-EoY-candidates
Upravni odbor Udruženja banaka Srbije, na sednici održanoj 23. januara 2015. godine, razmatrao je situaciju u bankarskom sektoru Srbije, sa posebnim osvrtom na efekte jačanja švajcarskog franka na sve učesnike u finansijskom sektoru.
U ponedeljak, 26. januara, Novosadska unija srednjoškolaca će u u Kulturnom centru biti domaćin konferencije pod nazivom “Vreme kada stvaramo”. Cilj konferencije je motivisanje srednjoškolaca u Novom Sadu za dugoročno obrazovanje, svakodnevan rad na ličnim ciljevima i ostvarivanju svojih planova.
Novosadski srednjoškolci koji treba da stanu na svoj put, pravilno ga odaberu i najbitnije – da istraju na njemu, rešili su da početak ove godine koja je pred nama simbolično obeleže pokretanjem ove teme, da ispričaju priče koje su inspirativne i prisete se koliko je nesalomiv ljudski duh.
Posetioci konferencije imaće priliku da saznaju više o procesu stvaranja, bilo da je reč o umetnosti, poslovanju, civilnom sektoru, komunikacijama ili patentima. Predavače čine renomirani stručnjaci iz ovih oblasti: Rodoljub Oreščanin, Čarls Keter, Dejana Bačko, Stefan Velja, i Marijeta Lazor.
Konferencija “Vreme kada stvaramo” počinje u 12:30 časova u Kulturnom centru u Novom Sadu. Konferenciju su podržali udruženje “Biznisnova”, Centar “Horizont 21″i Kulturni centar Novog Sada.
Prijave su otvorene putem stranice:
http://nus.org.rs/blog/prijava-za-prisustvovanje-konferenciji-vreme-kada-stvaramo-2/#more-48
Učesnici konferencije su:
1. Rodoljub Oreščanin, nacionalni direktor Linking Partners, NGO iz SAD-a koja pomaže preduzetništvo kod marginalizovanih grupa; menadžer outsource centra za CheckaTrade UK i Osnivač i predsednik Biznisnove, centra za proaktivno poslovanje
2. Charles Cather, Amerikanac iz Čikaga koji je ignorisao loš rejting Srbije i posetio je 2010 godine. Toliko mu se dopala da je ostao u njoj i radi na promeni stava i slike o Srbiji kroz društvene mreže i blogove.
3. Dejana Bačko, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja već 15 godina slika nogama. Za to vreme stvorila je više od 500 radova, a u poslednje vreme istražuje i druga polja likovne umetnosti.
4. Stefan Velja, maturant Gimnazije “J. J. Zmaj” u Novom Sadu koji je osvojio nagradu pod nazivom “Eureka” u Briselu 2014 godine.
5. Marijeta Lazor, konsultant za integrisane marketing komunikacije Novosadskog sajma.