U Službenom glasniku Republike Srbije broj 23 od 2. marta 2015. godine objavljen je Pravilnik o dopunama Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa („Pravilnik“).
Category:
Vesti
Ekonomski kokus na Kopaonik biznis forumu najavio unapređenje regulative za elektronsko poslovanje
by bifadmin
Članovi Ekonomskog kokusa Narodne skupštine Srbije i predstavnici NALED-a i Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) najavili su danas na Kopaonik biznis forumu da će raditi na unapređenju regulatornog okvira za elektronsko poslovanje privrede.
Građani Turske podržavaju centralnu banku, protive se političkim pritiscima na guvernera
by bifadmin
Skoro 68 odsto turske populacije veruje da centralna banka treba da donosi odluke zasnovane na realnom ekonomskom stanju, dok samo 17 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da donosi odluke u skladu sa uputstvima predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pokazuje najnovije sitraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Metropol, prenosi Hurijet Dejli najuticajniji turski dnevni list. Turski izvoz je u januaru opao za 13% u odnosu na isti mesec lane, zbog pada vrednosti turske lire i vremenskih prilika. Centralna banka je već dva puta spustila nedeljnu referentnu kamatnu stopu dva meseca za redom i sada je ona 7,5 odsto, dok izvoznici tražnje njeno spuštanje na 6 do 7 odsto.
U Briselu će se danas raspravljati o najnovijim problemima u vezi s isporukom gasa između Rusije i Ukrajine. Ovo je potez ruskog Gazproma, koji je nedavno započeo da gasom direktno snabdeva područja pod nadzorom pobunjenika u istočnoj Ukrajini jer je, kako kažu, Kijev u to područje prestao da šalje gas.
Narodna banka Kine objavila je da je kamatna stopa na jednogodišnje kredite od strane poslovnih banaka smanjena za 0,25 procentnih poena, na 5,35 odsto. Kamatna stopa na jednogodišnje depozite smanjena je takođe za 0,25 procentnih poena, na 2,50 odsto.
Upozorenje od cyber napada na Volstritu usledilo je nakon skorašnjeg izveštaja kojim se ukazuje na nedavne aktivnosti međunarodne mreže cyber kriminalaca, koji su fokus preusmerili na interne bankarske sisteme umesto na njihove klijente.
Finansijske regulatorne vlasti Njujorka razmatraju nova pravila za zaštitu od snažnih i ozbiljnih cyber napada, koji bi mogli devastirati američko finansijsko tržište, pišu američki mediji.
Ben Loski, koji vodi kancelariju grada Njujorka za finansijske usluge (DFS) izjavio je kako strahuje da bi se dovoljno velik hakerski napad na kompanije s Volstrita mogao „preliti i šire u oblasti ekonomije“, kao što se, recimo, dogodilo 2008. godine krahom hipotekarnih kredita.
„Zabrinuti smo da ćemo u narednoj deceniji, a možda i pre, doživeti cyber napad poput Armagedona, koji će neko vreme uzrokovati značajne poremećaje u finansijskom sistemu“, rekao je Ben Lawsky u govoru u Pravnoj školi univerziteta Kolumbija. On je takav napad nazvao „Cyber 9.11.“.
On je dodao i da se razmišlja o novim propisima koji bi prisilili banke i osiguravajuća društva koje reguliše DFS da se bolje zaštite od hakerskih napada.
DFS ima regulatorni nadzor nad desetinama licenciranih banaka u Njujorku i osiguravajućim kompanijama, uključujući Goldman Sachs, Barclays i MetLife. Kao prva glava DFS-a, Loskiju su data ovlašćenja da može kazniti banke usled nepravilnosti, ili im uvesti nove standarde u poslovanju.
Analitičari Erste Grupe prognoziraju da će 2015. godina Srbiji doneti delimičnu stabilizaciju ekonomije i oporavak izvoza. No, uprkos tome, situacija će biti daleko od idilične – oporavak privrede usporiće pad domaće potražnje (usled mera fiskalne konsolidacije). Očekuje se pad BDP-a od 0,5% na godišnjem nivou.
U ovakvoj situaciji dinar bi opet mogao biti izložen pritiscima tako da će Narodna banka i u ovoj godini verovatno morati da interveniše.
Stend-baj aranžman dogovoren sa MMF-om može da nam posluži kao podstrek za dalje sprovođenje fiskalnih mera. A mere koje su dogovorene sa MMF-om i Svetskom bankom podrazumevaju i redukciju troškova u budžetu kroz mirovanje zarada i penzija u javnom sektoru do 2017. godine, smanjenje broja zaposlenih u istom, kao i smanjenje subvencija i državne pomoći za restrukturiranje preduzeća, što već pogađa Železaru Smederevo. Što se tiče prihodne strane budžeta najavljeno je uvođenje nekih novih akciza i suzbijanje sive ekonomije.
Erste analitičari upozoravaju da bi zbog loše socio-ekonomske situacije narod mogao početi da se protivi reformama, posebno po pitanju predstojećih otpuštanja u javnom sektoru i smanjenju subvencija za poljoprivredu i javna preduzeća. Oni takođe očekuju protivljenje predstojećoj privatizaciji Telekoma.
Stanka Pejanović, generalna direktorka kompanije Gorenje, dobitnica je nagrade Lideri promena, u kategoriji Žena lider promena 2015, koje su dodeljene na svečanosti u Crown Plaza hotelu.
Nagrade, koje prepoznaju najbolje u poslovnom svetu, drugu godinu za redom dodelila je Američka privredna komora (AmCham) na osnovu glasova članova i Specijalnog žirija.
Stanka Pejanović je dobitnica nagrade u kategoriji „Žena lider promena” kao menadžer koji ima jasnu viziju i efikasnu poslovnu politiku koja se bazira na četiri principa: inovacija, strateško poslovno razmišljanje, razvoj zaposlenih, kao i efikasno upravljanje timom. Ona se nalazi na poziciji generalnog menadžera u kompaniji „Gorenje“ od novembra 2014. godine, podružnice slovenačkog proizvođača velikih kućnih uređaja i osme najveće fabrike tog tipa u Evropi.
Odluka o dobitnicima je dobijena zbrajanjem glasova Specijalnog žirija i glasova članova AmChama. Specijalni žiri bio je u sastavu: Kori Udovički, ministarka i potpredsednica Vlade Srbije, Draginja Đurić, predsednica IO Banke Intesa, David Banjai, direktor Ball Packaging Serbia, Veljko Lalić, urednik „Nedeljnik“, Miša Lukić, predsednik Leo Burnett Srbija, Ivan Lalić, direktor „Mixer House“, Vigor Majić, direktor IS „Petnica“, glumac i producent Svetozar Cvetković i izvršna direktorka AmCham-a Maja Piščević.
U odnosu na kraj 2013. godine, krediti plasirani stanovništvu i mikro klijentima na kraju 2014. godine su uvećani za 11,3% i iznose 30 milijardi dinara. Depoziti stanovništva i mikro klijenata su porasli za 20,9% u odnosu na kraj 2013. godine i iznose 38,9 milijardi dinara.
Krediti plasirani pravnim licima su, u odnosu na kraj 2013. godine, niži za 0,9% i iznose 37,7 milijardi dinara. S druge strane, depoziti pravnih lica su na kraju 2014. godine smanjeni za 2,3% i iznose 20,5 milijardi dinara.
U pogledu operativnog poslovanja, banka je na kraju 2014. godine ostvarila 3,6% više operativnih prihoda u odnosu na kraj 2013. godine, dok su operativni rashodi bili veći za 3,5%. Operativna dobit je na kraju 2014. godine za 3,7% veća u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 1.905,1 miliona dinara, dok je na kraju 2013. godine iznosila 1.836,5 miliona dinara.
Na kraju 2014. godine ostvareno je 4.576,9 miliona dinara po osnovu prihoda od kamata, što je 2,4% više u odnosu na kraj prethodne godine kada je taj prihod iznosio 4.469,8 miliona dinara. Prihodi po osnovu naknada i provizija su porasli za 3,1% i iznose 1.748,5 miliona dinara, dok je na kraju prošle godine ovaj prihod iznosio 1.696,5 miliona dinara.
„Jedan od poslovnih prioriteta u prošloj godini je bilo jačanje bilansa banke kroz jednokratno povećanje troškova rezervisanja za određene rizičnije plasmane. Iako je ovaj potez uticao na profitabilnost, omogućio nam je da u 2015. godinu uđemo sa velikom stabilnošću. U pogledu usluge klijentima, intenzivno smo radili na promociji upotrebe novih tehnologija u bankarstvu, i nastavili pozicioniranje na liderskom mestu u finansiranju projekata
obnovljivih izvora energije. Nastavili smo i intenzivno ulaganje u zajednicu“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.
Ministarstvo finansija Republike Srbije je 27. februara 2015. godine objavilo predlog Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ („Pravilnik“). Predlog Pravilnika propisuje kamatne stope koje se mogu primeniti za utvrđivanje tržišnog nivoa prihoda/rashoda u finansijskim transakcijama sa povezanim licima.