Američka privredna komora u Srbiji je dala punu podršku Vladi Republike Srbije u njenom nastojanju da izmeni i unapredi Zakon o stečaju, kako bi bio stvoren adekvatniji pravni okvir za blagovremeno pokretanje i sprovođenje stečajnih postupaka, zbog što efikasnije zaštite interesa poverilaca, ali i smanjenja velikog problema nelikvidnosti u privredi.
Majske poplave još uvek nastavljaju da budu izvor aktuelnih pojmova u rubrici „Reči nedelje“. O obnovi poplavljenih područja u zemlji počelo je da se priča još tokom njihovog trajanja, kada se nije znala tačna razmera nesreće koja je pogodila Srbiju i okolne zemlje. Poslednje državne procene kažu da celokupna šteta iznosi oko 1,53 milijardi evra, a dobra vest je što je na donatorskoj konferenciji u Briselu prikupljeno 995 miliona evra pomoći, koje bi trebalo da budu plasirana na najugroženija mesta preko Kancelarije za obnovu. Dobar deo, odnosno oko 875 miliona evra sredstva predstavljaju pozajmice, s tim što je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja istakao da će Srbija verovatno morati da uzme i neke dodatne kredite aranžmane.
Vlada Srbije je pre četiri dana usvojila programe obnove oko 10.000 oštećenih i porušenih stambenih objekata, uz planiranu izgradnju 350 tipskih kuća i isplata finansijske pomoći. Za program obnove i izgradnje izdvojeno je 875 miliona dinara, a za finansijsku jendokratnu pomoć obezbeđen je fond od 2,5 milijarde dinara. Rešenja o dodeli ove pomoći donosiće lokalne samouprave.
Sredstva za obnovu biće dodeljivana prema obimu oštećenja, u kategorijama od 120.000, 200.000 dinara, 250.000 dinara, 350.000 i 600.000 dinara. Međutim, ostaje veliki problem adekvatna procena i brza isplata pomenute pomoći, pogotovo s obzirom da za 250.000 dinara mogu da se „okreče i obnove zidovi i fasada, ali ne i podovi ili pločice u kupatilu“, kako kaže jedna Obrenovčanka.
Što se tiče obnove oštećene infrastrukture, ministarka Zorana Mihajlović je još početkom jula najavila da će sva uništena infrastruktura, osim energetske, biti u potpunosti obnovlejna do početka jeseni. Najveći problem vezan za energetski sektor predstavljaju poplavljeni kopovi „Tamnava-zapad“ i „Veliki Crljeni“ koji neće biti u punoj funkciji do proleća 2015. U zavisnosti od brzine saniranja, izvlačenja mulja i sušenja, i vraćanja na nivo proizvodnje od 90.000 tona uglja dnevno očekuje se u prvom kvartalu 2015, kažu u EPS-u. Dotle će Srbija u određenoj meri morati da uvozi struju, što bi moglo da dosegne dodatni trošak od 100 miliona evra u najgorem slučaju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Tačno 18 evropskih zemalja ima skuplju obuću od one u Srbiji a drugih 18, jeftiniju. Kad bi i po prihodima Srbija bila na evropskoj sredini, podatak da nam je obuća za 0,9% jeftinija od evropskog proseka bio bi za radovanje, ali nije tako, piše Makroekonomija.org. Pošto su nam porodična primanja manja za više od 50% od tog proseka Evrope ispada da je nakon građana Crne Gore, u Srbiji najteže kupiti garderobu.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je nastavljen trend intenzivnog trgovanja, sa prodatih 3.605 tona proizvoda, ukupne vrednosti 74.400.050 dinara. Ugovorena je prodaja 200 tona ovogodišnjeg kukuruza po ceni od 14,3 dinara po kilogramu, sa uračunatim PDV-om, sa isporukom u oktobru.
U Srbiji je na kraju maja 2014. bilo 778.577 nezaposlenih, što je za 1,1 odsto manje nego u aprilu, a 0,7 odsto manje nego u maju prošle godine, objavljeno je u petak u biltenu makroekonomskih informacija Privredne komore Srbije (PKS). Pad broja nezaposlenih praćen je smanjivanjem stope formalne nezaposlenosti, koja je u maju ove godine iznosila 29,53 odsto, navodi se u biltenu.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ukupan broj osoba koje na posao čekaju duže od godinu dana u maju je povećan na 528.594. U poredjenju s aprilom broj dugoročno nezaposlenih je uvećan za 481 osobu, a u odnosu na maj 2013. za 4,5 odsto. U juskom izdanju biltena PKS-a navodi se i da je ukupan broj zaposlenih u maju 2014. procenjen na 1.696.834 osoba, što je za 1.043 manje nego u aprilu (pad od 0,1 odsto).
Broj zaposlenih je u poređenju sa majem 2013. opao za 1,4 odsto ili za 24.714 radnika.
Izvor: Beta
Strane direktne investicije u periodu januar-april 2014. godine zabeležile su neto priliv u vrednosti 201 miliona evra, što je za 18,7 miliona evra manje nego u istom periodu prošle godine.
Prema preliminarnim podacima NBS, najviše ulaganja je realizovano iz Evrope, posebno iz Holandije (25,6 mln. evra), Mađarske (21,9 mln. evra), Italije (20,3 mln. evra), Austrije (19,0 mln. evra), Nemačke (15,0 mln. evra) i Grčke (13,4 mln. evra).
Investicije u našu zemlju se po pravilu odnose na poslove u kojima dominiraju niske i srednje niske tehnologije i oslanjanje na jeftinu radnu snagu.
I ove godine se očekuje da će neto strane direktne investicije najviše biti usmerene u sektore energetike, prerađivačke industrije i trgovine na malo, pri čemu je u strukturi SDI sve veće učešće sektora razmenjivih dobara.
Izvor: PKS
Najnoviji podaci Kancelarije za nacionalnu statistku pokazuju da je ekonomija Velike Britanije u drugom kvartalu 2014. porasla za 0,8%, te da se sada nalazi na rekordnom nivou, za 0,2% iznad rekordnog nivoa zabeleženog u prvom tromesečju 2008. godine, pre izbijanja svetske finansijske krize.
Od kraja drugog kvartala 2013, u psolednjih godinu dana, britanska ekonomija je porasla za 3,1%. Ovom uspehu najviše je doprineo sektor uslužnih delatnosti, koji je prevazišao pretkrizne rezultate i pogurao celokupnu ekonomiju. Ostali najbitniji segmenti, kao što su građevina i industrijska proizvodnja, tek treba da dosegnu nivoe iz 2008. godine.
Izvor: BBC
Studenti Matematičkog fakulteta u Beogradu, Lazar Radosavljević, Nikola Cimbaljević, Đorđe Relić i Daniel Šaranović, u utorak putuju u Sijetl gde će sa mentorom Srđanom Božovićem, kao tim BarFoo predstavljati Srbiju u Svetskom finalu Imagine Cup-a, najvećeg studentskog takmičenja u oblasti tehnologije, koje počinje 29. jula i traje do 2. avgusta ove godine.
Deficit budžeta Srbije u prvih šest meseci 2014. iznosio je 116,7 milijardi dinara, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.
Prema podacima sa sajta Mininistarstva, u junu je ostvaren najniži deficit budžeta od početka ove godine u iznosu od 2,1 mlijarde dinara, zahvaljujući rekordnom iznosu ostvarenih prihoda. Prihodi budžeta u junu bili su 87,9 milijardi dinara, a rashodi 90 milijardi dinara, u šta nisu uključeni prihodi i rashodi indirektnih korisnika budžeta. Poreski prihodi iznosili su 80,6 milijardi dinara, što je najviši nivo u 2014. godini, dok su neporeski prihodi iznosili sedam milijardi dinara. Naglašeno je da je visok nivo prihoda ostvaren zahvaljujući rekordnoj uplati akciza, uplati poreza na dobit prema konačnom obračunu i dobrom prihodu po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV).
Prihod od akciza u iznosu od 25,6 milijardi dinara rezultat je više faktora. Kako je precizirano, povećana potrošnja goriva zbog poljoprivrednih radova rezultirala je većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate, dok je istovremeno deo akciza po osnovu obaveza za maj uplaćen početkom juna. Treći razlog visokog priliva po osnovu akciza je bilo utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u junu, navodi se na sajtu Ministarstva finansija i podseća da je uobičajeno da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se odražava na naplatu akciza.
Prihod po osnovu poreza na dobit iznosio je 16 milijardi dinara. Podseća se i na pomeranje roka za uplatu poreza na dobit po konačnom obračunu s marta na kraj juna, a pored toga i da se ove godine porez na dobit prema godišnjem obračunu prvi put uplaćivao po novoj stopi od 15%.
PDV je naplaćen u iznosu od 32 milijardi dinara, čemu je najviše doprineo prihod po osnovu uvoznog PDV. Rast uvoza, posledično i prihod od PDV na uvoz, usledio je posle poplava koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje i uzrokovale manjak ponude domaće robe i sirovina. Kod neporeskih prihoda, posle slabijeg priliva prihoda u maju kao posledice poplava, došlo je do povratka na nivo prihoda pre maja.
U odnosu na maj, u junu su rashodi bili viši prvenstveno zbog većih obaveza po osnovu kupovine roba i usluga, transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) i subvencija (najviše poljoprivrednih). S druge strane, manje su budžetske pozajmice i kapitalni izdaci. Najveći deo rashoda činili su transferi OOSO i plate. Transferi OOSO iznosili su 24,3 milijardi dinara, a najveći deo se odnosio na penzije i iznosio je 22,6 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošena je 21 milijarda dinara.
Na nivou opšte države u periodu januar – jun zabeležen je deficit u iznosu od 103,8 milijardi dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit je iznosio 7,9 milijardi dinara, kod Vojvodine 3,9 milijardi dinara, a kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) 9,1 milijardi dinara.
Istaknuto je da su ti suficiti privremenog karaktera, jer je, na primer, grad Beograd do kraja juna bio u statusu privremenog finansiranja, Vojvodina je ostvarila visok prihod po osnovu poreza na dobit, dok je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.
Izvor: Beta, eKapija
EU diplomate razmatraće danas uvođenje dalekosežnih sankcija prema Rusiji koje uključuju zabranu svim Evropljanima da kupuju obveznice i akcije izdate od strane velikih ruskih banaka. To je jedna od mera koja se navodi u dokumentu u koji je imao uvid Fajnenšl Tajms. Mere obuhvaćene u tom dokumentu na deset strana pripremila je Evropska komisija i poslala nacionalnim vladama. Među predloženim sankcijama je i zabrana listiranja novih hartija od vrednosti ruskih banaka na evropskim berzama kojom se one onemogućavaju da na Londonskoj i drugim EU berzama prikupljaju novac od neevropskih investitora.