Vesti

Svi direktori javnih preduzeća u Srbiji u najkraćem mogućem roku moraju da dostave Vladi Srbije detaljan plan racionalizacije troškova, da postignu značajne uštede u poslovanju, a profit koji ostvaruju da konačno počnu da uplaćuju u državnu kasu. Oni koji se ogluše o ove direktive biće smenjeni.

Ovako bi ukratko glasio epilog nedeljne sednice Vlade, kojoj je u Nemanjinoj prisustvovalo više od 35 direktora najvećih javnih preduzeća u Srbiji.

Na sednici je premijer Aleksandar Vučić nazvao pojedina preduzeća monopolistima a njihovim direktorima poručio da moraju da pronađu način kako da u budžet vrate novac koji zarađuju, između ostalog i zbog činjenice da imaju privilegovan položaj na tržištu.

Kao primer je pomenut EPS koji je prošle godine imao profit od 17 miliona evra, “od čega ni para nije legla u državnu kasu”.

Cilj Vlade je da se na sve moguće načine u narednoj godini uštedi 700 miliona evra, a prema nekim nezvaničnim informacijama od direktora najvećih sistema sa državnim kapitalom traženo je da do januara obezbede minimum 250 miliona evra za budžet za sledeću godinu.

Premijer je na sastanku izneo zahtev da javna preduzeća u budžet umesto dosadašnjih 50% uplaćuju do 70% dobiti.

Izvor: eKapija

Mediji stalno pišu o promenama vrednosnih obrazaca koje predvode nove generacije, odrasle na internetu. Po analitičarima današnji mladi nisu materijalisti – oni bi radije radili posao u koji veruju za manju platu, i to, ako je moguće, kraće radno vreme jer žele da imaju i bogat privatni život.

U SAD će do 2020. polovinu radne snage činiti zaposleni rođeni između 1980. i 1990. godine. Zato su njihovi stavovi i vrednosni obrasci tema proučavanja brojnih sociologa, psihologa i ekonomista.

Najnovije istraživanje nemačke kompanije SAP SE je međutim pokazalo da tzv. “milenijumcima” misija posla i privatni život više nisu prvi na listi prioriteta. Većina njih već ima neko radno iskustvo i može se pretpostaviti da ih je ono iz idealista prevelo u pragmatičare. Oni koji sada otplaćuju kredite za stan, kreditne kartice i sl, sada više vrednuju materijalne stvari.

Sličnosti između “milenijumaca” i starijih generacija koje se tiču zadovoljstva poslom, uglavnom su vezane za visinu zarade a u poslednje vreme je obema grupama manje bitno da “menjaju svet na bolje svojim radom”. Ono što ih pak razlikuje je činjenica da mladi očekuju više povratnih informacija od poslodavaca i da su komunikativniji, posebno preko interneta.

Istraživanje “Radna snaga 2020” sprovedeno je među 2.700 zaposlenih svih godina, kao i 2.700 rukovodilaca u 27 zemalja sveta.

Izvor: WSJ

Danas su stupile na snagu proširene evropske sankcije Rusiji, koje su usvojene prošle nedelje. One su rusku valutu oborile na novi minimum – danas jedan dolar košta 37,72 rublje.

Zbog inflacije i usporavanja poslovanja onih preduzeća koja su direktno pogođena sankcijama, situacija u Rusiji postaje sve teža. Možda je zato Vladimir Putin pozvao Kinu i bivše sovjetske republike iz Centralne Azije na čvršću saradnju sa Rusijom.

Putin naime želi da izgradi bolje ekonomske veze sa Azijom, kako bi umanjio uticaj evropskih sankcija na rusku ekonomiju. Ruski predsednik je izjavio da ga ne brine samo stanje ekonomije u njegovoj zemlji već u čitavom svetu, koji se i dalje nije oporavio od finansijske krize: “Zato i predlažem obnavljanje inicijative za SCO program trgovine i ekonomske saradnje”. SCO je inače međunarodna organizacija osnovana u Šangaju 2001. godine od strane Kine, Kazahstana, Kirgistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana. Putin je već razgovarao sa liderima ovih zemalja i saopštio da je njihovo viđenje krize u Ukrajini slično ruskom.

Ruski predsednik zato očekuje da će ojačati ekonomsku saradnju sa ovim zemljama, a posebno u oblasti prehrambene industrije, saobraćaja, energetike i finansija. Najavio je i mogućnost boljeg saobraćajnog povezivanja ovih zemalja, kroz Transsibirsku i Bajkal-Amur železnicu i “Puteve svile” koje Kina planira da obnovi.
Itar Tas, BBC

Venecuelanska inflacija na godišnjem nivou je, prema zvaničnim podacima, narasla na 63,4%, što je trenutno najbrži rast cena u celoj Latinskoj Americi.

Ovo objavljivanje podataka o inflaciji je inače prvo od maja, zbog čega mnogi Venecuelanci optužuju vlast da namerno krije podatke o ekonomskom sunovratu, iz političkih razloga.

Centralna banka ovom prilikom nije objavila spisak retkih roba, odnosno osnovnih dobara koja nedostaju na rafovima prodavnica, kao što su brašno, mleko i toalet papir.

Za ove nestašice su delimično zaslužne i “zamrznute cene”, zbog kojih je roba u Venecueli mnogo jeftinija nego npr u susednoj Kolumbiji, pa je ova siromašna zemlja postala raj za švercere. Venecuelanske vlasti procenjuju da je oko 40% subvencionisane robe izvezeno u susednu zemlju, zbog čega su najavile i zatvaranje granica noću.

Ekonomska situacija u ovoj zemlji nema mnogo izgleda da se popravi, a konsultantska kuća Capital Economics iz Londona procenjuje da će se venecuelanski BDP ove i naredne godine smanjiti za 5%. Oni takođe upozoravaju na produbljivanje recesije u ovoj zemlji.
Izvor: BBC

Narodna banka je saopštila da su njene devizne rezerve na kraju avgusta bile 10,95 milijardi evra, što je za oko 830 miliona evra više nego krajem jula. No, na početku ove godine, u januaru, devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) iznosile su 11,126 milijardi evra.

Tada je pokrivenost novčane mase bila „359% i pokrivenost više od sedam meseci uvoza robe i usluga“, a sada je „iznos pokrivenosti novčane mase 304% i pokrivenost više od sedam meseci uvoza robe i usluga“.

Najveći devizni prilivi u avgustu bili su po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 748,3 miliona evra od Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ostali prilivi ostvareni su po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 63,1 miliona evra, zatim većeg izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 35,8 miliona evra i donacija i kredita u ukupnom iznosu od 21 miliona evra.

Veći odlivi iz deviznih rezervi su realizovani po osnovu izmirivanja obaveza prema inokreditorima u iznosu od 67,7 miliona evra i servisiranja stare devizne štednje u iznosu od 15 miliona evra.

Mreža partnera AXA Osiguranja u oblasti bankarskog osiguranja proširena je i na Findomestic banku, članicu BNP Paribas, jednu od najvećih i najbolje rangiranih bankarskih grupacija u svetu. Od danas u poslovnicama banke, u sklopu ponude za gotovinske kredite, građani mogu da ugovore osiguranje u slučaju gubitka posla ili osiguranje od nesrećnog slučaja.

AXA Osiguranje pokriće šest mesečnih rata kredita ukoliko klijent ostane bez posla, odnosno obezbediće otplatu preostalog duga po kreditu u slučaju smrti ili trajnog invaliditeta usled nesrećnog slučaja.

Uspostavljanjem saradnje u Srbiji, AXA Osiguranje i Findomestic banka proširili su uspešnu globalnu saradnju koja već godinama traje između matičnih kompanija AXA Grupe i BNP Paribas. AXA Osiguranje inače sarađuje sa pet banaka u Srbiji.

Siemens je proglašen za najodrživiju kompaniju među kompanijama iz svog industrijskog sektora. Švajcarska investiciona kompanija RobecoSAM svake godine sastavlja međunarodni renomirani Dow Jones Indeks održivosti (DJSI) za potrebe provajdera finansijskih berzanskih indeksa Dow Jones. Na ovogodišnjoj listi DJSI, Simens je zauzeo prvo mesto u grupi Kapitalnih industrijskih dobara, koja uključuje oko 350 kompanija iz sedam industrijskih sektora. Siemens je tako potvrdio svoj prošlogodišnji plasman i postigao veoma visok skor od 93 boda od maksimalnih 100. Siemens je uvršten u Dow Jones indeks održivosti od njegovog prvog objavljivanja, pre 15 godina.

Četvrtu godinu za redom, kompanija je postigla najbolje moguće rezultate za Compliance program prema DJSI indeksu. Istovremeno, kompanija je ponovo zauzela lidersko mesto u oblasti Industrijskih konglomerata u konkurenciji 46 kompanija. 3M, Filips i Tošiba neke su od kompanija iz ovog sektora.