Ugledni britanski nedeljnik „Ekonomist“ objavio je oštru kritiku stanja u Hrvatskoj, koju prenosi hrt.hr. „Ekonomist“ Hrvatsku opisuje kao zemlju u kojoj privreda stagnira, nezaposlenost raste, a mladi su zatrovani mržnjom.
Ekonimista Milojko Arsić danas je ocenio da je snižavanje kreditnog rejtinga Srbije posledica izostanka reformi i da će doprineti skupljem žaduživanju države na finansijskom tržištu. Američka agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fič (Fitch Ratings) objavila je danas da je snizila kreditni rejting Srbije sa dva B minus (BB-) sa negativnim izgledima na B plus (B+) sa stabilnim izgledima. Kao ključne razloge za snižavanje rejtinga Srbije na naveden je rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda, ali i izostanak sprovodjenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, upozorila je da deflacija predstavlja veliki rizik za globalni ekonomski oporavak. „Optimizam je u vazduhu, ali je oporavak i dalje na vrlo krhkim nogama“ rekla je Lagard tokom govora u press klubu u Vašingtonu, izveštava BBC, FT i drugi mediji sa oznakom „hitne vesti“. Domaći ekonomisti takođe su nedavno upozorili na problem deflacije u Srbiji.
“Sat propasti”, teoretska sprava koja nam otkucava vreme do nuklearne apokalipse, zamrzao je vreme na 5 minuta do 12, i tako stoji još od prošle godine.
Iako je tim naučnika prošle godine pisao generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu o pozitivnim promenama na ovom polju, uključujući i uspešne pregovore o uništenju iranskog nuklearnog naoružanja, malo je razloga za vraćanje kazaljki unazad.
“Sat propasti” otkucava još od 1947. godine kada su ga “pustili u rad” urednici Biltena o atomskoj energiji. Na početku rada, sat je pokazivao da nam je ostalo još 7 minuta do ponoći, a to vreme se menjalo u zavisnosti od događaja. Tako je, na primer, 1953. godine uoči američkih i ruskih proba nitrogenske bombe sat pokazivao samo 2 minuta do 12, ali je zato 1991. godinu poznatu po završetku Hladnog označio kao do sada najbezbedniju.
Naučnici upozoravaju da sve zemlje moraju raditi na smanjenju nuklearnog oružja, a osim onih na koje smo navikli kada se govori o ovoj temi, poput Severne Koreje, SAD i Rusije, skreću pažnju i na Kinu, Indiju i Pakistan koje gomilaju materijale za izradu nuklearnog naoružanja.
Naoružanje međutim nije jedini nuklearni problem današnjice – tu je i proizvodnja nuklearne energije, za koju su mnogi mislili da će posle katastrofe u Fukušimi biti redukovana ali u tom smeru su krenule jedino Nemačka i Švajcarska.
“Sat propasti” od 2007. ne prepoznaje samo nuklearnu pretnju kao jednu od najopasnijih već i klimatske promene a malo manje i inovacije na polju biologije i kibernetičkih nauka, kao što su dronovi.
Izvor: Rojters
Ministarstvo energetike naložilo je EPS-u da u roku od sedam dana utvrdi razloge zbog kojih su građani Srbije masovno dobili gotovo dvostruko veće decembarske račune za struju. Direktor EPS-a Aleksandar Obradović pravdao je povećane račune za električnu energiju porastom praznične potrošnje, ali je dodao i da će EPS preispitati i mogućnost problema u obračunu. Obradović je ustvrdio i da je slična situacija i u Crnoj Gori, gde je potrošnja struje povećana za više od 20 odsto, i da možda treba videti da li je u pitanju neki regionalni problem.
“Sigurno je da postoje neki problemi i očekujemo od EPS snabdevanja da dostave informaciju gde je nastao problem, da li je softverski, da li su ljudi koji vode određene sektore u EPS nesposobni da to rade”, rekla je tim povodom ministarka energetike Zorana Mihajlović. Uprkos tome što verovatno nisu krivi, građani će ipak sami morati da odu na šaltere EPS i utvrde da li je bilo greške na njihovom računu.
Naši čitaoci su do sada često iznosili žalbe na rad EPS-a i EPS Snabdevanja. Među najvećim problemima našli su se nerazumljivi računi za struju (koji bi trebalo jasnije da budu napisani od februara) i nejasnoće oko pitanja kako građani mogu imati uvid u račune ili da li je moguće proveriti račune preko interneta.
Izvor: RTV
Reputacija ekološki osvešćene možda će uskoro prestati da važi za EU pošto Evropska komisija razmatra intenziviranje korišćenja frackinga kao efikasnog načina za vađenje škriljaca iz dubina do pet hiljada metara. O ovome smo već pisali, fracking je hidraulično lomljenje stena smesom vode i peska povezanom raznim hemikalijama.
Na zahtev predsednika Komisije Hosea Manuel Baroza članice EU ne bi trebalo više da dobijaju detaljne smernice za razvoj obnovljivih izvora energije, niti da budu primorane da se drže ambicione ekološke politike. EU će ovako ugroziti svoju ulogu svetskog lidera u zaštiti životne sredine.
Da podsetimo, 2007. kada je Nemačka predsedavala Unijom donet je paket mera poznat pod imenom “20-20-20”, sa propisanim ciljevima koji je trebalo da budu ispunjeni do 2020. godine. Oni su podrazumevali smanjenje emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte za 20%, podizanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije za 20%, i efikasnije korišćenje energije za isti taj procenat.
Pošto su ovi ciljevi zacrtavani na osnovu podataka iz devedesetih godina prošlog veka oni bi uskoro mogli biti dostignuti ali to ne umanjuje činjenicu da će ubuduće izgleda Evropa manje pažnje obraćati na ekološku politiku.
Na pitanje zašto je kontraverzni metod vađenja škriljaca podelio Evropu na njegove protivnike na čelu sa Nemačkom i na zemlje koje u trci za efikasnošću zaboravljaju važnost očuvanja životne sredine, odgovor je jednostavan – zbog toga što veoma mnogo zagađuje fracking se uglavnom koristi u velikim nenaseljenim prostranstvima a Evropa je kao što znamo gusto naseljena.
Međutim, nije sve izgubljeno – Evropski parlament pruža otpor Evropskoj komisiji po ovom pitanju. Naime, Parlament je u januaru većinski izglasao smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. godine i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 30%.
Nemačka je ovu ideju još više razradila, njene aktuelne vlasti traže povećanje udela čiste u ukupnoj potrošnji energije na 60% do 2036. godine.
Izvor: Špigl
Ovogodišnji Svetski ekonomski forum (WEF), koji će biti održan od 22. do 25. januara u švajcarskom ski centru Davos, baviće se problemima „Preoblikovanja sveta“, od kojih su najdominantniji rast multipolarnosti, finansijska kriza koja još nije prošla, galopirajuće klimatske promene i rastuća nezaposlenost. Prema analizama više od 700 eksperata WEF-a, čini se da je svet umesto globalizma sve više „na putu regionalne framgentacije usled nespremnosti država da učestvuju u svetskim procesima udruženim snagama“.
Ako je jedan od prethodnih skupova WEF-a odlikovala promocija i razrada modela kojima bi se putem globalnih tehnologija otvorilo što više radnih mesta, čini se, upozoravaju eksperti WEF-a, da je „danas na delu porast nepoverenja u internet i globalne komunikacije“. Govori se o „balkanizaciji sajber prostora“ uz naglašavanje opasnosti od pojave „globalnog sajbergedona“ (aluzija na Armagedon) u kojem hakeri uspešno miniraju sve ozbiljne poduhvate globalnih institucija, pogotovo sve ono vezano za preko potrebno on line obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta.
Aksel Leman, jedan od eksperata WEF-a, inače šef odeljenja za procenu rizika Ciriške osiguravajuće grupacije, dodaje: „Sve manje poverenje u internet je posledica zloupotrebe podataka, hakovanja i narušavanja privatnosti. Fragmentacija interneta (mere selektivne zaštite koje nacionalne države preduzimaju shodno domaćim interesima) sama po sebi je pogrešan put za rešavanje globalnih problema jer uništava sve one prednosti koje web pruža. Umesto da se postavljaju nacionalni zidovi daleko bolje je da konačno svi sednu zajedno i hitno utvrde bezbednosne globalne standarde i povrate poverenje ne samo u web već kompletno u globalne komunikacije.
Četiri ključne teme kojima će se učesnici ovogodišnjeg WEF-a baviti su:
– Nestabilnost tržišta u razvoju kao posledica rastućih socijalno, političkih i ekonomskih pritisaka
– Komercijalna i politička trvenja između država u kojima se trgovina i investicije sve više koriste kao izraz geopolitičke moći uz nuspojavu „žarišnih tačaka“
– Širenje sukoba niskog intenziteta koje prati opiranje najvažnijih svetskih sila da intervenišu. Ovi sukobi se lako mogu pretvoriti u globalne probleme velikih razmera
– Usporeni progres globalnih promena koji odlikuje zastoj u globalnom upravljanju i nerešavanje ključnih problema današnjice
Džon Držik, ekspert WEF-a, posebno naglašava „da nas fragmentizovano geopolitičko okruženje i sve izraženije podele na globalnom planu dovode u situaciju da se ključni problemi današnjice poput finansija, zdravstvene zaštite i energetike ne rešavaju a posledice po sve nas mogu biti katastrofalne. Svetu treba više koordiniranog globalnog upravljanja kako bi se sprečio razvoj trenutno „puzajućih požara“ po sistemsku stabilnost nacionalnih, regionalnih i globalnih uređenja u „eksplozije totalnih globalnih kriza“.
I za kraj da podsetimo kako Svetski ekonomski forum nije samo „jednogodišnji skup političko – poslovne svetske elite“ već celogodišnji proces obzirom da Forum ima stalne radne grupe kojima koordinira implementaciju dnevno dogovorenih politika sa liderima preko 187 država sveta.
Zoran Vitorović, Davos
Ministar privrede Srbije Saša Radulović danas je poručio svim radnicima preduzeća u restrukturiranju da neće dobiti pomoć države ni isplatu otpremnina ako njihova poslovodstva ne ispune obavezu – da dostave kompletne „lične karte preduzeća“ i poslovne planove za ovu godinu. On je za težak položaj zaposlenih u Fabrici vagona u Kraljevu i Želvozu u Smederevu, koji ovih dana štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i otpremnina, okrivio uprave tih preduzeća koja kasne sa izradom planova restrukturiranja i poslovanja.
Fabrika vagona u Kraljevu je, po rečima Radulovića, primer velike neodgovornosti rukovodstva preduzeća, jer su probijeni svi rokovi u ispunjavanju uslova da bi država mogla da pomogne preduzećima koja imaju probleme u poslovanju. Zaposleni te fabrike, koji štrajkuju četvrti dan, najavili su da će sutra doći u Beograd i traže isplatu 20 zaostalih plata, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica. Radnici Želvoza protestuju u Skupštini Smederava i traže isplatu 15 plata, radni staž im nije povezan od 2011. a zdravstvene knjižice nisu overene od 2003.
Ministarstvo privrede je od ove godine ukinulo isplatu otpremnina od 300 evra po godini radnog staža i forimiralo je Tranzicioni fond koji će da funkcionisati kad budu usvojeni novi zakoni o radu, privatizaciji i stečaju. Po tumačenju Radulovića, kada bude završeno finansijsko restrukturiranje državnih preduzeća kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije i napravljenji poslovni planovi, moći će da se isplaćuju otpremnine za radnike koji će biti tehnološki višak. Potom će, kako je objasnio, kreditnu podršku Fonda za razvoj dobiti firme koje imaju poslovne planove za 2014. godinu, kao i obrtna sredstva da te planove sprovedu. Takav scenarij će važiti za svih 153 preduzecha u restrukturiranju.
Ministarstvo privrede Srbije upozorilo je javna i državna preduzeća u restrukturiranju da neće dobiti pomoć iz budžeta ako do 25. januara ne dostave poslovne planove za 2014. godinu. Većina tih preduzeća nije dostavila poslovne u predvidjenom roku.
U svom redovnom godišnjem izveštaju o ekonomskim kretanjima u svetu, Svetska banka predviđa snažniji rast u 2014. Razvijene zemlje su konačno „pošle pravim putem“ posle finansijke krize.
Svojom stabilnošću i rastom ekonomije u razvoju daće zamajac i za ekonomije u razvoju, kaže se u izveštaju SB. Ipak, kao njihova moguća ranjivost navodi se postepeno smanjivanje i ukidanje stimulativnih mera u SAD. Iako se mesecima unapred zna o planu američkog FED, postoji rizik da će kamatne stope u zemljama u razvoju skočiti i da će se novac investitora preliti u privlačnija i sigurnija tržišta. „Performans zemalja u razvoju je sve bolji, što bi trebalo da se odrazi i na ekonomije u razvoju. Ipak, kako bi one smanjile siromaštvo i nezaposlenost i ojačale svoje ekonomije potrebno je da se poduhvate ozbiljnijih strukturnih reformi“, naveo je predsednik SB Džim Jong Kim. Svetska banka prognozira rast globalnog BDP od 3,2% u 2014, u odnosu na 2,4% u prošloj godini.