Plaćanje platnim karticama preko portala E-uprava (euprava.gov.rs) trebalo bi da bude moguće u naredna tri meseca, najavio je danas direktor Uprave za Digitalnu agendu Srbije Dušan Stojanović. Na predstavljanju usluga E-uprave u Palati Srbije on je rekao da je namera da se omogući elektronsko plaćanje sa tri programa kartica – nacionalnom dina karticom i međunarodnim karticama viza (visa) i master (MasterCard). Time bi preko portala E-uprava bila zaokružena elektronska usluga državnih organa.
Tržište se stabilizovalo. Posle više od mesec dana rasta cena žitarica u kontinuitetu, prva nedelja aprila je označila kraj tog relativno dugog perioda. Stabilnost cena je još očiglednija kada se posmatraju dešavanja na tržištu u toku same nedelje, s obzirom da je cena kukuruza varirala u rasponu od svega 0,20 din/kg, dok su svi ugovori u trgovanju pšenicom realizovani po istoj ceni. U takvim okolnostima ponuda i tražnja su pronašle interes za međusobno trgovanje preko berze u ukupnoj količini od 2.433 tona robe, što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 21,65%. Ukupna vrednost robe koja je bila predmet trgovanja u nedelji za nama je iznosila 49.083.580 dinara, ili za 18,74% više od vrednosti prometa prethodne nedelje.
Kukuruz je u prvoj polovini svoje ekonomske godine (period oktobar – mart) dostigao izvozni rezultat od približno milon tona. Za analizu tržišta ovo je važan podatak, koji nam nedvosmisleno govori da ovako naglašeno prisustvo izvoznika praktično znači da je i cena kukuruza na našem tržištu u najvećoj meri zavisna od tržišne strategije izvozne tražnje. Protekle nedelje cena koja je zadovoljavala kriterijume kupaca sa jedne i ambicije ponude sa druge strane bila je na prosečnom nivou od 19,21 din/kg ( 17,46 bez PDV), što je za 1,90% manje od prosečne cene u prethodnoj nedelji.
Ponovo je kukuruz prirodno suv sa nešto povećanim procentom vlage bio tražena roba na našem tržištu. Namenjen domaćoj tražnji, a sa druge strane i usled okolnosti na povećano prisustvo vlage, kukuruz ovakvog kvaliteta van standarda, se prodavao po prosečnoj ceni od 16,50 din/kg bez PDV.
Pšenica je potpuno stabilizovala svoju cenu na nivou od 23,21 din/kg (21,20 bez PDV) i to je u odnosu na maksimalnu ovosezonsku cenu iz prethodne nedelje pad za 0,94%. Cenovni oporavak pšenice u prvom kvartalu ove godine rezultirao je da je cena pšenice roda 2013. došla do nivoa koji je tek za oko 13% manji od cene koju je pšenica roda 2012. imala pre tačno godinu dana. Podsetimo se da je u vreme žetve cene pšenice roda 2013. bila niža od pšenice roda 2012. godine u istom periodu 2012. godine za preko 50%.
Od ostalih roba na novosadskoj berzi se trgovalo još samo suncokretovom sačmom sa 33% proteina po ceni 31,20 din/kg (26,00 bez PDV) i mineralnim đubrivom SAN po ceni od 31,02 din/kg ( 28,20 bez PDV).
PRODEX
Nakon skoro dva meseca, indeksna vrednost PRODEX-a zabeležila je nedeljni pad. Konstantni rast cene kukuruza koji je započeo još polovinom februara, prouzrokovao je i konstantan rast indeksne vrednosti ovog pokazatelja. Prethodne nedelje PRODEX je beležio svoje rekordne vrednosti posmatrano još od jula prošle godine. Cena kukuruza je prošlog petka iznosila 17,80 din/kg, bez PDV-a, što je najviši cenovni nivo ovog artikla još od avgusta 2013. godine.
Već početkom ove nedelje, tražnja za kukuruzom je počela da jenjava. Cena mu je prvo pala na 17,50 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje bili registrovani pojedinačni berzanski poslovi i po ceni od 17,30 din/kg, bez PDV-a.
U sistuaciji u kojoj su cene pšenice i soje vrlo stabilne, ovakav pad cene kukuruza direktno je prouzrokovao i pad indeksne vrednosti PRODEX-a i to, kako je već rečeno, prvi put nakon mesec i po dana.
Na današnji dan PRODEX beleži indeksnu vrednost od 221,14 poena, što je za 1,40 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Kako je cena pšenice u poslednje dve nedelje gotovo konstantno beležila skokove na svetskim tržištima, pa tako i u SAD-u, trgovci kao i poljoprivrednici su očekivali nastavak takvog trenda i u protekloj nedelje, koja je do duše i počela tako, ali nije dugo trajalo. Naime, već od drugog „radnog“ dana vrednosti su počele da padaju, a najviše na osnovu špekulacija da će kiša pomoći usevima u SAD-u. Taj trend pada cene se zadržao do samog kraja nedelje zbog kiša koji padaju od Australije do Amerike i očekuje se da će ublažiti negativne efekte suše. Cena pšenice je u toku proteklog meseca, upravo zbog hladnog i suvog vremena, skočile 16%, što je predstavljalo najveći rast od jula 2012. godine.
Što se tiče kukuruza cena fjučersa je, uz oscilacije, zabeležila rast u odnosu na kraj prošle nedelje. Razlog su manje zalihe od očekivanih, kao i velika potrošnja u industriji stočne hrane.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena majskog fjučersa na kukuruz u Čikagu skočila je za 1.02%, dok je cena fjučersa na pšenicu u padu za 4,84%.
Zalihe soje su pale na minimum u poslednjih deset godina i samim tim je došlo do rasta cene ove uljarice. Kineski uvoz soje je u februaru mesecu iznosio 4,81 miliona tona, što je predstavljalo rast u odnosu februar prošle godine od 2,9 miliona tona. Dakle nizak nivo zaliha i jaka izvozna potreažnja iz Azije, glavni su uzročnici ovakvo cenovnog trenda soje.
Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 15,21%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu viša za 0,23%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do rasta cene pšenice sa majskom isporukom za 3,54%, dok je kukuruz sa, takođe majskom isporukom skuplji za 1,90%. Cena pšenice sa majskom isporukom je u Parizu pala za 2,25%, dok je junski fjulers na kukuruz u Parizu pojeftinio za 1,07%.
Za mesec dana, Grčka se vraća na tržište kapitala. Nakon četiri godine, ova zemlja planira da izađe na međunarodna tržišta izdajući obveznice vredne dve milijarde evra. Ukupne potrebe za refinansiranjem dosežu 326 milijardi evra, ili 180 odsto BDP-a.
Prema navodima Bloomberga, koji se poziva na dobro obaveštene izvore u grčkoj vladi, odluka o izdavanju obveznica već je doneta, a još treba utanačiti datum izlaska na tržište. Takođe nije isključena ni mogućnost daljih izdavanja, ako se pokaže interes investitora. S druge strane, ministar finansija Janis Sturnaras izjavio je u utorak u Atini kako će manje izdavanje obveznica, i to trogodišnjih ili petogodišnjih, do polovine godine doprineti grčkim potrebama za refinansiranje. Jedan od zvaničnika grčkih međunarodnih kreditora takođe je potvrdio kako je izdavanje obveznica od dve milijarde evra deo plana za pokrivanje ovogodišnjih finansijskih potreba. Prema mišljenju Georga Linacasa, direktora atinske filijale fonda Axia Ventures, grčke obveznice bi mogle biti puštene u opticaj već za 30 do 40 dana.
Grčkoj je preostalo 11milijardi evra od međunarodne pomoći, što namerava da iskoristi za razduživanje.
(foto: Bloomberg)
Grčka nije izdavala obveznice još od 2010. godine, a svo vreme je dugove refinansirala novcem iz međunarodne pomoći teške 240 milijardi evra. U zamenu za pomoć, morala je da sprovodi radikalne fiskalne i ekonomske reforme. Trenutak povratka na tržišta kapitala i samostalno prikupljanje novca zavisiće od tržišnih uslova, ali i ispunjavanja svih uslova za puštanje tranše međunarodne pomoći teške 6,3 milijardi evra. Grčki povratak na tržište obveznicama biće „ogroman i značajan korak“, izjavio je Brajan Hejs, irski ministar finansija. „Raste uverenje da će grčka vlada uskoro biti na tržištima kapitala“, dodao je Hejs. Prema navodima ministra Sturnarasa, Grčka još nije iskoristila celokupni iznos od 50 milijardi evra pomoći namenjen sanaciji i dokapitalizaciji bankarskog sektora.
Preostalo je još 11 milijardi evra, a taj bi iznos grčke banke trebalo da pronađu kod privatnih investitora. Ako kapitalne potrebe banaka pokriju investitori, tih 11 milijardi evra otići će na otplatu državnih dugova, izjavio je Sturnaras. Ipak, ukupne potrebe za refinansiranjem dugova najjužnije članice Evropske unije i dalje su enormne: Procenjuju se na 326 milijardi evra, što predstavlja 180 odsto grčkog BDP-a. Uz to, ova zemlja je duboko izranavljena šestogodišnjom recesijom, a za ovu godinu projekcije govore o prvom, sramežljivom ekonomskom rastu. Svemu tome treba pridodati i krhku vladajuću koaliciju premijera Antonisa Samarasa. Prema navodima Georgija Papandreua, bivšeg premijera i člana socijalističkog PASOK-a koji je deo trenutne koalicije, vlada u Atini ima šanse da dočeka redovne parlamentarne izbore zakazane za 2016. godinu.
Globalna ekonomija prošla je kritičnu tačku Velike recesije, iako je pred njom još prepreka. Globalna ekonomija se uveliko stabilizovala, ali su se pojavile nove prepreke. Zato su potrebni odvažni politički koraci, kako bi se svetska ekonomija podigla na viši nivo. U odsustvu ambicioznijih politika, svet bi mogao pasti u zamku srednjoročnog niskog ekonomskog rasta.
Ovo je na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke rekla direktorka MMF, Kristin Lagard. Iako je najgore prošlo, ukupan rast ostaje slab i suviše spor.
U svom govoru u Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) u Vašingtonu uoči ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF -a i Svetske banke, Lagard je dodala da „skroman i krhki oporavak koji su u toku sada treba da promene stepen prenosa i ubace u ’veću brzinu’, u cilju bržeg i održivog rasta“.
Lagard je ukazala na nekoliko značajnih tendencija u globalnoj ekonomiji, uz napomenu da se privredna aktivnost u razvijenim ekonomijama kao što su SAD, evrozona i Japan konsoliduje, ali da se ovaj trend odvija različitim brzinama.
Stope rasta zemalja u razvoju, dok je u toku usporavanje, jesu među najvećima u svetu, rekla je ona, posebno u brzorastućim regionima Azije – kontinuirana „svetla tačka“ globalne ekonomije. Isto tako, rast u podsaharskoj Africi i dalje se kreće snažnim tempom. Uslovi za razvoj u arapskim zemljama u tranziciji nalaze se pred mnogim izazovima rekla je Lagard – tamo je rast „prikočio“ usled teške socijalne i političke situacije.
Kratkoročne prepreke…
Lagard je upozorila da postoje ’kratkoročne prepreke’ na putu ka snažnijem i trajnijem svetskom rastu. U stare prepreke spada i okončavanje programa reformi finansijskog sektora; nastavlja se visok nivo duga u mnogim zemljama, a tu je i tvrdoglavo visoka nezaposlenost.
…I one nove
Postoji rizik od izuzetno niske stope inflacije – od jednog potencijalno dužeg perioda niske inflacije, koji može potisnuti potražnju i proizvodnju – usporavajući time rast i otvaranje novih radnih mesta .
Prisutan je i rizik od povećane nestabilnosti tržišta povezanog sa zatezanjem dosad labave monetarne politike u razvijenim ekonomijama, i uz generalno manje benignu spoljnu finansijsku klimu.
Tu su i geopolitičke tenzije koje bi mogle pomutiti globalne ekonomske izglede. Situacija u Ukrajini je jedna od najkritičnijih tačaka, naročito ako se ne upravlja na odgovarajući način, što može imati šire implikacije prelivanja.
Lagard je rekla da su troškovi nastavljanja ovako sporog rasta visoki: to su, pre svega, skromni prihodni dobici i postepeno smanjenje nezaposlenosti. „Rizik je da bi, bez dovoljnog političke ambicije, svet mogao pasti u zamku srednjoročno niskog ekonomskog rasta.“
Konstantna brzina rasta
Cilj je postići konstantnu brzinu za srednjoročni rast, izjavila je Lagard. Sa prostorom zaštićene makroekonomske politike koji se u mnogim zemljama sužava, uloga strukturnih reformi kao političke poluge će se povećati. Oblasti koje bi trebalo ovde istaći su:
– Veća ulaganja s dobro odabranim prioritetima, kako bi se povećala potencijalna proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta.
– Inkluzivne reforme tržišta rada, koje treba da pređu dug put ka povećanju potencijalnog rasta.
– Reforme proizvodnog i sektora usluga koji mogu urušiti stečene interese, podstaći konkurenciju, i osloboditi ogroman rast i potencijal za nova zapošljavanja.
Jačanje međunarodne saradnje
„U trenutku kada se svet još uvek oporavlja od Velike Recesije – a u vreme kada su geopolitičke tenzije u porastu – kako možemo ojačati međunarodnu saradnju koja je od suštinskog značaja za rešavanje ovih izazova?“, pita se Lagard.
Lagard je navela da su glavne zemlje G20 vodećih industrijskih i tržišta ekonomija u razvoju prihvatile, na februarskom sastanku u Australiji da bi – sa sprovođenjem politike ispravih akcija svih ključnih zemalja, kao i odgovarajućom saradnjom između njih – globalnom rastu moglo biti pridodato više od dva odsto u narednih pet godina.
„To bi značilo da se globalna ekonomija nalazi na suštinski drukčijoj putanji od današnje“, rekla je ona.
Nemačka kancelarka Angela Merkel odobrila je prvu minimalnu zaradu u zemlji, na 8.50 evra za sat (£7; $11.75 ), a odluka će početi da se praktično primenjuje od početka 2015. U ovom trenutku, Nemačka spada u sedam od 28 članica EU koje nemaju zakonom zacrtane minimalne zarade. Na potez Merkelove da odobri visinu minimalnih zarada gleda se kao na politički.
Umesto propisivanja „minimalca“, Nemačka se dosad oslanjala na sindikate i poslovne grupe s kojima se pravio dogovor. Gospođa Merkel, liderka konzervativnih demohrišćana, odobrila je promenu kao deo podele vlasti sa socijaldemokratama (SPD). Konkretno, SPD je bio za ovaj potez ali su konzervativne partije CDU i CSU bile su spremne da zadrže status kvo.
‘Radnicima povraćeno dostojanstvo’
Očekuje se da će se ovog leta u Parlamentu raspravljati o ovom o predlogu. Potom će, u septembru, biti prosleđen gornjem domu na usvajanje.Ekonomisti kažu da bi veće plate u najvećoj privredi Evrope mogle pomoći da građani više troše što bi stimulisalo ekonomiju, unapređujući nemački ekonomski rast.
Portparolka ministarstva za politiku tržišta rada SPD -a Katja Mast je, povodom ove odluke Merkelove, izjavila: „Rad je povratio svoje dostojanstvo, sa satom koji se plaća 8.50 evra, bez obzira da li je (radnik) na Istoku ili Zapadu i bez izuzetaka kada je reč o različitim granama industrije.“
Minimalnom platom, međutim, nisu pokriveni maloletnici, pripravnici, oni koji su na obuci ili dugoročno nezaposleni, kada je reč o njihovih prvih šest meseci provedenih na poslu.
Neki poslodavci, kao što su oni koji koriste privremene ili sezonske radnike, imaće dve godine za postepeno uvođenje nove minimalne zarade.Za ostale nemačke poslodavce, propisi će stupiti na snagu 1. januara 2015. Plata će biti praćena na godišnjem nivou počev od 1. januara 2018 .
Zvaničnici evrozone u utorak su pozvali francusku vladu da se drži svojih obećanja koja se tiču reformi, a Grčkoj su poručili da iskoristi svoje bolne žrtve nastale strogim merama štednje.
Poziv Parizu na dalji nastavak reformi došao je u trenutku kada je francuski predsednik Fransoa Oland nagovestio da će Francuska tražiti blaži tretman od strane EU Komisije, a u vezi reprogramiranja svog javnog deficita, kako je francuski predsednik već najavio u svom predstavljanju nove vlade.
„Neophodno je da Francuska odlučno deluje kako bi obezbedila održivost svojih javnih finansija, ali i kako bi obratila mnogo više pažnje i truda u rešavanju dobro poznatih ‘uskih grla’, koja se tiču francuske konkurentnost i ekonomskog rasta“, rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren.
„Da bismo malo osvežili pamćenje, naglasićemo da je ovaj postojeći završni rok za francuski deficit Francuske već dva puta produživan i odlagan„, izjavio je Ren novinarima tokom dvodnevnog sastanka evropskih ministara finansija u Atini.
Oland od EU vlasti želi da, prilikom analiziranja njenog deficita, uzmu u obzir strukturne reforme u nastajanju, koje su u Francuskoj u toku.
Ali, šef Evrogrupe Jeroen Dijselbloem izjavio je kako misli da „Francuska dobro shvata svoje obaveze. Prošlo je dve godine koje su joj date, i, očigledno, ima još posla kojeg treba obaviti…“
„U potpunosti se slažem sa predsednikom Francuske, da je u interesu Evrope da ima jaku Francusku. (Ali) Francuska mora da ispuni svoje obaveze prema svom zacrtanom ekonomskom rastu, kao i Prema paktu za stabilnost“, rekao je Dijselbloem.
Francuski javni deficit, ili jaz između potrošnje i prihoda, iznosio je prošle godine 4,3 odsto nacionalnog proizvoda, pokazuju najsvežiji zvanični podaci od ponedeljka.
Ovo je iznad ciljanih 4,1 odsto koji su dogovoreni sa EU, što je podiglo uloge otkako je Oland počeo da sastavlja novu vladu, a nakon debakla na lokalnim izborima koji su se odigrali u nedelju 31. marta.
Francuska treba da smanji potrošnju za 30 milijardi evra (41 milijardu dolara), kako bi kompenzovala olakšice koje se tiču troškova poslovanja u sklopu Pakta o odgovornosti kojeg je ona predložila, a kojem se protivi krilo sastavljeno od levičarskih stranaka.
Nezavisno od toga, kako bi ispunio ciljeve u pogledu EU deficita, Pariz mora da se prilagodi budžetskom balansu za oko 20 do 25 milijardi evra, što, u totalu, iznosi ukupno oko 50 milijardi evra za regulisanje.
Rimu, s ljubavlju
Evrogrupa je imala sličnu poruku i za Italiju, gde je novi premijer Mateo Renci najavio poreske rezove od 10 milijardi evra, što je trebalo da bude olakšica namenjena porodicama sa niskim primanjima – potez koji bi mogao izvršiti pritisak na zacrtane budžetske planove i prognoze.
„Verujemo da će Italija poštovati svoju posvećenost ispunjavanju evropskih obaveza, i fokusirati se na podsticanje održivog rasta i otvaranje novih radnih mesta“, rekao je Ren.
Grčka dobila (pre)dugo očekivana sredstva
Evrogrupa je Grčkoj dostavila ‘finansijski proboj’. Grci su potrošili sedam meseci napornih pregovora o reformama, zauzvrat dobivši sredstva preko potrebna za otplatu grčkog duga, koji u vidu potraživanja od poverilaca dospeva u maju mesecu. Grčki parlament je u nedelju 31. maja, za dlaku, usvojio još jedan omnibus zakon kojim se omogućava isplata duga poveriocima.
Atina će krajem aprila dobiti dugo očekivanih 6,3 milijardi evra (8,7 milijardi dolara) od EU fonda za krizne pozajmice, izjavio je šef Evrogrupe Dijselbloem. Još dve tranše ukupne vrednosti od po 1,0 milijardi evra biće Grčkoj isplaćene u junu i julu, mada će ovo zavisiti pre svega od reformskog napretka koji će Grčka, u međuvremenu, morati i dalje da čini.
„Najvažnije je da se sada nastavi sa sprovođenjem svih prethodno dogovorenih strukturnih reformi“, rekao je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. „Ono što treba uraditi jeste ne razlabaviti mere štednje i odustati od daljeg fiskalnog prilagođavanja – ne rušiti napredak koji je s toliko bola i napora dosad postignut“, dodao je on .
Grčki sindikati sinoć su pozvali na ulične proteste u prestonici; protesti bi bili upereni protiv daljih mera štednje .
„Napor grčke vlade da ubedi evropske ministre kako grčki narod prihvata finansijske mere Trojke – uperene protiv grčkih radnika – ne sme ostati bez odgovora“, izjava je glavnog grčkog sindikata, GSEE.
Expatica
Orbanova poreska politika bogate čini još bogatijima, tvrdi ekonomista Šandor Rihter iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije. On je uputio teške reči osude na račun ekonomske politike Orbanovog ‘Fidesa’, vladajuće mađarske partije. Od madarske ekonomske politike pod premijerom Viktorom Orbanom koristi su imali samo oni najbolje stojeći, mišljenja je Rihter. Izostanak pravne izvesnosti sprečava strana ulaganja, što je preko potrebna finansijska injekcija, izjavio je on za bečki Standard.
(mađarski premijer Viktor Orban. foto: The Guardian)
„Iako je Mađarska zaista ostavila recesiju iza sebe, nema znakova stabilnog rasta. Investicije su, u stvari, počele da rastu, ali to je bilo nekada, nekoliko godina pre nego što smo doživeli oštar pad. Stopa investicija, merenih u odnosu na proizvodni autput (BDP), veoma je niska. Ona mora biti daleko viša, recimo najmanje između 21 i 23 odsto. Ona, trenutno, iznosi samo 10 odsto. Kompanije koje posluju u proizvodnom sektoru, kao što su Mercedes-Benc, Opel i Suzuki mogu mirno da spavaju jer premijer Orban ima sluha za potrebe i želje ovih stranih investitora. Međutim, u sektoru usluga, koji je u svakoj modernoj privredi veći i daleko važniji od proizvodnog sektora, premijer nije pokazao takvo, preko potrebno, razumevanje.
Ovo se, pre svega, odnosi na, recimo, posebne poreze koje je u parlamentu izglasao Fides. Porezi su nametnuti bankarskom, energetskom i telekomunikacionom sektoru . I mada je bilo najava da će bankama ovaj porez biti ukinut, to se dosad nije desilo, kaže Šandor Rihter. U teškim situacijama, u kakvoj je Mađarska sada, nužno je najaviti dobro obrazloženje – koga to i zbog čega globite, koliko će ti nameti trajati i na kojim će se nivoima ubirati. Blagovremena najava je nužna, jer kompanije i firme jedino tako mogu da se blagovremeno pripreme za poreski udar. A to Orban nije učinio. Ako kompanije nisu bile upoznate s novim porezima – a Fides ih iznenada uvede – to je veoma loša poruka svima onima koji posluju u Mađarskoj, ističe Rihter.
Možda je šansa za dobro sprovođenje reformskih mera mogla biti iskorišćena, da je ova reforma od samog početka bila temeljita. Jer, tek se sada ispostavlja da su državi potrebne mere koje će biti efikasne na duge staze. Iznenadno nametanje tzv. ‘posebnih poreza’ ne vodi održivom poboljšanju ekonomske situacije. Reforme se moraju sprovoditi u oblasti zdravstva, penzionog, obrazovnog, kao i sistema finansiranja gradova. Ekstremna centralizacija koju sprovodi sadašnja vlada neće doprineti pravim reformama u ovim oblastima, tvrdi ovaj ekonomista iz bečkog WIIW.
Ako Orban ponovo pobedi na narednim izborima, ne mislim da će se uhvatiti u koštac s ovim problemima, naglašava Rihter. Trebalo bi da on i Fides rade suprotno – da sprovode decentralizaciju, koja je zaista nužna, s manje kontrole koja potiče od vlade i njene vlasti. Potrebno je u rešenje integrisati i privatne inicijative, kao i privatni kapital. Sve ovo potrebno je da razmotri jedan ekspertski panel, u koji će biti uključene kako interesne grupe tako i organizacije civilnog društva. A ovo o čemu govorimo je upravo suprotno od onoga što smo imali prilike da vidimo u poslednje četiri godine, napominje Šandor Rihter.
Der Standard, Beč
Švajcarska je pokrenula istragu u nizu banaka, uključujući i njene najveće banke UBS i Credit Suisse, uz druge vodeće globalne kuće, a zbog osnovanih sumnji da su manipulisale tržištima valuta.
Istragom su obuhvaćene banke JPMorgan Chase, Citigroup, Barclays i Royal Bank of Scotland, kao i ciriška kantonalna banka ZKB i privatna bankarska grupacija Julius Baer, navodi se u saopštenju tamošnje komisije za zaštitu tržišne konkurentnosti (COMCO).
„Postoje indicije da su se banke dogovarale u vezi valutnih kurseva“, navodi se dalje u saopštenju COMCO-a. U komisiji dodaju kako postoji sumnja da su manipulacije pogodile kurseve najvažnijih valuta.
Postoje sumnje da su banke, između ostalog, razmenjivale osetljive informacije i koordinirale kupovinu i prodaju valuta kako bi uticale na valutne kurseve.
Rojters
Američka startup kompanija Cool Planet objavila je vest o ključnom proboju u komercijalizaciji biogoriva koje se danas koristi, snižavajući mu proizvodnu cenu i obezbeđujući njegovu široku pristupačnost. Koristeći tehnologiju nastalu po sopstvenom patentu, jedinstvenom mehaničkom procesu prerade bio-otpada, Cool Planet je postala trenutno jedina kompanija koja uspeva da proizvede visokooktansko gorivo po ceni od 1.50 dolara za galon, proizvodeći ga bez potrebe za državnim subvencijama. Njihov jedinstveni postupak dobijanja goriva, uz to, omogućava i značajno smanjivanje CO2 u atmosferi, koji nastaje i tokom procesa proizvodnje.
Google i naftne kompanije već su uložili 100 miliona dolara u ovu američku startup kompaniju. Cool Planet uspeo je da za svoj projekat proizvodnje biogoriva privuče velike finansijere, među kojima su Google Ventures, BP, General Electric i Conoco Phillips. Ovo je redak slučaj u ovom sektoru, koji poslednjih godina muku muči s finansiranjem.
U ponedeljak su u Cool Planetu objavili da su prikupili 100 miliona dolara za izgradnju fabrike u američkoj saveznoj državi Lujzijani, koja bi u punom pogonu trebalo da bude do kraja 2015. godine.
Godišnje bi u ovoj fabrici trebalo da se proizvodi oko 380.000 hektolitara tekućeg biogoriva. Kao masu za proizvodnju, najvećim delom će se koristiti poljoprivredni otpad, recimo klipovi od kukuruza ili šećerna trska.
Ono što je ključno u svemu je da bi, za razliku od klasične proizvodnje biogoriva, sama sirovina za proizvodnju trebalo da doprinese borbi protiv globalnog zagrevanja jer bi jedan od nusprodukata goriva trebalo da bude i biougljenik. Reč je o supstanci koja nastaje sagorevanjem biljaka pri ekstremnim temperaturama i pod visokim pritiskom, uz gotovo potpuno odsustvo kiseonika.
Biougljenik se u konačnom obliku može koristiti kao đubrivo, a s obzirom da zadržava ugljen-dioksid na tlu, u Cool Planetu tvrde da će, na kraju, manje CO2 završiti u atmosferi nego što bi inače završilo.
Business Wire
Od ponedeljka 1. aprila, još sedam miliona Amerikanaca uživaće kao zdravstveni osiguranici svoje zemlje. „Mislim da možemo reći da su sva očekivanja premašena“, rekao je portparol Bele kuće Džej Karni i precizirao da se 7.041.000 osoba upisala pre roka u ponedeljak u ponoć.
Bela kuća juče je objavila da je postignut cilj od 7 miliona Amerikanca korisnika privatnog zdravstvenog osiguranja po tzv. Obamacare zakonu, a u sklopu sporne zdravstvene reforme Baraka Obame. Ova reforma omogućava zdravstveno osiguranje milionima Amerikanaca koji ga dosad nisu imali.
Vlada je sebi kao cilj odredila sedam miliona upisanih u prvoj godini. To se mesecima činilo nedostižnim, nakon katastrofalnog početka u novembru 2013, koji je doveo u pitanje čitav proces prijavljivanja.
Više do 200.000 ljudi prijavilo se u ponedeljak na federalnu stranicu, a ti podaci trebalo bi da se povećavaju pristizanjem podataka iz svih američkih saveznih država, izjavio je Karni.
Prevaljen je dug put i uložen veliki novac kako bi dosad neosigurani Amerikanci dobili mogućnost da se upišu u novi, svim slojevima daleko pristupačniji, novi zdravstveni program, takozvani ‘Obamacare’.
Neosigurani Amerikanci će – zahvaljujući novim subvencijama koje im pomažu da kupe Obamacare zdravstveno osiguranje – u proseku plaćati oko 3.000$ po prijavljenoj osobi – što je bio bio najveći pojedinačni motiv da najveći broj dosad neosiguranih pristane na ovo jeftin plan osiguranja, za koji je zadužena advokatska grupa Affordable Care Act.
Zvaničnici grupe „Upišimo Ameriku’, rekli su da je najveći broj dosad upisanih bio bez ikakvog zdravstvenog osiguranja.
Afro-Amerikanci i Latinoamerikanci, koji se po oceni Obamacare volontera smatraju za teško pristupačne grupe, posebno su snažno motivisani kako da iznova stupe u kontakt sa Obamacare advokatima, koji ih ohrabruju da se upišu, tako i da se prijave za pomoć koju nudi ovaj program .
Ta volonterska grupa je objavila da je imala više od 5 miliona korisničkih ‘angažmana’ nakon što je Obamacare zdravstveno osiguranje pokrenuto u oktobru prošle godine, uz pomoć 27.000 volontera i 22.000 terenskih intervencija. Grupa, koja je procesuirala 7 miliona novih korisnika zdravstvene zaštite kroz svoju digitalnu # GetCovered reklamnu kampanju, takođe je pridobila 635.000 korisnika, od kojih je svaki imao razgovore „jedan – na – jedan“ sa advokatima.
En Filipić, predsednica programa ‘Enroll America’ u torak je rekla da se sav dosadašnji trud isplatio kada je predsednik Barak Obama objavio da je, do ponedeljka, 7,1 miliona ljudi upisano u američko zdravstveno osiguranje. Podaci iz ove evidencije su, zapravo, premašili zvanične procene za novoupisane napravljene prošlog leta – pre nego što je, tokom prva dva meseca kampanje, ona bila urušena zbog tehnološki neuspelog lansiranja u američku javnost.
CNBC