Svih pet američkih finansijskih regulatora odobrili su uvođenje Vokerovog pravila osmišljenog da ograniči pravila rada finasijske industrije koja su dovela do kolapsa 2008-09. Vokerovim pravilom uvodi se stroga kontrola nad trgovanjem banaka sopstvenim sredstvima, što ima za cilj sprečavanje visokorizičnog ponašanja. Nazvano po bivšem predsedniku Federalnih rezervi Polu Volkeru, ovo pravilo smatra se ključnim delom novih bankarskih pravila ustanovljenih 2010. godine poznatih pod imenom Dod- Frank. Banke će morati da se usklade sa novim pravilima ponašanja do 21. jula 2015.
Kelog će do kraja 2014. zatvoriti svoj pogon u Londonu, Ontario, što će dovesti do gubitka više od 500 radnih mesta sa punim radnim vremenom. Zaposleni su rekli da su ovu vest čuli u utorak, tokom sastanka.
„Kao i kod bilo kog zahvata ovog obima, od kojih samo jedan ovakav utiče na veliki broj radnika i njihovih porodica, radi se o veoma teškoj odluci“, rekao je u saopštenju predsednik i izvršni direktor kompanije Kelog, Džon Brajant. „Veoma smo svesni uticaja promena koje će po ovoj odluci uslediti – posebno za naše zaposlene. Kako naši zaposleni već i očekuju od Keloga, pomoći ćemo onima koji će se naći na udaru ove tranzicije.“
(foto: business.financialpost.com)
Samo prošlog meseca, kompanija je objavila da otpuštanje 110 radnika u januaru 2014. Kelogov pogon nalazi se u Londonu, Ontario, još od 1924. Rezovi su deo celokupnog restrukturiranja, koje ova kompanija preduzima kako bi do 2018. unapredila svoje poslovanje.
Gotovo svi tradicionalni proizvođači prehrambenih artikala od žitarica suočavaju se s padom prodaje, kako je sve više Kanađana koji za svoj doručak radije biraju šejkove i štanglice nego žitarice koje se sipaju u činiju. Kao posledica ovog trenda, fabrika u Londonu je iz godine u godinu smanjivala svoju ponudu – da bi je redukovala za čitavih 27 artikala. „Prodaja hrane na bazi žitarica je opala i imamo značajan višak kapaciteta u našoj proizvodnoj mreži“, rekao je portparol kompanije Kris Čarls . „Kao rezultat toga, imamo prisilnu poslovnu potrebu da uskladimo naše globalne proizvodne kapacitete sa zahtevima kupaca, kao i da smanjimo troškove, kako bismo i u budućnosti bili konkurentni i održivi.“
Terens Korkren iz Bank of Canada kaže da “vlada Ontarija, polako ali sigurno – od centralnog planiranja javnih politika ove oblasti, preko industrije zelenih energija, do projekta reciklaže Blue Boxes – izmešta poslove izvan ove kanadske provincije.“
Zemlja od 3,3 miliona stanovnika smeštena između Brazila i Argentine postala je i zvanično prva država na svetu koja će legalizovati kultivaciju, prodaju i upotrebu marihuane, kao deo borbe protiv narko-kartela.
Zakonodavci Urugvaja su glasanjem 16 naprema 13 juče ozvaničili Zakon o legalizaciji marihuane koji će regulisati tržište ovog narkotika u zemlji, po cenama koje će odrediti Vlada Urugvaja. Prema tom Zakonu svaka apoteka imaće dozvolu da mesečno proda do 40 grama marihuane registrovanim korisnicima, starijim od 18 godina i zavedenim kao državaljani Urugvaja.
Na čelu Urugvaja je bivši gerilac, 78-godišnji Hose Muhika. Tokom njegovog predsednikovanja ranije je već u potpunosti legalizovano sklapanje gej brakova u zemlji. Muhika je povodom donošenja zakona o marihuani izjavio kako „treba imati hrabrosti za ovakve poteze“ i „da je to najbolji način da se suprotstavi snazi narko-kartela koji su rašireni po čitavoj Južnoj Americi.
Izvor: Blumberg
Gotovo dva prema jedan – 64 odsto prema 33 odsto – Amerikanaca kaže da SAD više ne pruža jednaku šansu svojim građanima da napreduju, pokazuje Blumbergova anketa na nacionalnom nivou. A neki kažu da vlada ne čini mnogo da pomogne.“ Ima mnogo mera koje olakšavaju bogatima da budu još bogatijio bogatiji, a da siromašni ostanu tug de jesu“, kaže Rajan Sekac, 26 ,mašinski inženjer iz Vesterlija sa Rod Ajlenda.
Direktor Šnajder elektrika (Schneider Electric) za Srbiju i Crnu Goru, Dragoljub Damljanović, izjavio je danas da 2013. godina za kompaniju na globalnom nivou „nije bila loša“, zbog dobrog poslovanja na većini tržišta osim Zapadne Evrope, u kojoj se dosta osetila kriza. „U Srbiji je tražnja za našim proizvodima pala ali smo to kompenzovali dobrim poslovanjem u Crnoj Gori, tako da se na kraju krajeva za ovu godinu može reći da je bila bolja od prošle. Ima izgleda da će se u narednoj godini graditi više novih industrijskih pogona tako da očekujemo rast u ovom domenu, kao i u prodaji električne opreme za domaćinstva, u kojoj smo i ove godine zabeležili rast od 5 do 7% iako je to tržište bilo u padu“, rekao je Damljanović.
Njihov cilj je da u Srbiji i Crnoj Gori nastave aktivno da rade na podizanju svesti o energetskoj efikasnosti, koja, kako kaže Damljanović, kompanijama itekako može biti isplativa. „Upravo smo ugovorili posao sa ciljem optimizacije potrošnje električne energije u Pančevačkoj rafineriji. Gasprom, iako je jedna od najprofitabilnijih kompanija u Srbiji, konstantno radi na uštedama u ovom pogledu, što je običaj i drugih inostranih kompanija. I domaća preduzeća bi trebalo da se više pozabave uštedama posebno zato što će zbog najavljene liberalizacije tržišta električna energija za potrošače srednjeg napona od 1. januara 2014. poskupeti. Mislim da će mnoge firme biti iznenađene kada im u narednoj godini stignu prvi računi za struju“, prokomentarisao je Damljanović najavljeno poskupljenje od 20% za preko 3.000 privrednih subjekata. On je dodao da su nove cene struje ujedno i poslovna šansa za Šnajder elektrik, koji se, između ostalog, uspešno bavi merenjima i optimizacijom potrošnje struje.
Energetska efikasnost trebalo bi da bude imperativ i privredi i državi, stoga Šnajder elektrik podržava razvoj malih hidroelektrana, a pojedine i oprema.
Osim mini hidroelektrana, ova francuska kompanija je u 2013. opremila i Data centar SBB-a, IT park u Inđiji, hotele Regent u Tivtu i Hilton u Podgorici, a radila je i na revitalizaciji hidroelektrane Đerdap 2, termo bloka B2 u Kostolcu, izgradnji sistema za otpepeljivanje u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, i sl. Osim toga u prethodnoj godini je u Batajnici otvorena fabrika prefabrikovanih betonskih trafostanica kompanije ELNOS BL Beograd po licenci francuske kompanije Schneider Electric, iz koje se izvoze trafostanice koje su među najsavremenijima na svetskom tržištu.
Šnajder elektrik iz Srbije izvozi i softver u ceo svet, za šta je zaslužan njihov Razvojni centar za proizvodnju softvera u Novom Sadu, koji prema Damljanovićevim rečima, pored trenutno oko 900 zaposlenih, svake godine dodatno zapošljava od 50 do 100 elektroinženjera, što je planirano i za narednu godinu. Problem koji ima sa deficitom kadrova kompanija je pokušala da reši i otvaranjem svog odseka na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka na kom stipendira i školuje elektroinženjere za rad u Šnajder elektriku. Ako se kompanija bude širila kao što je planirano, verovatno će joj biti potrebno i više elektroinženjera nego što ih školuje.
Evropski poreski obveznici snažno se protive zbog toga što njihovi džepovi ispaštaju za greške banaka. EU je sve bliže dogovoru o zajedničkom mehanizmu za spasavanje problematičnih banaka, I pritom nastoji da izbegne bilo kakav već viđeni scenario: da poreski obveznici svojim sve manjim platama finansiraju spašavanje EU banaka. Ministri finansija EU okončali su rano danas maratonske razgovore, mada će se sledeće nedelje naći ponovo, u pokušaju da postignu dogovor uoči samita EU. Neuspesi banaka evrozone, koji su izazvali evropsku finansijsku krizu, naročito su pogodili ekonomije Irske, Španije i Kipra.
Do kraja godine AXA Osiguranje zabeležiće rast premije od 97 odsto, a broj zaposlenih u odnosu na isti period prošle godine, biće veći tri puta. Kako je ocenjeno na današnjoj konferenciji za novinare, godinu rasta AXA Osiguranja obeležiće i povećanje broja klijenata za 40 odsto. Na osnovu ovih rezultata, kompanija je i dalje najbrže rastuća osiguravajuća kuća na tržištu.
“Ova godina je bila puna izazova za nas. Uspeli smo da realizujemo neke od ključnih strateških ciljeva. Proširili smo prisustvo u svim segmentima distribucije, od bankoosiguranja, brokerske mreže do naše interne prodaje i na to smo veoma ponosni. Imamo preko 160 zaposlenih i po tom osnovu postali smo velika kompanija. Unapređenje efikasnosti u distribuciji i kanalima podrške prodaji uz stalno poboljšanje usluge klijentima, postavili smo kao jedan od temelja našeg dugoročnog prisustva na srpskom tržištu”, izjavio je Adamandios Hadžistilis, generalni direktor AXA Osiguranja, podsetivši tom prilikom, da je kompanija pre tačno tri godine počela da radi u Srbiji.
Prodajna mreža ove godine proširena je otvaranjem poslovnica na Novom Beogradu i Nišu, a sledeće godine biće otvorene još dve filijale. U ovoj godini uspostavljeno je i učvršćeno strateško partnerstvo sa dve renomirane međunarodne banke Credit Agricole i Alpha bankom. Snažan prodor ostvaren je u brokerskom kanalu prodaje, gde se trenutno sarađuje sa 22 internacionalna i domaća partnera.
Pored širenja interne prodajne mreže, u 2014. godini planirana je dalja ekspanzija brokerske mreže i širenje prisustva u bankoosiguranja, a u oblasti proizvoda fokus će biti usmeren na mala i srednja preduzeća.
Rast vrednosti američkih obveznica i drugih hartija od vrednosti na američkim berzama podigla je i cene nekretnina a zajedno sa tim i svest o mogućnosti formiranja novog mehura na finansijskim tržištima. Posle nobelovca Roberta Šilera, na ovo upozorava i Oksford ekonomiks.
Naime, brigu zadaje brz rast vrednosti S&P 500 indeksa u ovoj godini od 27%, zatim rast cena nekretnina od 12% i stambenih nekretnina od 11%, a spred između prinosa na “džank” korporativne obveznice i 10-godišnjih američkih obveznica je opao za preko 100 poena. Sve ovo u kombinaciji sa sporim oporavkom privrede (1,7% ove godine i najavljenih 2,6% u 2014.) izaziva zabrinutost da su finansijska tržišta u SAD precenjena. Glavni argument ekonomista za ovu tvrdnju je da je kvanitativno popuštanje preplavilo sistem novcem nerealno podižući cene hartija od vrednosti.
Za merenje berzanskog mehura najčešće se koristi Racio cena i zarada koji poredi trenutne cene akcija sa očekivanim zaradama u narednih godinu dana. Ako se meri ovom metodom izgleda da cene akcija nisu mnogo precenjene. Međutim, postavlja se pitanje da li je realno očekivati da će zarade firmi iz S&P 500 indeksa naredne godine porasti za 10% jer izgleda da su one već sada previše visoke. Zato se umesto Racia cena i zarada koristi alternativni način merenja Šilerov racio cena i zarada koji predviđa rast zarada koristeći njihov 10-godišnji prosek. Po ovim merilima, akcije su preskupe a korporativni profiti su rekordni. Međutim to ne znači da SAD u skorijoj budućnosti očekuje pucanje berzanskog mehura, jer je situacija u ovom pogledu bila još gora između 1998. i 2000. međutim ni tada se nije desio oštar pad.
Za razliku od berzi, tržište nekretnina nije dostiglo pretkrizne nivoe – iako je u ovoj godini poraslo za 13% ono je za 22% niže nego u 2006. godini. Rast cena nekretnina ovaj put nije imao veze sa hipotekarnim pozajmicama, i zbog toga se ne očekuje pucanje mehura na ovom tržištu.
Dakle, iz gore navedenog vidimo da su trenutno možda precenjene akcije i korporativne obveznice, ali da je vrednost jednog dela finansijskih tržišta i dalje realna.
Sigurno je da je ove godine u SAD porasla vrednost njenih akcija, uz pomoć FED-ove politike kvantitativnog popuštanja. Ako dođe do smanjenja ovih finansijskih olakšica u kombinaciji sa skromnim privrednim rastom i nerealnim očekivanjima, finansijska tržišta će početi da padaju. Ako se ovo desi brzo, i rizici za američku ekonomiju će biti veći. Naime, oni bi se prvo mogli odraziti na pad potrošnje, međutim s obzirom na kretanja na tržištu nekretnina, ovo nije najverovatniji scenario, zaključuju iz Oksford Ekonomiksa.
Bivši radnik FBI Marcus Thomas otkrio je nekoliko zanimljivih detalja o načinima na koje FBI koristi moderne tehnologije u praćenju sumnjivih lica – priznao je da FBI može potajno uključivati kamere na laptopovima, kao i da šalje viruse na ciljane e-mail adrese kako bi došao do fotografija, dokumenata i drugih sadržaja, a može izazvati i pad operativnog sistema. Ovo „otkriće“ osvanulo je u javnosti na stranicama dnevnika Washington Post, u okviru reportaže o hvatanju potencijalnog teroriste-bombaša, pod nadimkom „Mo“. U tekstu su navedeni svi gore pomenuti načini internet praćenja, među kojima je i phishing metoda krađe podataka.
„U sadašnjem svetu organi reda hakuju kompjutere, o tome nikad nije bilo javne rasprave“, kaže Kristofer Sogojan iz Američke unije za građanske slobode. Za ovakve „tehnike“ FBI će ubuduće morati da traži sudski pristanak, veruje Sogojan. Uz jučerašnji apel velikih IT kompanija Google-a, Microsoft-a, Apple-a američkom Kongresu za ukidanje internet nadzora i više slobode na svetskoj mreži, objavljeni tekst u Postu došao je kao dodatan pritisak na bezbednosne agencije i zakonodavce u SAD.
Izvor: Monitor.hr, Washington Post
Evropski think-thank CEPS objavio je studiju o nejednakosti na starom kontinentu, iz koje izdvajamo deo o reprodukciji iste kroz obrazovni sistem.
Naime, u njoj je objašnjeno kako socijalni status utiče na nivo obrazovanja kroz finansijsku potporu i genetiku. Međutim postoji i teorija po kojoj su razlike u zaradama i u postignućima na poslu posledica različitih osobina među ljudima i porodične situacije, a ne uvek samo rezultat ekonomske situacije. Kombinacijom ove dve teorije dobija se zaključak da su dobrostojeće i obrazovane porodice sklonije da imaju istu takvu decu, i obrnuto.
Stoga stvaranje sve većeg jaza između bogatih i siromašnih vodi manjoj socijalnoj pokretljivosti. Donja tabela pokazuje da u poređenju sa decom manuelnih radnika, potomci administrativnih radnika i menadžera u većoj meri upisuju fakultet.
U Italiji na primer deca menadžera imaju 120% veću šansu da završe fakultet od radnika u proizvodnji, dok je u drugim zemljama ta razlika nešto manja ali ipak upadljiva. Ovo podupire teoriju da ekonomska situacija u porodici bitno utiče na dalji izbor profesije među decom. Ako nejednakost nastavi da se produbljuje, sve je veća šansa da će se ona reprodukovati i u budućnosti.
Druga teorija o različitosti između ljudi iz različitih porodica je potvrđena i kroz istraživanje CEPS-a koje je pokazalo da je nejednakost među ljudima sa istim nivoom obazovanja veća nego među različito obrazovanima. Podaci iz 2005. pokazuju i da zanimanja roditelja bitno utiču na dalji životni stadard dece. U Velikoj Britaniji na primer deca menažera zarađuju u proseku 26% više nego deca manuelnih radnika, čak i ako ispitana deca imaju isti nivo obrazovanja. Slično je i u Irskoj, Italiji, Španiji a u manjoj meri i u Francuskoj i Nemačkoj. Razlika između kancelarijskih i manuelnih radnika je manja, ali ipak uočljiva.
Dakle, u većini evropskih zemalja obrazovanje nije uspelo da prevlada klasne i socijalne razlike i da svima pruži podjednake šanse za uspeh u životu.