U našim medijima u poslednje vreme su u fokusu interesovanja bile dve nepogode – tajfun, elementarna nepogoda na Filipinima koja je odnela više hiljada života, i stalna tema u Srbiji – tajkuni, ili kako ih mnogi zovu „privredne nepogode“.
Pošto su juče Iranske dogovre pristale na smanjivanje svohih nuklearnih aktivnosti i međunarodni monitoring u višednevnim razgovorima pod medijacijom SAD, a u zamenu za ukidanje dela sankcija, cena sirova nafte pala je na svim svetskim berzama.
Iran poseduje četvrte po veličini rezerve nafte, ali je njegov izvoz „crnog zlata“ bio značajno pogođen međunarodnim sankcijama. Iako po postignutom dogovoru Iran neće biti u mogućnosti da poveća svoju prodaju nafte izvan svojih granica još narednih šest meseci, sama činjenica da je sporazum postignut smanjio je političke tenzije na Bliskom Istoku, ključnom regionu za proizvodnju i prodaju nafte na svetu. Što se cena tiče, na ranom jutarnjem trgovanju u Aziji, barel sirove nafte koštao je 108,63 dolara, odnosno 2,42 dolara manje nego prethodnog dana.
Sankcije na izvoz iranske nafte smanjile su njenu količlinu sa 2,14 miliona barela dnevno u 2010, na nešto manje od milionh barela u 2012. Najveći uvoznik iranske nafte pre tri godine bila je Kina, sa udelom od 20%.
UniCredit Banka je građanima predstavila proizvod Recept za keš, dinarski keš kredit sa osiguranjem koji klijentima obezbeđuje pogodnosti kao što su veći iznos kredita, duži period otplate i osiguranje koje im pruža zaštitu od nepredviđenih okolnosti. Banka je takođe, kako bi dodatno olakšala proces podnošenja zahteva za kredit, na svom zvaničnom sajtu postavila novu aplikaciju koja građanima omogućava da brzo i jednostavno uspostave prvi kontakt sa njima najbližom ekspoziturom, zakažu sastanak i pripreme neophodnu dokumentaciju.
Dinarski keš kredit sa osiguranjem se odobrava stalno zaposlenim licima i penzionerima, bez učešća i depozita, u maksimalnom iznosu do 1.000.000 dinara. Period otplate kredita zavisi od toga da li će se klijenti opredeliti da kredit otplaćuju po fiksnoj ili varijabilnoj kamatnoj stopi i kreće se do 10 godina. Nominalna kamatna stopa, u slučaju izbora varijabilnog metoda obračuna, se formira kao zbir vrednosti tromesečnog BELIBOR-a i margine koja se kreće od 4,90% godišnje. Sa druge strane, ukoliko bi se klijent opredelio za fiksni metod, nominalna kamatna stopa bi se kretala od 16% na godišnjem nivou. Ukoliko se klijent opredeli da kredit u iznosu od 350.000 dinara otplaćuje po varijabilnoj kamatnoj stopi, na period od 10 godina, efektivna kamatna stopa iznosi 17,63% na godišnjem nivou, dok je mesečna rata oko 5.634,08 dinara mesečno.
Pored toga, ovaj kredit klijentima obezbeđuje dodatnu sigurnost i kontinuitet u otplati u slučajevima da ostanu bez posla ili su usled zdravstvenih problema onemogućeni da obavljaju poslovne aktivnosti. Naime, ukoliko korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuća kuća će pokrivati njegovu ratu do 12 meseci u kontinuitetu, maksimalno do tri puta u toku perioda otplate kredita.
Prema istraživanju Deloitta onlajn naručivanje u Velikoj Britaniji tokom decembra doživeće porast od 19% u odnosu na poslednji mesec 2012. Očekuje se da onlajn prodaja tokom praznične sezone prevaziđe 8,09 milijardi dolara.
Sa rastom od oko 19% ukupna onlajn kupovina na Ostrvu dosegnuće 8 milijardi dolara. Ukupna praznična kupovina u decembru očekuje se da će doneti oko 65,25 milijarde dolara, uz rast (zbirno, onlajn i „tradicionalno“) od 3,5% u odnosu na decembar 2012. Prema očekivanjima Deloitta naročito dobro će proći prodavci odeće, uzevši u obzir i produženi hladni talas, kao i proizvođači tableta i igračkih konzola.
Kampanja: “1:12 – za poštene plate“ koju je inicirala švajcarska socijal-demokratska stranka, a u kojoj se predlaže da se plate direktora ograniče na visinu od 12 plata najniže plaćenog radnika, nije prošla na izborima. Ukupno 65,3% glasača odbilo je ovaj predlog, a ni u jednom od 26 kantona u Švajcarskoj predlog nije dobio većinsku pordršku.
To znači da će direktori kompanija poput UBS, Credit Suisse, Novartis ili Glendor Xstrat i dalje moći mesečno da zarađuju više nego što najniže plaćeni radnici zarade za čitavu godinu. Švajcarski ustav dozvoljava da se godišnje na nacionalne referendume stave četiri javne inicijative, ako organizatori prikupe 100.000 potpisa podrške, a da bi se zakon promenio, potrebno je da inicijativa bude većinski prihvaćena u svih 26 kantona. Švajarska vlada i parlament su sa svoje strane savetovali građane da ne glasaju za ovo ograničenje, upozoravajući da bi time neke kompanje bile primorane da napuste zemlju ili optuštaju radnike.
Statistika govori u prilog postojanja velikog jaza između bogatih i siromašnih, čak i u Švajcarskoj – 20 odsto najbogatijih zarađuje skoro 5 puta više od 20 odsto najsiromašijih – nezadovoljstvo rastućom nejednakošću je sve veće kako se plate direktora sve više izdižu. Jedan od drastičnijih primera, koji je kampanji „1:12“ upravo dao neophodan „vetar u leđa“, bio je plan Novartisa, kasnije napušten, da svom predsedniku UO isplate 78 miliona dolara tokom 6 godina rada.
Čak pet meseci godišnje nedelja u Sjedinjenim Američkim Državama rezervisana je za Nacionalnu fudbalsku ligu. Među američkim stanovništvom utakmice američkog fudbala popularnije su čak i od nedeljnog odlaska u crkvu. Tolika popularnost NFL još je izvanrednija kada razmotrimo šta sve to nudi svojim gledaocima svake nedelje – prosečna profesionalna fudbalska utakmica traje tri sata i dvanaest minuta, ali ukoliko izmerimo vreme koje lopta zaista provede u igri, dobićemo svega jedanaest minuta.
Tih čuvenih jedanaest minuta igre pre par godina izračunao je Wall Street Journal i njihove analize pokazale su da jedan NFL prenos sadrži oko čak sedamnaest minuta usporenih snimaka umesto prave igre. Većinu vremena gledaoci provedu gledajući igrače, trenere i sudije kako stoje ili besciljno šetaju po terenu. Ovakav vremenski raskorak ima veze i sa osnovnim pravilima igre, za razliku od hokeja i košarke, vreme teče i kada lopta nije u igri. To znači da i prosto stajanje na terenu ulazi u šezdeset minuta koliko igra traje. Tako prosečna akcija u NFL traje samo nekoliko sekundi.
Svakako, gledanje fudbala ne predstavlja samo puko gledanje utakmice; postoji ogroman broj reklama koje treba prikazati gledaocu. Prosečna NFL utakmica ima dvadeset reklamnih blokova koje zajedno sadrže preko sto reklama, pa tako gledaoci provedu čak pola sata gledajući reklame, što čini jednu trećinu igre. Sama priroda igre čini je naročito pogodnom za oglašivače, za razliku od „običnog“ evropskog fudbala koji prisiljava emitere da svoje reklame na kreativan način prikažu gledaocima za vreme 45-minutnog poluvremena. Ipak, emitovanje NFL utakmica u Evropi, možda sasvim slučajno, uključuje daleko manje reklama.
Izvor: Quartz
Saradnja sindikata i civilnog sektora je imperativ u društvu u kojem oni koji apliciraju za posao ili zaposleni, bez reči pobune pristaju na uvid u svoje privatne podatke, mogućnost da budu pod audio i vizuelnim nadzorom ili da im poslodavac čita privatnu prepisku, smatra Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
„Elektroprivreda Srbije“ poštuje Odluku Ustavnog suda Srbije iz jula 2012. godine kojom je određeno da se umesto konfornom metodom kamata na kašnjenje u naplati računa za utrošenu električnu energiju obračunava prema metodi prostog interesnog računa, tj. linearnim obračunom kamate. Tu istu metodu primenjuje i Privredno društvo „EPS Snabdevanje“, koje snabdeva kupce od 1. jula ove godine, rečeno je u zvaničnom saopštenju JP EPS koje je reakcija na jučerašnju objavu Centra za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša.
Ocena Centra za zaštitu potrošača da su neplaćeni računi za utrošenu električnu energiju uvećani za čak 60 do 70 odsto je krajnje proizvoljna, poručuju u EPS-u. Na inicijativu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine od marta ove godine tri puta dužnicima je pružena mogućnost da plaćanjem na rate uz otpis kamate reše nagomilane dugove za neplaćenu električnu energiju. Popusti dati u reprogramu mnogo su veći od iznosa obračunate kamate, a mogućnost izmirenja duga na čak 120 rata niko u Srbiji do sada nije omogućio. Od 15. avgusta do 30. novembra je aktuelno potpisivanje sporazuma o reprogramu, koji prediviđa otpis duga od čak 40 odsto, ako dužnik plati jednokratno 60 odsto duga. Ako žele da plate na rate, dužnici to mogu da izmire na 12 do 120 rata, zavisno od visine duga, dok je otpust dela duga uz plaćanje na rate od 35 do 15 odsto.
Obustava isporuke električene energije radi se isključivo po nalogu „EPS Snbdevanja“ za dugovanja kupaca prema tom preduzeću, a svi dužnici prema privrednim društvima za distribuciju električne energije imaju mogućnost da potpišu sporazum o reprogramu duga, kaže se u saopštenju.
Globalna konferencija o srčanom zdravlju pokazuje alarmantne rezultate: svaka naredna generacija sporija je i teža od prethodne.
U proseku današnjoj deci je potrebno čak 90 sekundi više da pretrče jednu milju nego njihovim vršnjacima pre 30 godina, tvrdi istraživanje Američke asocijacije za srce. Od 1975. godine fitnes srca za uzrast od 9 do 17 godina opadao je oko 5% po deceniji. Istraživači Američke asocijacije su analizirali podatke iz poslednjih 46 godina, uključujući 25 miliona dece iz 28 zemalja, posle čega je ustanovljeno da su današnja deca predstavljaju najsedentarniju generaciju u istoriji čovečanstva.
Dr Grant Tomkinson sa Univerziteta u Australiji kaže da je 30-60 odsto manja izdržljivost uzrokovana porastom masnog tkiva. Najviše problema imaju zapadne zemlje, ali i neki delovi Azije kao to su Južna Koreja, kopneni deo Kine i Hong Kong. Da bi ostala zdrava, deci je potrebno makar sat vremena fizičke aktivnosti dnevno – šetnje ili vožnje bicikla, trčanja… Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe je nedavno soapštila da 80% mladih nema dovoljno fizičkog vežbanja.
Izvor: Guardian
Gradu Krku preti bankrot, jer mora da plati odštetu od 18,5 milona kuna sa kamatama nekadašnjim vlasnicima zemljišta koje je nacionalizovano u bivšoj SFRJ, a kojim lokalne vlasti inače ne raspolažu. Ovaj iznos predstavlja gotovo polovinu godišnjeg gradskog budžeta, a loklani čelnici su zatražili pomoć Ustavnog suda Hrvatske i najavili moguću tužbu Strazburu, piše hrvatski „Dnevnik“.
Grad Krk po pravosnažnoj sudskoj presudi mora za deset hiljada kvadratnih metara zemljišta da plati 18,5 miliona kuna s kamatama. „Danas, nakon 44 godine – jer zemljište je oduzeto 1969. godine – grad ustvari plaća tržišnu vrednost tog zemljišta vlasnicima koji su pre 44 godine razvlašćeni“, objašnjava Dario Vasilić, gradonačelnik Krka. Lokalne vlasti se nadaju da će izbeći bankrot prodajom druge gradske imovine, ali traže pomoć hrvatske države, jer zemljište za koje moraju da plate odštetu, a na kojem se trenutno nalaze golf igralište, sportski tereni i privatne porodične kuće – nije u vlaništvu lokalne samouprave. I stanovnici Krka podržavaju stav svojih čelnika da zvanični Zagreb mora da obezbedi podršku, budući da „država jeste prouzrokovala ovaj problem, bez obzira što su tada drugi bili na vlasti“.
Jedno od rešenja je, smatraju, da se lokalnoj vlasti omogući da obeštećenje plaća u ratama, kako bi se sačuvala sredstva u budžetu za osnovne društvene funkcije – vrtiće, škole i socijalna davanja. „Ali ono što će naredne godine sigurno ostati zakinuto su ulaganja i kapitalni projekti grada, o kojima sada ne možemo ni da sanjamo“, kaže gradonačelnik Vasilić. On najavljuje da će, iako je presuda pravosnažna, tražiti pomoć Ustavnog suda Hrvatske, sa obrazloženjem da su propisi po kojima je presuda doneta neustavni, a ako treba potražiće pravdu i u Strazburu.