Jednom i svega jednom se u medijima prošle nedelje pojavila reč “fleksibilno” iako su je do pucanja prošle nedelje uvežbavali u još ne sasvim rekonstruisanoj vladi Srbije. Iako je potom i u njoj neko “fleksibilno” napustio radno mesto, važnost ove reči, ili bolje rečeno životnog i radnog stava ima mnogo širu i sveobuhvatniju primenu i odnosi ne sve zaposlene koji će po novom Zakonu o radu, ispoljavati još veću elastičnost u prihvatanju svoje sudbine da budu – non stop zaposleni po ugovoru, jednogodišnjem, u srećnijem slučaju trogodišnjem i tako u krug, ili da iznajmljuju svoje usluge na “lizing”, kako su do sada mnogi kupovali samo potrošnu robu, na primer, kola.
Oporavak srpske ekonomije se nastavlja zahvaljujući dobrim izvoznim rezultatima, što potpomaže i trendove bilansa tekućih transakcija, uz znatno smanjenje deficita u 2013. godini. Predviđa se da će u drugoj polovini 2013. godine inflatorni pritisci i dalje opadati, ostavljajući prostora za dodatna smanjenja stope NBS. Ključni negativni rizik i dalje je fiskalni podbačaj, kako u smislu rejtinga tako i u smislu stabilnosti finansiranja. Očekuje se da pregovori sa EU počnu do januara 2014. godine, ocenjuju analitičari Erste Grupe.
Srpska privreda je snažno ušla u 2013. godinu jer se BDP u prvom kvartalu vratio u pozitivnu zonu, sa rastom od 2,1% na međugodišnjem nivou. Analiza po komponentama pokazala je očekivanu slabost domaće tražnje jer su i privatna potrošnja i bruto investicije ostali u negativnoj zoni (1,1% odnosno 3,9% međugodišnje), praćeni smanjenjem javne potrošnje. Neto izvoz je bio očekivano snažan pozitivan faktor, pri čemu je izvoz zabeležio dvocifren rast (13,5% međugodišnje), koji je pratila samo skromna ekspanzija uvoza (1,2% međugodišnje). Ekonomsiti Erste Grupe u najnovijem izveštaju „Makro perspektive Srbije“ predviđaju da će pokretači rasta ostati nepromenjeni, pri čemu će prerađivačka industrija (u kojoj dominira automobilski sektor) i dalje potpomagati izvozne rezultate.
I niska poljoprivredna baza iz 2012. godine takođe bi trebalo da ima jednokratan efekat. S druge strane, predviđa se da domaća tražnja i dalje bude kočnica u uslovima nedostatka investicionog zamaha i toga da privatna potrošnja i dalje trpi zbog sporih trendova raspoloživog prihoda i tržišta rada. „Anketa o radnoj snazi iz prvog polovine 2013. godine donela je preokret u odnosu na iznenađujuće solidne podatke iz druge polovine 2012. godine, pri čemu je stopa nezaposlenosti skočila za 1,7% na 24,1%, pa stoga svoju prognozu stope nezaposlenosti zadržavamo na 24%, tj. predviđamo približno nepromenjene rezultate u odnosu na 2013. godinu i postepene pozitivne trendove od 2014. godine nadalje. Što se tiče BDP, neznatno smo korigovali svoju prognozu za 2013. godinu u uslovima solidnih rezultata iz prvog kvartala i predvideli smo rast BDP-a za 1,8% tokom ove godine“, kaže se u izveštaju Erste Grupe.
Predviđa se da će umereno ubrzanje u 2014. godini u uslovima podsticajnije eksterne tražnje i izvesna stabilizacija domaće tražnje potpomoći rast BDP u intervalu 2,0-2,5%. Rizici su i dalje vezani za pogoršanje perspektive izvoza (koja je osetljiva i na jednokratne efekte automobilskog sektora) i još uvek nejasnu putanju fiskalne konsolidacije. Srednjoročna perspektiva rasta i dalje je snažno vezana za sprovođenje strukturnih reformi, privlačenje investicija i povećanje izvozne baze. U tom pogledu, izgledi za članstvo u EU i datum početka pregovora poslužili bi kao važno olakšavajuće sredstvo i uporište politike. Mada se potencijal za rast BDP preusmerio naniže, i dalje dostižan rast od 3-4% na srednji rok.
Posle snažnih rezultata bilansa tekućih transakcija u drugoj polovini 2012. godine, trendovi su i dalje solidni i u odnosu na početak godine, pri čemu se deficit tekućih transakcija u prvom kvartalu približno prepolovio, potpomognut pretežno rezultatima robnog bilansa, zahvaljujući tome što se izvoz kretao na nivou od 22% međugodišnje, a uvoz stagnirao zbog slabe domaće tražnje. I doznake su bile podsticajne, a prihodi su ispoljili porast koji je proistekao iz jačih privatnih priliva. Struktura ostaje podsticajna i u drugom kvartalu, a faktori izgledaju uglavnom nepromenjeni dok se očekuje prevag apozitivnih faktora u drugoj polovini godine. Ključni rizici u budućnosti ostaju nepromenjeni jer smetnje za tempo rasta EU ostaju negativni rizici, uz sve veću osetljivost na jednokratne efekte u automobilskom sektoru.
Strana finansiranja ne ispoljavaju nikakvu promenu trendova, a prilivi SDI i dalje su osrednji u nedostatku velikih jednokratnih efekata, a neto prilive SDI predviđamo u zoni oko 2% BDP, što i dalje podrazumeva zavisnost od finansiranja koje generiše dug. I ovde trendovi ostaju poznati – privatni sektor je i dalje u režimu razduživanja, dok dominantni generator duga ostaje država. Profil finansiranja za 2013. godinu i dalje izgleda komotno, a Ministarstvo finansija je moglo da plasira 3,25 milijardi USD u četvrtom kvartalu 2012. i prvom kvartalu 2013. godine. Ipak, struktura finansiranja i dalje je osetljiva na globalnu sklonost riziku, a fundamentalni podaci dodatno trpe od oživljavanja fiskalnih rizika i očekivanog znatnog odstupanja od zvaničnih budžetskih ciljeva.
„U uslovima kada zvaničnici pokušavaju da se izbore bez aranžmana s MMF, predviđamo da će rizici na strani finansiranja biti povišeni i u velikoj meri osetljivi na globalne tržišne oscilacije. Podatak o spoljnom dugu odražava trendove platnog bilansa, dok se akumulacija duga povećava zbog nedavne emisije državnog duga. Komponenta javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu dodatno se približila nivou od 50%, za kojim su usledili približno 36% iz korporativnog sektora i manje-više stabilan bankarski segment kao ostatak. Posle izvesnog poboljšanja indikatora zaduženosti u 2011. godini, 2012. je donela izvesno pogoršanje, pri čemu je spoljni dug premašio 85% nivoa BDP, a dug u odnosu na izvoz roba i usluga pokazao stabilnije rezultate, s nivoom blizu 215%. U pogledu strukture, kratkoročni dug ostaje nizak (oko 1% ukupnog duga). Pored toga, devizne rezerve pokrivaju neznatno više od 40% ukupnog spoljnog duga, što sugeriše da NBS još ima znatnu moć da neutrališe potencijalne obnovljene pritiske“, saopštavaju iz Erste Grupe. Očekuje se da NBS od drugog kvartala i dalje bude naklonjena smanjenju kamatne stope, dok bi dinamiku smanjenja uglavnom formirala perspektiva kretanja deviznog kursa.
Tokom vikenda 1000 vožnji žičarom Pančić i 33% više turista
Brojni sadržaji za aktivan odmor i prijatne temperature povećale su broj gostiju na Kopaoniku, pa je samo ovog vikenda zabeleženo 33% više turista u odnosu na isti period prošle godine. Tokom prošle letnje sezone, kada je centar prvi put pušten u rad tokom leta, zabeleženo je preko 9.000 vožnji žičarom. Turistima koji se odmaraju na Kopaoniku na raspolaganju je žičara Pančić za panoramsku vožnju, više od 7 kilometara ruta za planinski biciklizam, specijalna planinska vozila – kartovi za spuštanje niz padine i mnoge druge zanimljivosti. Od sredine avgusta biće pušteni u rad i dodatni adrenalinski sadržaji kao što su zip line, tjubing i prvi bob na šinama.
Proizvođački PMI indeks u regionu srednje i istočne Evrope, kao i u evrozoni, ima trend rasta. Češka i Poljska predvode rast, dok je jedini izuzetak Mađarska, gde je nezaposlenost porasla treći uzastopni mesec.
Julski PMI indeks u Mađarskoj niži je za 1,8% u odnosu na jun i iznosi 49 poena. Sedmi mesec u godini je obično pozitivan, ali Mađarski PMI je ispod proseka za poslednje tri godine. PMI objedinjuje indekse najbitnijih ekonomskih faktora u nacionalnim ekonomijama i njegov rezultat iznad 50 ukazuje na širenje, a ispod 50 na kontrakciju ekonomije.
PMI za evrozonu je na dvogodišnjem maksimumu i iznosi 50,3, tik iznad granice oporavka. Češki indeks iznosi 52 poena, dok je najveći skok u odnosu na jun ostvarila Poljska, sa 49,3 na 51,1 poen. Indeks količine proizvodnje takođe je porastao i beleži ekspanziju na srednjeevropskom nivou drugi mesec za redom. Takođe i indeks zapsolenosti beleži trend rasta, kao i indeks izvoza. S druge strane indeks uvoza na nivou srednje i istočne Evrope posle četvoromesečnog uzastopnog rasta, zabeležio je blagi pad u julu.
Agencija procenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla biti suočena s pokretanjem Postupka prekomernog duga.
Agencija Standard & Poors’s (S&P) snizila je danas izglede za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnih na negativne, zadržavši pritom važeći rejting za zaduživanje u inostranoj i domaćoj valuti na BB+. Revizija kreditnog rejtinga odražava stav agencije da će nastavak slabljenja privrede, zajedno s ograničenim reformama, dovesti do lošije fiskalne situacije nego što se ranije procenjivalo. Agencija smatra da je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju velika prilika za rešavanje ključnih izazova rasta, konkurentnosti i produktivnosti. „Međutim, s obzirom na zahteve za sufinansiranje, a u nedostatku reformi koje bi smanjile državne rashode, EU fondovi dostupni Hrvatskoj u periodu od 2014. do 2020. možda neće biti iskorišćeni u potpunosti“, navodi S&P.
U Hrvatskoj recesija traje pet godina, a od 2008. realni bruto domaći proizvod pao je kumulativno 12 posto, uglavnom zbog 12-postotnog realnog pada potrošnje i 35-postotnog realnog pada investicija, navodi agencija, ističući da u ovoj godini očekuje dalji pad ekonomije za 1 posto. „U periodu od 2014. do 2015. očekujemo da domaća potražnja i dalje bude manja zbog razduživanja privatnog sektora i visoke stope nezaposlenosti. Od 2014. očekujemo blagi oporavak, uz pomoć povlačenja EU sredstava, ali su rizici za ove projekcije povećani. Neki od njih odnose se i na konkurentnost turističkog sektora“, navodi S&P.
Agencija poručuje da ima pozitivnih nagoveštaja u pogledu reformi. „Vlada je nedavno najavila privatizaciju državnih preduzeća, predložila reforme za poboljšanje poslovne klime, zakona o radu i potvrdila da planira reformu penzionog sistema. Međutim, realizacija ovog programa do sada je samo delimična“, smatra S&P. Agencija procjenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla da se suoči sa pokretanjem Postupka prekomernog duga (EDP). „Za 2013. hrvatski fiskalni deficit verovatno će biti veći od 3 posto BDP-a, dok se ukupni dug države približava nivou od 60 posto BDP-a. Ako dug Hrvatskih cesta, koji iznosi 7,5 posto BDP-a, preuzme Vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo dodatno da poveća ukupni dug države, s obzirom na razliku između prihoda od koncesije i duga preuzetog od strane Vlade“, kaže se u izveštaju S&P.
Agencija smatra da bi Evropska komisija mogla da pozove Vladu da fiskalnu konsolidaciju više usmeri na rashodnu stranu, budući da je sada gotovo isključivo usmerena na budžetske prihode, uključujući i planirane privatizacije, a njeni napori u tome su zakočeni usled niskog rasta privrede i rasta kamata kao posledice rastuće zaduženosti Vlade. Izvoz roba i usluga, pogođen restrukturiranjem brodogradnje, realno ostaje ispod nivoa pre 2008. godine. Kao i u mnogim zemljama istočne Europe, neto direktne strane investicije pale su sa 6 do 8 posto BDP-a pre krize na 2 do 3 posto, dok je finansiranje banaka iz inostranstva zabeležilo značajan pad.
„Hrvatska centralna banka fokusirana je na održavanje stabilnog kursa kune prema evru, što ograničava fleksibilnost monetarne politike u privredi koja je jako vezana za evro. Hrvatski bankarski sistem, pretežno u stranom vlasništvu, nastaviće sa niskom profitabilnošču zbog slabih privrednih izgleda, smanjene domaće potražnje i skromnog rasta kredita“, navodi S&P. Po mišljenju analitičara agencije, kreditni rizici u privredi rastu. „Očekujemo dalji rast loših kredita, zbog slabosti u građevinskom i sektoru nekretnina, pa bi do kraja 2013. mogli da dosegnu 18 posto ukupnih kredita. Verujemo da je kapitalizacija domaćeg bankarskog sektora primerena da bi se apsorbovalo dalje pogoršanje kvaliteta imovine. No, i taj kapacitet je pred rizikom zbog nedavne presude o hipotekarnim kreditima u švajcarskim francima i mogućim naknadama za zajmoprimce“, zaključuje Standard & Poor’s.
Cene berzanskih roba su posle kratkotrajne stabilizacije, što je dovelo do intenziviranja trgovanja, počele naglo da padaju. Pad cena po pravilu povlači kupce sa tržišta koji jednostavno čekaju najnižu granicu do koje će cene padati, pa da se pojave sa svojim zahtevima za kupovinu. To je bio razlog pada obima prometa roba preko berze u protekloj nedelji, koji je iznosio 620 tona robe I za 56,49% je manji u odnosu na promet iz prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometa je iznosila 12.223.300 dinara, što je pad od 57,24% u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedelji.
Faktori kao što su nestabilnost tržišta pšenice na svetskim berzama, nizak vodostaj Dunava i veliki pritisak ponude, svojim sinhronizovanim dejstvom su uticali da se izvozna tražnja privremeno potpuno povuče sa tržišta. Sa druge strane, tražnja koja je usmerena za potrebe domaće industrije ili unutrašnje trgovine, pad cene je prihvatila kao jasan signal da se stopiraju nabavke u očekivanju daljeg pada cena. Cena je generalno vrlo niska I pitanje je koliko ima prostora za njen dalji pad. Jednistvena cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 16,85 din/kg (15,60 bez PDV). U odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji to je pad od 2,49%.
Cenovni sunovrat kukuruza se nastavlja. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 15,79 din/kg (14,62 bez PDV), što je za 8,64% niže od prosečne cene trgovanja iz prethodnog nedeljnog perioda. Podatak da je realizovan jedan kupoprodajni ugovor po ceni od svega 14,30 din/kg bez PDV, jasno govori da se kukuruz prošlogodišnjeg roda namenjen stočnoj ishrani nalazi u vrlo nezavidnoj tržišnoj poziciji. Pre samo dve nedelje kukuruz se preko novosadske berze prometovao po ceni od 18,30 din/kg bez PDV. Pad od preko 20% u tako kratkom vremenskom periodu u potpunosti ide u prilog prethodnoj konstataciji.
Tržište soje se u nedelji za nama ponašalo u duhu opštih tržišnih kretanja. Pad cene ove robe od 7,82% u protekloj u odnosu na prethodnu nedelju, sasvim je u trendu cenovnih funkcija ostalih roba. Inače, cena trgovanja u protekloj nedelji je iznosila 61,02 din/kg (56,50 bez PDV).
Roman Vide Ognjenović „Posmatrač ptica“ biće objavljen na makedonskom jeziku početkom 2014. godine u izdanju Izdavačke kuće Ikona iz Skoplja.
Na makedonskom jeziku u izdanjima različitih izdavača ranijih godina su objavljeni romani Vide Ognjenović „Kuća mrtvih mirisa“ i „Preljubnici“.“Posmatrač ptica“ biće uskoro objavljen i na bugarskom jeziku, a Arhipelag o izdanjima ovog romana pregovara i sa izdavačima iz Grčke, Slovačke, Češke i Mađarske.
Arhipelag je objavio dva izdanja romana „Posmatrač ptica“ koji se već dve godine nalazi među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama u Srbiji. U središtu ovog romana, u koji je stala čitava druga polovina XX veka, nalazi se junak izukrštanog i uskomešanog identiteta, ali čitalac prati i priče o Ruskom zaštitnom korpusu i belim Rusima – emigrantima u Srbiji, o istoriji železnice u Srbiji, o progonima i umetnosti, o Beogradu u vreme i posle Drugog svetskog rata, o Okudžavi i Visockom, o ljubavi i svevidećem oku policije.
Donji dom urugvajskog kongresa prihvatio je predlog levičarske vlade da se usvoji zakon kojim bi se u Urugvaju legalizovala proizvodnja i prodaja marihuane, a očekuje se da će predlog proći i u Senatu gde vladajuća stranka ima većinu.
Nakon jednogodišnje javne debate Urugvaj je preduzeo prvi korak prema tituli prve zemlje sveta u kojoj je proizvodnja marihuane legalizovana. Naime, donji dom urugvajskog kongresa prihvatio je predlog levičarske vlade o legalizaciji i regulaciji proizvodnje i prodaje marihuane. Očekuje se da će zakon potvrditi i senat, u kojem vladajući Široki front ima većinu.
Urugvajci bi prema predloženom zakonu smeli da konzumiraju marihuanu i uzgajaju do šest biljaka kod kuće, da nabavljaju „travu“ učlanjenjem u posebne klubove i kupuju do 40 grama mesečno u licenciranim apotekama. Zakon ne važi za strance, jer kako se navodi u obrazloženju, njegov cilj nije da Urugvaj pretvori u novi Amsterdam, niti da na taj način poveća prihode od turizma, već da se crno tržište proizvodnje i preprodaje marihuane stavi pod kontrolu države.
Zakon je prihvaćen u donjem domu nakon 14 sati veoma žestoke debate. Predlog zakona je naišao na velike otpore u javnosti, a prema najnovijoj anketi od prošlog meseca, protiv se izjasnilo 63 posto građana. Protivnici legalizacije kao glavni protivargument navode rizik od značajnog povećanja konzumacije marihuane među stanovništvom, pre svega među mladima. Sa druge strane, pobornici novog zakona tvrde da je zabrana izazvala mnogostruke probleme – od tajne konzumacije, koj nije precizno evidentirana, do pošasti organizovanog kriminala.
Bivši italijanski premijer prethodno uložio žalbu na kaznu od četiri godine zatvora. Ipak, zbog amnestije iz 2006. godine i godina starosti osuđenog (77), Berluskoni će odslužiti jednu godinu kroz kućni pritvor ili dobrotvorni rad.
Silvio Berluskoni bio je najduže na mestu premijera u posleratnoj Italiji. Njemu je juče konačno ozvaničena prva definitivna presuda za kriminalne aktivnosti posle skoro dvadeset godina neprestanog „razvlačenja“ po sudovima. Vrhovni sud Italije ipak je poštedeo bivšeg premijera neposrednog povlačenja iz javnosti. Posle sedam sati većanja pet sudija Vrhovnog kasacionog suda potvrdilo jeraniju presudu za četvorogodišnju kaznu zatvora Berluskoniju, koja je zbog Zakona o opštoj amnestiji iz 2006. već preinačena u jednu godinu. I ta jedna godina najverovatnije će biti odslužena u kućnom pritvoru ili preko društveno korisnog rada, prenosi britanski Gardijan, zato što Berluskoni u septembru slavi 77. rođendan.
Međutim, potvrda i ovakve, prilagođene kazne, može značiti kraj sadašnje, prilično ranjive italijanske vlade. Ona je sastavljena od već prilično labave koalicije levice i desnice, a među ovim drugim nalazi se i Berluskonijeva partija Narod slobode, čiji vrh je sada rastrzan između podrške i okretanja od politike bivšeg premijera.Italijanski politički analitičari očekuju veća potresanja na političkoj sceni u narednim nedeljama, pa možda i rekonstrukciju sadašnje vlade premijera Enrika Lete, piše Njujork Tajms.
Telekom Austrija (TA) ispao je iz procedure ponude za kupovinu kablovskog operatera SBB/Telemah (Telemach), tvrdi bečki ekonomski dnevnik Virtšaftsblat. List ističe, pozivajući se na više neimenovanih izvora, da Telekom Austrija nije prošao prvu fazu predaje ponuda, pošto je njegova bila najniža. Telekom Austrije nije želeo da komentariše iznete tvrdnje, a list navodi da su u trci za kupovinu kablovskog operatera ostala četiri zainteresovana ponuđača, i to pre svega privatni fondovi. Poznavaoci tržišta procenjuju da SBB/Telemah vredi između 700 i 800 miliona evra.