Svega nekoliko dana nakon što je okončana prethodna ponuda za otkup sopstvenih akcija u kojoj je Imlek stekao dodatnih 87 hiljada akcija za vlastiti portfelj za 2,5 miliona evra, ova kompanija je ponovo saopštila istu nameru.
Pokretači rasta u centralnoj i istočnoj Evropi su i dalje prisutni, ali su neophodne dalje inovacije kako bi oni dobili podstreka. Čitav region je znatno industrijalizovaniji od evrozone, ali još uvek treba da je sustigne u pogledu konkurentnosti, zaključak je specijalnog izveštaja Erste Group, „Konvergencija 2.0“.
Od pada komunizma, centralna i istočna Evropa je postala školski primer ekonomske konvergencije putem integracije u EU, ali je u međuvremenu finansijska kriza zakočila taj proces. Specijalni izveštaj Erste Grupe „Konvergencija 2.0″ konstatuje da su pokretači rasta i dalje tu, ali da će tokom naredne decenije region CIE morati da pređe sa klasičnog sustizanja putem imitiranja na sistem zasnovan na znanju sa više dodate vrednosti i diverzifikovanijim izvozom. „Puka troškovna konkurentnost nije dovoljna kada se zemlje približavaju tehnološkoj granici; zemlje CIE moraće da podignu produktivnost kapitala i rada sopstvenim sredstvima, a to čini presudnim ulaganja u obrazovanje i istraživanje i razvoj“, objašnjava Birgit Niessner, glavna analitičarka istraživačkog tima za makroekonomiju CIE u Erste Grupi.
U uzorku zemalja CIE, predvodnici u pogledu konkurentnosti i znanja su Češka, Slovačka i Poljska, dok Mađarska zaostaje za ovom grupom. Rumunija i Srbija su krenule tim putem, ali još uvek mogu da iskoriste dodatne rezerve efikasnosti pre no što postanu inovativne ekonomije. Hrvatska mora da postane konkurentnija kako bi očuvala relativno visok nivo dohotka, dok Turska tek treba da krene ka ekonomiji zasnovanoj na znanju. Zemlje CIE su iz ponovne integracije Evrope izvukle korist za svoje ekonomije, a strani investitori su otkrili taj region kao mesto za ulaganje. Tako su zemlje regiona iskoristile relativnu troškovnu prednost da svoju industriju modernizuju stranim tehnologijama. Visoki obimi direktnih stranih investicija i visok udeo izvoza u BDP svedoče o tome i dobro su podneli finansijsku krizu. Krizna 2008. godina donela je prekid povećanja obima SDI, ali se do 2011. godine obim SDI stabilizovao u svim zemljama. Obim SDI u Mađarskoj zabeležio je najnegativnije kretanje: sa maksimuma od 75% BDP u 2009. godini opao je za preko 10 procentnih poena za samo dve godine.
Još jedna osobenost rasta u CIE, ali ne i najmanje važna, su izuzetni izvozni rezultati. Kada se posmatra udeo izvoza u BDP, postaju očigledne razlike u regionu CIE: polazeći od već visokih nivoa, zemlje grupe CIE3 (Mađarska, Češka i Slovačka) bile su u stanju da u kriznoj godini podignu
udeo izvoza. U srednjem rasponu nalaze se Poljska, Hrvatska i Rumunija, što je delom posledica veličine tih tržišta (veće zemlje obično manje izvoze), ali i nekonkurentnih struktura. Međutim, njihov učinak je ipak bolji od zemalja jugoistočne Evrope. Dakle, integracija EU je bila uspešna i predstavljala je faktor od najvećeg značaja u oblikovanju procesa ekonomskog sustizanja regiona CIE. Sada je pitanje kako reformisati integracijski model rasta. „Da upotrebim terminologiju Svetskog ekonomskog foruma, izazov je da se sa efikasnosti pređe na inoviranje kao pokretača konkurentnosti. Ključ za dalje sustizanje biće zamena uvoza znanja inovativnim i novim proizvodima stvorenim u zemljama CIE. Na značaju će dobiti konkurencija, visokokvalitetno tercijarno obrazovanje i raspoloživost finansiranja riziko kapitalom“, kaže Niessner.
Nivo tercijarnog obrazovanja u CIE prilično je raznolik, ali kod većine njih oscilira oko 20% kod ljudi starosti 30 do 34 godine, što je daleko od cilja EU (40%) i nivoa potrebnog za radnu snagu angažovanu u visokoinovativnim sektorima. Region CIE je znatno industrijalizovaniji od evrozone (30% naspram 19%), ali još uvek treba da je sustigne u pogledu konkurentnosti. Ekonomijama CIE dominira sekundarni sektor. Udeo industrije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti varira oko 30%, dok industrijski sektor u evrozoni stoji na samo 19% BDP. U pogledu ukupne konkurentnosti, zemlje CIE analizirane u izveštaju kreću se oko vrednosti 4 na skali od 1 do 7. To znači 39. mesto za Češku Republiku, a 95. mesto za Srbiju od 144 zemlje. Neke zapadnoevropske zemlje su znatno bolje rangirane, što Erste analitičare navodi na zaključak da, u pogledu šireg koncepta konkurentnosti, region CIE ima još toga da uradi.
Kada se govori o perspektivama, izveštaj Erste Grupe navodi da je naredna decenija period šanse regiona CIE da se pridruži ligi visokotehnoloških zemalja. Pitanje je koliko je vremena ostalo ekonomijama CIE da sustignu evrozonu u pogledu produktivnosti, koja, zajedno sa dugoročnim razvojem radne snage, određuje potencijalnu proizvodnju jedne ekonomije. Potencijalna proizvodnja se definiše kao najviši nivo BDP koji može da se održi u dužem periodu i pruža uvid u ekonomiju nezavisno od ekonomskog ciklusa. Tokom finansijske krize, u većini evropskih zemalja su se smanjile stope rasta kako stvarne tako i potencijalne proizvodnje, a stopa rasta potencijalne proizvodnje čak je postala i negativna za Portugaliju, Grčku, Italiju i Irsku (prosečno od 2009. do 2012. godine). „U 2013. i 2014. godini, prognozira se da će se stope rasta potencijalne proizvodnje u zemljama CIE vratiti na više nivoe, sa izuzetkom Mađarske. To podrazumeva da će na kratak do srednji rok zemlje CIE ponovo krenuti putem sustizanja tehnološke granice. Međutim, čim se eliminišu jazovi u tehnologiji i ljudskom kapitalu, usporiće se rast produktivnosti i tada će pomenuti deficiti inovacija stvorenih na domaćem tlu postati relevantni“, zaključuje autor izveštaja. Možda će postati važniji i endogeni izvori produktivnosti, jer u narednim godinama stimulacija preko SDI i izvoza možda bude umerena ukoliko se kriza nastavi.
Izazov za centralnu i istočnu Evropu uopšte jeste da upravlja prelaskom sa uvezenog porasta produktivnosti na endogene izvore inovacija kao pokretače rasta. Analitičari procenjuju da će čak i veoma dugoročno rast potencijalne proizvodnje uglavnom biti pokretan porastom produktivnosti, jer vrlo mali broj evropskih zemalja može da se osloni na pozitivnu demografsku dinamiku kao Turska. Prema prognozama OECD, zemlje CIE neće moći da nadmaše zemlje van OECD (npr. Kinu i Indiju) u pogledu rasta potencijalne proizvodnje. To je posledica već višeg nivoa ekonomskog razvoja. Međutim, rast u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Turskoj i dalje će biti viši nego u zapadnoevropskim zemljama do 2050. godine.
Kompanija Delta Holding ostvarila je u 2012. godini ukupan prihod od 630,5 miliona evra i operativni profit od 49,4 miliona evra, rekao je predsedavajući Borda direktora Delta Holdinga, Dejan Jeremić.
Preliminarni rezultati Raiffeisen Bank International AG (RBI) za fiskalnu 2012. godinu koji nisu prošli reviziju prikazali su profit pre oporezivanja od 1.032 miliona evra, što je oko 25% ispod uporedive vrednosti u 2011. godini. Konsolidovani profit (nakon manjinskih udela) iznosio je 725 miliona evra, takođe približno 25% ispod vrednosti za 2011. godinu.
„Uprkos izazovnom okruženju – uz izmenjeno makroekonomsko okruženje, naše usmerenje bilo je da dostignemo racio kapitala koji je propisala Evropska bankarska institucija (EBA) – i ostvarili smo ga. Ostvarili smo dva veoma važna cilja: uočljivo uvećanje racija dopunskog kapitala i stabilizaciju naših troškova, isključujući Polbank“ izjavio je Herbert Stepic, predsednik RBI.
Fiskalnu 2012. godinu obeležio je niz jednokratnih efekata. U prvom kvartalu, ostvarena je zarada pre oporezivanja od 159 miliona evra od prodaje portfolija hartija od vrednosti matične kuće grupacije. Uz to, profit pre oporezivanja od 113 miliona evra zarađen je otkupom hibridnih obveznica. U četvrtom kvartalu, međutim, niz jednokratnih efekata u iznosu od 85 miliona evra ostavio je negativan predznak. Pored ostalih faktora, neto prihod od trgovanja nije doprineo profitu zbog smernica IFRS koje se tiču prilagođavanja vrednosti derivata (oko minus 30 miliona evra). Štaviše, otpisani su preostali gudvil bilans koji se odnosi na ukrajinsku Raiffeisen Bank Aval (29 miliona evra) i gudvil koji se odnosi na neke druge participacije (ukupno 10 miliona evra).
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima, u iznosu od 1.009 miliona evra, bilo je oko 5% ispod cifre za 2011. godinu (1.064 miliona evra). Stopa problematičnih kredita krajem 2012. bila je na 9,8%, što je 1,2 procentna poena iznad vrednosti krajem 2011. godine, ali bila je 0,2 procentna poena ispod cifre krajem trećeg kvartala 2012. godine.
Obim potrošačkih kredita porastao je za 2,2% na 83,3 milijarde evra. Depoziti klijenata pali su za 0,7% na 66,3 milijarde evra. Ukupna bilansna aktiva opala je za oko 7,4% na 136,1 milijardu evra, prvenstveno zbog aktivnih mera da se smanji preterana likvidnost.
Ukupan racio dopunskog kapitala I značajno je ojačan u 2012. godini i iznosio je 10,7% krajem godine (kraj 2011. godine: 9,0%). Ova cifra uključuje profite za 2012. godinu i predstavlja neto dividende na kapital učešća, kao i predloženu dividendu na obične deonice.
Upravni odbor predložiće na godišnjoj skupštini raspodelu dividende od 1,17 evra po deonici za 2012. fiskalnu godinu (1,05 evra u 2011. godini).
RBI će objaviti godišnji izveštaj 10. aprila 2013. godine, kao i više detalja za fiskalnu 2012. godinu.
Ponovo je u centru pažnje investitora bila Naftna industrija Srbije (NIIS), dok je ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio 67,9 miliona dinara. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio je za petinu procenta, spustivši se na 554,4 poena.
Novi HP-ovi Cloud servisi omogućavaju globalnim sistem integratorima i prodajnim partnerima da svojim korisnicima ponude hibridni model pokretanja unutar privatnog, upravljanog ili javnog cloud okruženja.
Dva nova HP Cloud Builder programa omogućavaju korišćenje HP-ove javne Cloud Services platforme za unapređivanje cloud ekspertiza i stvoranja novih izvora prihoda.
HP će ove nedelje u Las Vegasu na globalnoj konferenciji za partnere predstaviti još novih usluga poput tri nova servisa bazirana na HP Cloud Services okruženju, koja korisnicima omogućavaju brže ostvarivanje vrednosti i jednostavnije pokretanje clouda.
Kao deo HP-ove Converged Cloud strategije, dodaci u HP Cloud Builder programu omogućavaju globalnim sistem integratorima i prodajnim partnerima da svojim korisnicima ponude hibridni model pokretanja unutar privatnog, upravljanog ili javnog cloud okruženja.
Program za globalne sistem integratore
HP-ov program za globalne sistem integratore omogućava partnerima da pružaju konsultantske usluge, prave aplikacije ili prodaju servise bazirane na HP Cloud Services okruženju. Ovaj program partnerima daje alate za brz i pouzdan prelazak korisnika na cloud. Članovi programa imaju pristup posebnom okruženju za testiranje clouda, marketinškim alatima, kao i prodajnim i tehničkim resursima.
Premijer Bojko Borisov podneo ostavku posle uličnih protesta u kojima se policija brutalno obračunavala sa demonstrantima. Novi parlamentarni izbori biće održani u atmosferi velike političke nesigurnosti i sumornih ekonomskih izgleda.
Do pre nekoliko dana bugarski mediji nisu mogli da pretpostave da će Bojko Borisov, bivši telohranitelj, karatista i policajac, tako brzo popustiti pred pritiscima revoltiranog naroda. Danas, međutim, mnogi upoređuju zbivanja na ulicama Sofije sa Arapskim prolećem. Sve je počelo kao pobuna protiv novih visokih cena električne energije da bi se ubrzo proširilo na proteste zbog korupcije, vladinog autoritarizma, kao i već dugotrajne ekonomske stagnacije. U međuvremenu, organizacija Reporteri bez granica, rangirala je Bugarsku na 87. mesto po slobodi štampe…
Borisov je pre dva dana ponudio protestantima smanjenje predložene cene električne energije za 8%, ali to nije puno pomoglo. „Siromaštvo koje je rasprostranjeno širom zemlje je glavni razlog nezadovoljstva građana, dok je povećanje cena struje bilo samo inicijalna kapisla“, kaže Dimitar Bečev, direkor bugarske Kancelarije za odnose za inostranstvom Evropskog saveta. Stranka GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske) Bojka Borisova garantovala je fisklanu stabilnost, ali prihodi su stagnirali, a strani mediji su ocenili da je vlada previše zavisila od volje domaćih oligarha. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici, uzdanice vladajuće partije desnog centra, sada su joj okrenuli leđa.
U poslednjem kvartalu 2012. bugarski BDP poratsao je za samo 0,5%, što je doprinelo da rast za čitavu godinu bude ispod 1%. Prevremeni izbori su u ovom trenutku skoro izvesni, osim ukoliko vladajuća stranka ne izvuče nekog keca iz rukava u poslednjem trenutku i u parlamentu stavi veto na ostavku premijera. GERB-u će se suprotstaviti jaka koalicija socijalista i liberala. kao svoj najveći uspeh tokom skoro četvorogodišnje vladavine GERB može da navede smanjenje deficita i održavanje državnog duga na smanjenom nivou (očekuje se 20% BDP do kraja godine), kao i započinjanje infrastrukturnih projekata koje je finansirala EU.
Kompanija Boing je pronašla način da popravi baterije u svojim Drimlajnerima koji su se širom sveta kvarili čim su pušteni u saobraćaj.
„Ovaj problem će biti rešen povećanjem prostora između ćelija, kojim bi se smanjila opasnost od pregrevanja baterija“, rekao je neimenovani izvor Rojtersu.
Da podsetimo, Drimlajneri su širom sveta prizemljivani posle serije incidenata povezanih sa neispravnošću baterija, uključujući i požar na avionu u SAD i manje incidente na letelicama koje je kupilo japansko vazduhoplovstvo. Tek kada se otklone svi kvarovi ovi avioni će moći ponovo da lete.
Generalni direktor Telenora Srbije Uve Fredhajm najavio je mogućnost da Telenor osnuje ili kupi banku u Srbiji. Po njegovim rečima predstavnici ove kompanije razgovaraju sa Narodnom bankom Srbije o tome kako u centralnoj banci vide njihove ambicije i da li Telenor ispunjava uslove da ima udeo u nekoj banci u Srbiji.
Fredhajm kaže da bi banka, ako bi bila osnovana, bila odvojeno pravno lice, sa posebnim sistemom upravljanja. Prema rečima rukovodstva Telenora, ova banka se ne bi bavila koroprativnim poslovima, poput davanja kredita preduzećima, već bi njen glavni cilj bio pružanje usluga korisnicima i stanovništvu. Tu bi spadale i usluge mobilnog bankarstva, prikupljanje štednje i kreditiranje.
Ova telekomunikaciona kompanija mogla bi napraviti neku sinergiju bankarskih usluga sa svojom osnovnom detlatnošću, kaze za B&F Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza Invest Group“.
„Što se tiče banaka koje bi mogle biti preuzete, pretpostavljam da bi predstavnici države najviše voleli da Telenor kupi neku državnu banku koja se trenutno prodaje (poput Privredne), dok bi sa aspekta Telenora svakako bilo bolje da kupi neku sređeniju banku ili da dobije greenfield licencu. Ovo poslednje do sada nije bila česta praksa (Moskovska banka je bila izuzetak), pa ostaje da se vidi da li će možda ovaj put biti drugačije“, kaže Gujaničić.
Vip mobile danas je u Kragujevcu svečano otvorio regionalni telekomunikacioni centar koji predstavlja dodatnu podršku korisnicima kada je u pitanju prenos veće količine podataka.
Posle Beograda, Novog Sada i Niša, ovo je četvrti regionalni telekomunikacioni centar kompanije Vip mobile u Srbiji. Novi IT centar izgrađen je kako bi se obezbedio non-stop pristup svim uslugama koje operater nudi uključujući i slučajeve većih kvarova i druge nepredviđene okolnosti. Pošto je na ovaj način umrežena cela teritorija Srbije, ako bi došlo do tehničkog problema na beogradskom postrojenju, kragujevački regionalni centar bi u potpunosti preuzeo njegovu ulogu tako da korisnici ne bi osetili bilo kakvu promenu u saobraćaju.
Uz podršku gradskih vlasti, regionalni centar podignut je za samo osam meseci u industrijskoj zoni Kragujevca, na prostoru od preko 1500 kvadratnih metara, a ukupna vrednost investicije iznosi 3,2 miliona evra. Izgrađen u sladu sa najvišim evropskim standardima kvaliteta, regionalni centar sadrži telekomunikacione kapacitete dovoljne za pružanje usluga ne samo poslovnim korisnicima Vipa, već i drugim kompanijama koje imaju potrebu za razvijanjem poslovanja u centralnoj Srbiji. Centar su otvorili Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca i Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip.