Pošto slika govori više od reči, pogledajte kako u Srbiji neki ljudi uživaju imunitet za sve gluposti koje prave, dok mi obični građani za vožnju u pijanom stanju u suprotnom smeru a posebno za vožnju po stepeništu Skupštine letimo pravo u zatvor. Bilo da ovaj biznismen zaista ima neki imunitet ili ne, ovo bi verovatno prošlo nezapaženo da nije Youtube-a i Interneta, hvala im:
Predsednik Saveta NBS Dejan Šoškić smatra da je pad vrednosti dinara uzrokovan odnosom ponude i tražnje, i da agresivna odbrana kursa intervencijama iz deviznih rezervi u osnovi daje vrlo kratkoročne rezultate a skupa je i vodi dodatnom zaduživanju zemlje.
Kandidat za guvernera, prof. Dejan Šoškić, u intervjuu “Novostima” razloge za sunovrat kursa vidi u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija nema konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačna za direktne strane investicije. On smatra da ne treba isključiti ni mogućnost da je rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativni efekat na neposredno okruženje.
Šoškić se slaže sa premijerom koji misli da problem nije kurs, već „evroizacija“ i skriveni dvovalutni sistem. Osim toga problem može nastati ako MMF odobri povećanje plata i penzija jer će time biti uskraćena sredstva za planirane javne investicije u inrastrukturu. On smatra da su iscrpljene sve mogućnosti za zaduživanje.
Po njegovom mišljenju, kretanje kursa zavisi od sposobnosti Srbije da kreira priliv i smanji odliv u evrima, a ključni priliv bi trebalo da bude izvoz. Teško da ćemo mi to u skorijoj budućnosti ostvariti.
Iako se već neko vreme vodi rasprava o tome da li je legitimno to što je Boris Tadić u isto vreme predsednik države i Demokratske stranke, Ustavni sud se oglasio nenadležnim da presudi po ovom pitanju. Trenutno ne postoji zakonska odredba koja sprečava da se istovremeno obavlja visoka državna i stranačka funkcija, ali u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da to ne znači da obavljanje i ovih funkcija ne treba regulisati zakonom.
Blic prenosi reči Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da po aktuelnom zakonu ove dve funkcije ne znače sukob interesa. Međutim, ustavnu inicijativu o nespojivosti obavljanja funkcija predsednika države i lidera stranke pokrenula je 14. januara ove godine Hrvatska bunjevačko-šokačka stranka.
Još ranije je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Zorana Marković, objašnjavala da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije dozvoljava da Tadić sedi na dve fotelje, mada Ustav jasno kaže da su te dve funkcije nespojive, i dodala:
„Kada nastupaju u javnosti, predsednik države, ministri i poslanici moraju jasno da se ograde od jedne od funkcija. Oni ne smeju na stranačkim skupovima koristiti to što obavljaju neku od izbornih funkcija. Isto tako, kad obavljaju državničke poslove, ne smeju se predstavljati kao predsednici stranaka“.
No, sudije Ustavnog suda su se jednoglasno izjasnile o nenadležnosti za ovo pitanje.
Profesor Čupić takođe smatra da bi trebalo zabraniti obavljanje dve visoke funkcije, kao što su državnička i stranačka, i da da bi takva zakonska odredba mogla da se unese u okviru Zakona o Agenciji protiv korupcije u delu gde se tretira sukob interesa ili da se donese poseban zakon koji bi regulisao odnos između članstva u partijama i obavljanja državnih i javnih funkcija. Čupić smatra da bi ograničeno članstvo u strankama ljudi na vlasti dovelo i do potpuno drugačijeg odnosa među koalicionim partnerima:
„Koalicije bi bile poboljšane i stabilnije. Jedno je kada lider jedne stranke preti da će srušiti vladu, a sasvim drugo kada u toj stranci postoji predsednik koji nije i državni funkcioner. Primera radi, ako neki ministar učini nešto što nije u redu, ostavlja se prostor obraćanja stranci sa molbom da se zameni nekim drugim iz stranke“.
Britanski list Indipendent objavio je listu najbogatijih i najmoćnijih svetskih državnika. Na vrhu liste je 82-godišnji tajlandski kralj Bumibol, koji poseduje bogatstvo od 20 milijardi funti, a zanimljivo je da je na dvadesetom mestu crnogorski premijer Milo Đukanović. Za sve ove državnike postoji objašnjenje na koji način su stekli bogatstvo, ali za Mila Đukanovića kažu da je to misterija.
Za kralja Bumibola kažu da svo njegovo bogatstvo ne pripada njemu, već državi, ali ko više razlikuje državu od monarha sa najdužim stažom?
Na sajtu dalje piše da su na vrhu liste uglavnom vlastodršci manje razvijenih zemalja, te je na drugom mestu sultan od Bruneja, čovek koji poseduje najveću garažu na svetu, sa 5000 elitnih automobila, a njegovo bogatstvo se procenjuje na nekih 13,5 milijardi funti. On za ovo bogatstvo može da zahvali prirodnim bogatstvima, odnosno ogromnim izvorima nafte i gasa.
Sledi ga Khalifa bin Zayed Al Nahyan, predsenik UAE, sa svojih 12 milijardi funti, za kim za pola milijarde zaostaje kralj Saudijske Arabije, koji trenutno gradi grad nazvan „King Abdulah ekonomik siti“.
Na petom mestu je naš omiljeni lik sa političke estrade, Silvio Berluskoni, sa daleko manjim bogatstvom, od nekih šest milijardi funti, ali velikim medijskim uticajem. Za njega se kaže da je koristio svoju političku funkciju radi ličnog bogaćenja.
Naredna mesta zauzimaju državnici iz Lihtejštajna, Katara, Pakistana, Monaka, Čilea, Omana, Ekvatorijalne Gvineje i drugih egzotičnih zemalja, sve do dvadesetog mesta, koje zauzima Milo Đukanović, za koga autor teksta navodi da poseduje deset milijardi funti, ali „misteriozno“ stečenih.
Eurobank EFG odlučila je da kontinuirano donira novac koji dobija od prodaje korišćenog papira prvim uličnim novinama u Srbiji “Liceulice“, u cilju nastavka pružanja podrške ovom projektu. Eurobanka ovom redovnom novčanom donacijom želi da podrži projekat izdavanja nezavisnog mesečnika “Liceulice“ koji omogućava integraciju i legalnu zaradu najugroženijima, osobama koje žive i/ili rade na ulici.
Eurobank EFG će na račun Smart kolektiva, nosioca projekta “Liceulice“, usmeravati sva sredstva od prodaje korišćenog papira koje ostvaruje iz svoje akcije “Ja recikliram papir, a ti?“. Od oktobra 2008, od kada je pokrenuta ova akcija, Eurobank EFG isporučila je više od 10 tona nesortiranog starog belog papira za reciklažu, što predstavlja uštedu više od 15 tona prirodnog drveta. Ova akcija predstavlja nastavak pokroviteljstva koje je Banka pružila projektu Liceulice – u novembru prošle godine, Eurobanka je donirala kancelarijski nameštaj, koji više ne koristi, u svrhu opremanja redakcije i distributivnog centra Liceulice.
Inače, projekat Liceulice pokrenula je koalicija nekoliko organizacija civilnog društva i pojedinaca, i čine je poznati glumac Branislav Trifunović, Smart kolektiv, Centar za integraciju mladih i Radna organizacija. Cilj ovog društveno odgovornog projekta je realizacija i distribucija magazina, koji bi trebalo da prodaju osobe koje žive i/ili rade na ulici. Svi budući prodavci uličnih novina proći će neophodan trening koji će im omogućiti uključenje i ostanak u ovom projektu, legalnu zaradu i socijalnu integraciju.
Japanske kompanije nastavljaju trend povlačenja automobila sa tržišta – sada će Tojota povući oko 4.500 luksuznih vozila Leksus u matičnoj zemlji i možda 7.000 kola u inostranstvu, kako bi popravila problem kompjuterizovanog upravljača.
Na ovaj korak su se odlučili pošto su dobili 12 žalibi u Japanu, a s obzirom na to kako je prošli propust papreno koštao Tojotu (kazna u SAD od 16,4 miliona dolara), kompanija je odlučila da ovaj put brže reaguje.
Ovaj put je problem u najskupljem Tojotinom modelu Leksus LS, odnosno njegovom računaru koji nadgleda kako volan kontroliše točkove. Kompjuterski upravljač – standardan za japanske modele a stvar izbora u drugim zemljama – omogućava vozaču da okreće volan manje tokom parkiranja a daje mu bolju kontrolu pri velikim brzinama.
Dakle, nekih 4.500 Leksusa će biti sklonjeno sa japanskog tržišta, a možda i još nekoliko hiljada sa drugih. Do sada je Tojota opozvala više od 8 miliona vozila širom sveta zbog grešaka koje su uticale na sigurnost nekih od najbolje podavanih modela kompanije.
Pošto su se SAD i Rusija dogovorile da redukuju nuklearno naoružanje, očekivalo se da je to nedvosmislena poruka za ostale zemlje da moraju da ih slede. Pošto to Iran ne čini, SAD su podnele nacrt rezolucije kojom se traži proširenje sankcija UN protiv ove zemlje, zbog njenog nuklearnog programa.
Četvrto proširenje sankcija prema Iranu odnosi se na bankarski i druge sektore i između ostalog traži međunarodnu inspekciju brodova za koje se posumnja da nose teret koji bi mogao biti u vezi sa iranskim nukleranim programom.
Nacrt rezolucije poziva članice UN da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zabranilo otvaranje novih filijala iranskih banaka ili kancelarija u inostranstvu ukoliko postoji razlog za sumnju da bi one mogle pomagati iranskom nukleranom ili raketnom programu, kao i da budno prate transakcije iranskih banaka.
Nacrt ima podršku svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD, Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije. SAD si izgleda tražile mnogo oštrije sankcije dok su Rusija i Kina pokušavale da ublaže ove mere.
Odluka da se rezolucija podeli članicama 15-članog Saveta bezbednosti, bila je prećutni odgovor na dogovor koji su u ponedeljak postigli Brazil i Tuska sa Iranom. Te zemlje su saopštile da je Iran pristao da pošalje određenu količinu obogaćenog uranijuma u inostranstvo u zamenu za uranijumske štapove-gorivo za reaktor namenjen medicinskim istraživanjima.
SAD smatraju da je to samo manevar Irana da izbegne dodatne sankcije, a brazilska ambasadorka pri UN je jasno stavila do znanja da nije zadovoljna što SAD i njihovi saveznici po svemu sudeći ignorišu dogovor koji je postigla njena zemlja, naveo je Rojters.
Međutim, Teheran odbacuje tvrdnje zapadnih zemalja da je iranski nuklearni program namenjen razvoju oružja, i tvrdi da on ima samo mirnodopsku namenu npr. za proizvodnju struje.
Ako Adobe Flash ode u istoriju, šta će to da nam svetluca po sajtovima, čime će da nas iritiraju marketinški magovi i u čemu ćemo da igramo on-line igrice? Gledanje videa više nije problem, jer je YouTube odustao od Flasha i prešao na HTML5 embedovanje video sadržaja.
Od kako se pojavio, Flash nekoga iritira. Mejnstrim život mu počinje 1996. godine kada je njegovog prethodnika Future Splash kupila kompanija Macromedia i nazvala Flash. Potom, Macromedia-u je kupio Adobe. Prvo su se konzumenti bunili jer je bio preglomazan i spor. Pogotovu pre desetak godina sa „onakvim“ vezama. Kasnije, kako to biva kada nešto dostigne vrhunac, počelo je preterivanje sa Flashom, tj. ko će da napravi šareniji i efekata puniji sajt. Međutim, problem sa Flashom je i taj što teško da može biti indeksiran od strane Google-a, tj. da iz njega ne mogu biti olako izvađene ključne reči, sadržaj, grafika itd, pa kako je optimizacija za pretraživače uzimala maha, sajtova koji su potpuno urađeni u Flash-u bilo je sve manje i čini se da je baš sada Flash legao gde mu je i mesto. Na zaglavlja, bannere, reklame, igrice itd.
Taman kada je Adobe mislio da će se udobno zavaliti u fotelju, jer je njihov pregledač (viewer o kome uglavnom i pišemo) instaliran na 98% kompjutera u svetu, pojavio se Apple koji je zamotano u čokoladu rekao otprilike: „To đubre nećemo na našim uređajima!“
Zašto „đubre“? Pre svega, iako se nisu tako izjasnili, na to su definitivno mislili, jer je pregled Flash sadržaja na njihovom MacOS-u izuzetno sporo i jede memorije više nego Vlada Srbije kredita sa nepovoljnom kamatnom stopom – dakle, mnogo. Onda je i Google svoj YouTube prebacio na novi standard, HTML5 u kome se video fajlovi prosto pozivaju kao npr. slika. Dakle jednom linijom koda. Adobe, koji je bio svestan nedostataka svojih prozivoda, što bezbednosnih, što halapljivih na memoriju i brzinu, brže-bolje počeo je da radi na verziji 10.1 i da pokuša da spasi šta se može. Doduše ovde je već druga tematika – rat video standarda i o tome drugi put.
Da je Apple samo vrsta PC-a, tj. kućni računar koji koristi MacOS ne bi bilo većih problema, jer mu tržišni udeo nije toliko velik, ali Apple ima moćno oružje koje se zove iPhone, a odnedavno i iPad. Za sada su oba bez značajne konkurencije, jer iako se s vremena na vreme pojavi neki pametni telefon koji dobije epitet „iPhone killer“, konzumenti očigledno ne misle tako. Pošto se sve ovo odnosi i na tzv. pametne telefone, a njih ima sve više, nije ni čudo zašto se Adobe potresao. Jednostavno, na pametnim telefonima se može raditi sve, ali se najviše sigraju igricama, a tu je Flash za sada neprikosnoven. Ako mu se oduzme ovaj deo tržišnog kolača, jao njima. Ali, izgleda da je tako. Adobe je izjavio da odustaje od iPhone-a, jer ih neprijateljski tabor grdi iz dana u dan, čak i argumentima da ne žele „zatvoren softver“ na svojim platformama, na šta zli jezici kažu da od MacOS-a i Apple-a ništa zatvorenije i ne postoji.
Zato se Adobe okrenuo Androidu, operativnom sistemu na osnovi Linux-a, koji je otvorenog koda i pravi ga Google. Google ima strategiju koja se može definisati kao „tiha voda breg roni“ i malo po malo uzima deo po deo Interneta pod svoju kontrolu. Daleko od toga da je svaki Guglov projekat uspešan, ali Android se za sada dobro drži i predstoji mu svetla budućnost. Pošto je baziran na Linuxu, može da radi bukvalno na svakoj platformi iz odgovarajuće kompajliranje, tako da je uspešno „butovan“ i na iPhone, ruku na srce, sporo je, ali radi.
Evo i jednog dela teksta posvećenog mržnji. Iz Apple-ovih brojnih saopštenja proističe mržnja prema Adobe Flash-u. Svi koji ne koriste Apple-ov softver i platforme mrze Apple, a mrze i ovi njih. Retko ko voli Microsoft, a sve manje ljudi voli i Google, iako ga svi koriste. Adobe očigledno niko ne voli, ali svi takođe koriste Photoshop i ostale alate.
Analogno sa državom Srbijom i njenim društvom. Svi su mrzeli Slobu. Sada kada više nema jednog, nego više Sloba, mržnja je još jača. Tako da, svi su mrzeli Majkrosoft, sada kada ima sve više Microsofta, tj. zlih imperija, mržnja je sve jača. Još jedna analogija. Pošto su fudbalski klubovi takođe kompanije i imperije, a njihovi navijači se biju međusobno, da li ćemo sukoro viđati po ulicama korisnike Apple-a koji se biju sa Adobe-ovim pristalicama? Da li će žandarmerija razdvajati linuksaše od korisnika Windowsa? Ne klikći mu na banner, nabodi ga!
Uroš Nedeljković
broj 66, maj 2010.
Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), od osnivanja 2005. godine, ostvarila je značajne rezultate u oblasti razvoja mobilnih i fiksnih mreža, stvaranju uslova za razvoj i korišćenje Interneta i kablovsko-distributivnih sistema, podizanje konkurentnosti tržišta telekomunikacionih usluga, kao i u oblasti uvođenja digitalne televizije.
„U oblasti mobilnih telekomunikacija, donošenje i primena regulative doveli su do otvaranja tog tržišta. Tri operatora mobilne telefonije obezbedili su nove, savremene usluge i servise korisnicima i pružaju i usluge prenosa podataka, odnosno Interneta, putem novoizgrađene UMTS mreže (3G). Konkurencija je dovela do povećanja kvaliteta usluga, kao i do pada njihovih cena. U cilju povećanja utakmice na ovom tržištu, doneli smo i Pravilnik koji reguliše prenosivost brojeva, a koji će omogućiti korisnicima mobilne telefonije da prilikom promene operatora zadrže dodeljeni broj“, naglasio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora RATEL-a.
Odbor za saobraćaj i veze Narodne skupštine Republike Srbije jednoglasno je prihvatio Izveštaj o aktivnostima Republičke agencije za telekomunikacije za 2009. godinu, sa okvirnim planom rada za 2010.
„Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije je u 2009. godini iznosio 1.503 miliona evra. Učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu je 4,8 odsto“, izjavio je dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.
Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2009. godini dostigao 3.145.920, što predstavlja penetraciju od 41,96 odsto. Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2009. godini dostigao 9.912.340, što predstavlja penetraciju od 132,20 odsto. Broj pretplatnika KDS usluga je 1.002.780, a broj pretplatnika na Internet usluge je 1.705.720.
Izuzetno značajan rezultat rada RATEL-a u 2009. predstavlja donošenje podzakonskih akata kojima je omogućeno raspisivanje licence za jednog novog operatora koji će pružati usluge fiksne širokopojasne mreže sa nacionalnom pokrivenošću. Na taj način stvoreni su uslovi za nastavak liberalizacije telekomunikacionog tržišta.
Novi operator širokopojasne mreže je kompanija Telenor. Dva eminentna operatora moći će da pruže pakete objedinjenih usluga i servisa, onako kako je to predviđeno Strategijom razvoja širokopojasnog pristupa: protok od najmanje 4 Mb/s za fiksni, a 512 kb/s za mobilni pristup. Očekuje se da od naredne godine ponuda paketa usluga koje će nuditi ovi operatori, dovede do nižih cena za krajnje korisnike.
Usvajanjem podzakonskih propisa vezanih za pojedine segmente fiksnih telekomunikacionih sistema, stvoreni su uslovi za ravnopravno korišćenje svih tehnologija i ulazak novih operatora na tržište fiksne telefonije. Sredinom 2009. godine sproveden je postupak javnog nadmetanja i izdate su dve licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (Fixed Wireless Access – FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875 – 418,125 / 421,875 – 428,125 MHz uz primenu tehnologije CDMA za pružanje govorne usluge i prenos podataka (Internet manjeg protoka). Radi se o nacionalnoj pokrivenosti, što će obezbediti pružanja ovih usluga i u manje razvijenim sredinama, ali i rešiti pitanje dvojnika. Licence su dobile kompanije Telekom Srbija i Media Works.
17. maj je Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva. Međunarodna unija za telekomunikacije ga svake godine obeležava uz prigodnu temu. Ovogodišnja tema glasi „Bolji grad, bolji život uz informaciono-komunikacione tehnologije“, a proistekla je iz slogana Svetske izložbe 2010 (World Expo 2010) koja se održava u Šangaju, „Bolji grad, bolji život“, jer se očekuje da će IKT sektor imati ključnu ulogu u podizanju životnog standarda u budućim urbanim celinama.
Na sednici Upravnog odbora NIS-a usvojen je nacrt odluke o transformaciji ove kompanije u otvoreno akcionarsko društvo, odnosno pala je odluka da NIS izađe na berzu. Na sednici Skupštine akcionara 21. juna trebalo bi da budu usvojeni dokumenti neophodni za transformisanje kompanije.
Na Beogradskoj berzi, akcije bi sa sadašnjih 4,8 evra, mogle da dostignu desetostruko veću vrednost, a sama berza imala bi rast prometa, jer se radi o najkvalitetnijim, blue chip, akcijama za koje su zainteresovani veliki investitori i iz inostranstva.
Upravni odbor je usvojio nove redakcije Osnivačkog akta NIS a.d., nacrt Statuta kompanije, Poslovnika o radu Skupštine akcionara i Poslovnika o radu Nadzornog odbora.
Posle afere vezane za različite rezultate revizije poslovanja kompanije, za revizora finansijskih izveštaja NIS-a za 2010. godinu Upravni odbor je predložio kompaniju Price Water House Coopers, koja je pobedila na raspisanom tenderu.