Category:

Vesti

APR: Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2008. do 2. marta

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da je ponedeljak, 2. mart, rok do kada privredni subjekti treba da predaju finansijske izveštaje za 2008. godinu.

U saopštenju APR se navodi da je rok pomeren, jer je subota, 28. februar, neradan dan za APR. APR preporučuje privrednim subjektima da svoje finansijske izveštaje šalju poštom na adresu: Agencija za privredne registre, Finansijski izveštaji, Trg Nikole Pašića 5/4, 11.000 Beograd.

Kao i prethodnih godina, beogradska kancelarija APR primaće izveštaje u holu Doma sindikata, a privrednim subjektima u Srbiji na raspolaganju je i 13 filijala APR. Iz APR podsećaju da privredna društva, javna preduzeća, ogranci stranih pravnih lica, zadruge i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo podnose svoje finansijske izveštaje bez posebne registracione prijave ili podneska, prema obrascima za godišnje finansijske izveštaje koji se mogu preuzeti i sa internet strane www.apr.gov.rs.

15. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

M cilja M

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Najbogatiji srpski biznismen Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, i u godini ekonomske krize ne odustaje od svojih ambicioznih planova, a jedan od njih je da preuzme slovenački trgovinski lanac Merkator.

U političkim krugovima se procenjuje da će Mišković svoju nameru teško ostvariti jer je do sada Slovenija pronalazila načine kako da zaustavi srpske investicije na svoje tržište, dok se u stručnoj javnosti ne odbacuje mogućnost da ipak kupi Merkator. Ukoliko mu to poðe za rukom još jednom bi pokazao da je nemoguće postaviti granice njegovoj imperiji, uprkos nekim tvrdnjama da Delta, zbog megalomanskog širenja, nije u zavidnoj finansijskoj situaciji.

Mišković je na listi najbogatijih ljudi u svetu, čije se bogatstvo procenjuje na 0,35% bruto društvenog proizvoda Srbije. Obogatio se u vreme vladavine Slobodana Miloševića, kad je imao ekskluzivna prava na uvoz najprodavanije i najprofitabilnije robe, ali je i posle promene vlasti, 5. oktobra 2000. godine, nesmetano nastavio da se bogati i ulaže novac čije se poreklo nije znalo, zahvaljujući dobrim vezama sa strankama na vlasti. Sam Mišković je početkom februara na proslavi 18 godina poslovanja Delte, najavljujući ovogodišnje investicije te kompanije u vrednosti od 360 miliona, od čega bi polovina bila iz profita kompanije a polovina iz kredita, rekao da jedva čeka ponudu jeftinih kredita koje su deo paketa mera Vlade Srbije za prevladavanje posledica ekonomske krize. Ti krediti će se deliti za obezbeđivanje likvidnosti i finansiranje izvozne proizvodnje, a imaće godišnje kamatne stope od oko 6%, što je duplo manje od tržišnih kamata koje trenutno nude banke. Direktor Delta maksija, Deltine firme koja se bavi iskljuèivo trgovinom, Dragan Filipović, je rekao da će Delta uzeti te jeftine pozajmice, ali samo da bi finansirala svoje dobavljače. Iako u Delti to ne potvrđuju, ta kompanija dobavljačima duguje milionske iznose jer je rok za isplatu dostavljene robe produžila sa šest meseci na godinu dana. Dobavljači nisu u prilici da postavljaju uslove jer Delta svojim hipermarketima, zatim preko trgovinskih firmi C Market i Pekabete, koje su u takođe njenom vlasništvu, drži monopol u trgovini u Srbiji.

Subvencionisane kredite Delta bi praktično koristila za isplatu svojih dugova, iako robu u marketima naplaćuje uglavnom u gotovini, a najduže na otplatu od dva do tri meseca. Sa druge strane, u stranoj štampi, kao što je slovenački list Finance, navodi se da je Mišković trenutno u mukama kako da izmiri kredite u vrednosti od 750 miliona evra, koje je Delta uzimala ranijih godina da bi se širila u regionu.Finance pišu da je neobavezujuću ponudu za kupovinu 48% Merkatora predao i finansijski prilično iscrpljen beogradski Holding. Prema pisanju lista, Delta Holding poslao je ponudu „u konzorcijumu sa stranim fondovima“, a jedan od njih bi, nagađaju Finace, mogao biti CVC kapital Partners, koji je među zainteresovane uvrstio i fond Blekston (Blackstone), nesuđenog kupca trećine Nove Ljubljanske banke (NLB) i Telekoma Slovenije. Jedan od osnivača tog fonda je i Mit Romni (Mitt Romney), koji je prošle godine važio za jednog od glavnih kandidata za potpredsednika SAD u sluèaju pobede republikanca Džona Mekejna (John McCain). Većinski vlasnici Merkatora, Pivara Laško i Infond holding koji je većinski vlasnik Pivare Laško, u novembru prošle godine su najavili da su spremni da prodaju svoje uloge u toj kompaniji od 48,34%, a rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda je istekao početkom februara. Za sada je zvanično potvrđeno da je takvu ponudu poslala Delta, dok hrvatski Agrokor ne želi da to potvrdi ili negira. Nezvanično se pominje da je pismo o nameri da kupi Merkator dostavilo više od deset investitora. Procenjuje se da je vrednost Merkatora oko 600 miliona evra, odnosno da će kupac ponuđenog paketa akcija morati da ga plati od 300 do 400 miliona evra. Finance pak navodi da je po prilièno nejasnom konkursu prodaje ključnog udela Merkatora o broju neobavezujućih ponuda i ponuđačima još ništa ne govori, što je „prema mišljenju izvora iz investicionih krugova, znak da ponude nisu dobre“.

Uprava Merkatora za sada ne želi da se izjašnjava o ponudi Delte, ali na Internet stranici Ljubljanske berze navodi da podržava promenu vlasničke strukture koja „obezbeđuje mogućnost stabilnog dugoročnog ostvarivanja zacrtanih strateških i razvojnih ciljeva Grupe Merkator kao samostalne vodeće trgovačke kompanije u jugoistočnoj Evropi“. Istovremeno, dobavaljači Merkatora iz Slovenije se plaše šta bi za njih značio dolazak novih vlasnika, jer se preko tog lanca plasira više od 50% domaće robe. Proizvođači is Srbije nemaju razloga da se mnogo raduju ako bi Mišković uspeo da na velika vrata uđe na slovenačko tržište jer se do sada njegova poslovna politika zasnivala na postizanju velikog profita, a ne na zaštiti domaće privrede. Mišković tvrdi da za njega taj novac nije nikakav problem i spreman je da, ako uspe u preuzimanju udela Pivare i Infonda, ponudi ostalim akcionarima da otkupi i njihove udele u Merkatoru, kako bi postao većinski vlasnik te najuspešnije slovenačke kompanije.

Srpski ekonomisti ukazuju da bi veći deo subvencionisanih kredita mogao da završi u Miškovićevim rukama, preko njegovih brojnih firmi, i da bude upotrebljen za preuzimanje Merkatora, umesto za podsticanje domaće proizvodnje. „To nekako izgleda čudno. Vi ste u problemu, a istovremeno hoćete mnogo da investirate, a tražite pomoć od države da rešite neke osnovne probleme, odnosno da platite svoje dobavljače“, kaže , beogradski ekonomista Aleksandar Stevanović. Merkator u Srbiji ima 95 prodajnih objekata i zapošljava oko 4.000 radnika, a ranije je iz te kompanije najavljeno da planira dalje širenje na srpskom tržištu. Ako bi Delta kupila Merkator, Komisija za zaštitu konkurencije morala bi ponovo ispita poziciju Delte na srpskom tržištu pošto bi zajedno sa udelom Merkatora možda prešla monopolski prag za celu Srbiju. Komisija već dve godine pokušava da dokaže da ta kompanija u oblasti trgovine ima dominantan udeo u Beogradu i da nikako nije smelo da joj se, pre nego je ta Komisija osnovana, dozvoli da kupi najveći maloprodajni lanac beogradski C market. Kad je C market ponuđen na prodaju Merkator je dostavio ponudu, ali je to bilo sprečeno intervencijom vlade Srbije, koja je, pravdajući to nerešenim vlasničkim odnosima u C marketu, privremeno stopirala prodaju i kasnije omogućila da Mišković kupi i to preduzeće.Pivaru Laško je na prodaju svog udela u Merkatoru, naterao udar antimonopolske komisije, kako navodi slovenačka štampa, ali su to samo spekulacije, kao i navodi da će država Slovenija ponovo postati suvlasnik Merkatora ili da će se Delta udružiti sa Agrokorom u kupovini Merkatora. Izvesno je samo da su se prodavci akcija dobro zaštitili jer su u tenderu naveli da će u drugoj fazi prodaje moći da uèestvuju samo oni ponuđači koje oni ocene kao primerene i pozovu ih na saradnju u daljim postupcima.

Još nije poznat rok za predaju obavezujućih ponuda, ali su Pivara i Infond zadržali pravo da u bilo kojoj fazi postupka prodaje pozovu ponuđače da dopune svoje ponude, zatim da sa njima pregovaraju i pregovore prekinu ne navodeći razlog. Mišković je već jednom nogom na slovenačkom tržištu jer je u Ljubljani napokon prošle godine uspeo da kupi plac za izgradnju tržnog centra u koji će uložiti 240 miliona evra.Kupovina Merkatora bi mu ubrzala osvajanje tog tržišta, ali sudeći na osnovu onoga što je do sada preduzimao, verovatno je da on ima i rezervni plan.

(Beta monitor)

15. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

G7 protiv protekcionizma

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta saopštili su da je stabilizacija svetske privrede i globalnih finansijskih institucija trenutno ključni zadatak međunarodne zajednice.

Po okončanju dvodnevnog sastanka u Rimu, ministri i bankari G7 ocenili su da sve zemlje moraju da sarađuju kako bi se ostvario maksimalan ukupni učinak korektivnih mera. Saopšteno je takođe da će zemlje G7 izbegavati protekcionističku ekonomsku politiku koja bi mogla dodatno da pogorša akutnu globalnu krizu.

G7 smatraju kako se protekcionizmom, pa i planom američkog predsjednika Baracka Obame od 787 milijarda dolara ne može suzbiti kriza. Direktor Međunarodnoga monetarnog fonda Dominik Štraus-Kan procenio je da će kriza trajati još najmanje šest mjeseci. Stanje je u razvijenim zemljama loše, ali u siromašnim je zemljama tragično. Potrebno je dati poverenje međunarodnom tržištu, poruka je rimskog sastanka koji je ujedno bio i prvi dolazak američkog ministra finansija Tima Gajtnera na G7.

Ministar Gajtner je po okončanju razgovora istakao da će SAD sarađivati sa ostalim razvijenim zemljama i zemljama u usponu kako bi se „postigao konsenzus“ o reformi svetskog finansijskog sistema. Pre sastanka, prisutna je bila zabrinutost da bi novi američki paket za oporavak privrede, odobren u oba kongresna doma, mogao da vodi u pravcu politike zvane „Amerika na prvom mestu“, što bi, strahuje se, moglo da destabilizuje princip slobodne trgovine. Ministri G7 izrazili su čvrst stav da je za oporavak svetske privrede neophodno zadržati otvorene granice i podstaći vlade širom sveta da se ne bave samo sopstvenim radnim mestima i industrijama. U saopštenju iz Rima takođe je izražena podrška američkom i britanskom pristupu oporavku bankarskog sistema putem dokapitalizacije banaka.

Kraj radne nedelje je velikoj većini evropskih zemalja doneo novo turobno upozorenje da se ne vidi kraj ekonomskim nedaćama, finansijskoj krizi i recesiji. U petak, 13. februara je, naime objavljeno da je u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji u poslednjem kvartalu 2008. zabeležen zabrinjavajući pad bruto-nacionalnog proizvoda. Za Nemačku su novoobjavljeni podaci posebno zabrinjavajući, jer govore o najtežoj krizi od ujedinjenja dve Nemačke pre devetnaest godina.

15. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Bruton: Opasnost od trgovinskog rata SAD i EU

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Evropa brine da bi američka administracija mogla da usvoji izolacionisticku ekonomsku politiku. U razgovoru za Glas Amerike (VoA) Džon Bruton, ambasador Evropske unije u Vašingtonu, ističe da bi klauzula u paketu stimulativnih mera, o kupovini isključivo američkih proizvoda, mogla bi da dovede do trgovinskog rata između Evrope i Amerike.

Klauzula o kupovini iskljucivo americkih proizvoda mogla bi da dovede do trgovinskog rata između SAD i EU izjavio je Bruton za VoA i naveo da je ekonomska kriza zahvatila čitav svet, pa stoga mere za popravljanje samo američke, samo evropske ili samo kineske privrede, ne mogu da budu uspešne.

Povodom nastavka evropske integracije, ambasador Bruton je rekao da Evropska unija neće primati nove članice pre nego što bude usvojena Lisabonska povelje o reformi ustrojstva Unije, što bi moglo da usledi do kraja ove godine. Na predlog nekih američkih funkcionera da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu integrisane do 2015, ambasador Bruton je primetio da takve odluke treba prepustiti Evropljanima: „Evropska unija je dobrovoljna organizacija. Niko nije obavezan da postane član i svaka zemlja može po svom nahođenju da je napusti. Istovremeno, nijedna zemlja ne može da bude primljena bez pristanka svih članica tog bloka. Da bi sama Unija bila uspešna, neophodno je da sve njene članice veruju ne samo u njen ekonomski model, već u njen politički koncept. Evropska Unija nije puko oruđe na mapi geostrateških interesa“, izjavo je Bruton za VoA.

15. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Debata o efektima najnovijeg „Nju dila“

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Obiman plan ekonomskog oporavka predsednika Baraka Obame podstakao je u SAD debatu o efikasnosti velikih vladinih programa u cilju oživljavanja posustale ekonomije. Između ostalog, on je doveo i do preispitivanja najambicioznijeg plana za povećanje uloge vlade u društvu – “Nju Dila” koji je predsednik Franklin Delano Ruzvelt pokrenuo tokom Velike depresije 30-ih godina prošlog veka.

Milioni Amerikanaca bez hrane i posla koji nisu imali kome da se obrate za pomoć. To su prizori Velike depresije za koje predsednik Obama kaže da ne smeju da se ponove. Ključno mesto u njegovom apelu za najveci paket stimulativnih mera u istoriji SAD je uverenje da, kada privatni sektor doživi kolaps, vlada mora da deluje. Slično uverenje navelo je predsednika Franklina Ruzvelta da tokom Velike depresije 1930-ih pokrene brojne javne projekte. Kada je stupio na položaj 1933. godine oko cetvrtina radno sposobnih Amerikanaca bila je bez posla.

Mnoge od njegovih inicijativa su danas među osnovnim polugama americke ekonomije, uključujući vladinu nadoknadu za nezaposlenost i beneficije za penzionere. Međutim, debata o tome da li je “Nju dil” spasao SAD od depresije, da li je ublažio njene posledice ili je situaciju učinio još gorom i dalje traje. Ta debata se ponovo intenzivirala dok je Kongres odlučivao o planu predsednika Obame za ekonomski oporavak . Neki republikanci koji se protive Obaminom planu tvrde da je “Nju dil” učinio ekonomsku depresiju dužom i težom time što je zemlju opteretio vecćm vladinim izdacima. Oni smatraju da bi stimulativni plan predsednaika Obame mogao da predstavlja slicnu grešku.

Glas Amerike (VoA) prenosi izjavu ekonomiste Dena Mičela, koji radi u libertarijanskom institutu “Kejto”. “Politika ‘Nju dila’ produžila je Veliku depresiju za sedam godina. Ne bi trebalo da ponavljamo taj neuspešni model. 1930-e su model za ono što ne bi trebalo da uradimo zato što su – vladina intervencija, više poreske stope i uvećanje vladinih izdataka sprečili našu ekonomiju da se oporavi. Političari su se umešali u funkcionisanje privatnog sektora,” kaže Mičel.

Međutim, drugi izvlače potpuno različit zakljucak – da je nedostatak “Nju dila” bio što nije bio dovoljno obiman ili dovoljno smeo da bi savladao izazove svog vremena. Navode se podaci da su vladini izdaci tokom Drugog svetskog rata bili daleko veći od “Nju dila” i da su izbrisali nazaposlenost u roku od nekoliko meseci.

Istoričar sa Kolumbija univerziteta Alan Brinkli napisao je brojne radove o “Nju dilu” i njegovim lekcijama za današnje probleme. „Troškovi ‘Nju dila’ nisu bili dovoljno veliki da bi nadoknadili gubitak nacionalnog bogatstva tokom velike deporesije. Ako želite da se suprotstavite ozbiljnoj recesiji morate da stvorite adekvatnu ekonomsku aktivnost. Mislim da je upravo to cilj današnjeg stimulativnog paketa,“ ukazuje Brinkli.

Plan predsednika Obame oslanja se na ekonomsku teoriju Džona Mejnarda Kejnza, koja preporučuje veće vladine izdatke kada se ekonomija smanjuje, navodi se u analizi VoA.

15. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Saudijska Arabija: Prva žena u kabinetu ministara

by bifadmin 15. фебруар 2009.

Saudijski kralj Abdullah prvi put u istoriji u svoj je kabinet ministara postavio ženu. Noor Al-Fayez imenovana je zamenicom ministra za žensko obrazovanje u kraljevini u kojoj su žene tek pre pet godina dobile pravo glasa. „Ljudi su jako uzbudeni zbog toga“, tvrdi Khaled Al-Maeena, urednik Arab Newsa, arapskih dnevnih novina na engleskom jeziku. „Ovo jasno pokazuje kraljeve namjere, umesto postavljanja birokrata, on je postavio ženu!“, kaže Al-Maeena.

15. фебруар 2009. 0 komentara

Vesti

Instant mesindžeri: Ču, čet, če, četujemo, čete, če

by bifadmin 14. фебруар 2009.

Svi znaju šta znači pojam četovanje. To ne znači da je ovom konstatacijom priči kraj, naprotiv.

Produktivnost na poslu je srazmerna vremenu provedenom na četu. Možemo biti sve više ubeđeni u ovo. Niko vas ne može ubediti da mu je posao toliko dinamičan i ispunjen da ne može stići da prozbori koju reč sa vama. Ako vam to neko tvrdi, znajte da ne govori istinu (ili politički nekorektno: laže). Nećemo se ovde baviti samim pojmom instant pisanija, trač partija, virtuelnim kafanama i digitalnim bircuzima. Tema ove rubrike je tzv. instant messaging.

Instant mesindžeri su vrste programa koje služe uglavnom za pričanje tekstualnim putem, tastatura u tastaturu, monitor u monitor, prst u prst. Iako komunikacija nije uživo, osećaj živosti se ne gubi, osim možda nekoj zaludnoj babi koja ne razume problematiku, ili onih što se kompjutera gade, a ustvari plaše. Svi znamo mane elektronskih komunikacija, ali prednosti retko ko ističe.

Naime, na ovaj način ćete više biti u toku društvenih dešavanja oko sebe. Na listi možete imati dvadesetak vaših prijatelja i očas posla saznati nešto novo o njima ili o nekome. Postoje i grupna ćaskanja kojima se štedi vreme i novac. Da biste se skupili sa društvom u kafani, samo radi priče i to svaki dan, vaš buđelar će se veoma brzo istanjiti pa nećete imati ni za elektornsku, a kamoli živu komunikaciju. Koliko bi samo vremena izgubili da tolike ljude zivkate telefonom itd. Dakle, to su neke od prednosti, a po nama, najveća je – log fajl.

Svima nam se dešava u realnom životu da vas poznanici, prijatelji, rođaci i oni koji bi želeli da vam budu nešto od navedena tri, ubeđuju da ste nešto rekli, a vi to niste. U log fajlu možete čuvati istorijat vaših prepiski sa određenom osobom i putem kompjuterske institucije zvane „kopi/pejst“ natrljati joj nos slatkom rečenicom: „Eto ti!“.

Da bismo mogli drugima trljati nos log fajlovima prethodnih prepiski, potrebno nam je ono što angloamerikanci zovu instant mesidžing, a mi odavde po imenu programa.

Sve je počelo u poslednjoj dekadi dvadesetog veka, koja je po nas bila veoma loša, a po civilozovan svet veoma dobra. Iskusniji korisnici se sećaju priče koja je kružila da „se pojavilo nešto čime svako može da te vidi kad si na internetu i da ti piše poruke!“. To „nešto“ o čemu su entuzijasti govorkali zove se ICQ.

ICQ je prvi, komercijalno uspešan, komunikator. Napravila ga je Izraelska kompanija Mirabilis, 1996. godine. Sve posle njega funkcioniše po istom principu. Svaki korisnik ima svoj UIN, a ova engleska skraćenica na srpskom znači jedinstveni identifikacioni broj. Možda je naziv malo sirov, ali ako ljude zovemo resursima i time ih izjednačavamo sa krompirima, onda je ovaj izraz više od prihvatljivog.

Instant mesindžeri Taj vaš UIN je jedinstven na ICQ-u i to vam je login na koji posle kalemite vaš nadimak i šifru, kao i podatke kao što su e-mejl, pol, mesto, država, interesovanja i tako dalje. Ovo je važno iz jednostavnog razloga što to isto možete posle pretraživati, pa naći ili prijatelja ili srodnu dušu po slučajnom izboru.

Sve ostalo je šablon. Klinete dva puta na željenu osobu sa liste i kažete joj nešto, a ona vam uzvrati istom merom. Vremenom su pomenutoj komunikaciji pridodati i video četovi, slanje grafičkih emotikona (smajlija) i slanje fajlova i dosta toga (uglavnom nepotrebnog).

Nagli uspon telekomunikacija je doveo do toga da su svi veliki igrači želeli da otmu svoje parče kolača. Yahoo! i Majkrosoft, koji su u tome više nego uspeli i to zahvaljujući pijačnim tehnikama, kao što je npr. šminkanje svojih mesindžera pod imenom Yahoo! Pager, kasnije Yahoo! Messenger i MSN, kasnije Windows Live Messenger (WLM).

Taktika koja je korišćena za vrbovanje novih korisnika nije nova, civilizacijski gledano. Majkrosoft se potrudio da svoj mesindžer ošareni u tolikoj meri da bi pre svega privukao korisnice. MSN je omogućio šarene smajlije, takozvane custom emotikone, kičaste prozore i slično. Kada se na ovaj internet Grand upecala dovoljna količina lepšeg pola, logično je da su vremenom i pripadnici jačeg, tj. ružnijeg pola, počeli zbog prvih da prelaze na ovaj mesindžer.

Slično važi i za Yahoo!-ov IM, a velikom uspehu ovih klijenata doprinosi i to što umesto broja, tj. UIN-a kod ICQ-a, koriste se identifikacije putem e-mail-a. S obzirom da i Yahoo! i Majkrosoft imaju svoje webmail servise, korisnicima je ovakav tip logovanja bio logičan, a i lakše se pamtio od osmocifrenog broja kod ICQ-a.

Iako su se korisnici do pojave Skype-a već bili navikli na ovakav vid komunikacije, 2003. godine tim sastavljen od Šveđana, Danaca i Estonaca pravi mini revoluciju na polju komunikacije preko našeg omiljenog medija.

Ideju VoIP-a (Voice over Internet Protocol) su sproveli komercijalno na najbrilijantniji način. Omogućili su pozivanje fiksnih telefona besplatno (razvijene države), a pozivi na mobilne telefone su se naplaćivali samo 0.20 centi. Dakle, iako zvanično instant mesindžer, Skype se pre svega orijentisao na emulaciju telefona, pri tom ne zaboravljajući važnost ostalih IM odlika. Iako je cena za zvanje telefona kasnije skočila na 0,39 centi, Skype je ostvario značajnu ulogu dokazujući da u ovom globalnom svetu ljudi bivaju sve bliži, iako hiljadama kilometara daleko. Naravno, pozivi su besplatni sa Skype-a na Skype, a sve što vam je potrebno su mikrofon i slušalice, ili poseban telefon koji se kači na USB.

Alternativa otvorenih protokola je mnogo. Jabber je jedan od njih. Komercijalno upakovan Jabber protokol sa Jingle dodatkom je Google Talk, koji takođe omogućuje VoIP i četovanje u svom iskonskom obliku. Guglov IM je lagan i brz. Potreban vam je GMail nalog i GoogleTalk IM, ili neki od Jabber klijenta. Ako ga nemate, možete uvek četovati preko GMail-a u prozorčetu za to.

Kao što ste do sada mogli zaključiti, koncept instant mesindžinga nije prodavanje magle, već izmišljanje tople vode više puta. U svojoj biti sve je isto. Koje ćete od pomenutih IM koristiti zavisi pre svega od okoline sa kojom želite da komunicirate. Niko vam ne brani da koristite više mesindžera, ili sve navedene u isto vreme (postoji još klijenata, ali mi smo naveli najvažnije).

Ako vam je potrebno više mesindžera, npr. baba vas zove preko Skype-a, deda vam kuca na GoogleTalk-u, a vaša švalerka je tek savladala WLM, razmislite o nekim od ovih alternativa.

Svaki mesindžer ima svoj protokol preko koga komunicira sa serverom ili direktno sa drugim „preko žice“. To dalje znači da možete koristiti taj protokol za komunikaciju, ali neki drugi IM umesto uglavnom glomaznih i kičastih originala.

MirandaIM (www.miranda-im.org) je alternativa otvorenog koda. Podržava sve navedene mesindžere, tj. njihove protokole i karakteristike, osim video i audio konferencija, jer autori smatraju da je to nepotrebno, a i mi se možemo delimično složiti sa njima. Cilj Mirande i ostalih multi mesindžera je isti: da budu lagani i brzi. Dakle, u jednom prozoru možete imati i babu i dedu i švalerku, sve na različitim protokolima.

Pidgin radi sličnu stvar, takođe je otvorenog koda i takođe prezire neke funkcije mainstream mesindžera. Nastao je kao Gaim na Linuxu, a kasnije se proširio i na ostale platforme.

Iako se npr. Miranda može prenositi sa kompjutera na kompjuter bez instalacije, dakle, prostim presnimavanjem na USB fleš disk, nekada i ovo ume da bude zamorno. Postoje web alternative.

Mnogi pomenuti mesindžeri nude svoje live verzije, ali na adresi www.meebo.com možete imati sve u jednom. Dakle, koncept babe/dede/švalerke se može dobiti bez većeg truda. Dovoljno je ukucati vaše login-ove i imati ih sve na jednoj listi.

Na kraju, evo nekih brojki koliko korisnika koristi koji IM, ali nemojte se ravnati prema njima, već prema vašoj sredini. Takođe, podaci su uglavnom iz 2006. godine, a dve godine na internetu su kao 200 godina u srednjem veku, svežije nismo uspeli da nađemo.

AOL (AmericaOnLine servis, kod nas apsolutno nepopularan) ima 53 miliona aktivnih korisnika, Jabber 50 miliona aktivnih, ukupno oko 90 miliona naloga, Yahoo! messindžer 22 miliona ukupno, ICQ 15 miliona aktivnih, od toga 5 u Evropi, Windows Live Messenger 27.2 miliona aktivnih. Svežiji podaci su samo za Skype, koji po podacima iz 2007. ima 12 miliona korisnika.

Četujte, al’ ne preterujte.

Uroš Nedeljković
broj 41, mart 2008.

14. фебруар 2009. 0 komentara

Biznis & Finansije

Hrvatska i Albanija grade nuklearku

by bifadmin 11. фебруар 2009.

Hrvatska i Albanija planiraju zajedno da izgrade nuklearnu elektranu koja će se nalaziti u Albaniji. U projekt bi se mogle uključiti i BiH i Crna Gora kroz koju će se električna energija dalekovodima isporučivati u Hrvatsku.

Hrvatska štampa prenosi izjavu premijera Ive Sanadera da Vlada nije planirala izgradnju ove elektrane, već da je to rezultat bilateralnih pregovora s albanskim premijerom Salijem Berišom. U Albaniji već neko vrijeme traje javna rasprava o izgradnji nuklearke i neki planovi su već zacrtani, a Hrvatska bi sudelovala kao investitor, pa je nepoznato koliki bi bio njen udeo u elektrani.

11. фебруар 2009. 0 komentara

Vesti

Govori srpski da te ceo svet razume

by bifadmin 11. фебруар 2009.

Opšte je poznato da ako odete u bilo koju stranu zemlju, ne bi trebalo na srpskom da psujete kasirku dok joj se smeskate, jer postoji mogućnost da je sa ovih prostora. I da razume neki on naših jezika. To možete otkriti na više načina. Primera radi, pretpostavimo da ste vi i vaša drugarica ekstremno netalentovane za orijentaciju u prostoru i da lutate po užem centru Barselone satima. Zaustavljate dve sredovečne žene i piatate ih „Do you speak english?“ Kada odgovore sa ne, idete na drugi internacionalni tj gastarbajterski jezik. „Do you speak serbian?“ Odričan odgovor. Zahvaljujemo se i krećemo dalje. No, zaustavlja nas jedna od njih.“Ali govorimo hrvatski!“ E sad se razumemo.

Tada sam promenila taktiku. Prvo pitam da li govore srpski. Španci i Francuzi ioanko ne znaju engleski, veća je mogućnost naleteti na nekoga ko govori srpski. To nas vraća na naslov. Govorite srpski…

govori srpski Nego, činjenica da nas ima mnogo u svim zapadnim zemljama i nije neko veliko otkriće. Zašto bi pisali o tome? Samo trošimo strane, a ja izgledam kao nečija ćerka koja po svaku cenu hoće da piše u novinama, pa hajde da piše bilo šta. No, jedan dogadjaj ipak ima veze sa ovom temom. Naime, autorki ovog teksta se u Beču skoro desio zanimljiv susret sa jednim plakatom. Dok je vodič objašnjavao ko je gradio koji dvorac, gde je šta srušeno za vreme Drugog svetskog rata, koja Likovna akademija je odbila Hitlera (loš potez, navukli su gnev na sebe) ugledala sam plakat koji ljude na srpskom obaveštava gde će gostovati Šaban Šaulić. Ovaj spektakl se održao 9. marta u „Markovoj kolibi“. Takav smo narod, gde god odemo nosimo Srbiju sa sobom. A pričaju nešto o Američkom kulturnom imeprijalizmu, dok se u Beču ori pesma Šabana Šaulića, a na plažama Španije čuje Ceca. Udri me do zore, u bilo kojem kraju sveta. Turbo folk je naš najjači brend. Domaći gastarbajteri šire našu kulturu i ugled gde god pošli. Kakav rokenrol, mi imamo svoju muziku! Kakav nemački, engleski, francuski, mi imamo jednostavan jezik, govorićemo njime. Trebalo bi da im objasnimo Vukov princip „Govori kao što pišeš, piši kao što govoriš“. Da olakšamo strancima život, i da ih lepo naučimo srpski. U redu, padeži su teški. Ali, k’o da su oni važni? Pa i većina Srba ih ne zna baš sve. Važno je da se razumemo. Ja biti Tarzan, ti biti Džejn, i ’ajmo u moju kolibu! Ili Markovu kolibu…Da slušamo Šabana.

Samo, jedna stvar u celoj toj priči ne valja. Nije im dobro odradjen marketing. Zašto uvek najave za dogadjaje pišu na našem jeziku, bez obzira na to u kojoj zemlji „umetnik“ nastupa? Zašto ne obavestiti i strance o ovome i pružiti im takvo zadovoljstvo kao što je slušanje turbo folka? To je diskriminacija. Samo Srbi koji razumeju šta piše na plakatu mogu da dodju. Zar ne treba lepo pisati dvojezično, bar dok stranci ne nauče da pričaju srpski? Zaista nije lepo, diskriminišemo ih u njihovoj rodjenoj zemlji. „Nepravda, pa to ti je…“

Marija Dukić

broj 29, mart 2007.

11. фебруар 2009. 0 komentara

Vesti

Bedograd (Urbanosaurusi, Klopka)

by bifadmin 11. фебруар 2009.

Urbanosaurusi

Beograd je postao veliko gradilište. Odjednom se svuda nešto zida, kopa, buši. Krenete li određenim ulicama na posao, kolege mogu pomisliti da ste rvačica u blatu (ako se tako zove takmičarka ove dubokoumne sportske discipline).

E, u ovakvoj situaciji se ja nađem svaki put kad izađem iz kuće. Verovatno i neki od vas. Ako izbegnete sve bare i tragove ogromnih kamionskih guma (naravno, blatnjavih) onda mora neko da proleti kolima i da vas poprska. Podrazumeva se, prljavštinom.

Kod mene u kraju kao proviđenje, javilo se rešenje ovog problema – u vidu komunalne službe koja dolazi da zakrpi našu bagerima izrovarenu ulicu. Amin!
Nismo verovali da će taj dan doći, mislim da je sada pola komšiluka otišlo da se pričesti i zahvali Bogu na ovom prijatnom izneneđenju.

Počeše tada radnici da asfaltiraju, a komšije srećne, samo što ne natakoše neku sirotu životinju na ražanj pa da slavlje bude potpuno. Ali.. Da, uvek taj partibrejker zvani „ali“. Da je to prošlo u miru i veselju, ne bi bilo ovog teksta.

Dođoh kući jednog dana i videh da je cela ulica asfaltirana osim jednog dela, oko automobila mog prvog komšije. Objasniše mi tada da čovek nije hteo da skloni auto i da je radnicima koji su na tome insistirali pretio pištoljem. Ne da čovek da se sklanjaju kola! Šta oni tu njemu ima nešto da rade, bolje blato da ostane, priroda je to (ovo je već moje nagađanje razloga). Nisam bila prisutna ovom događaju, ali znajući urođenu ljubaznost svog komšije, lako sam im poverovala. A naravno, auto je ostao na svom mestu.
Sve je po starom, samo je asfalt novi. Bar tamo gde su uspeli da ga ubudže.

A mene i dalje muči jedno pitanje. Volela bih da mi neko da objasni zašto dopuštamo da primitivci žive u gradu? Ko im dade dozvolu da siđu s’ brda, ostave jadne koze da se same napasaju i, zaboga – zašto im niko nije objasnio šta znači pojam „javno“ (poput javno dobro, javni radovi i sl)?

Ne, važno je da kopamo i gradimo velike zgrade, da potrpamo što više divljaka koji su proterani iz svoje plemenske zajednice, umesto da obrazujemo stanovništvo i usadimo mu neke građanske vrline. Hoće li se iko ikada u ovoj zemlji pozabaviti građanskim treninzima ili treba da uvedemo opet (kao u doba monarhije) dozvole za život u gradu, pa da pojačamo poljoprivrednu proizvodnju a u isto vreme dignemo nivo higijene i kultivisanosti (može i lepih žena) u gradovima?

Klopka

klopka Nekoliko dana pred Novu Godinu šetala sam ulicama prljavog, ali sijalicama obasjanog grada. Ima u Beogradu nečeg lepog uoči svetkovanja. To je taj praznični duh, koji još uvek nije posrnuo u naletu ovog tranzicionog racionalizma. Tih dana svi izgledaju srećno. Niko nije u škripcu. Svi kupuju megalomanski, smeju se lucidno, dogovaraju gde će za doček, očekuju nešto od njega. Devojke su lepe, blještave i ozarene, a ako imaju sreće pored njih je zaprežni vo – momak/suprug koji nosi kese neobjašnjivog mu sadržaja. Tu je minijaturan veš monumentalne cene, šminka za koju mu nikad neće biti jasno na koji deo lica (ili tela, hmm?) se nanosi, i naravno, haljina koju će Ona obući samo te večeri. Ali, dobro, nek’ idu pare, samo kad je srećna i ne zvoca zbog one stare fotelje koja se ne uklapa u enterijer!

Prolazim pored Ateljea i gledam ta ozarena lica. Tinejdžerke se tajnovito kikoću. Svojim martinkama gaze sneg dok šire ruke da osete pahulje koje tek padaju. Mećava. Ali nekako, srećna mećava!

Utom, kod zgrade Radio Beograda primećujem nešto tamno, u svoj belini ovog prizora. Približavam se. Čovek leži na podu, zarastao u bradu, u pohabanoj odeći, i pokušava da se ušuška u jorgan. Pokušava da mirno spava. Stojim i gledam. Kao da su sati prošli. Sneg je napadao na njega. Jedva da se i vidi. Nigde više nema nikoga. Svi su se sklonili. Postalo je suviše hladno. Ni kučeta, ni mačeta. Jedino čovek ogrnut jorganom i ja…

Pričala sam svima o ovom prizoru. Htedoh da napišem tekst o tim nersećnim ljudima, nesrećnim sudbinama, gubitnicima tranzicije i sl. A onda mi je kolega pročitavši tekst, objasnio da je čovek o kom sam upravo pisala odbio pomoć humanitaraca i prenoćište u prihvatilištu. Lepše mu da spava na ulici. Gotovo da sam upala u klopku stereotipnog narodskog razmišljanja o celoj ovoj situaciji, i stidim se toga. Naravno, uvek i svuda ćemo se susretati sa tragičnim stvarima, ali i tu treba da važi ono staro pravilo – ispeci, pa reci.

Marija Dukić

broj 40, februar 2008.

11. фебруар 2009. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci