Otkako se među prijateljima Slavoljuba Spasova iz Vladičinog Hana pročula vest da je sa suprugom u svojoj bašti iskopao krompir težak četiri kilograma i 305 grama, gotovo da nema dana da neko od njih ne svrati da vidi o kolikom plodu je reč.
Kada vaga pokaže težinu, svi oni zastanu u čudu pitajući se kako je moguće da stara sorta batat da primerak krompira za Ginisa, objavio je portal Agropress.
Bračni par Spasov se našao u čudu kada su vadeći zasađeni krompir naišli na jedan koji nisu mogli da iskopaju jednim potezom motike.
Odmah su shvatili da je reč o velikom krompiru, ali nisu mogli ni da pretpostave da je reč o džinovskoj krtoli. To im je, međutim, postalo jasno tek kada su sa njega razgrnuli svu zemlju.
„Da bismo ga izvadili u komadu i potpuno neoštećenog, pažljivo smo ga otkopali sa svih strana, a potom izvadili iz zemlje. Odmah smo ga stavili na vagu i kada smo videli da teži više od četiri kilograma, bili smo gotovo u šoku, s obzirom da ovu sortu već dve godine proizvodimo i nikada do sada nismo dobili krompir ovakve veličine“, kaže Slavoljub.
Seme krompira koje retko ko od proizvođača danas proizvodi Spasovi su dobili od prijatelja, a odlučili su da ga zasade zato što je veoma jednostavan za proizvodnju i zato što je otporan na bolesti.
„Pre sadnje seme krompira mora prvo da isklija, a potom se krtole prepolove i stave u vodu da puste koren. Kada se to desi treba ih zasaditi u supstrat kako bi se iz korena formirala biljka koja se početkom maja sadi na parceli nađubrenoj stajnjakom u rasponu od jednog metra“, kaže Spasov.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
Ivana Bubanj: Sve je više posetilaca koje zanima ekološki održiv i spor turizam, 
prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Da, i to se dešava! Sreća u nesreći je da sam ja preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima.
Radni dan mi traje obično više od 12 sati, pri čemu sam dobar deo vremena odsečena od sveta, jer se internet ne hvata u planini, kanjonu ili etrurskim nekropolama. I dok bi ovako dugačak radni dan u pravoj kancelariji bio verovatno frustrirajući, u prirodi je to dan za „detoks“ od zagađenog vazduha, interneta, problema…
