Srećna Nova godina dragi naši čitaoci portala i magazina Biznis i finansije.
Puno sreće, zdravlja i rasta u Novoj godini. Nadamo se boljem početku, da rata ne bude i da finansijski izveštaji kako privrednog tako i kućnog budžeta budu bolji.
Crveno odelo, irvasi, leteće sanke i magija najuzbudljivije noći
Najuzdubljivija noć u životu mnoge dece je ona u kojoj sa nestrpljenjem očekuju dolazak Deda Mraza. Nedeljama ili mesecima unazad deca širom sveta pišu pisma Deda Mrazu u kojima obrazlažu da su ove godine bili dobri i šta bi voleli da dobiju kao nagradu.
Te večeri, za Badnje veče ili u novogodišnjoj noći, u zavisnosti od verske i nacionalne pripadnosti, deca pomažu svojim majkama da kuća bude spremna i uredna i da Deda Mraz ima čime da se posluži, jer on ipak prevaljuje dugačak put kako bi došao u dom svakog mališana.
Deda Mraz je u mnogim kulturama vrlo važna figura deci, a odluka je samo na roditeljima kako će je negovati u svom domu i kod svoje dece.
Sveti Nikola i darivanje
Lik Deda Mraza zapravo potiče od monaha iz 3. veka zvanog Sveti Nikola. Sveti Nikola je živeo u današnjoj Turskoj i postao je poznat po svojoj dobroti i velikodušnosti – veruje se da je svu svoju baštinu razdavao siromašnima i ubogima, a svoje vreme posvetio služenju onima manje srećnim. Njegova popularnost je nastavila da se širi dugi niz godina, a priče o njegovim dobrim delima putuju po celom svetu.
Kada je postao episkop, jednoga dana mu je stigla vest da je jedan čovek iz grada Mira osiromašio, te da će morati da proda svoju najstariju kćer ne bi li ostatak porodice spasio bede. Sveti Nikola se veoma rastužio i odlučio da pomogne čoveku, ali krišom, kako niko ne bi znao da je to on. Prišunjao se kući, prišao otvorenom prozoru i čuo je kako tiho plače zbog sve izvesnije sudbine njegove najstarije kćerke. Sveti Nikola mu je kroz taj odškrinuti prozor ubacio vrećicu zlata i pobegao iste sekunde. Čovek je ugledao vrećicu i shvatio da je došlo spasenje, samo nije znao kako.
Ali, avaj, ponovo je nestalo nova, pa je shvatio da ponovo mora prodati svoju kćer. Plakao je u svojoj kući, kad se čudo ponovilo. Čovek je pohitao da vidi ko je ubacio novac, ali već je bilo kasno.
Morilo ga je to što nije znao pravu istinu u svom dobrotvoru, pa je smislio lukavi plan. Opet je razaglasio svima da je u teškoj situaciji, da mu nedostaje novac i da najmlađu kćer mora da proda već sutra. Ovoga puta to nije bila istina, već zamka.
Sveti Nikola je ponovo pohitao da pomogne, ali čovek je ovoga puta bio znatno brži i odmah iskočio na proz i ugledao svog episkopa. Sveti Nikola ga je zamolio da o tome nikome ne priča, sve dok je živ.
U Americi krajem 18. veka, mnoge holandske porodice koje žive u Njujorku okupile su se u decembru da proslavi godišnjicu smrti Svetog Nikole. Holanđani su ga zvali Sint Nikolaas ili skraćeno Sinter Klaas. Kako se vest o dobrim delima ovog svetitelja proširila Amerikom, mnogi su počeli da učestvuju u tradiciji. Holandsko ime je na kraju evoluiralo u ime po kojem ga danas poznajemo – Santa Claus, Deda Mraz ili Božić Bata. Ovaj Sinter Klaas je bio poznat po tome što je poklone poput voća i malih igračaka stavljao u čarape okačene pored ili iznad kamina.
Sanke, magija i irvasi
Priče o Deda Mrazu koje danas pričamo uglavnom su posledica pesme koju je napisao Klement Klark Mur 1822. godine, pod nazivom „Prikaz o poseti Svetog Nikole“. U ovoj pesmi Mur opisuje Svetog Nikolu kao bucmastog, starog vilenjaka sa magijskim sposobnostima koji putuje u sankama predvođenim letećim irvasima i svuda deli poklone dečacima i devojčicama. Ova pesma koju je otac napisao svojoj deci je odgovorna za stvaranje mnogih osobina koje danas pripisujemo Deda Mrazu!
Što se tiče Deda Mrazovog poznatog crvenog, krznom obrubljenog odela, na tome možemo da zahvalimo političkom karikaturistu Tomasu Nastu. Krajem 1800-ih, Nast je nacrtao sliku Deda Mraza po uzoru na Murovu pesmu. Ovaj crtež prikazuje Deda Mraza sa okruglim licem i stomakom i velikom belom bradom, koji nosi grimizno odelo. Crtež je, zajedno sa pesmom, objavljen u Harper’s Weekly i brzo je postao Deda Mraz kojeg svi danas poznajemo i volimo.
Značaj Deda Mraza
Deda Mraz donosi radost bezbrojnoj deci svake godine i pomaže nam da stvorimo značajna sećanja tokom života.
Kako starimo, čini se da se magija Deda Mraza nestaje i to iz razloga što mislimo da je verovanje u Deda Mraza samo za decu. Međutim, u sebi treba da osvestimo da mi, ne samo za praznike, već svakoga dana možemo i sami biti Deda Mraz i da je uvek jedino bilo važno koga smo svojim postupcima usrećili i kakvi smo bili prema drugima.
Izvor: Ona.rs
Foto: Pixabay
Novi Sad dobio je Muzej tambure. Kako je na otvaranju izložbe „Tamburaška tradicija u Vojvodini“ izjavila Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, 2019. godine na inicijativu Muzeja Vojvodine, čiji je osnivač Pokrajinska vlada, preko Etnološkog odeljenja započet je postupak sveukupnog naučnog, antropološkog i etnološkog istraživanja kako bi tamburaška praksa bila upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Miloševićeva je podsetila na to da pored umeća muziciranja, tamburašku praksu kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa određuju i druge radnje i umeća – komponovanje i aranžiranje za tamburaški sastav, izrada i reparacija tamburaških instrumenata, pevanje uz pratnju tamburaškog sastava, edukacija, tradicionalni model interakcije muzičara sa publikom u kafanskom ambijentu i uključenost tamburaških sastava u običaje životnog i godišnjeg ciklusa.
– Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije to je i učinjeno 2021. godine -rekla je Dragana Milošević i dodala da tambura jeste kulturni identitet kako Srba, tako i Roma, Mađara, Hrvata, Bunjevaca, Slovaka, Rumuna, Rusina i drugih nacionalnih zajednica koje žive na našim prostorima.
Sačuvali od zaborava i zaštitili našu tradiciju
– Sama izrada tambure u Vojvodini stara je 150 godina i od tada do danas skoro svako vojvođansko selo imalo je svoj orkestar, kao deo sokolskog ili vatrogasnog doma, ili su svirali u kulturno-umetničkim društvima – navela je i istakla i zaostavštinu doajena tamburaške istorije Save Vukosavljeva, koji je 1957. godine osnovao reprezentativni tamburaški orkestar Radio Novog Sada, kao jedan od prvih profesionalnih orkestara, čiji su se članovi muzički obrazovali i školovali i tako širom bivše Jugoslavije prenosili svoje znanje na mlađe generacije.
– Vukosavljev je u svojoj knjizi u izdanju Matice srpske i naveo spisak od 104 tamburaška orkestra i 30 dečjih. Da bi se rešili brojni problemi tamburaške muzike na čitavom području Jugoslavije, godinu dana nakon formiranja tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, 1958. godine je održana i Prva konferencija tamburaških entuzijasta baš u Novom Sadu, što je dovelo do značajnih rezultata, među kojima je održavanje tamburaškog festivala i stvaranje originalnih muzičkih dela namenjenih tamburaškim orkestrima, a sve to govori o jednoj dugoj istoriji i tradiciji tambure kod nas – kazala je Dragana Milošević.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević istakao je da je mesto u kom se nalazi svojevrsna postavka „Tamburica festa“ jedinstveno u Vojvodini, ali i čitavoj Srbiji i regionu, te da će se na svakom narednom predstavljanju na međunarodnim manifestacijama govoriti o njemu, preneo je sajt Pokrajinske Vlade.
U ime Svetske tamburaške asocijacije i Muzeja „Tamburica festa“ obratio se osnivač Jovan Pejčić.
– Vojvodina bez tambure bi bila samo njiva, a Novi Sad grad bez duše. Sa ovim prostorom oplemenili smo sećanja na sve sjajne tamburaše i instrumente, sačuvali od zaborava i zaštitili našu tradiciju – istakao je Pejčić.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay
Nije nepoznata činjenica da filmske, muzičke ili sportske zvezde osiguravaju delove tela, posebno one koji su im bitni za posao, kako bi u slučaju da im se nešto desi, mogle nadoknaditi izgubljenu zaradu.
Ali kolika je šansa da se nekom slavnom sportisti nešto desi? Velika, posebno ako igraju na elitnom nivou, piše sajt Sve o novcu. Zbog toga mnogi sportisti osiguravaju svoje delove tela.
Šta je osiguranje delova tela?
Osiguranje delova tela je posebna vrsta invalidskog osiguranja koja pruža mogućnost da se spreči finansijska propast ako je osoba nesposobna za rad.
Osiguranje delova tela nije dostupno široj javnosti jer ga ne pružaju tradicionalni osiguravači i veoma je personalizovano. Međutim, nema razloga zašto ga ne možete kupiti, ako ga možete priuštiti.
Fudbaleri sa osiguranim delovima tela
Lionel Mesi (Noge): Svaki put kada argentinski mađioničar dodirne loptu levom nogom, ceo svet stane i posmatra. Ovaj fudbaler ima najskuplje osiguranje delova tela u sportu, sa polisom na levoj nozi od 900 miliona dolara.
Kristijano Ronaldo (Noge): Ovaj Portugalac je najpopularniji na svetu. Njegov naporan rad, dribling i zapanjujuća završna obrada učinili su ga jednim od najboljih fudbalera planete. Sa ovim izvanrednim veštinama, šanse za povredu su uvek veće. Međutim, 2009. godine Real Madrid je kupio polisu osiguranja za noge svoje zvezde za oko 144 miliona dolara.
Dejvid Bekam (Noge): Najmoderniji fudbaler koji je ikada igrao ovu igru takođe ima jednu od najskupljih polisa osiguranja. Dejvid je 2006. odlučio da osigura obe noge za neverovatnih 195 miliona dolara. Kasnije je nadogradio svoje osiguranje da pokrije celo telo za oko 225 miliona dolara.
Geret Bejl (Noge): Bejl je poznat po svom jedinstvenom stilu i igri. Njegov eksplozivni tempo plaši defanzivce. Da bi se zaštitio od finansijskih posledica povreda, Geret Bejl ima oko 100 miliona evra osiguranja nogu.
Manuel Nojer (Ruke): Ruke su njegovo oružje kao golmana. Jer, da biste bili jedan od najboljih na svetu, potrebne su vam jake ruke da biste se nosili sa svim opasnostima koje prete vašem golu. Zato je 2014. godine Manuel Nojer osigurao ruke na 3,5 miliona dolara.
Iker Kasiljas (Ruke): Iker Kasiljas, španska legenda i jedan od najboljih golmana na svetu, odlučio je da se povuče u avgustu 2020. godine, ali je osigurao ruke na 10 miliona dolara. Jednom se Kasiljas našalio pošto je pristao na polisu osiguranja: „Povredio sam koleno, ali ponašaću se kao da me boli ruka.“
Izvor: Sve o novcu
Foto: bici, Pixabay
Sve češće u želji da smanjimo kilažu, biramo proizvode sa minimalnom količinom mlečne masti ili bez nje, takozvane „light“ varijante mlečnih proizvoda.
Ali da li znate kako se te namirnice proizvode i šta se zaista nalazi u njima?
Količina kalorija u ovim proizvodima je svakako manja, ali se oni ne razlikuju od „običnih“ proizvoda samo po sadržaju masti i kalorijama koje sadrže.
Kada se iz nekog proizvoda uklanja mast, uvećava se deo drugih komponenti. I to najčešće ugljenih hidrata.
Proces odvajanja masti iz hrane dovodi do to toga da hrana gubi deo svojih sastojaka, koji su pojedinim proizvodima potrebni kako bi se održali.
Zbog uklanjanja mlečnih masti može da dođe do gubitka vitamina u proizvodima.
Ne postoji naučni dokaz da su punomasni proizvodi štetniji za zdravlje od onih sa niskim procentom masnoće.
Izvor: Danas/021.rs
Foto: Pixabay
Ovo se ranije nikad nije desilo, teške oko sedam kilograma, crvene i slatke kao da je leto u punom jeku
Miholjsko leto u voćnjake širom Srbije donelo je maline i jagode, a još jedan neverovatan prizor za ovo doba godine zatekao je domaćina Slavišu Ristića iz sela Drača kod Кragujevca. U njegovoj bašti u prvoj polovini decembra rodile su, ni manje ni više, nego lubenice.
„Sasvim slučajno smo ih spazili dok smo rasklanjali otpad iz bašte kako bi pripremili zemljište za oranje, niko se nije nadao da će u bašti naći lubenicu. Ostali smo zatečeni. Ovo se do sada nikad nije desilo, ni stariji ne pamte da su ikada lubenice rodile u decembru“, rekao je za RINU Slaviša.
On dodaje da se ponekad dešavalo da zakasne sa rodom i da su ih u ranu jesen znali iznenaditi plodovi, ali ovako kasno – nikada.
„Te lubenice koje bi kasnije rodile bile su bledunjave, male i bljutave. Ove decembarske su težine oko sedam do osam kilograma, unutra crvene i izuzetno slatke. Кao da smo ih ubrali usred leta. Pojeli smo ih u slast“, kaže ovaj domaćin.
Cvetanje i rađanje voća kad mu vreme nije povezuje se sa klimatskim promenama, a te pojave sve su prisutnije na području centralne i zapadne naše zemlje. Selo Drača kod Кragujevca važi za geografski centar Srbije sa izuzetno plodnim zemljištem, pa se sada tamošnji meštani sa pravom mogu pohvaliti da su oni jedini za sada kod kojih rađaju lubenice u decembru.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay
Prvi put ikada, gosti su pozvani da borave u originalnom Hobbiton filmskom setu
Vatreni fanovi kultnog serijala Gospodar prstenova (Lord Of The Rings), sada – putem Airbnb-a – mogu da iskuse kako izgleda prenoćiti u autentičnoj hobitskoj kućici.
Naime, reč je o ponudi koja se ne propušta, a koja je oglašena na sajtu nedavno: bukiranja kreću 13. decembra.
Kućice, kojih je 44, nalaze se u gradu Matamata, i svaka prima 4 osobe, budući da ima dve spavaće sobe i dva kreveta. Takođe, postoji jedno kupatilo. Kako se navodi u oglasu na Airbnb-u:
„Prvi put ikada, gosti su pozvani da borave u originalnom Hobbiton filmskom setu, kao što je prikazano u trilogijama Gospodar prstenova i Hobit, i mogu da iskuse svu magiju koja je u ponudi“.
Kompletno imanje nudi još i kuhinju, baštu, besplatni parking, spoljašnji kamin, internet i TV.
Noćenje košta 10 novozelandskih dolara ili oko 5,22 funte (oko 700 dinara), piše NME.
Aktivnosti za goste takođe uključuju „privatni pristup ličnoj Hobit rupi, postavljenoj za opuštajuće trenutke uz popodnevni čaj“, kao i „večernji banket u The Green Dragon Inn-u, uz govedinu i gulaš, pečene piliće, sveže pečeni hleb i pivo. Tu su još i doručak i ostala zadovoljstva koja se služe svakodnevno, dodaje se.
Fanovi će takođe dobiti ekskluzivni obilazak filmskih setova trilogije Hobit. Listing precizira da su gosti sami odgovorni za svoje putne aranžmane.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay
Prema pisanju Kragujevačkih nedeljnih novina, u zgradi Gradske poreske uprave u tom gradu republička Poreska inspekcija zabranila je rad aparatu za kafu jer nije izdavao fiskalne račune.
Ne zna se kada će i da li će ova mašina ponovo početi da radi. Za sada je automat upakovan, oblepljen trakom i pečatiran, što se može videti i na fotografiji koju su objavile Kragujevačke nedeljne novine.
Zanimljivo je da isti aparat na ovom mestu stoji i radi godinama, do sada poreznicima nije smetao, a šta je razlog da mu se baš sada onemogući da radi i privređuje – nije poznato, komentarišu novinari ovog lista.
Izvor: Kragujevačke.rs
Foto: Lex Sirikiat, Unsplash
Pored saksija u stanu u poslednje vreme sve više ljudi gaji začinsko bilje. Leti uglavnom na terasama, zimi na pločama ispod prozora u kuhinji. Neke od njih korisne su za zdravlje jer sadrže važne hranljive materije.
Za ukusnije obroke začinske biljke sa sunčanog prozora sve su popularnije. Zdrave, mirišu u domu koji i ulepšavaju.
– Svež peršun, bosiljak, vlašac, ruzmarin, oprigano, biljke koje sadrže antioksidante i druge hranljive sastojke koji su korisni za zdravlje. Neizostavni su dodatak supa, čorbi, sosova. Začinsko bilje raste u bilo koje doba godine i nije ga teško uzgajati – istakla je dr Lisa Hug, dijetetičar sa univerziteta u Merilendu.
Bosiljak
Nazivaju ga vodećim sastojkom pesta. Zastupljen je u svim kuhinjama od orijentalnih, tradicionalnih do mediteranskih. Ako se čuva u zamrzivaču zadržaće svoj miris i ukus.
– Odličan je za balans metaboličkih poremećaja u telu. Ako se jedu listovi bosiljka, može se smanjiti nivo holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Jača i imuni sistem – navodi se u istraživanju Nutrition Today.
Origano
Mirišljava biljka koja se koristi kao začin za piletinu, ribu, svinjske kotlete na žaru, ali i kao neizostavan dodatak grčke salate.
Origano sadrži karvakrol, prirodni fenol sa antioksidativnom moći. U jednoj studiji Journal of International Medical Research, od grupe učesnika je traženo da uzimaju ulje origana uz svaki obrok uz pridržavanje saveta o ishrani.
Oni koji su uzimali ulje pokazali su veće poboljšanje u vrednostima holesterola od onih koji ga nisu uzimali. Dok ispitivanja na ljudima nisu sprovedena, studije na životinjama objavljene u Phytoterapy Research sugeriše se da bi se karvakrol iz origana jednog dana mogao pokazati korisnim protiv karcinoma dojke, jetre i pluća.
Peršun
Peršun, omiljeno aromatično povrće istočnih Evropljana i osnovna namirnica u mediteranskoj ishrani, moćan je prirodni diuretik. Kao takav, u studijama se pokazalo da je efikasan antihipertenziv – što znači da može sniziti krvni pritisak uklanjanjem vode iz krvotoka i širenjem krvnih sudova.
Lisnato zeleno bilje je jedan od najboljih izvora vitamina K, vitamina rastvorljivog u mastima koji je važan za koagulaciju krvi i regeneraciju kostiju.
Ruzmarin
Čvrsta, drvenasta biljka nalik zimzelenu. Mirisni ruzmarin, vekovima se koristi u duhovne i medicinske svrhe, sadrži esencijalne vitamine A, C i B-6, kao i minerale poput gvožđa i kalcijuma. Veruje se da je antiinflamatorni, ruzmarin koristan za imuni i kardiovaskularni sistem našeg tela.
Pokazalo se da njegova aroma stimuliše budnost, pamćenje i spoznaju i poboljšava raspoloženje. Ključna ruzmarinska kiselina nalazi se u bosiljku, žalfiji, majčinoj dušici i nani.
Naučnici u Poljskoj istražili su epigenetičke efekte ruzmarinske kiseline i otkrili da je hemoprotektivna jer sprečava blokiranje gena koji suzbijaju tumore u ćelijama raka dojke.
Majčina dušica
Obično su nam majke ili bake stavljale ulje ove biljke na oguljena kolena. Majčina dušica je cenjena zbog svojih antigljivičnih i antibakterijskih svojstava stotinama godina.
Majčina dušica je idealna za dinstanje rebara i piletine, dinstanje ili pečenje povrća, jaja, testenina, krompira i morskih plodova. Ukus mente majčine dušice, je blago limunast, a ističe arome hrane baš kao i so, zbog čega Američko udruženje za srce preporučuje korišćenje majčine dušice kao zamenu za so prilikom spremanja jela.
Kao čaj, majčina dušica dobra je protiv kašlja i upale grla zbog njenih antiinflamatornih svojstava.
Dok studije nisu rađene na ljudima, istraživanja na hipertenzivnim pacovima su pokazala da majčina dušica značajno smanjuje krvni pritisak. Druge studije pokazuju da ona može da povća HDL (dobar) holesterol i smanji LDL (loš) holesterol i trigliceride.
Kao i većina biljaka majčina dušica je bogata vitaminima C, A, B-6, kalcijum, gvožđem, magnezijumom i mangan, koji podržavaju zdrav imuni sistem.
Izvor: RTS/Ekapija
Foto: Pixabay
Gurmani iz celog sveta dali su svoje ocene na sajtu Taste Atlas.
Zemlje bivše Jugoslavije i dalje se svađaju oko toga može li burek biti s mesom i čiji je zapravo ajvar, međutim, za gurmane to i nije toliko bitno – možda se iznenadite kad krenete da vrtite „atlas ukusa“ i vidite koja su najbolje ocenjena jela u našem kraju, piše Nova.rs.
Srbija
Od 59 jela koja treba probati u Srbiji, prvo mesto, s ocenom 4,8, dele ajvar i zlatiborska komplet lepinja. Ajvar je predstavljen kao „tradicionalni specijalitet od paprike i patlidžana koji je jedan od najpopularnijih priloga širom Balkana i Istočne Evrope“, dok je komplet lepinja „razložena“ na somun, pretop, kajmak i jaje.
„Iako je hranljivo i visoko kalorično, u jelu se obično uživa za doručak i najbolje se kombinuje sa čašom jogurta ili kiselog mleka. Za najautentičnije iskustvo, preporučuje se da ga jedete rukama“, navedeno je. Na drugom mestu je burek sa sirom (4,6), a slede ga sarma, krofne, pljeskavica, bela čorba…
Hrvatska
Možda će nekima biti čudno, ali kao najbolje ocenjeno jelo u Hrvatskoj prvo izađe – burek sa sirom, mada ima istu ocenu (4,6) kao riba na gradele – tradicionalni način spremanja sveže ribe na roštilju na hrvatskoj obali Jadrana.
„Reč gradele se odnosi na jednostavnu metalnu rešetku, ali je takođe dalmatinska ideologija i stil života tokom leta… Važno je da se riba savršeno ispeče, a da istovremeno ostane sočna. Tokom pripreme, riba se obično premaže grančicom ruzmarina koja je umočena u maslinovo ulje“.
S ocenom 4,5 prati ih istarski fuži (testenina koja se obično služi uz juneći gulaš), slavonski i baranjski kulen, zagorski mlinci…
Bosna i Hercegovina
Burek je, očekivano, prvi i kad su u pitanju jela BiH.
„Jelo je veoma popularno na celom Balkanu, iako je u Bosni i Hercegovini kulturni značaj ove svakodnevne namirnice neuporediv i najbolje je sažet u brojnim lokalnim poslovicama koje sugerišu da ako žena može da napravi dobar burek, ima pravo na brak“, navodi se uz napomenu da „većina lokalaca tvrdi da se samo burek s mlevenim mesom može zvati burekom“. Istu ocenu doduše imaju zeljanica i sirnica, ali i ćevapi, suvo meso, sarma i, posebno, travnički ćevapi, koji se prave od kombinacije goveđeg, telećeg, ovčijeg i jagnjećeg mesa.
Severna Makedonija
Na meniju Severne Makedonije ajvar je ocenjen sa 4,8, a ljutenica sa 4,5. Makedonski zelnik, „tradicionalna pita koja se može puniti raznim sastojcima kao što su sir, spanać, jaja, meso, praziluk ili kupus“ dobila je preporuku s ocenom 4,4, čuvena ohridska pastrmka je na 4,3, a „gravče na tavče“ 4,1.
Slovenija
Krofne drže apsolutno prvo mesto u slovenačkoj kuhinji po oceni sladokusaca s Taste Atlasa, a i u nastavku slatkiši dominiraju. Prekmurska gibanica je broj 2, tradicionalni dezert severoistočne regije Slovenije, koji u originalu ima osam slojeva – kore se filuju makom, slatkom pavlakom, mlevenim orasima i rendanim jabukama. Treća je bledska krempita, karakteristična po tome što je polovina krema od jaja zamenjena ulupanim šlagom.
Crna Gora
A kad su najbolja jela Crne Gore u pitanju, fokus je na – mezetluku. Prvi je pljevaljski sir koji, kako se navodi, karakteriše jak ukus i kremasta tekstura – „njegove jedinstvene arome su rezultat procesa sazrevanja koji se odvija u specijalno dizajniranim drvenim buradima“. Njeguška pršuta je druga, ističe se kako se soli morskom solju, zatim dimi na bukovom drvetu i suši na hladnom planinskom vazduhu. Treći je njeguški sir, punomasni tvrdi sir proizveden od ovčijeg mleka.
Izvor: Nova,rs
Foto: Pixabay