Home Tags Posts tagged with "avioni"
Tag:

avioni

Ekonomija

Broj letova pao na nivoe iz sedamdesetih godina prošlog veka

by bifadmin

U aprilu ove godine avioni su prevezli samo 31 milion putnika, što je povratak na nivoe iz sedamdesetih godina prošlog veka, piše Ekonomist.

Tokom celog aprila kroz britanski aerodrom Hitrou prošlo je 200.000 ljudi, koliko u normalnim okolnostima kroz tu zračnu luku prođe za jedan dan.

Ako bi se i u ovoj crnoj statistici morali izdvojiti pobednici i gubitnici, najmanje loše u ovoj situaciji je prošla u Kina gde je broj letova smanjen za 21 odsto, dok je u Americi on prepolovljen, a u Evropi trenutno ima 75 odsto manje letova nego u istom periodu lane.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) već mesecima izveštava o veoma oštrom padu broja avionskih putovanja, za koje ne očekuje da će se vratiti na predpandemijske nivoe bar još nekoliko godina.

To bi moglo dovesti i do rasta cene avionskih karata, posebno u onim regionima u kojima nema mnogo konkurencije.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svađa avio prevoznika i stručnjaka oko „elitnih super zagađivača“

by bifadmin

Svega 1% svetske populacije prouzrokuje polovinu emisije ugljen dioksida u globalnom avio prevozu, a godišnja šteta iznosi 100 milijardi dolara. To su rezultati najnovijeg istraživanja švedskih stručnjaka, koji između ostalog predlažu da se uvedu posebni nameti za ove „super emitere“. Avio kompanije osporavaju ovakve zaključke i predloge. One ističu da uprkos katastrofalnim posledicama pandemije po avio industriju rade na dostizanju nulte emisije štetnih gasova. Stručnjaci odgovaraju da je jedini nulti nivo kome avio kompanije streme onaj da je njihova briga za klimu ravna – nuli.

Rezultati istraživanja koju je sproveo tim stručnjaka na Univerzitetu Linnaeus u Švedskoj pokazuju da je tokom 2018. godine svega 11% svetske populacije letelo avionom, a 4% je putovalo u inostranstvo. Građani Sjedinjenih Država koji putuju avionom uzrokovali su ubedljivo najveće emisije ugljen doksida među bogatim zemljama.
Američki ugljenični otisak u avio saobraćaju je veći od onoga koji ostavlja sledećih 10 zemalja zajedno, uključujući veliku Britaniju, Japan, Nemačku i Australiju, kaže se u studiji. Mađu ostalim zemljama najveći ugljenični otisak u avio saobraćaju ima Kina, ali on čini tek petinu američkog.

Amerikanci ne izlaze iz aviona

Građani SAD su u 2018. godini preleteli 50 puta više kilometara od Afrikanaca, 10 puta više od putnika u azijsko-pacifičkom regionu i 7,5 puta više od Latinoamerikanaca. Evropljani i žitelji Bliskog Istoka leteli su 25 puta dalje od Afrikanaca i pet puta više od Azijaca.

Zagađenje koje je prouzrokovala globalna avio industrija pre pandemije Kovida-19 poraslo je za 32% u periodu od 2013. do 2018. godine. Uočljiv je i veliki rast međunarodnih letova od 1990. do 2017. godine – ovi letovi su se utrostručili u Australiji i udvostručili u Velikoj Britaniji.

Samo 1% putnika odgovoran za polovinu zagađenja

Pri tom, podaci prikupljani godinama unazad po zemljama, otkrili su da veliki procenat ljudi nije leteo svake godine. Tako u 2018. godini nije letelo 53% Amerikanaca, 65% Nemaca, 66% žitelja Tajvana i 48% građana Velike Britanije.
Istovremeno, ljudi koji najčešće putuju avionom i čine svega 1% svetske populacije, prouzrokovali su polovinu emisije ugljen dioksida u globalnom avio prevozu u 2018. godini.

Istraživači ističu da podaci prikupljeni tokom ranijih godina potvrđuju zaključak da je elitna grupa ljudi koja uživa u čestim letovima imala ogroman uticaj na klimatsku krizu koja je pogodila sve.

Šteta od 100 milijardi dolara – „najveća subvenicja bogatih“

Autori studije procenjuju da su avio kompanije proizvele milijardu tona ugljen dioksida u 2018. i zaradile 100 milijardi dolara na tome što nisu platile pričinjenu štetu. Imajući u vidu da je polovinu te štete načinilo onih 1% putnika koji najčešče lete avionom i da za to nisu platili ni centa iz svog džepa, „ovo je najveća subvencija najbogatijih koju su udelili svetu“, sarkastično zaključuju švedski istraživači.

U stidiji se naglašava da je pad broja letova za polovinu u 2020. godini zbog pandemije korona virusa prilika da konačno počne da se rešava problem zagađanja koje produkuje globalna avio industrija.

Očekuje se da će se broj letova vratiti na pretkrizni period do 2024. godine, a do tada je nužno da se promene pravila u avio saobraćaju kako bi se barem usporile klimatske promene.

Uvesti namete na „super emitere“

Jedan od načina je da avio kompanije svake godine povećavaju udeo mešavine sintetičkih goriva sa niskim sadržajem ugljenika, s ciljem da ona budu zastupljena 100% do 2050. godine.

Ipak, deo mera bi morao da se primeni i na „super emitere“, odnosno one putnike koji najčešće lete u vidu visokih nadoknada za štetu koju čine, s ciljem da se destimuliše prečesto korišćenje avio prevoza.

„Sistem bogati najviše plaćaju bi bio pravedan, imajući u vidu da najimućniji već decenijama kroje svetska pravila po svojoj meri, najčešće čineći štetu svima drugima“, zaključuje se u studiji.

Baš briga bogate za kaznene penale

Odmah po objavljivanju ovog istraživanja u časopisu „Global Environmental Change“, usledile su protivurečne reakcije. Deo stručnjaka smatra da uvođenje kaznenih penala najbogatijima neće bitno uticati na njihove navike da se što pre prevezu s mesta na mesto. Za njih je vreme novac i oni mogu sebi da priušte i daleko skuplje troškove prevoza kako ne bi izgubili potencijalnu dobit na velikim poslovima.

Oglasili su se i predstavnici Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), udruženja koje zastupa svetske avio kompanije. U saopštenju se navodi da su iznete optužbe za elitizam u avio saobraćaju možda imale smisla polovinom prošlog veka, ali da je danas ovakva vrsta putovanja potrebna milionima ljudi širom sveta.

Osim toga, rast putovanja su, ističu, najviše doprinele upravo jeftine avionske karte zahvaljujući usponu nisko budžetnih avio kompanija.

Jedini nulti nivo je „nula“ brige avio kompanija za klimu

Iz Asocijacije navode da je avio industrija platila 94 milijarde dolara direktnih i 42 milijarde dolara indirektnih poreza samo u 2019. godini. „ I dalje smo posvećeni našim ekološkim ciljevima, pa čak i ove godine – pod teretom najveće krize sa kojiom se avio industrija ikada suočila – razmatramo načine kako da dostignemo nultu emisiju štetnih gasova do 2060. godine“, ističe se u saopštenju.

Reakcija profesora Stefana Goslinga, koji je predvodio istraživanje švedskih stručnjaka na ovakvu reakciju Asocijacije glasi: „Mislim da je jedini nulti nivo kome avio kompanije streme onaj da je njihova briga za klimu ravna – nuli“.

„Bojim se“, dodaje švedski stručnjak, „da će kriza izazvana Kovidom-19 biti odličan izgovor da svaka mera koja bi sankcionisala avio kompanije kao zagađivače bude proglašena za neprimereno opterećenje u situaciji kada se ova industrija bori za opstanak i ugroženo je na desetine miliona radnih mesta. Uveren sam da će avio prevoznici učiniti sve da se takve mere odlože barem za nekoliko narednih godina.“

Foto:Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

20 odsto zaposlenih u Er Srbiji će dobiti otkaz, a ostalima će plate biti smanjene za petinu

by bifadmin

Er Srbija je 10. novembra obavestila sve zaposlene da će biti ponuđen program dobrovoljnog odlaska uz otpremnine tako da će radnici dobiti bolje uslove nego što je predviđeno Zakonom o radu.

Radnici su takođe obavešteni da će od decembra do marta plate biti smanjene, a koliko zavisiće od platnog razreda zaposlenih, saznaje Danas.

Vest da će 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji dobiti otkaz, a ostalima plate biti smanjene za petinu, juče je u autorskom tekstu u Danasu objavio novinar Miša Brkić, ali ni ministarstva saobraćaja i finansija, niti sama Er Srbija juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o ovoj temi.

Takođe, ni od sindikata nismo mogli juče da dobijemo komentar na ovaj potez nacionalne aviokompanije.

Ukoliko Er Srbija zaista bude smanjila broj zaposlenih za 20 odsto, to će značiti gubitak radnog mesta za oko 300 stotine ljudi.

U obrazloženju zaposlenima koje je Er Srbija poslala uz obaveštenje o programu dobrovoljnog odlaska, navodi se da je kompanija osam meseci sprovodila racionalizaciju poslovanja i smanjivala troškove kako bi odgovorila na globalnu krizu u avio-saobraćaju i da više nije u stanju da podnese tako visok nivo troškova.

Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj.

Da li je ovaj potez Er Srbije plod samostalne odluke menadžmenta ili iznuđen zahtevima države koja će izdvojiti popriličan novac za spasavanje ove kompanije, tek prema mišljenju stručnjaka on je zakasneo.

Alen Šćuric, hrvatski avio-analitičar koji prati dešavanja u avio-saobraćaju u regionu, ali i globalno, ističe da su svi ostali to odavno uradili.

Kompanije su primenile različite modele

„Kompanije su primenile različite modele, ali skoro svi su već sproveli otpuštanje zaposlenih, a tu računam i velike kompanije. Neki, kao na primer Emirati du otpustili 50 odsto zaposlenih, ali ostalima zadržali plate. Neke kompanije su smanjile plate za 40, pa i 60 odsto, ali bez otpuštanja. Neki prosek je da su avio-kompanije otpustile oko 25 odsto ljudi i smanjile plate za oko 20 odsto. Retki nisu išli u smanjenje broja zaposlenih, kao na primer Vizer, ali iza njih stoji ogroman kapital, a njihova strategija je osvajanje evropskog tržišta. Sad im je to jeftinije jer su sve druge kompanije u problemima, pa su se okrenuli osvajanju pre svega Zapadne Evrope“, objašnjava Šćuric.

On ističe da je Er Srbija trebalo i ranije da reaguje, ali da je bar dobro što nude razuman način kompenzovanja radnika.

„Bilo je evidentno da se ova situacija sa pandemijom neće smiriti i procene velikih kompanija su da će trajati kriza do 2022, a negde i do 2024. godine. Ove godine je pad prometa 40 do 50 odsto, a ova zima će biti mrtva u Evropi što se tiče avio-saobraćaja. Kompanije su izračunale da im se ne isplati da plaćaju višak ljudi dve-tri godine i otpustile ih. Možda su nešto manje otpuštale pilote i mehaničare, koje je teško naći. Ali, možda jeste surovo, one znaju da će posle moći da ih zaposle ponovo i to za manje novca, jer će biti očajni u potrazi za poslom. Mladi pilot koji tek počinje biće spreman da radi za male pare samo da leti“, objašnjava Šćuric.

Sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih

Ekonomista Milan Kovačević pak primećuje da je država davala novac privredi da ne otpušta, a sada daje novac Er Srbiji koja otpušta ljude.

„Kod dobrovoljnog odlaska zaposlenih može se dogoditi da odu oni koji će biti potrebni kompaniji. Istina sada sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih, ali kada letovi krenu, može se desiti da vraćanje takvih ljudi bude skuplje. Inače u javnim preduzećima menadžment ne sagledava baš dobro kako bi kompanije trebalo da izgledaju u kratkom i dugom roku. A i s obzirom da je državno preduzeće trebalo bi da imamo više informacija o tome šta su još uradili ili šta bi mogli da urade na smanjenju drugih troškova“, ocenjuje Kovačević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kraj 50-godišnje vladavine džambo džeta

by bifadmin

Naime, šef Boinga Dejv Kalhun najavio je zaposlenima: „S obzirom na trenutnu dinamiku tržišta i perspektive, 2022. obustavljamo proizvodnju 747.“

To je poslednja potvrda strmoglavog pada korišćenja dva najveća aviona putnička aviona, boinga 747, koji leti od 1970, i erbasa A380, koji se koristi od 2007.

Skoro istovremeno u bivšoj kolonijalnoj sili Velikoj Britaniji, preko noći, ali prilično tiho, Britiš ervejz je najavio skori kraj za boing 747, koji je zapravo bio planiran tek 2024. godine.

„To označava kraj 50-godišnje vladavine džambo džeta“, napisao je „Fajnenšel tajms“.

Većina od poslednjih britanskih džambo-džetova kojih ima 31 već je parkirano u Španiji, gde čekaju da budu razmontirani. A pre Britiš ervejza, lokalna konkurencija Virdžin Atlantik već je bila poslala svoje 747 u penziju, baš kao što je to u proleće učinio i KLM.

Lufthanza je sada najveći svetski operator 747. Najnoviji od 30 boinga 747 su u proseku stari šest godina, mada je nejasno koliko će se od jedanaest starijih aviona tipa 747-400 vratiti u saobraćaj.

Džambo-džetom će leteti samo još predsednici SAD

Boing 747 je prvi put poleteo 1969. godine, nekoliko meseci pre prvog sletanja na mesec. U svom poslednjem izdanju 747-8, još se gradi kao teretni avion. Čak i nakon završetka proizvodnje 2022. američka vlada će na kraju 2024. dobiti dva nova predsednička aviona er fors uan, preuređena na bazi 747-8.

Očigledno je – koronavirus bacio je vazdušni saobraćaj u najgoru krizu u istoriji koja traje više od jednog veka. Situacija će se normalizovati najranije 2024. očekuje industrijsko udruženje IATA. Čak i tada će verovatno manje ljudi leteti, a mnogi ne žele da kao ranije lete u avionu sa 400 ili više drugih putnika.

Erbas: Nada iz Arabije

Veliki mlaznjaci sa četiri motora, poput 747, ali i evropskog erbasa A380, koji je počeo da zamenjuje 747 pre nešto više od decenije, postali su previše skupi za avio-kompanije još pre krize i jedva su mogli da donose profit čak i bez virusa.

Sada su popularni manji i znatno ekonomičniji mlaznjaci poslednje generacije – erbas A350 i boing 787 drimlajner.

U svakom slučaju, A 380, u kojeg su se polagale velike nade, izbačen je jz programa erbasa još pre korone. Obustavljanje proizvodnje je najavljeno za 2021. Bilans: Ukupno 242 dvospratna aviona dostavljena su za 15 avio-kompanija. Trenutno ih na redovnim linijima nude samo Emirejts koji ima jedanaest mašina i Čajna sautern sa pet.

Svi ostali avioni tog tipa, uključujući Lufthanzine, trenutno su parkirani u Španiji, Kaliforniji ili Australiji. Polazi se od toga da će tamo ostati godinama, i da će na kraju biti razmontirani. U svakom slučaju, to je predviđeno za celokupnu flotu Er Fransa, deset A380, od kojih je najnovija mašina stara samo šest godina. Takođe je malo verovatno da će neki od 14 Lufthanzinih A380 ponovo vinuti u vazduh.

izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Wizz Air širi svoje poslovanje u Beogradu

by bifadmin

Wizz Air, vodeći niskotarifni avio-prevoznik centralne i istočne Evrope i „najzelenija“ evropska avio-kompanija najavila je danas dalje širenje operacija u Srbiji dodajući beogradskoj bazi novi avion Airbus A321, a u avgustu će i druga dva aviona biti zamenjena istim modelom Airbus 321.

Nova letelica će se pridružiti floti u julu 2020. i time povećati beogradsku flotu na tri aviona. U julu 2020. Wizz Air će pokrenuti devet novih ruta iz Beograda: Hamburg, Keln, Fridrihshafen (Nemačka), Brisel Šarlroa (Belgija), Milano Malpensa (Italija), Lisabon (Portugal), Barselona El Prat (Španija), Oslo Sandefjord Torp (Norveška), Turku (Finska). Karte za sve nove destinacije već su dostupne za rezervaciju putem sajta wizzair.com ili putem aplikacije avio-kompanije već od 19.99 evra.

Današnja najava stiže zajedno sa početkom nove ere sanitarnih putovanja Wizz Air-a. Avio-kompanija je nedavno najavila niz pojačanih higijenskih mera kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost putnika i osoblja. Kao deo novih protokola, tokom leta, kabinsko osoblje i putnici moraju da nose zaštitne maske, a kabinsko osoblje takođe mora da nosi rukavice.

Mere koje se preduzimaju

Avioni Wizz Air-a redovno prolaze kroz proces industrijskog čišćenja suvom maglom sa antivirusnim rastvorom i nakon strogog dnevnog rasporeda čišćenja, svi avioni se dezinfikuju tokom noći sa istim antivirusnim rastvorom. Sanitarne vlažne maramice daju se svakom putniku po ulasku u avion, svi magazini su uklonjeni iz aviona i preporučuje se da se svaka kupovina u avionu obavi beskontaktnim plaćanjem.

Od putnika se zahteva da poštuju mere fizičkog distanciranja koje su donete od strane lokalnih nadležnih zdravstvenih institucija i podstiču se da sve kupovine obave pre leta onlajn (prijava prtljaga, WIZZ Priority, brza traka), kako bi se smanjio svaki mogući fizički kontakt na aerodromu. Za više informacija pogledajte ovde Wizz Air-ov novi video o zdravlju i bezbednosti.

Dodavanjem opcije WIZZ Flex prilikom rezervacije, putnici mogu da budu sigurni da će, ukoliko se okolnosti promene ili ukoliko žele da promene datum putovanja, moći da rezervišu bilo koji WIZZ let po izboru. U ovim nesigurnim vremenima je važno da se smanji briga i da se obezbedi dodatni nivo zaštite putničkih rezervacija.

Airbus A321, što podrazumeva manje zagadjenja i niže cene za naše putnike

Na konferenciji za štampu u Beogradu i govorio je Jožef Varadi, izvršni direktor kompanije Wizz Air Group: „Nakon deset uspešnih godina u Srbiji, drago nam je što možemo da najavimo širenje naše mreže i zamenu cele flote na avione Airbus A321, što podrazumeva manje zagadjenja i niže cene za naše putnike. Ostajemo posvećeni Srbiji i pružanju novih uzbudljivih mogućnosti putovanja širom Evrope. Srećni smo što danas dodajemo devet novih ruta i što se držimo najviših standarda naših sanitarnih protokola. Naša visoko obučena i ljubazna posada uskoro će dočekati putnike u novom avionu Airbus A321. Sigurni smo da će ultra-niske tarife i sjajna mreža destinacija Wizz Air-a učiniti putovanje pristupačnim za sve veći broj putnika.“

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Brojevi B&FIZDVAJAMONovi brojevi

BIZNIS & FINANSIJE 171: Tržište lojalnosti – Kartice za češće otvaranje novčanika

by bifadmin

Kompanije ulažu u različite programe lojalnosti samo u SAD oko 50 milijardi dolara godišnje, a ukoliko se ovakvi programi dobro koncipiraju, mogu da generišu i do 20% zarade. Zašto tržište lojalnosti raste kao poplava ne objašnjava samo staro pravilo da je za firme daleko isplativije zadržati postojećeg nego pridobijati novog kupca, već i aktuelan podatak da bi potrošačima bilo potpuno svejedno kada bi sutra nestalo više od tri četvrtine poznatih brendova.

Periskop

8. KORONA VIRUS, OGLEDALO DRUŠTVA U KOJEM ŽIVIMO: Pohlepa pogubnija od virusa
Neće nama doći glave virusi, poplave, zemljotresi i ostale prirodne katastrofe već kratkovida pohlepa i opsesija za maksimizacijom profita.

10. ZAŠTO JE UKRAJINA POUČNA PO SRBIJU: Braća po neuspehu
Da li su hronična politička kriza i nestabilnost uzrok toga što ova zemlja ne uspeva da se izbavi iz siromaštva, ili posledica beskonačne tranzicije, stihijske privatizacije i sistemskog isisavanja društvenog bogatstva?

14. DA LI ĆE BRZI VOZOVI DOSKOČITI AVIONIMA: Ko je u ovoj priči vrabac u ruci, a ko golub na grani?
Evropa, a još manje SAD, neće biti odskočna daska koja će omogućiti brzim vozovima da doskoče avionima. To će biti Kina.

Biznis

18.ŠTA KAŽU PRIVREDNICI U SVETU I U SRBIJI O POSLOVNOJ KLIMI: Jednom rečju, neizvesno
Dugotrajna neizvesnost u pogledu trgovinskih, geopolitičkih i klimatskih tenzija kulminirala je u rekordnom pesimizmu generalnih direktora u pogledu izgleda za privredni rast.

20. DA LI ĆE WIZZ AIR GLOBALNO UZLETETI: Gigant iz našeg komšiluka
I ranije je bilo pretendenata željnih da globalizuju kontinentalno rascepkana loukost tržišta, a upućeni sugerišu da bi mađarski Wizz Air sada mogao u tome da uspe.

22. SANJA JAKOVLJEVIĆ, BEOROL: Sada možemo da biramo s kim ćemo da radimo
Beogradska kompanija „Beorol“ uspešno radi u vrlo tradicionalnoj industriji, koju je rešila da u Srbiji modernizuje jedna žena.

24. FEĐA LUČIĆ I BOŠKO JOVIĆEVIĆ, MORPH NETWORKS: Najbolja verzija sebe
Ova dvojica Beograđana su se vratila iz Amerike sa ambicijom da preobraze sliku o autsorsing industriji, i uspeli su u tome.

Finansije

28. PRIVATIZACIJA KOMERCIJALNE BANKE: Tako je moralo biti
Iako bi zbog ovog poteza aktuelnim vlastodršcima trebalo stisnuti ruku, svakodnevno pravdanje i disonantni tonovi u vrhu vlasti ipak više govore o njihovom ograničenom reformskom potencijalu.

30. ĐORĐO MARKEĐANI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Naše inovacije su u službi klijenata
„Za osiguravače je važno da u procesu digitalizacije usvajaju samo ono što će život njihovih klijenata učiniti lakšim“, kaže sagovornik B&F-a.

34. MIT O ISTORIJSKOJ ATRAKTIVNOSTI DRŽAVNIH OBVEZNICA: Samo da „medeni mesec“ potraje
Strmoglavi pad cene zaduživanja naše države teško da je mogao proći ispod radara ovdašnjih političara, inače prilično sklonih samohvali. Nevolja je samo u tome što se ovom ružičastom slikom preterano bilduje samouverenost i nadahnjuje optimizam, kao da nismo toliko puta skupo platili cenu nerazumevanja svetskih tokova.

37. MONETARNI KOLONIJALIZAM: Kolonijalni franak odlazi, zavisnost ostaje
Francuski kolonijalni franak kao valuta bivših francuskih kolonija u Africi odlazi u istoriju i ustupa mjesto novoj valuti, ECO, ali se u praksi suštinski ništa ne mijenja.

Temat: Tržište lojalnosti

41. USPON PROGRAMA LOJALNOSTI: Zadržati kupca po svaku cenu
Danas je više nego ikada važno za kompanije da zadrže kupca, a veština odabira pravih nagrada za njega kako ne bi odlutao u naručje konkurencije pretvara se u pravu naučnu disciplinu.

44. DIGITALNA KARTICA DOMAĆE KOMPANIJE „DIGITALNA KARTICA“: Inovacija na tržištu programa lojalnosti
Digitalna kartica je pre svega sredstvo putem koga kupci postaju istinski gospodari tržišta, jer oni su ti koji biraju kojoj kompaniji će pokloniti najtraženiju robu današnjice – potrošačku vernost.

46. LOJALITI PROGRAMI TRGOVINSKIH LANACA: Interes spaja jabuke i šerpe
Lojaliti programi u trgovinskim lancima su deo savremenog poslovanja koje karekteriše razvoj dugoročnih partnerskih odnosa između kompanija, dobavljača i kupaca.

48. UMREŽAVANJE RAZLIČITIH INDUSTRIJA KROZ LOJALITI PROGRAME: Nahrani algoritam da te bolje poznaje
Programi lojalnosti su svake godine sve više personalizovani. Pitanje je dana kada će naše potrošačke navike kompjuter bolje razumeti nego mi.

50. OPOREZIVANJE INTERNIH LOJALITI PROGRAMA U KOMPANIJAMA: Šta se sve računa kao plata
Zajedničko svim povlasticama koje poslodavci omogućavaju zaposlenima je to da one predstavljaju oporeziv prihod za zaposlenog.

Intervju

52. ALEKSANDER GRUNAUER, DIREKTOR ŠVAJCARSKOG PROGRAMA „REFORMA POREZA NA IMOVINU“: Ovde je sve mnogo ličnije
Kada bi sada trebalo nekom kolegi sa zapada Evrope da opiše Srbiju u jednoj rečenici ona bi glasila: „Ovde je sve mnogo ličnije, ljudski momenat je izuzetno prisutan, ako se ponašate ljudski, svi će vam iskreno uzvratiti srdačnošću“.

Skener

56. SPECIJALIZACIJA U POLJOPRIVREDI: Nekada je bolje umeti, nego imati
Da poljoprivreda ne bi postala privilegija velikih firmi, poželjno je da se mali proizvođači specijalizuju za određenu poljoprivrednu delatnost i da se udruže sa drugima.

58. SVILARSTVO U SRBIJI: Kako su me sistematski uništili sintetikom
Ovo je priča o usponu i padu jedne, sada već zaboravljene privredne grane, i bezuspešnim pokušajima da se ona obnovi.

62. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU DOSTAVE HRANE: Sve pokretljivija hrana.rs
Od prošle godine na našem tržištu posluju finski Wolt i španski Glovo. Njihovi poslovni modeli su različiti, ali im je zajedničko to da su, prema rečima predstavnika u Srbiji, za kratko vreme postigli odlične rezultate.

64. MUKE HOLIVUDA SA KINEZIMA: Kad Amerikanci postanu negativci
Kinesko filmsko tržište ubrzo će po visini prihoda nadmašiti američko, što holivudske producente stavlja pred dilemu: da li praviti filmove za kinesku ili američku publiku, jer postaje sve teže napraviti film koji će podjednako zadovoljiti i američke i kineske patriote.

Nove tehnologije

66. KAKO ĆE KRETANJA NA GLOBALNOM TRŽIŠTU UTICATI NA IKT INDUSTRIJU: Manji izgledi za rast
Uprkos svima znanim izazovima, ipak se očekuje dalji zamah u razvoju veštačke inteligencije, kao i usavršavanje 5G tehnologije.

Nauka

68. VEŠTAČKO POVEĆAVANJE LJUDSKE INTELIGENCIJE: Višak pameti ili zbogom pameti?
Najveći tehnološki magovi današnjice uporedo sa razvojem veštačke inteligencije, trkaju se i ko će prvi veštački unaprediti ljudsku inteligenciju. Međutim, uređaji koji obezbeđuju „super mozak“ se već unapred razvijaju samo za privilegovane koji su dovoljno bogati da ih kupe, kako bi postali još privilegovaniji…

Koktel

70. KAKO PRODUŽITI SEZONU U MANJIM TURISTIČKIM MESTIMA: Prvo utegni, onda rastegni
Oni koji žive od turističke sezone, većinom smatraju da njen produžetak pre svega zavisi od toga šta će se i kako ponuditi u jeku turističkog „špica“. Ili rečima jednog od njih: „Ulagati, ulagati, ulagati, i biti strpljiv dok se uloženo ne vrati“.

72. POSLOVANJE KLIZALIŠTA: Ponovo u modi, ali bez zarade
U odnosu na period od pre jedne decenije klizača u Srbiji danas ima više, ali je i to nedovoljno da bi ovaj vid zabave postao isplativ preduzećima koja gazduju klizalištima.

74. KOŠNICA SA SLAVINOM: Pčelari „hakeri“
Iako ovi inovatori tvrde da njihovo „hakovanje“ košnice ubacivanjem veštačkog rasklopivog saća umesto prirodnog ne šteti pčelama a pojednostavljuje rad pčelarima, kritičari upozoravaju da primena ovog mehanizma i te kako ima mana, a neki čak da može ugroziti hiljade godina pčelinje evolucije.

Komunikacije

76. TRKA ZA POPULARNOŠĆU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Let iznad Fejsbukovog gnezda
Za sticanje slave više nisu potrebni ni talenat, ni pamet, ni obrazovanje, pa čak ni besprekorni holivudski izgled, već samo telefon, nalog na društvenim mrežama i – pomanjkanje mozga, odnosno spremnost da snimate „akcione scene“ koje se graniče sa zdravim razumom.

Reprint

78. PUTOVANJE NA ANTARKTIK: Koliko košta i vredi li gledanje pingvina u oči
Iako Antarktik na prvi pogled deluje kao nepristupačna destinacija, turističke agencije već decenijama vode ture na ovaj kontinent.

Vremeplov

80. KUĆA KAO POSAO: Domaćice u očajanju
Život američkih domaćica u 19. veku baš i nije bio oličenje američkog sna. Od njih se očekivalo ne samo da štede, već da kroz upravljanje imanjem i – zarade.

Otisak

82. Moćan ili mrtav
Pokušajmo da vidimo ko zapavo ima ozbiljne šanse da konkuriše za naziv supersile u svetu. Amerika je neupitna, iako joj rejting osetno pada, gotovo istim tempom kojim Kini raste.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci