budžet

Kada je usvajan budžet za 2021. godinu pretpostavljen je realan rast BDP-a od šest odsto. Nakon osam meseci NBS je pomerila svoju projekciju na 6,5 odsto za ovu godinu. Pa ipak, situacija u budžetu Srbije izgleda mnogo bolje nego što taj rast pokazuje, piše Danas. Naime, ministar finansija Siniša Mali ocenio je pre nekoliko dana da je manjak u budžetu čak milijardu i po evra manji od planiranog nakon osam meseci.

„U prvih osam meseci ostvaren bolji rezultat za 163 milijarde dinara, odnosno milijardu i po evra, pošto je bio očekivan minus od 234 milijarde, a imamo deficit od 70 milijardi. Ne samo da smo uštedeli, već je ovo znak da naša ekonomija uprkos pandemiji virusa korona radi. Pokazali smo da smo otporni, a država je pomogla i privredi i građanima sa tri paketa pomoći. Bolja je naplata svih poreskih oblika, što pokazuje koliko su naše mere bile opravdane. Država je sa osam milijardi evra podržala ekonomiju i to je doprinelo da nema zatvaranja fabrika, gubljenja radnih mesta, da smo zadržali postojeći nivo zaposlenosti, za razliku od mnogo bogatijih zemalja od naše“, izjava je Siniše Malog koju je preneo sajt Ministarstva.

Da li je država na nečemu štedela?

Na to pitanje, na žalost, Danas nije uspeo da dobije odgovor od Ministarstva finansija. Međutim, izgleda da je smanjenju deficita donekle doprineo i rast prihoda.

Prema podacima objavljenim na internet sajtu Ministarstva finansija za prvih sedam meseci, ukupni prihodi republičkog budžeta iznosili su 844,8 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi 750 milijardi dinara. Rebalansom budžeta predviđeno je da ukupni prihodi za celu 2021. godinu dostignu 1.356,2 milijarde dinara, a ukoliko bismo uzeli prosečne vrednosti (iako prihodi po mesecima naravno osciliraju), za sedam meseci prihodi bi trebalo po planu da budu 791 milijardu dinara. Ovo znači da su prihodi budžeta prebacili plan u ovom periodu za skoro 54 milijarde dinara. Još bolje stoje poreski prihodi koji su po istoj računici prebacili plan za 68,6 milijardi dinara. Po svemu sudeći do kraja godine plan će prebaciti i prihodi od doprinosa, i porez na dobit koji je na kraju jula već bio skoro na nivou celog godišnjeg plana i PDV koji je za sedam meseci bio za 15,7 milijardi dinara izdašniji od planiranog. Prihodi od akciza su za osam milijardi veći od planiranih. Neporeski prihodi za prvih sedam meseci su bili manji nego što bi trebalo da bude uprosečen prihod na osnovu plana za celu godinu.

Ekonomista Saša Đogović ističe da statistika beleži rast maloprodaje i turističkog prometa u odnosu na prošlu godinu, pa odatle i rast poreskih prihoda.

„I nafta je poskupela, pa se to odražava na veće prihode od akciza. Ipak trebalo bi videti projekcije kapitalnih investicija, da li ima kašnjenja u izvršavanju i da li je možda zbog toga bolje stanje u budžetu“, ocenjuje Đogović.

Prvo skoči pa reci hop

Međutim, teško je oceniti na osnovu prvih sedam meseci šta će biti do kraja godine jer su neki prihodi, a još više rashodi, sezonski. Tako se recimo porez na dobit uplaćuje kao akontacija sve do prihvatanja finansijskog izveštaja od prethodne godine, krajem juna, nakon čega se doplaćuje do stvarno ostvarenog profita, pa su najveći prihodi tokom juna i jula. Kod pojedinih rashoda sezonske razlike su još veće i to se pre svega odnosi na kapitalne investicije. Za prvih sedam meseci potrošeno je 120 milijardi dinara za infrastrukturne projekte i druge javne investicije, a za celu godinu planirano je 322,8 milijardi. Očigledno je da ako bi se država držala dosadašnjeg tempa dobrano bi podbacili u realizaciji investicija.

Recimo uprosečeni kapitalni izdaci trebalo bi za sedam meseci da iznose 211 milijardi, a potrošeno je tek 120 milijardi dinara. Međutim, kako ističe Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veliki deo plaćanja za kapitalne investicije obavlja se u decembru, te je teško proceniti da li se i koliko kasni sa njihovom realizacijom.

„Trebalo bi proveriti kako ide sa pojedinačnim projektima, a čini mi se da izgradnja lokalne infrastrukture ne ide kao što je planirano“, smatra Arsić. Recimo prošle godine je u decembru isplaćeno čak 50 od ukupno realizovanih 195 milijardi dinara za investicije iz republičkog budžeta.

Prema nekim informacijama u prvih šest, sedam meseci trošenje para, s obzirom da se u budžetu realizacija knjiži kada se plati neka usluga, išlo je sporo, ali se u avgustu krenulo znatno aktivnije, pa je teško oceniti šta će se dešavati u ostatku godine. Inače, u prilog bržem trošenju para za investicije govori i rast deficita sa 39,6 milijardi do kraja jula, na 70 milijardi na kraju avgusta.

Što se tiče rashoda izvesno je da bi država mogla uštedeti i na kupovini roba i usluga, pošto bi trebalo da je za sedam meseci potrošeno 92 milijarde, a u stvari je potrošeno 65 milijardi dinara. Takođe su nešto manji transferi fondovima osiguranja, a pre svega penzionom, što stručnjaci pripisuju smanjenju broja penzionera.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay