cene

Ne propustite – pirinač upola cene, za 419 dinara. Ovako svoje akcijsko sniženje reklamira jedan trgovinski lanac u Srbiji. Pirinča na rafovima ima i po nižim cenama – ali kilogram gotovo nigde više ne može da se kupi za manje od 200 dinara.

Cene pirinča danas se uglavnom kreću najčešće oko 300 dinara za kilogram, ali idu i do više od 900 dinara, što je skuplje čak i od kilograma pojedinih vrsta mesa i ribe. Zvanična statistika kaže da je stopa inflacije u julu dostigla 12,8 odsto, u odnosu na isti mesec 2021. A svaki odlazak u prodavnicu – ne samo po pirinač – kazuje nam da je hrana mnogo više poskupela od tog procenta.

Ekonomista Mihailo Gajić ističe da, prema statistici, skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu, a taj procenat je veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije. „Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate“, navodi Gajić.

Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju

Dok sindikati pregovaraju sa poslodavcima i državom o novom minimalcu za 2023. godinu, tražeći da prati bar minimalnu potrošačku korpu koja je još u junu premašila 44.000 dinara – cene rastu. Trgovci kažu da svakodnevno rade nivelacije cena – uglavnom naviše.

„Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju. Sve poskupljuje. Do juče smo kilogram pirinča domaćeg proizvođača prodavali po 367 dinara, a sada je stigla nova cena od 460 dinara. To je rast za 25 odsto“, kažu trgovci u malom domaćem trgovinskom lancu.

Raspon cena, kada je reč o prehrani, nije toliko širok kod drugih prehramenih proizvoda. Osim, možda, kod konzervi tunjevine – tako je cena najjeftinije konzerve tunjevine u komadima, od 160 grama, već premašila 200 dinara, mada ima i onih iste gramaže koje uveliko koštaju i više od 600 dinara.

Litar i po jogurta sve češće prelazi 200 dinara. Isto važi i za pavlaku u ambalaži od 700 grama.

Mleka ovih dana nedostaje u rafovima, a i tu je cena pojedinih vrsta dugotrajnog mleka – uvoznog – premašila 200 dinara za litar.

Poskupljuje i hleb – dok je cena Sava vekne zaštićena na maksimalnih 53,5 dinara, sve češće druge vrste hlebova koštaju više od sto dinara – pri tome nije reč o posebno upakovanim hlebovima produžene svežine koji su odavno premašili taj iznos.

Krompir je, o čemu smo već pisali, već neko vreme iznad sto dinara.

Kada je o mesu reč, svinjski but čiju maksimalnu cenu reguliše država, može da se nađe za 650 dinara po kilogramu, ali juneći teško ispod 1.200 dinara.

Postoji subjektivna stopa inflacije

„Postoji subjektivna stopa inflacije – to je kad uđemo u radnju i vidimo cenu proizvoda koji redovno kupujemo. A zvanična međugodišnja stopa inflacije je 12,8 odsto. Većina ljudi vidi jasno neslaganje između te dve inflacije“, kaže za portal N1 ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice LIBEK.

Razlika je, pojašnjava, u tome što u korpu dobara koju meri zvanična statistika prema međunarodnoj metodologiji, ulazi i veliki broj drugih dobara i u sluga koje ne konzumiramo svaki dan, poput cena različitih aparata, troškovi grejanja, troškovi stanovanja i slično.

„I onda u zavisnosti koliko je njihovo učešće u korpi dobara čije se cene posmatraju, dolazimo do toga da u korpu ubacujemo nešto što se ne koristi svaki dan, naročito ne za najširi sloj stanovnika. Mi smo mnogo više osetljiviji na cene proizvoda koje koristimo svaki dan i zato deluje da postoji jasna razdvojenost – šta je pravi život, a šta nam govori državna statistika“, ističe Gajić.

Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu. Taj procenat je, kaže Gajić, veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije i kod njih često prelazi i 50 odsto ukupnih prihoda.

„Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate“, pojašnjava Gajić.

Šta kaže potrošačka korpa

Kada je reč o zvaničnim podacima, prema Potrošačkoj korpi za jun 2022. koju objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, cena kilograma pirinča iz ove „korpe“ je 255,7 dinara. Pre godinu dana, u junskoj korpi iz 2021, država je cenu kilograma pirinča računala u proseku po 200,79 dinara.

Inače, pomenuti pirinač s početka priče, čija je puna cena danas 839,99 dinara, prošle godine koštao je, bez popusta, u istom trgovinskom lancu – upola manje.

Ni pritisak ne merimo jeftino

Situacija je slična i van prehrane. Tako su u jednom beogradskom lancu privatnih apoteka primetli porast cene – aparata za pritisak.

„Aparate za pritisak naručujemo po potrebi, nikada veliku količinu, već nekoliko komada nedeljno. Svaka nabavka, ali baš svaka, stiže sa novim cenama – za stotinu, dvesta dinara većim. Pri tome zaista nije jasno zbog čega – ne mogu da kažu da se ti proizvodi često uvoze, da ih nemaju na zalihama, niti da im pripišu trošak goriva, jer nam stižu brzom poštom po istim cenama poštarine“, navode farmaceuti sa kojima smo razgovarali.

Izvor: N1

Foto: Pixabay