Tag:

deca

Mladi u Srbiji iz roditeljskog doma odlaze sa 31,4 godine

by bifadmin 1. септембар 2022.

Mladi u Srbiji iz roditeljskog doma odlaze sa 31,4 godine, ženska deca se osamostaljuju u proseku sa 28,9 godina, dok je kod muške to nešto kasnije – sa 33,9 godina, objavio je danas Eurostat.

U celoj EU prosek godina u kojima mladi odlaze iz porodične kuće je 26,5, ali on dosta varira od države do države.

Srbija nije u EU, ali ako se uporedi sa zemljama Unije, jedino u Hrvatskoj i Portugalu mladi kasnije napuštaju dom nego u našoj zemlji.

U Portugalu deca dom napuštaju u proseku sa 33,6, a u Hrvatskoj sa 33,3 godine.
Mladi u Slovačkoj odlaze od kuće sa 30,9 godina, Grčkoj sa 30,7 godina i Bugarskoj 30,3 godine, dok je u ostalim zemljama prosek godina u kojima mladi napuštaju porodično gnezdo niži.

U Švedskoj je najniži, jer tamo mladi odlaze sa svega 19 godina – devojčice čim napune 18, dečaci sa 19 godina i dva meseca.

Prosek godina u Finskoj je 21,2, Danskoj 21,3, a Estoniji 22 godine i sedam meseci.

U većini zemalja na severu i zapadu Evrope mladi su u proseku napuštali roditeljski dom u ranim i srednjim dvadesetim, dok je u južnim i istočnim zemljama prosečna starost bila u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim.

Muškarci su, u proseku, napuštali roditeljsko domaćinstvo sa 27,4 godine, a žene sa 25,5 godina, navodi se na sajtu Eurostata.

Ovaj trend je primećen u svim zemljama, odnosno mlade žene su u proseku napuštale roditeljsko domaćinstvo ranije od mladića.

Muškarci su u proseku napuštali roditeljski dom posle 30. godine u 11 zemalja EU (Hrvatska, Portugal, Slovačka, Bugarska, Grčka, Slovenija, Italija, Malta, Španija, Rumunija i Poljska), dok je u slučaju žena to bilo u samo dve zemlje Portugalu i Hrvatskoj.

Najveći jaz među polovima je u Rumuniji, gde su mladi muškarci poršle godine odlazili iz doma sa 30,3 godine, a žene sa 25,6 godina, u Bugarskoj je taj jaz 3,5 godine.

S druge strane, Švedska, Danska i Irska zabeležile su najmanji jaz između mladih muškaraca i žena koje napuštaju roditeljski dom, od svega četiri, pet i devet meseci.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1. септембар 2022. 0 komentara

Po zakonu pravo na ličnu kartu u našoj zemlji ima svako dete starije od 10 godina

by bifadmin 20. јун 2022.

Većina zna da su svi građani Srbije dužni da sa navršenih 16 godina imaju ovaj dokument, a malo ko je informisan da po zakonu pravo na ličnu kartu u našoj zemlji ima svako dete starije od 10 godina, piše Blic.

Deca sa dvocifrenim brojem godina mogu da izvade ličnu kartu. To im omogućuje Zakon o ličnoj karti.
– Pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Republike Srbije, stariji od 16 godina života. Pravo na ličnu kartu ima i državljanin stariji od deset godina života – stoji u članu dva Zakona o ličnoj karti.

Ova mogućnost dobija posebno na značaju u poslednje vreme pošto srpski državljani imaju priliku da samo sa ličnom kartom putuju u čak pet država: BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i Tursku. Doduše, u Tursku naši državljani sa ličnom kartom mogu da idu samo avionom jer im je za prolazak kroz Bugarsku neophodan pasoš.

Za mlađe od 10 godina samo pasoš

Ako se ima u vidu da veliki broj srpskih turista porodično ide na letovanje ili odmor u te zemlje, činjenica da i deca starija od 10 godina mogu imati ličnu kartu predstavlja za mnoge prijatno iznenađenje i olakšavajuću okolnost.

20. јун 2022. 0 komentara

Politika i društvo

Ove godine manje gužve u beogradskim vrtićima

by bifadmin 7. јун 2022.

Zbog manjeg broja prijava za beogradske vrtiće, u 2022. bi konačno mogla biti ukinuta lista čekanja, te bi sva deca mogla biti primljena u privatne i državne vrtiće, najavljuju gradske vlasti.

Beogradski vrtići objavili su preliminarne liste upisane dece na ovogodišnjem konkursu na kome je ponuđeno oko 14.000 slobodnih mesta, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. “Liste su istaknute na sajtovima ustanova i vrtićima, što znači da počinje rok za predavanje žalbi roditelja do 15. juna. Nakon toga objavljujemo i konačne liste”, rekao je on.

Prema njegovim rečima u proseku se odobri oko 40 odsto žalbi, budući da se najčešće radi o specifičnim slučajevima gde se naknadno mora dokumentovati prioritet.

Na konkurs za mesto u beogradskim vrtićima stiglo je 17.806 validnih zahteva, što je pad broja prijava u odnosu na ranije godine.

“Ovo je za nas jako dobra pozicija, broj zahteva je manji nego prošle godine, a broj slobodnih mesta veći. Grad Beograd će ove godine, uz pomoć privatnih vrtića, konačno ukinuti listu čekanja i to je najvažniji rezultat u ovom sektoru”, istakao je Gak i podsetio da je pokrenut projekat izgradnje 25 državnih vrtića, te da su od prošlog konkursa otvorena tri nova vrtića.

Dodao je da će se tokom leta svuda gde je to moguće odobravati proširenje kapaciteta i do 20 odsto, tako da roditelji koji danas nisu na listi ne treba da brinu jer će u vrtićima biti dovoljno mesta za njihovu decu.

Izvor: Beoinfo

Foto: Pixabay

7. јун 2022. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Prosečan broj dece po domaćinstvu u Srbiji 1,58

by bifadmin 15. мај 2022.

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečan broj dece po domaćinstvu u Srbiji 1,58, kao i da skoro polovinu porodica u Srbiji čine roditelji sa decom.

Gotovo trećinu porodica čine bračni parovi bez dece, 13,7 odsto su majke sa decom, dok samo 3,6 odsto čine porodice u kojima je otac sa decom.

U Srbiji više od polovine porodica ima jedno dete, 40 odsto dvoje, 6,7 odsto troje, dok u samo 1,4 odsto porodica raste četvoro ili više dece.

Statističari su zabeležili da je sve redja pojava da više generacija živi zajedno, pa više od 88 odsto domaćinstava čini samo jedna porodica.

Dve generacije žive zajedno u 11 odsto slučajeva, a tri u zanemarljivih 0,8 odsto, objavio je RSZ povodom Dana porodice.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

15. мај 2022. 0 komentara

B&F Plus Politika i društvo

Proizvodnja nakita prema dečjim crtežima: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate

by bifadmin 4. мај 2022.

Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

„Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja”, rekao je slavni španski slikar Pablo Pikaso. Nismo svi rođeni da postanemo poznati svetski umetnici, ali maštovitost jeste najvažniji pratilac detinjstva, dok ne počnemo da je gubimo sazrevanjem, pritisnuti realnošću i brigom da li ćemo zaraditi dovoljno novca za život. I tako, jureći novac da bismo živeli, često završimo u kreativnom siromaštvu.

Ipak, umetničke sklonosti i briga o materijalnoj sigurnosti ne moraju uvek biti najveći neprijatelji. O tome najbolje svedoči jedan domaći preduzetnički poduhvat, poznat mnogim roditeljima pod nazivom „Radionica Žvrlja“. U pitanju je mala firma čiji se nakit izdvaja iz mase raznobojnih đinđuva, ogrlica i narukvica koje se prodaju preko interneta. Ali ne po bojama ili nesvakidašnjim materijalima, već po tome što ovaj nakit ima dvojaku funkciju – da izgleda zanimljivo ali i da čuva najdragocenija sećanja. A to su sećanja roditelja na prve crteže njihove dece.

Dete je roditelj „Žvrlje“

Mina Vesković, profesorka srpskg jezika i književnosti, došla je na ovu ideju pre pet godina, a svoju ljubav prema deci prenela je i na novi posao. „Uvek pokušavam da definišem šta sam u ’Žvrlji’. U Agenciji za privredne registre kažu da sam vlasnica, a u radionici me zovu mama Žvrlja“, počinje Mina razgovor o svojoj poslovnoj filozofiji u kojoj nisu najvažnije brojke o produktivnosti, zaradi i sličnim ekonomskim pokazateljima, već – ljudi.

Vlasnica „Žvrlje“ ističe da je glavni „saučesnik“ u rađanju ove ideje bila njena ćerka, kada je kao mala nacrtala svoj prvi crtež. „Želela sam da sačuvam taj crtež, ali tako da mogu uvek da ga imam uz sebe. Da sam nosila presavijen papir u džepu ili torbi, on bi se verovatno do sada već izgužvao i pocepao. Razmišljajući o tome, shvatila sam da postoji bolji način za čuvanje ove uspomene – da pretočim crtež moje ćerke u ogrlicu, koja će me trajno podsećati na dane njenog detinjstva”, priseća se Mina Vesković.

Originalnu ideju je smislila mama, ali je u njenoj realizaciji pomogao tata koji je pronašao dobrog majstora za izradu nakita, koga u ovom malom porodičnom preduzeću nazivaju – mađioničarem.

Mađioničar je uspeo da od ćerkinog crteža napravi pravo malo umetničko delo, koje Mina i dan-danas nosi. Kaže da je ogrlica podseća i na to kako nam naša deca u detinjstvu pridaju mnoštvo pozitivnih osobina i vide nas drugačije nego što mi sami sebe doživljavamo. „Ćerka me je na tom crtežu prikazala kao ’Čiča Glišu’ sa gomilom čuperaka. I sve na meni je šareno, i kosa i haljina. To ne odgovara mom izgledu u stvarnosti, ali moram da priznam da mi je prijalo što me je dete videlo kao razigranu, veselu osobu”, prepričava Vesković kako je izgledao crtež iz kojeg je nastala „Žvrlja“.

Ogrlica i privezak izrađeni po tom crtežu uveli su je u svet preduzetništva. Kada su taj komad nakita videle tetke, prijateljice, njihove prijateljice i drugi, Mina je dobila mnoštvo pohvala, koje su je ohrabrile da se upusti u ovu, nesvakidašnju proizvodnju.

„Imala sam ogromnu sreću da ’Žvrlja’ nastane u krugu prijatelja, koji se bave različitim delatnostima. Oni su mi pomogli da osmislim ceo poslovni proces, od izrade nakita, njegovog pakovanja i fotografisanja, do toga kako da isplaniram prodaju“, priča Vesković. Razvoju poslovanja, koje je od početka bilo detaljno razrađeno, doprinele su i društvene mreže, koje početnicima u poslu pružaju mnoštvo mogućnosti za jeftinu, pa čak i besplatnu promociju.

No, i pored navedenih marketinških prednosti na internetu, naša sagovornica tvrdi da su najbolja reklama zadovoljne mušterije, koje svoju „Žvrlju“ svuda nose sa sobom i pričaju kako je ona nastala.

Svaka „Žvrlja“ ima poseban život

Svaka „Žvrlja“ ima svoju priču i svaka je namenjena nekoj posebnoj osobi. Najčešće su to mame, a odmah iza njih tate, bake i tetke. „U pitanju su uglavnom portreti dragih osoba, jer deca najčešće crtaju članove svoje uže familije. Međutim, dešava se i da izrađujemo nakit u vidu prvih slova, prvih reči ili prvih poruka, kao i portrete kućnih ljubimaca“, nabraja Vesković šta sve traže kupci, koji nakit uzimaju ili za sebe, ili kao poklon za osobu koja je bliska malim „umetnicima“.

Radionica izrađuje uglavnom one komade nakita na kojima je moguće reprodukovati crteže dece, a to su ogrlice, narukvice, minđuše, broševi, igle za kravate i privesci za ključeve.

Ogrlice se najviše prodaju, a njihov najvažniji deo je privezak koji prikazuje ono što su mališani nacrtali. Izrađuju se od plemenitih metala kao što su srebro i zlato, po dimenzijama koje su „Žvrljin“ standard, a cena se određuje na osnovu crteža. Radionica metale otkupljuje od građana, što je postupak za koji je registrovana kao proizvodna delatnost. Vesković napominje da se i u njenom poslu osećaju posledice aktuelne krize koja je podigla cene plemenitih metala, ali da se i dalje trudi da „Žvrlje“ budu cenovno dostupne „svakoj mami, u svakom delu Srbije“.

To ne znači da je prodaja ograničena samo na našu zemlju – ovaj nakit često putuje i u inostranstvo, ponajviše u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ali i na neke mnogo udaljenije destinacije, pa čak i preko okeana.

Kako se pravi „Žvrlja“

Da bi se „Žvrlja” zaputila po Srbiji i svetu, potrebno je mnogo rada u radionici. Na pitanje kako nastaje „Žvrlja“, Mina Vesković odgovara: „Kada crtež prosledim majstorima, najpre razaznajemo šta je nosić, a šta pupak ili mašna. Uvek im prepričam kako je nastao crtež, odnosno da li je to mama kada pođe na posao ili tetka koja se vratila od frizera. To je i najlepši deo ovog posla, jer sa ljudima delimo uspomene. Majstor, potom, verno precrtava svaku tačku i čuperak, pa obrađuje plemeniti metal na način koji taj komad nakita čini atraktivnim i originalnim. Tako postižemo taj neobični efekat, da nakit istovremeno izgleda kao naivni dečiji crtež, ali i kao nešto najvrednije na svetu. Opštem utisku doprinosi i činjenica da je ’Žvrljin’ nakit unikatan i da se izrađuje ručno“.

Radionica sada sarađuje sa nekoliko majstora, a posla je bilo i tokom pandemije, mada je broj porudžbina varirao od meseca do meseca. Najbolji mesec za ovo preduzeće je avgust, kada se, po nekom nepisanom pravilu, uvek naručuje najviše nakita.

Mina Vesković kaže da još ne može da živi samo od ovog posla, ali da to ne umanjuje uživanje u onome što radi. Uživanja je mnogo, i u radionici dok prave nakit, i van nje kada dele radost sa ljudima koji vole „Žvrlju“. Zato naša sagovornica ističe da nema ambicije da ovaj posao pretvara u industriju za što masovnije tržište, jer bi to obesmislilo ono što „Žvrlju“ čini – „Žvrljom“.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022.

Foto: Žvrlja

4. мај 2022. 0 komentara

Zabava

Prvi video snimak sa 10 milijardi pregleda na YouTube-u je jedna pesma za decu

by bifadmin 21. јануар 2022.

Pinkfong-ova dečija pesma „Baby Shark“ postala je prvi video koji je dostigao 10 milijardi pregleda na YouTubu-u. Pesma Luisa Fonsija „Despacito“, koju je „Baby Shark“ pretekao kao najpopularniji video u novembru 2020. godini, imao je 7,7 milijardi pregleda.

Pored obrada poznatih ličnosti poput Jamesa Cordena i Bebe Rexha, „Baby Shark“ je takođe uživao u turneji 2019. godine, viralnom plesnom izazovu, spotu u Just Dance 2020 i Nickelodeon TV emisiji koja je premijerno prikazana 2021. Jednostavno rečeno, Pinkfong je držao pesmu u centru pažnje gde su čak i pesme poput „Despacito“ zapostavljene.

Interesovanje verovatno neće splasnuti u bliskoj budućnosti. Nickelodeon ne samo da je obnovio emisiju “Baby Shark”, već je obećao i dugometražni film. Postoji čak i NFT kolekcija ako ste odlučni da spojite dva internet trenda. Moglo bi proći dosta vremena pre nego što se pojavi još jedan video sa tolikim brojem pregleda, čak i sada kada scenom vladaju K-pop megazvezde.

Izvor: PC Press

Foto: screenshot, Youtube

21. јануар 2022. 0 komentara

B&F Plus Politika i društvo

Predrag Starčević, učitelj i jedan od najboljih edukatora u Srbiji 2020.: Deca su najplemenitiji ljudi

by bifadmin 29. октобар 2021.

Navikli smo da živimo u vremenu u kojem je neko poznat zato što je političar, estradna zvezda, bogataš ili u najboljem slučaju dobar sportista. Pančevo ima retku privilegiju da je jedan njegov stanovnik poznat po tome što je izuzetan učitelj. Predrag Starčević, učitelj u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, već godinama dokazuje zašto je najvažnije da deca u školi nauče kako da odrastu u dobre ljude. Zato je omiljen i među učenicima i među roditeljima, po svom pristupu obrazovanju poznat je i van granica naše zemlje, a Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ proglasilo ga je 2020. najboljim edukatorom u Srbiji.

Predrag Starčević, omiljeni učitelj u Pančevu, svoj prvi susret sa školom pamti i danas, ali po dubokoj nepravdi. Kao dete osećao je da je njegova učiteljica delila učenike prema imovinskom statusu njihovih roditelja. Pokazivala je mnogo više strpljenja i naklonosti za decu komunističkih funkcionera, nego za onu koja su, kao i Starčević, poticala iz radničkih porodica. „Prva ocena mi je bila trojka, koja i dalje stoji u mojoj đačkoj knjižici umrljana suzama, kao podsetnik koliko je učitelj važna ličnost u razvoju deteta. Baš ta trojka je utabala moj profesionalni put”, priseća se Starčević kako ga je ovo iskustvo motivisalo da postane učitelj koji će prema svoj deci biti podjednako brižan.

BiF: Šta bi po Vašem mišljenju, osim gradiva, trebalo da učimo u školi?

Predrag Starčević: Korisno bi bilo da se deci na razumljiv način objasni zašto je važno pridržavati se osnovnih društvenih vrednosti poput pravde, ljubavi prema ljudima i prirodi, ali i tolerancije.

Ja to činim kroz „Jezik saosećanja“. Učim decu da prihvataju druge ljude sa svim manama i vrlinama. Ponašam se prema njima onako kako želim da se oni ponašaju prema drugima – sa poštovanjem i razumevanjem. U nekim slučajevima, kada to nije dovoljno, odnosno kada je neki učenik veoma agresivan u prvom razredu, podstičem decu iz odeljenja da otvoreno govore o onome što vole kod njega. Deca su po prirodi plemenita i u svakome vide nešto dobro i lepo. Kasnije se ta agresivnost polako izgubi. Doduše, ni odrasli nisu po prirodi loši, već ponekad ispoljavanjem negativnih osobina prave štit oko sebe, koji im služi kao odbrambeni mehanizam. Ali, kada im pristupite s ljubavlju, taj štit nestaje.

BiF: Takav odnos prema ljudima je nekim osobama prirodan, te ga primenjuju instiktivno. Ali šta treba da se desi da bi se on sistematizovao u jedan poseban pedagoški pristup?

Predrag Starčević: U mom slučaju – seminar za nastavnike koji je pre više od 20 godina držala psihološkinja Nada Ignjatović Savić. Tema seminara bio je upravo „Jezik saosećanja“. Tada sam shvatio ono što sam duboko u sebi znao – da je ljubav osnovna potreba svih živih bića.

Ta potreba da vole i da budu voljeni je najizraženija kod ljudi, ali paradoksalno baš oni, zaokupljeni svakodnevnim aktivnostima, zaboravljaju na ljubav, pa im je potreban neko ko će ih „preusmeriti“ ka cilju. Ja im u tome pomažem svojim radionicama za odrasle i decu, ali i kroz rad sa decom sa posebnim potrebama, sa autističnom, bolesnom, hiperaktivnom i nadarenom decom. Taj rad me je doveo do jedne univerzalne istine: iako je različitim ljudima potreban različit pristup, on je uvek zasnovan na istim principima – saosećanju i ljubavi.

BiF: Osim ovih znanja, Vi svojim učenicima redovno prenosite i nastavno gradivo. Koliko Vam u tome pomažu nesvakidašnje nastavne metode koje koristite?

Predrag Starčević: Nije to ništa novo, samo sam trenutnim okolnostima prilagodio tehnike koje i drugi pedagozi koriste. Na primer, dok učenici rade kontrolne zadatke, zadatke iz matematike ili pišu sastave, puštam im klasičnu muziku kako bi se oslobodili treme. Kada treba da kazuju neku pesmu, obično im pored recitacije zadam i neki glumački zadatak. Onda oni uporedo sa izgovaranjem stihova prave određene pokrete poput otvaranja kišobrana po nevremenu, zvezde ili stava na šakama, pravljenja pice i slično. Tako zaborave na strah od javnog nastupa, a često ispolje i veliku kreativnost, predlažući sami glumačke zadatke.

BiF: U razgovoru sa Vama stiče se utisak da je učiteljski posao jedan od najlepših na svetu. Ali, ni on nije uvek bajkovit. Šta je bio Vaš najteži zadatak u dosadašnjoj karijeri?

Predrag Starčević: To je bio rad sa decom koja su devedesetih godina prošlog veka zbog rata u Bosni i Hercegovini izmeštena u Grčku. Tamo su živela u grčkim porodicama, ali su pohađala nastavu na srpskom jeziku. Vodio sam jedno odeljenje od 24 učenika, koji su nosili traume iz rata. Dešavalo se da predajem o nečemu naizgled bezazlenom, a onda se neko dete seti nekog događaja iz rata vezanog za tu temu i počne da plače, a za njim celo odeljenje brizne u plač. To je bio slučaj i van škole. Zato sam maltene svako popodne i veče provodio u posetama grčkim porodicama u kojima su deca bila smeštena i razgovarao sa njima.

Sećam se da su se stalno igrali igre koju su zvala „Beogradska železnička stanica“. Jedna grupa dece je glumila sebe, odnosno mališane koji se vraćaju iz Grčke u Srbiju, a druga roditelje ili staratelje koji ih čekaju. Kroz igru su se unapred pripremali i iščekivali stvarni povratak.

A kada je došao taj dan, zbog privrženosti dece ljudima kod kojih su boravila, grčke vlasti su zakupile dodatni autobus za njihove grčke porodice. Izašavši u Beogradu iz autobusa, pojedina deca su bila toliko zbunjena da nisu znala da li da potrče ka svojim pravim roditeljima ili ka starateljima iz Grčke. Taj fenomen se još više ispoljio u porodicama koje su ugostile grčke staratelje.

Od tada je prošlo mnogo vremena, a ja sam i dalje u kontaktu sa njima. To su sada odrasli porodični ljudi, raseljeni po celom svetu. Često pričamo o tome kako bi bilo lepo da se okupimo, ali nijednom do sada nismo organizovali viđanje jer mislim da bi ono svima bilo veoma bolno.

BiF: Kroz celu karijeru pratile su Vas, kao i sve nas uostalom, razne krizne situacije. Sada se nalazimo u još jednoj, koja je paralizovala ceo svet. Kako ste se Vi prilagodili uslovima koje je nametnula pandemija?

Predrag Starčević: U trenucima kada smo svi bili zatvoreni u kućama, kao pedagog osetio sam potrebu da pomognem i roditeljima i deci da ostvare makar privid normalnosti. Sa roditeljima sam se dogovorio da deci preko aplikacije „Zum“ organizujem časove.

Prvo sam motivisao decu da prave kreativne igre i spotove sa svojim roditeljima, a onda smo i mi nastavnici i ostali zaposleni u školi napravili jedan emotivan video upućen deci, poručujući im da nam naši đaci nedostaju i da jedva čekamo dan kada će krenuti u učionice i kada ćemo moći da ih zagrlimo.

Posle par sedmica počeo sam, takođe preko „Zuma“, da im organizujem časove na kojima su učestvovale poznate ličnosti naše kulturne i javne scene. Prva gošća je bila Jasminka Petrović, naša poznata spisateljica za decu i mlade. Đaci su imali toliko pitanja da je čas trajao preko dva i po sata, a spisateljica je na kraju obećala novi susret. Potom nam je došla glumica Sofija Juričan, koja govori i u crtanim filmovima, a zatim sam na čas likovnog pozvao slikara Bojana Savića. Za fizičko sam kontaktirao Dušana Ducu Borkovića, koji je dvostruki šampion Evrope u automobilizmu. A onda je tek krenulo… Na ovim časovima bilo je preko 40 uglednih javnih ličnosti iz Srbije i inostranstva. Zanimljivo je da su se svi oni rado odazvali na moj poziv i da je svima prijao razgovor sa decom.

Deca su u jednom trenutku poželela da upoznaju i neke svoje vršnjake, pa smo imali časove sa decom iz Grčke, Slovenije, Hrvatske i Švajcarske. U to vreme je Italija bila „zaključana“. Održao sam čas i sa jednom školom iz Napulja. Prisustvovali su mu i roditelji i svi nastavnici i njihov direktor. Deca su razmenjivala svoja iskustva i svoje misli o ovoj situaciji. Na kraju smo u znak podrške Italijanima pustili pesmu „O bella ciao“, što je izazvalo mnogo suza kod svih nas odraslih, ali i pokazalo koliko empatije imaju deca.

Zbog ovih i drugih aktivnosti u vreme pandemije dobio sam nagradu za najboljeg edukatora. Novac od te nagrade sam potrošio na projekat koji je uključio preko 500 dece iz regiona. Organizovali smo onlajn časove sa đacima iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije na temu: „Kako bi izgledala planeta kada bi svetom vladala ljubav?“ Tako je nastala knjiga „Mostovi prijateljstva“, koja se prevodi na engleski jezik i koristiće se u nekim zemljama kao nastavno sredstvo.

BiF: Pored svih ovih aktivnosti, Vi se već decenijama bavite humanitarnim radom, počev od posećivanja mališana u bolnicama, do prikupljanja sredstava za siromašne. Koja je poslednja takva akcija koju ste realizovali?

Predrag Starčević: „Moj slatki edukativni raspust“. Sa gostima sam držao časove na daljinu tokom zimskog raspusta deci Srbije sa ciljem da pored sticanja znanja uradimo i nešto humano. Otvorili smo humanitarni račun i tako sakupljali donacije za decu izbeglice iz rata u Etiopiji. Roditelji su uplaćivali onoliko koliko su bili u mogućnosti. Prikupljeni novac smo prosledili humanitarnoj organizaciji „Ethiopian Center for Development“, a posle nekog vremena dobili smo studiozan izveštaj na šta je otišao taj novac i fotografije dece dok im daju novu odeću i hranu njihovim porodicama.

Ovaj projekat sam teško emocionalno podneo, pa sam na kratko poželeo da prestanem sa aktivnostima za Afriku, međutim u jednom delu Etiopije je ponovo buknuo rat, inflacija ubrzano raste, hrana je sve skuplja, a gladnih sve više. Zato, sada pravim mrežu škola u Srbiji u kojima ćemo organizovati još ovakvih akcija za decu izbeglu iz rata u Etiopiji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

29. октобар 2021. 0 komentara

Promo

„Za lepši život svakog deteta“

by bifadmin 26. октобар 2021.

Od svake kupovine proizvoda brendova Zewa i Libresse, u svim Lidl prodavnicama širom Srbije,
do sada je sakupljeno više od 2.500.000 dinara za pomoć Svratištu za decu u Beogradu

U okviru kampanje „Za lepši život svakog deteta“ koju su Lidl i Essity pokrenuli 4. oktobra, u cilju prikupljanja sredstava za obnovu prostorija Svratišta za decu u Krfskoj ulici u Beogradu, za sada je prikupljeno više od 2.500.000 dinara. Tokom akcije koja će trajati do 7. novembra, od svakog kupljenog Zewa i Libresse proizvoda Lidl i Essity odvojiće 20 dinara za pomoć Centru za integraciju mladih, čime će se prikupiti sredstva za obnovu Svratišta za decu u Beogradu, koji obezbeđuje krov nad glavom najmlađima.

„Na dnevnom nivou kroz Svratište prođe u proseku oko 70 dece i zato nam je drago da su kompanije Essity i Lidl prepoznale značaj Svratišta i ovom akcijom direktno podržali decu koja praktično žive na ulici. Zahvaljujemo se svima koji su nas podržali i pozivamo građane da se uključe i doprinesu uspešnosti ove humane akcije, i na taj način obraduju one kojima je podrška neophodna kroz obnovu Svratišta za decu u Krfskoj 7a“, izjavila je Mina Medić, koordinatorka usluge Svratište za decu.

Kroz ovu akciju, a tokom redovne kupovine, odabirom Zewa i Libresse proizvoda po povoljnim cenama, Lidlovi potrošači imaju priliku da na jednostavan i transparentan način daju svoj doprinos deci koja su, zbog načina života, izložena višestrukim svakodnevnim rizicima. Na polovini smo trajanja akcije „Za lepši život svakog deteta“, i do sada je prikupljeno sredstava u iznosu od više od 2.500.000 dinara.

„Ovom prilikom želim da se zahvalim svim potrošačima koji zajedno sa nama doprinose obnovi Svratišta za decu. Podsećam da je ostalo malo vremena do kraja akcije i pozivam sve ljude dobre volje da ga iskoriste za kupovinu naznačenih proizvoda i na jednostavan način pomognu da se prikupe potrebna sredstva“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac sektora Komunikacije i CSR u kompaniji Lidl Srbija.
Podsećanja radi, u okviru kampanje „Za lepši život deteta“ uključeni su svi proizvodi kompanije Essity koji se nalaze u asortimanu Lidl, higijenski i dnevni ulošci brenda Libresse i toaletni papir, kao i kuhinjski ubrusi brenda Zewa. U cilju dodatnog podsticanja potrošača na učešće, tokom trajanja kampanje organizovani su i akcijski podsticaji, u vidu sniženja cena proizvoda uključenih u kampanju namenjenu podršci Svratištu.

26. октобар 2021. 0 komentara

Ekonomija

Koja prava zaposleni mogu da ostvare kada dobiju dete?

by bifadmin 8. септембар 2021.

Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja, piše za Infostudov blog pravnik Milan Predojević.

Zakon o radu propisuje sledeća prava zaposlenog iz radnog odnosa: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Osim pobrojanih prava, zakon propisuje posebnu zaštitu za zaposlene radi nege deteta, što je tema ovog teksta, naročito trudnicama i porodiljama. Posebnu zakonsku zaštitu imaju i zaposleni mlađi od 18 godina života, kao i zaposlene osobe sa invaliditetom, ali se zaštitom tih kategorija zaposlenih ne bavimo ovom prilikom.

Imajući u vidu da je strogo zabranjena diskriminacija zaposlenih i lica koja traže zaposlenje s obzirom na njihova lična svojstva (pol, nacionalna i verska pripadnost, boja kože, zdravstveno stanje, lična uverenja i drugo), Zakon o radu naročito naglašava da se odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu određenim kategorijama zaposlenih, pa tako i one o zaštiti zaposlenih za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju diskriminacijom. Ovo stoga što početna pozicija navedenih kategorija zaposlenih nije ista sa ostalim zaposlenima, te bi jednako postupanje sa nejednakima samo po sebi bilo nepravedno, što iziskuje takozvanu pozitivnu diskriminaciju, odnosno preduzimanje mera kojima se žele smanjiti postojeće nejednakosti među zaposlenima. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja.

Zaštita od poslova štetnih po zdravlje zaposlene dojilje

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne može trudnicu ni dojilju da rasporedi na posao koji je po oceni nadležne stručno-medicinske službe štetan za njeno zdravlje i/ili zdravlje njenog deteta.

Poslodavac je u tom slučaju dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Zaštita od prekovremenog i noćnog rada

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Ovo znači da trudnica i dojilja ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Majka ili otac deteta do njegove treće godine, a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta, mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, odnosno u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, samo uz svoju saglasnost, koja je svojeručno potpisana.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je opravdano izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granica.

Zaštita od preraspodele radnog vremena

Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vrši preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u određenom obimu rade duže, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kraće. U ovom slučaju ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može da bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, a radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno.

Primera radi, u hotelu u kojem je mnogo veći obim posla tokom letnjih mesci, u periodu april-septembar poslodavac odredi da se radi 50 časova nedeljno, a u periodu oktobar-mart 30 sati nedeljno. Međutim, određene kategorije zaposlenih su posebno zaštićene od preraspodele radnog vremena, pa tako poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Pravo na produženu pauzu ili skraćenje radnog vremena

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da započinje između 28 i 45 dana pre termina porođaja, dete ne navrši godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navrši godinu dana poslodavac je porodilji dužan da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skraćenja radnog vremena. Ovako utvrđena pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

Rad na određeno vreme i posebna zaštita trudnica

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U skladu sa navednim, zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Takođe, rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Naknada pune zarade zaposlenih na porodiljskom

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prva dva deteta, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a otac deteta može da ga koristi u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva (dve godine od trećeg deteta). Otac deteta može da koristi ovo pravo (dakle odsustvo nakon isteka tri meseca od porođaja) bezuslovno.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% od zakonskog osnova, a zakonski osnov čini prosečna zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prestanka rada zbog trudnoće.

Ostale zakonske odredbe od značaja za roditeljstvo

Svakako da treba podsetiti i na pravo trudnice, za slučaj održavanja trudnoće, da joj se plaća naknada zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju je ostvarila u poslednjih 12 meseci.

Takođe, osvrnućemo se i na bolovanja zbog nege dece. Uobičajeno je da u prvih nekoliko godina života deca često imaju zdravstvene probleme, dok njihov imunitet ne ojača. Za slučaj neophodnog odsustva sa rada radi nege deteta (bolovanje zbog nege člana porodice) roditelji imaju pravo na naknadu zarade u visini od 65% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci. U slučaju da je bolest, odnosno oštećenje zdravlja deteta teško i da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji leče dete, a na osnovu ocene lekarske komisije filijale RFZO, roditelj ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% njegove prosečne zarade.

U pogledu navedenih prava treba istaći jedan problem koji je prouzrokovan definicijom zaposlenog iz Zakona o radu. Naime, sve zakonske odredbe o zaštiti materinstva i roditeljstva se odnose na zaposlene, a u smislu Zakona o radu zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To praktično znači da ove odredbe o posebnoj zaštiti nemaju primenu u pogledu žena i roditelja koji su radno angažovani van radnog odnosa – po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ovo nije dobro rešenje i može podstaći određene poslodavce da zbog proširenih prava trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu izbegavaju da zaposle određene kategorije lica, odnosno pokušaju da ih angažuju kroz modalitete radnog angažovanja van radnog odnosa. Na taj način ideja zakonskog poboljšanja položaja trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu može kod određenih posodavaca da proizvede kontraefekat i praktično podstakne diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to prema polu, bračnom i porodičnom statusu. Stoga bi bilo poželjno da se pronađe način da se pruži posebna zaštita i trudnicama, porodiljama i roditeljima koji rade van radnog odnosa, kako poslodavci ne bi više imali motiv da ih angažuju van radnog odnosa. Doduše, prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, niti zasnivanje radnog odnosa sme da uslovljava testom trudnoće (osim kod poslova štetnih po zdravlje žene), čime se samo delimično ublažavaju gore navedeni potencijalni negativni efekti.

Naknade za rođenje i negu deteta

Izuzetak u pogledu odsustva prava za roditelje van radnog odnosa je naknada koja se isplaćuje po osnovu rođenja i nege deteta. Zaposleni primaju naknadu zarade, ali i lica koja su imala bilo kakav vid radnog angažovanja van radnog odnosa u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta dobijaju tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ove naknade, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Takođe, isto pravo ima majka koja je u navedenom periodu ostvarila prihode: po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa; ako je bila poljoprivredni osiguranik. Ova prava može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta. Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.

U slučaju sumnje da im je neko garantovano pravo povređeno, sve kategorije zaposlenih na koje se odnose navedene zaštitne odredbe treba da se obrate Inspekciji za rad ili u krajnjem slučaju da podnesu tužbu nadležnom sudu. Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi Inspekcija rada posvećuje posebnu pažnju i u ovim predmetima postupa hitno, što je neophodno, posebno imajući u vidu lošu demografsku sliku u našoj zemlji i zvanično proklamovanu pronatalitetnu politiku.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: Pixabay

8. септембар 2021. 0 komentara

Politika i društvo

Kako je jedan američki poslodavac podstakao zaposlene da se skuće i prošire porodice

by bifadmin 9. август 2021.

Čini se da konstantni apeli naše vlasti na građane da više rađaju decu nemaju gotovo nikakvog efekta, ali srećom mi imamo recept iz inostranstva kako podstaći prirodni priraštaj. Doduše, moramo vas odmah upozoriti da nije preterano originalan.

Američki preduzetnik Den Prajs se prvobitno proslavio po tome što je smanjio svoju platu kako bi povećao zarade svojim zaposlenima. Naime, pre šest godina osnivač i direktor kompanije za platne usluge Gravity Payments odredio je za svoje zaposlene minimalac od 70.000 dolara godišnje, što je veće od američke prosečne zarade za ovu godinu koja iznosi 53.490 dolara. Prajs dakle svoje zaposlene plaća najmanje 5.800 dolara mesečno, što je svota sasvim dovoljna za pristojan i bezbrižan život.

Zaposleni su to umeli da cene pa su se još više zalagali na poslu. Firma se ubrzano razvijala, njeni prihodi su rasli, te se izdatak za zarade do krize uzrokovane pandemije maltene nije ni osećao. Istovremeno, rastao je i standard zaposlenih pa su se mnogi od njih skućili i zasnovali porodice.

U brojkama to izgleda ovako – od podizanja minimalca broj zaposlenih koji su uspeli po prvi put u životu da priušte nekretninu porastao je 10 puta, a 70 odsto onih koji su se skućili zahvaljujući kreditu uspeli su da ga otplate. Pošto su zaposleni obezbedili stambeno pitanje, sledio je pravi mali bejbi bum – radnici u ovoj kompaniji su dobili 10 puta više beba nego pre povećanja minimalca. Ranije se u ovoj firmi rađalo između nula i dve bebe godišnje a u poslednjih šest godina rođeno je 65. Ovo je značajan broj za firmu sa 120 zaposlenih.

Međutim, deo američke javnosti nije oduševljen načinom vođenja ove kompanije odnosno poslovnom filozofijom Prajsa, kog naziva komunistom koji će brzo propasti, iako njegova kompanija postoji već 17 godina. A možda se i ljudi plaše tako smelih i revolucionarnih ideja kao što je – plaćanje radnika onoliko koliko bi im obezbedilo bezbrižniji umesto života u konstantnom grču.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

9. август 2021. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci