Tag:

ekologija

“Zabrana dizelaša i benzinaca je veliki udarac za automobilsku industriju”

by bifadmin 10. јун 2022.

Najavljeni zakon o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem podstakao je burne rasprave na Starom kontinentu, ponajviše one o budućnosti automobilske idustrije.

Evropski parlament doneo je odluku da se na evropskom tržištu od 2035. zabrani prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Krajem juna nacrt ovog zakona trebalo bi da se nađe pred Savetom Evrope kako bi svi odobrili njegov tekst, a potom ga i potpisali. Pomenuti zakon je deo evropskog plana”Fit for 55″ sa ciljem da se emisije izduvnih gasova iz automobila i kombija smanje na nulu.

Pitanje je međutim kako će to uticati na automobilsku industriju koja daje značajan doprinos evropskom BDP-u, od čak sedam odsto i zapošljava 14,6 miliona ljudi. Odgovor na ovo pitanje već se može čuti u javnosti, i nije nimalo blagonaklon prema zakonodavcima.

Naime, Nemačka asocijacija proizvođača automobila objavila je da je ta odluka usmerena “protiv građana, tržišta, inovacija i modernih tehnologija”. Njena predsednica tvrdi da je prerano za ovako stroge zabrane zato što dobar deo auto-industrije još nije spreman za potpuni prelazak na električna i druga “zelena” vozila. Pored toga, Evropa infrastrukturno nije opremljena sa dovoljno stanica za punjenje ovakvih automobila. Sličnog su mišljenja i u Evropskoj asocijaciji proizvođača automobila.

Osim auto-kompanija, na ovu vest reagovali su i političari iz evropskih zemalja. Najburnija je bila reakcija italijanske utra desnice. Naime, Mateo Salvini iz Lige je izjavio da je ovaj “ludački” zakon poklon Kini zbog kojeg će propasti milioni Evropljana. No, Italijani su možda i najbolje prošli u ovom slučaju budući da bi iz ovih pravila mogli biti izuzeti proizvođači luksuznih automobila kao što su Ferari, Bugati i Lamborgini.

Foto: Pixabay

10. јун 2022. 0 komentar

Čista energija i pomama za mineralima: Operacija uspela, pacijent mrtav

by bifadmin 7. јун 2022.

Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Minerali su glavne žrtve u nastojanjima da se ubrza razvoj čistih energija. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, da bi se dostiglo „nulto“ ispuštanje ugljenika u atmosferu do 2050. godine, potražnja za takozvanim „kritičnim“ mineralima – litijumom, bakrom, kobaltom, niklom i drugim – porašće šest puta, dok japanski Nacionalni institut za istraživanje životne sredine procenjuje da će ona rasti i do sedam puta. Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“

Pored stručnjaka za ekologiju i ekonomisti sve više ističu da nema drugog izlaza za budućnost do onog koji vodi napuštanju fosilnih goriva. Problem je, međutim, u tome što baterije, vetroturbine, solarne ploče i drugi uređaji za proizvodnju obnovljive energije gutaju ogromne količine minerala, a njihovo pribavljanje je daleko od tehnološkog napretka.

Naime, 99% rudarenja metala se i dalje oslanja na fizičko vađenje čvrstih ruda, dok njihova prerada stvori godišnje oko 100 milijardi tona otpada. Tom prilikom se troši toliko energije da je rudarska industrija jedan od rekordera u proizvodnji ugljen dioksida sa 3,6 milijardi tona godišnje, što je 10% od ukupnih emisija. Istraživanja pokazuju i da jedan rudnik ima negativni uticaj na životnu sredinu koji se prosečno širi u prečniku od 70 kilometara.

Ironija je u tome da bez sve većeg broja rudnika i sve masovnijeg kopanja minerala, nema ni razvoja zelene industrije. Električnim automobilima, ako isključimo čelik i aluminijum, treba šest puta više minerala nego njihovim benzinskim kolegama. Jednoj vetroelektrani na morskoj pučini neophodno je čak 13 puta više minerala od gasne elektrane koja proizvodi istu količinu struje.

S druge strane, iskopavanja su spora i ne mogu da prate diktat zelenog poslovanja, pa je nesklad između tražnje i ponude bivao sve veći i pre nego što su korona i rat u Ukrajini doveli ovo tržište do ključanja. Cene litijuma, kobalta i bakra toliko skaču da ih je teško ispratiti i na dnevnom nivou, ali za proizvođače, poput onih koji prave baterije, još su gore nestašice litijuma i drugih retkih metala.

Ekološka cena prelaska na čistu energiju

Prosečno vreme da se nalazište minerala pretvori u rudnik premašuje 16 godina, od čega je potrebno bar deset za planiranje, a preostalo vreme za kopanje i izgradnju infrastrukture. To znači da će zelena industrija u narednim decenijama morati da čeka u redu za „šačicu“ retkih minerala. Kompanijama na Zapadu život dodatno zagorčava politika, jer se 60% „kritičnih“ minerala nalazi u državi koje njihove vlade uporno proganjaju – u Kini.

Preostala nalazišta su takođe jako koncentrisana: većina kobalta u svetu potiče iz Demokratske Republike Kongo, bogatija nalazišta litijuma se nalaze u Boliviji i Čileu, a nikla u Indoneziji. Sve i da se desi nemoguće – da svetsku politiku povedu pametni ljudi i da se geopolitička situacija stabilizuje – veliki broj potrebnih minerala na relativno malom prostoru predstavlja znatan rizik, jer celi prostori mogu biti uništeni sve češćim i razornijim prirodnim katastrofama, za koje opet možemo da zahvalimo klimatskim promenama.

Dakle, kolika bi mogla biti ekološka cena prelaska na čistu energiju izražena u „proždiranju“ minerala? Kao i i mnogim drugim „biti ili ne biti“ pitanjima, stručnjaci se slažu jedino oko toga da se – ne slažu. U organizaciji „Karbon treker“, koja proučava uticaj klimatskih promena na finansijski sektor, imaju sledeću računicu. Danas naš energetski sistem zahteva da prerađujemo 13 milijardi tona fosilnih goriva godišnje, a srazmerna količina potrebnih minerala bi iznosila svega 4,3 miliona tona za godinu dana, odnosno oko 300 puta manje.

Dalje, računajući i ugljenik koji se ispusti pri iskopavanju i preradi litijuma, kobalta i nikla, električni automobil tokom svog životnog veka proizvede dva do četiri puta manje ugljenika od benzinskog. Takođe, za razliku od fosilnih goriva, neki minerali mogu da se prerađuju i stotinu puta. Reciklaža čelika, aluminijuma i bakra je već uobičajena, ali se tek razvija kada je reč o litijumu i drugim retkim metalima.

Procenjuje se da će do 2040. godine količina prerađenih minerala, uglavnom bakra, kobalta, nikla i litijuma iz istrošenih baterija, biti uvećana na oko 1,2 miliona tona, što bi činilo oko 10% ukupne potražnje za ovim metalima. Računa se i na napredak novih tehnologija u njihovoj preradi, koje bi smanjile potrebne količine u proizvodnji. To se već dogodilo sa srebrom i silicijumom koji se koriste za solarne ploče, kada je tražnja za sunčevom energijom naglo porasla.

Ali ohrabrujuća računica „hramlje“ kada se analiziraju opasnosti od uništavanja biodiverziteta i zagađenja otpadom prilikom iskopavanja minerala. Najnoviju takvu analizu je uradio Bečki institut za ekonomiju, koji je ispitao uticaj na životnu sredinu za devet ruda: boksit, bakar, zlato, gvožđe, olovo, mangan, nikl, srebro i cink. Izuzev olova, rudarenje ostalih metala je doživelo procvat u poslednje dve decenije. Rezultati su bili poražavajući.

Četiri petine rudnika se nalazi u pet od šest područja sa najbogatijim biodiverzitetom, gde se rudarenje od 2000. godine pritom više nego udvostručilo. Polovina rudnika u svetu je udaljena 20 ili manje kilometara od zaštićenih područja, dok je 480 miliona tona ili 8% ukupno iskopanih metala u 2019. poticalo iz zaštićenih područja.

Laura Sonter sa Univerziteta u Kvinslendu je 2020. godine predvodila tim stručnjaka koji su analizirali potencijalni ugljenični otisak koji će proizvesti poslovanje rudnika u svetu. Obradili su podatke za 62.000 postojećih i 45.000 rudnika u razvoju. Dobijeni nalazi pokazuju da bi oni svi zajedno negativno uticali na površinu od preko 50 miliona kvadratnih kilometara, što je više od trećine celokupnog kopna na planeti, bez Antarktika. Istraživanje je utvrdilo i da se 31% tog zemljišta nalazi u oblastima od neprocenjive važnosti kada je reč o zaustavljanju gubitka biodiverziteta, a 8% ovih područja je i zakonski zaštićeno.

Rudnici na solarni pogon

Oba navedena istraživanja sugerišu da je porast tražnje za mineralima podstakao i nelegalno rudarenje. Kolika je opasnost od takvih bušotina, mogu da ilustruju štete u rudnicima koji su se, barem na papiru, pridržavali osnovnih ekoloških načela. Tako je, na primer, pošto je pukla brana jalovišta rudnika u Peruu 2019. godine, u reku Mantaro ispušteno 67.000 kubika bakarnog otpada s cijanidom. Rudnik bakra i zlata „Grasbert“ u Indoneziji, inače jedan od najvećih u svetu, zagadio je reke i potoke u obližnjem Nacionalnom parku „Lorenc“, najvećem u jugoistočnoj Aziji.

Rudarstvo je, naime, najveći izvor ljudskog otpada, uglavnom u obliku izmrvljenih stena, a tu su i jalovišta sa prilično loše održavanim branama. Ove brane su i same najčešće izgrađene od otpadnih stena, pa stoga sadrže razne otrovne materije. Ali nesreće koje se događaju u poslovanju rudnika nisu katastrofalne samo po životnu sredinu, već odnose i brojne ljudske živote.

Gordijev čvor da prelaska na čiste energije nema bez minerala, pa time ni bez rudnika kojima očigledno još dugo neće biti zamene, mogao bi da počne da se razrešava jedino radikalnim tehnološkim promenama u samom rudarenju. Sve više rudarskih preduzeća ulaže u rudnike na solarni pogon. U njima se ruda ne iskopava, već se topi elektromagnetnim poljem i izvlači kroz uske bušotine. Trenutno se ovakva tehnologija primenjuje samo za vađenje uranijuma, ali stručnjaci smatraju da se ona može razviti do nivoa kada bi bila primenjiva na mnogo veći broj zemnih elemenata.

Trenutno je sigurno samo to da rudarstvo predstavlja „Ahilovu petu“ u razvoju zelene industrije i po svoj prilici najveći rizik da uništimo „žilu kucavicu“ naše planete u pokušajima da je spasemo.

Snežana Jeftović

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

7. јун 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

„My Spoon“, zeleno ugostiteljstvo u Vojvodini: Jestive kašičice za napitke

by bifadmin 30. мај 2022.

Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Srbija godišnje proizvede više od 60.000 tona plastičnog otpada. Iako je ovaj otpad, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2019. godine, po karakteristikama neopasan, količine u kojima se proizvodi i način na koji se odlaže ne ulivaju nadu u brži razvoj takozvane zelene ekonomije.

Ne pomaže ni mentalitet. Iako postoje ograničeni kapaciteti za preradu ovog otpada, oni se ne stavljaju u punu upotrebu zbog jednostavne činjenice da plastika pre završava u rekama nego u prerađivačkim pogonima.

Ugostiteljstvo je naročito veliki generator plastičnog otpada. Međutim, grupa prijatelja iz Banatskog Karlovca uspela je da proizvede deo ugostiteljskog pribora za jelo koji ne završava kao plastični otpad, već kao dezert uz kafu, čaj ili treći napitak. To su jestive kašičice kompanije „My Spoon“, proizvod koji su osmislili domaći inženjeri, a koji se razvija kroz potpuno automatizovanu proizvodnju u nekadašnjem industrijskom centru Vojvodine.

Domaća ulaganja, domaći stručnjaci

Nastale iz ideje da ne grickamo plastične kašičice uz kafu, „My Spoon“ jestive kašičice napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti. Sama jestiva kašičica je, kaže za B&F direktor „My Spoon“ Leon Caran, mali i koristan dodatak napicima koji služi za mešanje, ali je i zdrav i ukusan.

„Ideju i konkretan proizvod razvijali smo oko dve godine, nažalost baš od perioda početka epidemije, što nikako nije odgovaralo nekim poslovnim potezima i ulaganjima. Ipak, uložili smo sopstveni novac i angažovali domaće stručnjake, mašine su naše, svaki uređaj je naš, receptura i tehnologija i sada je, rekao bih, naš proizvod dostigao vrhunac kvaliteta. Stabilizaciju u ugostiteljskom sektoru iskoristili smo za plasman na domaćem tržištu, ali smo se okrenuli i ka inostranstvu, gde nam se posao bolje pokazao i gde je tražnja veća. Izazovi su zaista bili ogromni“, opisuje Leon Caran pokretanje ovog posla „od nule“.

Firma prati svetske trendove kad je reč o upotrebi plastične ambalaže. Jednokratna plastika gotovo je svuda već na „crnoj listi“, a mnogi se okreću alternativama i, naročito u inostranstvu, ne pitaju za cene. Na domaćem tržištu je, kaže Caran, ipak stanje drugačije.

Lakši plasman na stranim tržištima

„Mi smo zemlja u kojoj se nove stvari teško prihvataju. Radije se čeka da nam nešto dođe iz inostranstva da bi bilo prihvaćeno. Mi imamo dobar plasman u ugostiteljskim objektima u Srbiji, ali istina je da nemamo dovoljno dobar standard za ovakav proizvod. Naše jestive kašičice ne mogu da koštaju dinar ili dva, koliko bi domaće tržište to volelo da očekuje, ali zato se u inostranstvu naše cene ne smatraju previsokim i tamo imamo lakši plasman“, priča direktor firme „My Spoon“.

Naš sagovornik dodaje da je izvoz jestivih kašičica počeo od Makedonije i Crne Gore, proširio se na Sloveniju, a upravo se pripremaju veliki kontigenti za francusko i nemačko tržište. U opciji je i Rumunija, ali je firma u pregovorima i sa preduzetnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kad je reč o maloprodaji, nije lako prodati jestivu kašičicu od prirodnih sastojaka četvoročlanoj porodici koja nema naviku kupovine „na veliko“. Stoga je, kaže Leon Caran, preduzeće usredsređeno na veleprodaju, ali i na razvoj pogona kako bi se proizvodnja digla na još viši nivo.

U planu rad u tri smene

Fabrika trenutno radi u jednoj smeni, u toku koje automatizovanim procesom nastaje oko 30.000 jestivih dezertnih kašičica.

„To je proizvodnja koja trenutno zadovoljava našu prodaju. Naravno, planiramo uvođenje druge, pa i treće smene, a računali smo da u te tri smene možemo da proizvedemo i do 100.000 kašičica. Za sada imamo osmoro zaposlenih, stručnjake iz Banatskog Karlovca koji su se, kao i mi, posle studija vratili u rodno mesto i koji vode računa o standardima kvaliteta i ujednačenosti proizvodnje. Sa ubacivanjem više smena u narednom periodu biće i znatno više zaposlenih u našoj fabrici“, najavljuje direktor kompanije „My Spoon“.

Za sada je u ponudi jestiva kašičica u originalnom ukusu, ali se proizvodnja prilagođava zahtevima tržišta. To je uslovilo planove za kašičicu s aromom cimeta i kakaoa, a Caran za B&F otkriva da upravo razvijaju mašine za proizvodnju jestivih slamčica i jestivih kašičica za sladolede.
„Ta dva proizvoda naći će se na tržištu u narednim mesecima. Budući da smo sada već stabilna firma, planiramo da konkurišemo za sredstva na javnim pozivima i u okviru preduzetničkih programa, kako bismo imali pomoć u širenju kapaciteta“, kaže naš sagovornik.

„Stara slava“ Banata

Banatski Karlovac je u staroj Jugoslaviji bio jedan od industrijskih centara. Leon Caran podseća na čuvenu „Industriju mesa i konzervi Banat“, koja je samo naslednik bogate industrijske tradicije koju smo nekako prepustili zaboravu.

„Poljoprivredna gazdinstva, kombinati… Banatski Karlovac je oduvek industrijsko mesto i Južni Banat nije bio tako zaboravljen – ovo su posledice poslednjih 20 godina. Mi se trudimo da to malo ispravimo i animiramo ljude odavde da rade, da ih i mi zaposlimo i da radom mogu da obezbede egzistenciju”, ističe Caran.

Gorica Nikolin

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

30. мај 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Velika Britanija: Bankar navodno suspendovan sa posla jer je klimatologe nazvao ludacima

by bifadmin 23. мај 2022.

Kako javlja BBC, britanska banka HSBC je suspendovala jednog svog zaposlenog koji je javno rekao da centralne banke preuveličavaju finansijsku štetu od klimatskih promena i nazvao klimatologe ludacima.

Suspendovani bankar se zove Stjuart Kirk i u HSBC-u rukovodi investicionim timom za odgovorna ulaganja, što znači da je njegov posao da razmatra uticaj finansijskih ulaganja na ekološka, društvena i državna pitanja.

On je prošle nedelje u svojoj prezentaciji “Zašto investitori ne treba da brinu o klimatskim rizicima” na jednoj konferenciji naveo da klimatske promene ne treba da budu briga investitora. Kao primer je uzeo sve učestalije poplave, požalivši se da prilikom ulaganja on mora da razmatra i ono što će se desiti za 20 ili 30 godina.

Dodao je i da nas “stalno neki ludaci plaše propašću sveta” i da su takva “neutemeljena, pristrasna, sebična i apokaliptična upozorenja pogrešna”.

Javnost je burna reagovala na njegove reči, posebno na izjavu: “Koga briga ako Majami za 100 godina bude šest metara pod vodom? Amsterdam je vekovima bio pod vodom pa je sada lepo mesto za život”. Ljudi su na društvenim mrežama masovno tražili njegov otkaz.

Rukovodstvo banke se odmah oglasilo, takođe na društvenim mrežama, tvrdeći da ovo nije zvaničan stav HSBC-a, niti preovlađujuće mišljenje u toj kompaniji.

BBC je objavio da je Kirk suspendovan sa posla, ograđujući se ipak da ta informacija nije potvrđena od strane banke.

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu

by bifadmin 17. мај 2022.

Za razliku od privrede, koja uveliko koristi montažne objekte za proizvodnju, skladištenje robe, kancelarije i za druge namene, popularnost montažnih kuća i vikendica je naglo skočila u Srbiji sa dolaskom pandemije. Prednosti ovakvih objekata su kratak period izgradnje, laka konstrukcija, bolje iskorišćenje prostora, ušteda energije, niski troškovi održavanja, a novi materijali su znatno produžili njihov vek trajanja. Premda je montažna gradnja generalno jeftinija od zidane, cene zavise od toga šta kupac želi, pa svako može da se „prostre prema svom guberu“ i uz pravovremeno planiranje da nadogradi objekat kad za to bude imao novca.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

17. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Od 2016. do 2021. ulaganja u ekološke start-apove porasla pet puta

by bifadmin 12. април 2022.

Inovativne start-up kompanije čija je misija da doprinesu borbi sa klimatskim promenama privlače sve više investitora, a mnoge od njih su ostvarile neverovatan rast u poslednjih pet godina. Tri najveća izazova u oblasti klimatskih promena jesu smanjenje emisija ugljen dioksida, promena u industriji hrane i razne promene u industrijskoj proizvodnji.

Do kraja septembra 2021. godine start-up kompanije koje razvijaju klimatske tehnologije prikupile su rekordne 32 milijarde američkih dolara, što je gotovo pet puta više u odnosu na investicije u 2016. godini. Rast je posebno primetan u Evropi gde je uloženo čak sedam puta više sredstava nego pre pet godina. U ulaganjima na evropskom tlu, od 2016. do 2021. prednjače Stokholm (5,4 milijarde američkih dolara) i London (3,3 milijarde američkih dolara).

U poslednjih pet godina, u start-up preduzeća koja razvijaju „klimatske tehnologije“ najviše novca je uloženo u Americi (48 milijardi USD), Kini (18,6 milijardi USD) i Švedskoj (5,8 milijardi USD), pokazuju izveštaji kompanija Dealroom i London&Partners.

Većina novca, oko 80 odsto, pripala je start-up firmama iz oblasti energetike i saobraćaja, a slede one koje se bave hranom. Značajno manji procenat investicija bio je namenjen onima s fokusom na cirkularnu ekonomiju i softverske programe.

„Jednoroga“ sve više

U svetu je do februara 2022. bilo 46 unicorn kompanija u ovoj oblasti – onih čija je vrednost dostigla milijardu dolara. Samo tokom 2021. godine ovom društvu se pridružilo 28 novih kompanija, podaci su kompanije za istraživanje HalonIQ.

Jedna od unicorn kompanija koja je privukla najviše novca, Northvolt, bavi se proizvodnjom baterija. Njihova misija je, kako kažu, da isporuče baterije sa 80 odsto manjim ugljeničnim otiskom u poređenju sa baterijama koje se proizvode korišćenjem energije uglja. Northvolt se nalazi i među najbržerastućim kompanijama, prema analizi portala Explodingtopics.com. Osnovana je 2016. u Švedskoj i u poslednjih pet godina ostvarila je rast od 6.800 odsto.

Evo još nekoliko brzorastućih kompanija koje je izdvojio pomenuti portal.
GreyParrot je kompanija čija se tehnologija analize otpada bazira na veštačkoj inteligenciji. Njihovi robotski sistemi dizajnirani su da identifikuju, sortiraju i recikliraju otpad u velikom obimu. Podržali su je brojni investitori. Osnovana je u Londonu 2019. i od tada je ostvarila rast od 6.600 odsto.

Sličan pristup ima i kompanija AMP Robotics, osnovana 2015. u SAD. Njihov robotski sistem sa veštačkom inteligencijom može da reciklira otpad. Tehnologija koju koriste navodno može da identifikuje materijale pogodne za reciklažu sa stopom tačnosti od 99 odsto. Prošle godine, AMP Robotics je dospeo na listu CNBC Disruptor 50 koja rangira upravo kompanije koje transformišu industrije, a u poslednjih pet godina ostvaren je rast od 4.900 odsto.

Među kompanijama sa najvećim rastom u ovoj oblasti su i Power Ledger, ZeroAvia i Rewood Materials.

Power Ledger se zasniva na blokčejn tehnologiji sa ciljem praćenja i trgovine energetskim proizvodima. Platforma je dizajnirana da omogući klijentima da se uključe u P2P (peer to peer) trgovinu solarnom energijom, prodaju je komercijalnim elektroenergetskim mrežama i kupuju karbonske kredite. Danas se klijentela kompanije proteže u više od devet zemalja, a osnovani su u Australiji 2016. i ostvarili su rast od 2.200 odsto.

ZeroAvia, osnovana 2017. u SAD, nudi pogonski sistem na vodonik sa nultom emisijom za avione. Njihov cilj je da učine vazduhoplovstvo održivijim smanjenjem troškova i emisije CO2. Kažu da očekuju da potražnja za njihovim sistemom u narednih 10 godina poraste za 100.000 jedinica. Rast u poslednjih pet godina je 2.000 odsto.

Pored toga što je brzorastući start-up, Rewood Materials je unicorn koji je privukao veliki novac investitora. Bavi se recikliranjem baterija koje se koriste za brojne električne uređaje. Osnovan je 2017. u SAD i ostvario je rast od 1.200 odsto.

Od ugljen-dioksida – hrana za životinje

Širom sveta su timovi inovatora razvili brojne zanimljive start-up kompanije, pa je tako grupa ljubitelja sireva iz naučnih krugova pokrenula u San Francisku New Culture sa idejom da mocarelu proizvodi bez mleka, a zahvaljujući mikroorganizmima. Oni tvrde da mocarela nije izgubila niti na kvalitetu niti na ukusu i topivosti.

Izraelska start-up kompanija High Hopes Labs je na Dan planete Zemlje prošle godine prezentovala svoju ideju – balone koji hvataju ugljen-dioksid na 10 do 15 kilometara nadmorske visine. Zatim ga spuštaju na Zemlju u posudama pod pritiskom. Ovakvim rešenjem, potpomognutim prirodnim hlađenjem koje se dešava na tim visinama, izbegava se većina troškova koje dosadašnje tehnologije odstranjivanja imaju.

S druge strane, start-up kompanija Deep Branch razvila je tehnologiju kojom se ugljen-dioksid iz industrijskih emisija pretvara u protein koji se može koristiti u ishrani životinja. Time bi se smanjila upotreba soje koja se koristi za ishranu stoke i živine. Pomenuti start-up došao je na ideju da ugljen-dioksidom i vodonikom „hrani” mikroorganizme u procesu fermentacije, slično procesu koji se odvija tokom proizvodnje piva. Međutim, u ovom slučaju se umesto alkohola dobija protein visokog kvaliteta, koji može da se osuši i koristi za ishranu životinja, piše Klima101.

Šume su jedno od najboljih rešenja za neutralisanje ugljen-dioksida, ali je pošumljavanje presporo zbog čega su mnogi počeli da razvijaju biznise na ovu temu.

Bivši direktor Reddit-a Jišan Vong osnovao je start-up Terraformation i osmislio sistem koji može i pustinjsko zemljište da pretvori u plodno tle za sadnju i rast drveća, piše Fast Company. Sličnu misiju pošumljavanja ima i britanska kompanija Dendra System čiji je cilj da do 2060. uz pomoć dronova zasadi 500 milijardi stabala.

Domaće „zelene“ start-up firme

I Srbija „zelene“ start-up firme za trku ima. Biorazgradivi stiropor biosporin, od poljoprivrednog otpada i pečuraka, proglašen je za najbolju tehnološku inovaciju u 2020. godini i delo je inovatora Marka Cvetkovića, Nikole Stanojevića, Aleksandre Đorđević i Danila Živkovića. WoolAPack je takođe kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od prirodnih materijala – kartona, papira i vune. S druge strane, Bifrost Bioplastic pravi bioplastiku od konoplje što ambalažu čini 100 odsto biorazgradivom.

Kada je Nedeljko Milosavljević slučajno video da žena ubacuje krpicu u veš mašinu, zaisteresovao se šta ona to radi. Objasnila mu je da je to sakupljač boje, a ovaj doktor nauka pomislio je da u laboratoriji ima nešto mnogo bolje. Tako je nastao inovativan uređaj od prirodnih, biorazgradivih polimera koji apsorbuje boju iz odeće u mašini za pranje veša, a startap Dr. Knight osnovan je 2019. Ovaj izum ima primenu i u industrijskim postrojenjima u kojima se boja u velikim količinama ispušta u reke. I sam proces proizvodnje ovog uređaja je potpuno „zelen“. Jedan od velikih problema planete jeste hrana koja se baca. B-FRESH Technologies, vođen upravo motivom da se smanji otpad hrane, razvio je B-FRESH sprej za rešavanje problema brzog kvarenja svežeg voća i povrća, a sličnu misiju ima i mobilna aplikacija Eat Me Up za smanjenje kućnog otpada od hrane.

Vesna Lapčić

Izvor: Sve o novcu, preuzeto iz edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

Foto: Pixabay

12. април 2022. 0 komentar

Ekonomija Promo

Kompanija IMMOFINANZ postala član Saveta zelene gradnje Srbije

by bifadmin 30. март 2022.

Austrijska kompanija IMMOFINANZ, najveći vlasnik i operater ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi, postala je član Saveta zelene gradnje Srbije (SGBC), jake zajednice pojedinaca, preduzeća i organizacija koje se zalažu za primenu održivih rešenja u građevinskoj industriji.

Dok SGBC podstiče promene u načinu projektovanja, izgradnje i renoviranja objekata, pokriva i BREEAM sistem sertifikacije, trenutno jednog od najvažnijih metoda za postavljanje standarda ekološke izgradnje, koji je IMMOFINANZ dobio za svoj ritejl park STOP SHOP u Lazarevcu. Specijalne šeme sertifikata, kao što je BREEAM, postavljaju stroge zahteve održivosti od najranijih faza procesa projektovanja.

Kao jedan od vodećih stručnjaka za komercijalne nekretnine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, IMMOFINANZ je svestan svoje odgovornosti i godinama je fokusiran na unapređenja na polju održivosti. Sa ciljem da igra vodeću ulogu u održivoj transformaciji industrije, kompanija je postavila cilj da do 2040. godine dostigne nultu emisiju gasova, što je deset godina ranije od cilja koji je postavila EU. Sve emisije gasova sa efektom staklene bašte biće smanjene, a kompenzacionim merama neutralisaće se samo tehnološki neizbežne zaostale emisije.

Pri korak je smanjenje svih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 60% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2019. godine, kroz opsežnu obnovu energetske efikasnosti i široko usvajanje pametnih tehnologija za sve nekretnine. IMMOFINANZ će značajno povećati sopstvenu proizvodnju obnovljive energije postavljanjem fotonaponske opreme na krovove ritejl parkova STOP SHOP i opremanjem novih lokacija fotonaponskim sistemima. U budućnosti će se reciklirani materijali koji se mogu kupiti lokalno koristiti u projektima renoviranja, obnavljanja i novih građevinskih projekata.

Stop Shop Legnica
Foto: Wojciech Pacewicz/Immofinanz
w.pacewa@gmail.com

Sa TOP on STOP konceptom, IMMOFINANZ stvara održivo i pristupačno stanovanje. Plan je da se u srednjoročnom periodu izgradi do 12.000 stanova na postojećim STOP SHOP-ovima, stvarajući visoko kvalitetne i klimatski neutralne stanove za ljude sa nižim i srednjim primanjima. Problem takozvanog zaptivanja urbanog tla biće ublažen projektima ozelenjavanja i postavljanjem zajedničkih površina kao što su igrališta ili bašte na krovovima.

STOP SHOP portfolio u Srbiji obuhvata 14 ritejl parkova: u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Vršcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Borči, Smederevu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru. Misija IMMOFINANZ-a je da kupcima pruži širok spektar pristupačnih proizvoda, dobre transportne veze i dovoljno parking prostora.

30. март 2022. 0 komentar

B&F Plus Politika i društvo

Zimske olimpijske igre i nestašica snega

by bifadmin 9. фебруар 2022.

Zimske olimpijske igre u Pekingu se po prvi put u istoriji održavaju na snegu koji je u potpunosti proizveo čovek. Za održavanje terena za ovo takmičenje biće potrebna najmanje 74 olimpijska bazena vode, što uveliko para uši ekološkim aktivistima, ali ih organizatori Olimpijade uveravaju da posle upotrebe neće svu tu vodu baciti.

Veštački sneg odavno nije novost u zimskim sportovima, ali održavanje zimskih olimpijskih igara na mestu koje nema nimalo svog snega to jeste. Ipak, skoro tri hiljade olimpijaca će se ove zime u Pekingu takmičiti isključivo na snegu i ledu stvorenom od strane čoveka.

Međutim, kineska prestonica i obližnja prefektura nisu slučajno odabrane za ovaj događaj.

Ovogodišnja olimpijada je rezultat šestogodišnjih napora da se Žangžijaku, prefektura koja se graniči sa Pekingom, pretvori u prestonicu zimskog sporta. U ovaj region je uloženo mnogo novca i rada da bi se to postiglo. Između ostalog, izgrađene su i pruge za brze vozove kojima je za samo 50 minuta moguće stići od Pekinga do zimskih rizortova. Međutim, za održavanje zimskih takmičenja nije potrebna samo dobra infrastruktura već i adekvatni vremenski uslovi.

Odakle sneg i šta će biti s njim posle takmičenja?

U većem delu sveta, pa i u Kini, pre svega zahvaljujući klimatskim promenama, smanjuje se količina zimskih padavina. Međutim, najveća azijska zemlja ima rešenje i za taj problem – unajmila je velikog italijanskog proizvođača veštačkog snega pod imenom TehnoAlpin. Ova firma poseduje ozbiljne mašine za proizvodnju snega ali i znanje koje je potrebno da bi se on održavao.

Samo za potrebe skijanja i takmičenja u snoubordu na Olimpijadi u Pekingu ona će staviti u funkciju 272 pištolja sa ventilatorom za izbacivanje snega i još 82 cevi iz kojih kulja “tehnički sneg”. Ovde treba napomenuti da nisu u pitanju plastični pištolji nalik na igračke, već ozbiljne mašine koje liče na mlazne motore i koje izbacuju atomizovanu vodu ili kristale leda.

Organizatori ovog događaja procenili su da će za Zimsku Olimpijadu biti potrebno 49 miliona galona vode, što je ekvivalentno 74 puna olimpijska bazena. Neki stručnjaci pak smatraju da je ovo konzervativna procena, i da će biti potrebno mnogo više, čak i do 800 bazena.

Ko god da je u pravu, bar neko ohrabrenje će mu uliti odluka kineskog organizatora da reciklira svu tu vodu. Ono što ostane od otopljenog snega slivaće se u specijalne rezervoare kako bi bilo iskorišćeno za potrebe poljoprivrede, turizma i sl.

Neotopljeni deo snega će po završetku Olimpijade biti prebačen u zimske turističke centre. Taj sneg će moći da se koristi za različite namene budući da nije hemijski tretiran, što je ranije bio čest slučaj a sada se od ove prakse postepeno odustaje. Drugim rečima, sve što može ova zemlja će reciklirati.

Dobra stvar je i što se za pravljenje snega u potpunosti koristi energija nastala iz obnovljivih izvora, što je do nedavno bilo nezamislivo za Kinu, koja se uvek nalazila među prvima na listi najvećih zagađivača na svetu. Međutim, stvari se polako menjaju. I ova zemlja shvatila je da prirodu mora čuvati i počela da ulaže ogromne količine novca u njenu zaštitu.

Izvor: Marketwatch

Foto: Pixabay

9. фебруар 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Milenko Božić, „Natura Trade”: Lepo je kad uspeš u svetu, a još lepše kad uradiš nešto za svoju zemlju

by bifadmin 5. јануар 2022.

Domaće preduzeće „Natura Trade“ nedavno je dobilo još jednog svetski poznatog klijenta – „Amazon“ će koristiti njihove papirne kese za distribuciju robe na teritoriji bivše Jugoslavije. Ova firma iz Loznice je, mimo svih ekonomskih pravila, i za prve klijente imala strance, jer je papirne kese počela da proizvodi u vreme kada niko o tome nije razmišljao u Srbiji. Iako bi preduzeće sada moglo da izveze maltene sve što proizvede, njegov osnivač i vlasnik Milenko Božić ističe da žele da ostanu i na domaćem tržištu, i uprkos mnogobrojnim ponudama, ne planiraju da prodaju svoju porodičnu firmu.

Milenko Božić je rano saznao da je život ono što nam se dešava dok pravimo životne planove. Nameravao je da od porodične ušteđevine započne posao u Nemačkoj, ali to nije ostvario zbog prerane smrti oca, pa se posle studija ekonomije u Subotici vratio u rodnu Loznicu. Početkom osamdesetih prošlog veka zaposlio se u trgovačkom preduzeću „Drina“, kojim je kasnije i rukovodio kao generalni direktor, sve dok nije došla 1993. godina.

„Ta godina, osim što je bila ekonomski teška, osvetlila je i neke slabe tačke društvenih preduzeća. Pre svega korupciju i običaj da pojedini zaposleni više brinu o ličnoj koristi nego o dobrobiti kompanije. Pokušao sam da uradim sve što je u mojoj moći da sprečim propadanje ‘Drine’, kao i kasniju rasprodaju njene imovine, ali nisam u tome uspeo, pa sam dao otkaz. To je bio jedini način da sačuvam mirnu savest”, priseća se Božić.

Retko ko je mogao da razume njegovu odluku u to vreme, posebno što je kod kuće imao dvoje male dece koje je trebalo obući i prehraniti. No, njegov stav da za vrednog čoveka uvek ima posla pokazao se kao tačan. Božić je neko vreme radio sve moguće poslove u malom preduzeću koje se bavilo distribucijom gaziranih sokova, dok nije odlučio da iskoristi svoje dotadašnje iskustvo u razvoju sopstvenog posla.

„Ceo svet u našem pakovanju“

Kompanija „Natura Trade“ je zvanično otvorena 1995. godine u Loznici. U početku je to bila veletrgovina, sa petoro zaposlenih. „Trgovali smo, između ostalog, i kartonskom ambalažom. Primetio sam da je ona veoma tražena, pa sam, delom od ušteđenog novca a delom iz pozajmice, kupio mašine i započeo njenu proizvodnju“, kaže Božić i dodaje da im je od tada posao stabilno rastao.

Kao prvu prekretnicu u svom poslovanju naš sagovornik navodi društvene promene posle 5. oktobra, kada se zemlja otvorila i počela da privlači strane investicije, uključujući i banke. Mala kompanija iz Loznice je počela uporno da konkuriše za kredite, kako bi nabavila opremu za proizvodnju. Na tržištu je bilo mnogo novca, a malo preduzeća koja su mogla da ispune sve bankarske zahteve, pa je onaj ko je imao održivo poslovanje mogao da dobije bar neka sredstva. Božić ističe da je njegovoj firmi prva otvorila vrata „ProCredit“ banka i da joj je zato ostao lojalan sve do danas.

Krediti su ubrzali rast preduzeća, ali po rečima njegovog vlasnika oni su samo podrška da realizujete svoj plan. To znači, objašnjava Božić, „da kada ste mali preduzetnik, najbitnije je da budete svesni svojih mogućnosti. Takođe, morate ili da pratite trendove, ili da ih postavljate. Ja sam, na primer, tokom čestih putovanja u Nemačku uočio kako se sve možemo boriti protiv zagađenja. Jedan od načina te borbe je i upotreba papirnih kesa. U uverenju da su nam one postale potrebnije nego ikada učvrstio me je i tekst Milutina Mitrovića koji sam pročitao u vašem mesečniku o posledicama zagađenja i o tome kako ih možemo ublažiti”.

Sve ovo vodilo je novom poslovnom poduhvatu – Božić je 2007. godine otpočeo proizvodnju papirnih kesa. U mašine za njihovu proizvodnju u narednim godinama je uložio više od 20 miliona evra, a sada će to ulaganje udvostručiti, jer mu je cilj ono što i piše u sloganu kompanije: „Ceo svet u našem pakovanju“.

Kako je firma iz „lokala“ prerasla nacionalno tržište

Danas je svima jasno koliki razvojni potencijal leži u proizvodnji papirnih kesa, ali pre skoro deceniju i po, kada smo se iz svake kupovine vraćali sa po nekoliko plastičnih kesa, retko ko u Srbiji je to mogao da pretpostavi.

Zato je „Natura Trade“ svoje prve klijente tražila u inostranstvu. Prvi posao sklopila je u Sloveniji, a potom je širila listu klijenata po Evropi. To se pokazalo kao dobar izbor, ne samo zbog strogih ekoloških standarda koje propisuje EU, već i zbog blizine tržišta.

Malo preduzeće iz Loznice je u međuvremenu preraslo ne samo lokalno, već i nacionalno tržište, i počelo je da izvozi 80 odsto svoje proizvodnje. Otvorili su i ćerku firmu u Nemačkoj zajedno sa jednim distributerom papirnih kesa, za snabdevanje tamošnjeg tržišta.

„Natura Trade“ trenuto izvozi u 17 zemalja EU i u Veliku Britaniju, a među klijentima ima veoma zvučna imena: „Metro“, „Rewe“, „Peni“, „Edeka“, „LecLerc“, „Lidl“, „Mc Donald’s“… Ovo srpsko preduzeće je nedavno ugovorilo posao i sa kompanijom „Amazon”, koja će u „Naturinim“ kesama distribuirati robu na prostoru bivše Jugoslavije. „Mogli bismo mi i više da izvozimo, ali ja nekako ne mogu da se odreknem našeg tržišta. Lepo je kad uspeš u inostranstvu, ali je još lepše i kad uradiš nešto za svoju zemlju”, uveren je Božić.

S druge strane, osvajanje inostranstva i takvih klijenata ima svoju cenu. Moraš stalno da se dokazuješ kvalitetom i da budeš bolji od mnogobrojne konkurencije, priča Božić, ali ističe još nešto veoma važno: „Kada sklapate poslove sa takvim kompanijama vi morate biti društveno odgovorni, ne samo u pogledu zaštite životne sredine, već i da budete dobar poslodavac, koji poštuje prava svojih radnika. Neki od velikih klijenata čak traže da vide koliko plaćamo naše radnike, jer ne žele da sarađuju sa firmama koje eksploatišu ljude. Mi smo, doduše, i bez toga dobro plaćali radnike, pre svega zato što želimo da zadržimo kvalitetan kadar”.

Danas je, tvrdi, „najteže naći i zadržati dobrog radnika, posebno u malom mestu kakvo je Loznica. Svako ko je malo ambiciozniji planira da ode u Beograd. A mi želimo baš takve – ambiciozne, školovane i talentovane”.

Porodični posao nema cenu

Preduzeće se svih ovih godina razvijalo stabilno, a njegov rast nije poremetila ni kriza izazvana pandemijom koronavirusa, uprkos nestašici i poskupljenju sirovina za proizvodnju papirnih kesa. Božić kaže da su na vreme obezbedili velike zalihe papira, pa sada njihovo poslovanje ne zavisi od poremećaja u globalnom snabdevanju. To se pokazalo kao jako dobar poslovni potez, jer je tokom pandemije naglo skočila potražnja za papirnim kesama, najviše zbog rasta dostave hrane i drugih potrepština.

Tako je „Natura Trade“ u vreme „sveopšte paralize“ dostigla proizvodnju od 500 miliona papirnih kesa godišnje, sa planom da je poveća na milijardu do 2023. godine. U tome će joj pomoći najnovije ulaganje u 25 novih mašina, od kojih svaka košta u proseku nešto više od milion evra. Ali ni planirani rezultati ovog ulaganja nisu mali. Vlasnik firme procenjuje da će njihova proizvodnja kesa vredeti između 80 i 90 miliona evra godišnje, ukoliko se na tržištu održe sadašnje cene.

„Investicija od 30 miliona evra će nam omogućiti ne samo da povećamo proizvodnju, već i da se još bolje pozicioniramo na tržištu u odnosu na konkurenciju. Jer, mi od najvećeg proizvođača mašina u Evropi kupujemo trećinu godišnje proizvodnje, što znači da preostalo konkurencija mora da podeli među sobom. A pošto je proizvodnja takvih mašina jako zahtevna i traži mnogo vremena, i njihova ponuda na tržištu je mala“, pojašnjava Božić svoju kalkulaciju „jedno ulaganje, dvostruka korist“.

Na pitanje gde će smestiti tolike mašine, odgovora „kao iz topa“ – u Loznici. Preduzeće tamo ima proizvodnu halu od 30.000 kvadratnih metara a grade još jednu od 11.000 kvadrata. Zato će biti dovoljno mesta i za zaposlene čiji broj takođe stalno raste – od pet zaposlenih na početku poslovanja „Natura Trade“ dostigla je brojku od 240 radnika.

„Ova kompanija ima ogroman potencijal za rast i to je prepoznala i naša konkurencija. Mi svake godine dobijamo različite ponude da je prodamo, ali to ne dolazi u obzir. U njoj već rade moja deca, a nadam se da će jednog dana tu raditi i njihova deca. To je nešto što će ostati iza nas. Takve stvari nemaju cenu”, siguran je osnivač i vlasnik preduzeća „Natura Trade“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Bif

5. јануар 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Odakle mala i srednja preduzeća finansiraju zelena ulaganja?

by bifadmin 1. јануар 2022.

Domaćim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% BDP-a Srbije, procenjuje UNDP u svom istraživanju o budućnosti zelenog finansiranja. Uprkos tome, od ukupnog broja MSP koja ulažu u zelene projekte, svega 5% finansira takva ulaganja isključivo iz eksternih izvora. Vlasnici malih i srednjih preduzeća se nerado opredeljuju za kredite, jer tvrde da su uslovi posebno nepovoljni upravo kod ovakvih komercijalnih aranžmana, koje banke doživljavaju kao veoma rizične.

Kada se uopšteno govori o ulaganjima u zelene tehnologije, a to je kod nas najčešće slučaj, po pravilu se prozivaju mala i srednja preduzeća kao onaj deo domaće privrede koji nije dovoljno „osvešćen“ koliko je hitno da se što pre domognemo zelenije grane. Istina, kao i uvek nije tako jednostavna, niti jednostrana. Tačno je da malim i srednjim preduzećima zelena ulaganja nisu prioritet u poslovanju, ali nije tačno da ih nema. Naprotiv, preko dve petine od skoro 1.500 malih i srednjih preduzeća koje je UNDP istraživao za potrebe svoje studije o budućnosti zelenog finansiranja u Srbiji, uložilo je novac u povećanje energetske efikasnosti i bolje upravljanje otpadom.

Navodeći motive za takva ulaganja, vlasnici manjih firmi primarno ističu ekonomske razloge. Njihov glavni cilj je da smanje troškove poslovanja, pre svega izdatke za struju i prevoz, a koji prete da postanu još veći sa aktuelnim poremećajima na tržištu energije i u transportu. Privrednici nastoje i da ovakvim ulaganjima podignu vrednost svojih proizvoda u izvozu, a manji deo njih želi i da time poveća kreditni rejting kod finansijskih institucija.

S druge strane, istraživanje pokazuje da su MSP pre svega usredsređena na zamenu starih mašina naprednijom tehnologijom, a nešto ređe na ugradnju solarnih panela i upravljanje otpadom, ali im je zajedničko da su takva ulaganja pretežno manjeg obima. Razlog je što se ona najčešće finansiraju iz sopstvenih sredstava.

U zavisnosti od toga šta je svrha zelenih ulaganja, 65% do 85% MSP izdvaja za to svoja sredstva, između 11% i 31% kombinuje sopstveni novac i pozajmice, a svega 4% do 5% koristi isključivo eksterne izvore finansiranja za te svrhe. Najveći broj, čak 84% malih i srednjih preduzeća koristi svoj novac za ulaganja u smanjenje količine otpada u proizvodnji, 77% u smanjenje zagađenja prilikom proizvodnje, a najpovoljniji odnos u kombinovanju sopstvenih sredstava sa pozajmicama je kod ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti, budući da „svega“ trećina finansira takve projekte isključivo svojim novcem.

Bankama važnije jemstvo od ozelenjavanja

Dodatni problem je što i najveći broj onih koji koriste pozajmice pribegavaju najskupljim opcijama, kao što su kratkoročni krediti ili čak prekoračenje limita na računu, dok se svega 30% opredeljuje za dugoročne kredite. Većina ne zna kako da koristi finansijske instrumente poput lizinga ili faktoringa, što pokazuje i podatak da je za finansiranje zelenih ulaganja lizing koristilo samo 3% anketiranih. Ispitanici ne iskazuju veći interes ni za eksterne izvore finansiranja kao što su izdavanje zelenih obveznica ili pribavljanje sredstava uz prodaju udela u akcijskom kapitalu.

Pored već poznatih boljki da je domaće finansijsko tržište bankocentrično i da s druge strane preduzetnici slabo koriste i ono malo alternativnih finansijskih izvora, veliku prepreku većim ulaganjima predstavljaju i teškoće manjih firmi da naplate sopstvena potraživanja, posebno u sadašnjoj krizi, kao i nedostatak kolaterala.

Problemi sa garancijama javljaju se naročito kod banaka, kojima je po rečima privrednika važnije jemstvo za kredit, nego potencijalna isplativost zelenog projekta za koji se traže sredstva. Domaći preduzetnici većinom smatraju da banke u praksi ni izdaleka nisu tako zeleno orijentisane kao što se predstavljaju u javnosti, budući da za zelene projekte traže znatne garancije pod veoma nepovoljnim uslovima (u srazmeri 1:2), odnosno tretiraju ih kao „specifične“ projekte sa velikim rizicima.

Što se tiče regulative, ispitanici navode da je najveći problem to što propisi nisu dovoljno jasni, a posebno poreske obaveze koje se svaki čas menjaju. Recimo, umesto da se uspostavi i primeni sistem zagađivač plaća, propisuju se ekološke takse na osnovu veličine i delatnosti preduzeća, a ne na osnovu toga koliko neka kompanija svojim poslovanjem zaista zagađuje životnu sredinu. Inspekcijske službe rade po principu „pronađi i oglobi“ i to vrlo selektivno, a privrednici kao argument da država ne podstiče ovakve investicije navode i jako mali broj zelenih javnih nabavki u državnim institucijama na svim nivoima.

Zanimljivo je da za razliku od primarnog poslovanja, gde se nedostatak kvalifikovanih kadrova već godinama ističe kao najveći problem za dalji razvoj, većina anketiranih to ne vidi kao veću prepreku za zelena ulaganja. Tri najtraženija stručna profila za tu oblast u MSP su mašinski inženjeri, elektroinženjeri i inženjeri opšteg smera koje je teže nalazilo oko trećine anketiranih, pa su taj problem rešavali zapošljavanjem penzionera, internim obukama i programima za prekvalifikaciju. Indikativan je i nalaz da svega 27% ispitanika misli da će veća ulaganja u zelene projekte u sektoru MSP stvoriti dodatne mogućnosti za zapošljavanje.

Suprotstavljeni interesi kod dugoročnih kredita

U istraživanju se procenjuje da ovdašnjim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, te da 45% MSP ima vrlo izražena finansijska ograničenja.

Stoga najveći deo njih, čak 90%, smatra da su subvencije i novčana pomoć najvažniji vid podrške za dalje „ozelenjavanje“ poslovanja. S obzirom da se ovakva podrška najviše daje za poboljšanje energetske efikasnosti u poslovanju malih i srednjih preduzeća, to je jedan od razloga što se u ovu oblast najviše i ulaže, uz dodatnu povoljnost da se ostvarene uštede u potrošnji energije mogu koristiti za vraćanje kredita.

Anketa pokazuje da bi se najveći broj vlasnika malih i srednjih preduzeća, kada bi bili u mogućnosti, opredelili za kombinaciju finansijskih sredstava u kojoj bi subvencije i novčana pomoć učestvovale sa 25%, interna sredstva preduzeća sa istim procentom, a preostali udeo bi činili bankarski krediti. Kao najvažniji uslov za ovakvu finansijsku podršku privrednici navode to da kod odobravanja kredita kamatne stope budu niske, da imaju duge periode otplate i prihvatljiv kolateral. Konkretno, najviše im odgovaraju kamatne stope niže od 3%, period otplate do deset godina i grejs period od najmanje godinu dana, kako bi ostvarili prihode od nove opreme pre započinjanja otplate kredita.

Autori istraživanja ocenjuju da dugoročni uslovi koje preferiraju mala i srednja preduzeća mogu biti u suprotnosti sa interesima banaka, pre svega kada je reč o ograničenim iznosima depozita kojima banke raspolažu na dugi rok, ali i zbog percepcije da duži periodi otplate povećavaju rizike da se odobrena sredstva ne naplate. Otuda novac za dugoročne kredite uglavnom dolazi od kreditnih linija i donatorskih razvojnih programa.

Kako bi se smanjili rizici koji se često povezuju sa odobravanjem kredita malim i srednjim preduzećima, u istraživanju se predlaže da u određenim situacijama može biti prihvatljiva opcija podela rizika. U slučaju klasičnih kreditnih proizvoda, finansijske i komercijalne rizike snosi strana koja podiže kredit. Međutim, postoje i modeli gde se rizici dele između zainteresovanih strana u okviru projekta, uključujući tu – pored primaoca kredita – i ugovarače, kao i isporučioce opreme i energije. Prikladnost različitih instrumenata za deobu rizika zavisi od finansijske moći i kreditne sposobnosti preduzeća, kao i od predvidljivosti prihoda, regulatornih okvira, okruženja za komercijalno finansiranje i prirode projekta, uključujući tu i kapacitet za njegovo sprovođenje u delo.

Branko Bogavac

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

1. јануар 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci