Tag:

investicije

Cene imovine padaju, gde ulagati

by bifadmin 11. септембар 2022.

Investitori ovu godinu neće pamtiti po dobrome. Berza je u padu; tržište obveznica ima najgoru godinu; glavne kriptovalute poput Bitcoina su pale; čak i nekad užareno tržište nekretnina počinje da puca. Gde god pogledate, cene imovine padaju.

Tim Goldman Sachs-a, predvođen glavnim američkim akcionarskim strategom Davidom J. Kostinom, dao je u istraživačkoj belešci nekoliko saveta ulagačima koji žele da investiraju na tim varljivim tržištima, prenosi Seebiz.
Njihovo savetovanje fokusirano je na staro pitanje za investitore na berzi: što je bolje, vrednosne deonice ili deonice rasta? Ili što ako, ovih dana, nije ni jedno ni drugo?

Rast nasuprot vrednosti

Za neupućene, vrednosne deonice imaju niže cene u odnosu na svoje fundamente (tj. prihode, neto prihode, novčane tokove itd.) od većine javnih kompanija, dok se deonice rasta cene po mnogo višim procenama jer imaju stope rasta koje su znatno niže.

Lyft je dobar primer rastuće deonice. Očekuje se da će gigant deljenja vožnje ove godine povećati prodaju za 27% i tržište ga visoko ceni, ali je u proletnjem kvartalu ostvario negativan neto prihod. Drugim rečima, u rast firme treba ulagati.

Hewlett-Packard je, s druge strane, solidan primer vrednosnih deonica. Prihodi multinacionalnog tehnološkog diva porasli su za manje od 5% u proletnem tromjesečju, ali se njegovim deonicama trguje samo osam puta više od zarade, u poređenju s prosečnim odnosom cene/zarade od 13,1 za S&P 500. Tu ima mnogo pouzdane vrednosti.

Izbor između vrednosnih i rastućih deonica uvek je izazov za ulagače, ali u godinama nakon Velike finansijske krize, rastuće deonice svedočile su neverojatnoj eri nadmašivanja predvođenih vrhunskim tehnološkim firmama.

Sada, međutim, s povećanjem kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, porastom rizika od recesije i vrhuncem inflacije, Goldman kaže da će vrednosne deonice doći na svoje.

Investitori oprezni

“Trenutne relativne procene unutar tržišta kapitala upućuju na to da će faktor vrednosti generirati snažne povrate u srednjem roku”, napisao je Goldmanov tim, dodajući da bi vrednosne deonice trebalo da nadmaše deonice rasta za tri postotna boda tokom sedeće godine.

Investitori će možda hteti da budu oprezni ulažući u rastuće deonice jer će tim deonicama trebati “meko sletanje” i pad kamatnih stopa kako bi nadmašile S&P 500, tvrdi Goldman.

Uz to, rastuće deonice izgledaju osobito skupe u smislu višestrukih zarada i prihoda.

“Izuzetno visoke procene ponekad se mogu opravdati očekivanjima vrlo brzog rasta zarade. Međutim, važno je napomenuti da Goldmanovi ekonomisti još uvek vide samo 33% šanse za recesiju u SAD-u tokom sljedeće godine i 48% šanse za recesiju do septembra 2024″, dodaju.

Ipak, Goldmanov tim takođe je istakao da su vrednosne deonice istorijski imale bolje rezultate od rastućih deonica oko vrhunaca inflacije, mereno indeksom potrošačkih cena (CPI). A glavni ekonomista Goldmana, Jan Hatzius, rekao je u avgustu kako veruje da je inflacija već dosegla vrhunac, čak i ako je verovatno da će do kraja godine ostati povišena u odnosu na standarde.

“Vrednosne dionice nadmašile su dionice rasta u 12 mjeseci nakon sedam od zadnjih osam godišnjih vrhunaca temeljne CPI inflacije”, napisao je Goldmanov tim u sredu.

Vatra i led

Naravno, postoji još jedna mogućnost koju bi investitori mogli razmotriti. Goldman nije spomenuo ovu strategiju u svojoj belešci i ona uopšte ne uključuje deonice.

Iako bi vrednosne deonice mogle da nadmaše rastuće deonice u sledećoj godini, mnogi ulagači verovatno neće hteti natrag na tržište zbog poziva investicionih banaka da im predstoji još više problema.

Morgan Stanley je, na primer, stalno upozoravao da će toksična ekonomska kombinacija “vatre” (inflacije i rastućih kamatnih stopa) i “leda” (padajućeg ekonomskog rasta) držati niske cene dionica do kraja 2023.

Mnogi su ulagači pokušali preći na gotovinu kao sigurno utočište tokom ovih teških ekonomskih vremena, ali Ray Dalio, osnivač najvećeg svjetskog hedge fonda, Bridgewater Associates, tvrdi da je “gotovina još uvek smeće” zbog rastuće inflacije.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

11. септембар 2022. 0 komentar

Najveći priliv od investicija dolazi iz Kine

by bifadmin 15. јул 2022.

Direktne strane investicije u Srbiji ni ove godine nisu izostale, pa se tako u našu zemlju za prvih šest meseci slilo oko 1,6 milijardi evra po tom osnovu.

S obzirom na to da je 2021. godina bila rekordna po prilivima stranih direktnih investicija (SDI), kako su za 24sedam rekli u Narodnoj banci Srbije, i u prvih šest meseci 2022. strani investitori nastavili su da ulažu u našu zemlju.

Blago usporavanje, pa ubrzanje

– Prema preliminarnim operativnim platnobilansnim podacima NBS, tokom prvog polugodišta 2022. priliv SDI u Srbiju iznosio je 1.627 miliona evra, što je za 131,4 miliona evra niže u odnosu na isti period 2021. godine, koja je bila rekordna po prilivima stranih investicija – naveli su u NBS, i dodali da je u 2021. priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiju iznosio ukupno 3.863,1 milion evra (oko 3,9 milijardi evra).

Kako dodaju, u martu i aprilu imali smo blago usporavanje priliva SDI.
– Prema operativnim podacima za maj i jun, nastavljen je pozitivan trend i priliv SDI je dodatno ubrzan, što ukazuje da je usporavanje priliva SDI bilo privremeno i izazvano prvobitnim šokom nakon izbijanja sukoba u Ukrajini – objašnjavaju u centralnoj banci.

Ko najviše ulaže?

Kada je reč o preseku SDI po zemljama, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2022. godine, najveći prilivi po osnovu SDI u Srbiju došli su iz Kine, i to 234,4 miliona evra (zajedno sa Hongkongom).

Na drugom mestu je, kako navode u NBS, Švajcarska, sa 115,5 miliona evra vrednosti SDI. Iza Švajcarske je Velika Britanija, odakle je stiglo 56,4 miliona evra, zatim Nemačka, sa 56,4 miliona evra, i Japan, sa 37,4 miliona.

– Oko 60 odsto ukupnih stranih direktnih investicija bilo je usmereno u razmenljive sektore, tako da je i tokom 2022. zadržana povoljna geografska i projektna diversifikacija – zaključuju u NBS.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

15. јул 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Investicije u doba krize: Stezanje kaiša i rezanje kolača

by bifadmin 11. јул 2022.

Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama do 2025. godine. Prema ovom dokumentu, uporedo sa prognozama o usporavanju privrednog rasta za 2022. godinu, predviđa se i smanjenje investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3%, s tim što se očekuje njihov skromniji rast i u srednjem roku za oko 2 procentan poena u odnosu na prethodne prognoze.

Ovakva projekcija ukazuje na zaokret u dosadašnjim kretanjima kada je reč o ulaganjima u Srbiji, budući da je prosečan godišnji rast investicija u našoj zemlji od 2017. do 2021. iznosio oko 10%, a sad se očekuje da će u naredne tri godine biti skoro upola manji. I ovakva projekcija može biti dovedena u pitanje ukoliko se geopolitičke tenzije pogoršaju, pa shodno tome i ekonomska situacija u svetu, a dosadašnji preliminarni podaci za ovu godinu već ukazuju na znatno smanjenje u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prethodnu godinu.

Privredna aktivnost će usporiti, ako ne ove godine, sledeće svakako, uveren je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. To znači da se smanjuju izdvajanja sredstava, pre svega za javne investicije. „Javne investicije su pre nekoliko godina bile poprilično ‘mršave’, na kašnjenje države u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope upozoravali su i Fiskalni savet i evropske institucije. Srbija se tu značajno popravila, ali se sada nalazimo u fazi u kojoj svi vodeći pokazatelji, na žalost idu dole, i gde se mogućnosti za investiranje sužava”, kaže Savić za B&F.

Sužava se i prostor za dalje zaduživanje Srbije, iako nam, u suštini, ne raste mnogo udeo duga u BDP-u, jer, kako ističe naš sagovornik, mi zamenjujemo stare kredite novima i malo „dodajemo“.

„Sužava se, pre svega, prostor gde je država emitovala dinarske, pa i devizne hartije od vrednosti, što je sve posledica ne toliko problema u Srbiji koliko problema u svetu i Evropi. To znači da će svi biti oprezni, da će kapital morati da poskupi. Ako želimo da emitujemo domaće hartije od vrednosti to će svakako značiti višu kamatnu stopu, što je takođe opterećenje za državni budžet. To su sve faktori koji će neumitno dovesti do toga da će nivo javnih investicija morati da se smanji“, komentariše Savić.

Što se tiče prioriteta u javnim investicijama, tu prema njegovom mišljenju svakako spada putna infrastruktura na glavnim magistralnim pravcima. Srbija je, podsetimo, u 2020. i 2021. relativno snažno povećala javne investicije. Javne investicije su u 2019. iznosile 4,9% BDP-a, u 2020. su bile povećane na 5,3% BDP-a, a u 2021. na 7,4% BDP-a, naveo je Fiskalni savet u analizi budžetskih mera tokom pandemije.

Povećanje troškova za investitore

Profesor Savić očekuje da će biti „stezanja kaiša“ i kod pomoći koju država daje građanima i preduzećima. „Država negde mora ‘rezati kolač’, pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu. A i imamo sreće da smo sklopili, rekao bih, prilično dobar aranžman za gas. Pitanje je šta će još biti sa ovih 800 miliona kubnih metara gasa i pod kojim uslovima ćemo plaćati tu količinu”, ističe Savić.

Podsetimo da je 29. maja saopšteno da je Srbija sa Rusijom dogovorila trogodišnji gasni sporazum i da će Rusija nastaviti „nesmetano da snabdeva Srbiju prirodnim gasom“. Obračun će i dalje biti po takozvanoj „naftnoj formuli“, koja podrazumeva da cena gasa zavisi od cene nafte. Prema izjavi predsednika Srbije, „kada je nafta najskuplja, cena gasa iznosiće od 310 do 408 dolara za hiljadu kubnih metara”, što se odnosi na dogovorenih 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Srbiji će, međutim, biti potrebno još 800 miliona kubnih metara gasa „zbog sve veće industrijalizacije“, a cena za tu dodatnu količinu, prema informacijama s kraja maja, treba naknadno da se ispregovara sa Gaspromom.

„Ima tu jedna druga komplikacija. Na žalost, zbog sankcija EU, cena nafte će ići gore. S obzirom da se za obračun cene gasa koristi naftna formula, možemo očekivati da će u nekoj meri rasti cena gasa. To će dodatno povećavati troškove. A sve ovo je značajno zbog stranih investitora koji su došli u Srbiju, između ostalog zbog jeftine cene električne energije, zbog vrlo povoljnog aranžmana i cene gasa. To nije jedini razlog njihovog dolaska, naravno, tu su i niža cena radne snage, putna infrastruktura, državne subvencije i sve što uz to ide. Ne očekujem da će neko od njih otići, ali to može da utiče na sužavanje nivoa proizvodnje i sve što uz to ide, poput smanjivanja broja zaposlenih”, predviđa Savić.

Šta kažu strani investitori?

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji i generalni direktor kompanije „Yettel“ ističe da Savet stranih investitora pažljivo analizira situaciju na tržištu i posledice koje su pandemija i ukrajinska kriza ostavili na ukupnu investicionu, ali i privrednu aktivnost u Srbiji. „Na osnovu sprovedenog istraživanja o uticaju ukrajinske krize na poslovanje članica Saveta, može se reći da u ovom trenutku ne postoji bojazan niti se očekuje povlačenje postojećih stranih investitora iz Srbije”, kaže za B&F Majk Mišel.

U prilog tome, dodaje, govore najavljene, ali i potvrđene investicije postojećih članica u nove kapacitete i u nove projekte o kojima se govori ovih dana. „Naše članice su renomirane kompanije koje investiraju i posluju u Srbiji već dvadeset godina, što je još jedna potvrda da su prepoznale Srbiju kao dobro mesto za investiranje. Svesni smo da je reč o globalnim, pretežno EU kompanijama. U ovom trenutku ne može se precizirati kakve će biti razmere krize i šta će se u narednom periodu dešavati na globalnom i EU tržištu. To će svakako imati uticaja, ne samo na poslovanje naših članica, već i na funkcionisanje celokupnog tržišta Srbije i šire. Ne treba zaboraviti da su oko 80% naših članica evropske kompanije. Takođe, EU je ubedljivo najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa razmenom koje je ukupno iznosila 30,28 milijardi evra u 2021. godini”, precizira Majk Mišel.

Savet, kako dodaje, ne može govoriti o investicijama javnog sektora. „Ali ono što možemo naglasiti je da su ulaganja države, posebno kada je reč o infrastrukturi, ključna za realizaciju postojećih, ali još više za privlačenje novih investicija. Vlada Republike Srbije učinila je mnogo u protekloj deceniji kako bi Srbija bila što dostupnija i povezana, pre svega, sa evropskim tržištem. Na taj način postala je i privlačnija investiciona destinacija. Država je ta koja određuje politiku podsticaja investicija, ali ono što mi možemo reći – podsticaji nisu i neće biti ključan razlog investiranja naših članica u Srbiji, već su to, pre svega, stalno unapređenje poslovne klime, sprovođenje strukturnih reformi i ubrzanje EU integracija”, istakao je Majk Mišel.

Privatne investicije na čekanju

Kada je reč o privatnim investicijama, profesor Savić smatra da postoje poslovi koji neće biti u problemu. Oni koji sigurno hoće su privrednici usmereni na tržište Ukrajine i Rusije.

„Cela Zapadna Srbija izvozila je maline na zapadnoevropsko tržište. Taj izvoz još nije ugrožen, mada je pala tražnja za malinama iz Srbije u evropskim prodavnicama, a mi očekujemo rekordnu proizvodnju. Problem je i sa poljoprivrednom proizvodnjom usmerenom ka ruskom tržištu, zbog teškoća sa transportom i naplatom. Proizvodnja nekih preduzeća je već ozbiljno ugrožena, a biće još više”, procenjuje Savić.

Srbija je, dodaje, srećom samodovoljna u pogledu hrane, pa će neki živeti od toga da proizvode za domaće tržište, ali će se situacija kada je reč o svetskim tržištima – prilično komplikovati. „Naša domaća preduzeća nisu u finansijskom i svakom drugom smislu dovoljno jaka da izdrže krizu koja traje više od dve godine – evo, ušla je u treću. To najbolje pokazuje činjenica da je obezbeđena treća garantna šema za preduzeća gde država garantuje privrednicima da mogu da vrate prethodnu tranšu kredita. Očigledno se neke firme nisu još oporavile, a kako stvari stoje, taj oporavak će teško ići”, ističe Savić.

Nije, kaže, optimista da će veći broj firmi sada ući u neke investicije. „Kriza je, s jedne strane veliki problem za posao, s druge – izazov. Javljaju se nove delatnosti kojih nije bilo pre krize, neki u takvoj situaciji dobro funkcionišu, ali će neki ljudi oslonjeni na tradicionalna tržišta imati velikih problema. Ne očekujem da će država značajno korigovati cenu električne energije, situacija sa gasom je prilično dobra i to će biti olakšica u poslovanju u ovakvoj situaciji. Ali, ako nemate tržište, ništa vam ne znači što su troškovi proizvodnje relativno prihvatljivi. jer to što proizvedete – morate prodati”, zaključuje Ljubodrag Savić.

Daniela Ilić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

11. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija

Da li je nekretnina dobra i sigurna investicija?

by bifadmin 9. мај 2022.

Ukoliko ste među onim retkim srećnicima koji imaju viška novca, a nemaju ideju u šta da ga investiraju, nekretnina se čini kao najbolje rešenje. Ali, u ovo ulaganje ne treba se upustiti bez informacija i dobrog proračuna.

Zagovornici investiranja u nekretnine će vam reći da su one najsigurniji ulog – opipljive su, dakle postoje u materijalnom svetu, a nude i mogućnost da zarađujete od njih tako što ćete ih izdavati, ili ih, po potrebi, prodati.

Ipak, dug je put od odluke da kupite novi krov na glavom do trenutka kada ćete ključem u bravu staviti tačku na postupak koji podrazumeva mnogo stepenica. Pre svega nalaženje stana koji će vam odgovarati, što prvenstveno podrazumeva da imate finansijsko pokriće za takav poduhvat.

U zavisnosti od cene biraćete onaj u koji ćete moći da se uselite kroz izvesno vreme, kada bude kompletno završen, ili odmah – ukoliko ste platežno sposobniji. Isto tako je bitno da vam prostor odgovara i dozvoljava komociju svakom članu porodice. Takođe, i da nije na petom spratu u zgradi bez lifta ukoliko bi to starijim članovima domaćinstva bio veliki problem.

Kalkulator za okvirno računanje troškova

Pitanje koje muči mnoge je – da li je sada pravo vreme za kupovinu nekretnina s obzirom na vrtoglav rast njihovih cena. Na to pitanje retko ko može da vam odgovori sa sigurnošću, jer se ne zna koliko bi one ubuduće mogle da rastu ili da padaju mada je za to, prema rečima stručnjaka, mala šansa.

Ali zato ima nešto više podataka o uslovima za kreditiranje. Statističari već sada znaju da su stambeni krediti u bankama, koji su pre nekoliko godina uglavnom iznosili između 70.000 do 100.000 evra, sada porasli na 120.000 do 150.000 evra. Nema tajne da se uz kredit podrazumevaju i još neki troškovi. S obzirom da na portalima koji se ovom tematikom bave ima kalkulatora u koje samo valja upisati tražene podatke da bi se dobili konkretni iznosi, zato za početak sami izračunajte troškove obrade kredita za stan. Sve dobijene iznose trebalo bi uzimati kao okvirne, jer tek ćete u banci kada započnete postupak za dobijanje kredita dobiti konkretne precizne podatke.

Recimo vrlo je značajno što su banke prepolovile učešće za kredit onima koji prvi put rešavaju stambeno pitanje i sa dvadeset procenata skinule ga na deset odsto vrednosti kredita. Svakako, dobro je da i vi proverite kolika je kamata i da li će biti promenljiva. Za “evroindeksirane” stambene zajmove prosečna kamata je na primer 2,7 odsto što je prilično nizak nivo kamatne stope na ovu vrstu kredita. Zato i postoji veliko interesovanje i potražnja za ovim kreditima.

Manje učešće, veća rata i skuplji kredit

Ali, manje učešće ne znači i manji ukupni trošak. Evo kako. Kredit za prvi stan sa učešćem od deset odsto znači buduću veću mesečnu ratu i veću kamatu banci na kreditni iznos od 90 odsto zbog čega je ovakav zajam u krajnjem rezultatu skuplji.

Na primeru kredita od 45.000 evra s različitim učešćem, s kamatom od 2,7 odsto i periodom otplate od 20 godina vidi se da ne samo da je mesečna rata veća za dvadeset evra, već i da na ime kamate mora da se plati oko 1.400 evra više. U slučaju zajma s većim učešćem “zajmoprimac” manje novca pozajmi od banke, manje plati kamatu i ima manji mesečni anuitet. Ukoliko odluči da prevremeno otplati zajam u boljoj je poziciji ako banci manje duguje.

Izdavanjem stana ili kuće otplaćivaćete kredit

Opreznost, obraćanje pažnje na svaki detalj i planiranje će vam pomoći da sve konce držite u rukama, i da za svoj novac dobijete najviše što se može.

Ono što je sasvim izvesno jeste da cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu od 2013. godine. U proseku su poskupele za trećinu, do vremena kada je virus korona počeo veliko putovanje našom planetom.

Nakon tri meseca zatišja zbog pandemije građevinci su se vratili na posao, zatim je poskupeo materijal kojim rade i cene nekretnina počele su da rastu. Na osnovu toga lako je zaključiti da je nekretnina investicija na koju dobijate odličnu dobit i da poslednjih godina prodaja nekretnina nezadrživo raste. Takvu kamatu ne bi vam omogućila ni jedna štednja u banci. Uz sve to kupujete i prodajete nekretninu računajući njenu vrednost u evrima.

Ukoliko ste kuću ili stan kupili na kredit nema sumnje da će se nekretnina sama “otplaćivati” kada je izdate. Neke računice iz agencija za prodaju i izdavanje nekretnina pokazale su da bi vam u zavisnosti od lokacije, od zakupnine ostajalo verovatno između 30 i 50 evra jer se iz džepa zakupca plaćaju i komunalije.

Razmislite o osiguranju zbog dužine otplate kredita

Finansijski savetnici preporučuju da se, iako je to dodatni trošak, uz kredit uzme i osiguranje, čime se rasterećuje porodica, da ne razmišlja o otplati kredita ukoliko se onome ko je zajam uzeo nešto, ne daj bože, nepredviđeno dogodi. Konsultati u tome koriste i rečenicu “bolje je imati osiguranje koje vam nije trebalo, nego da ga nemate a zatrebalo vam je”.

Podsećanja radi na raspolaganju vam je, sem polise koja obezbeđuje isplatu kredita u slučaju smrtri osiguranika, i ona koja predstavlja dugoročnu štednju. Isto tako, raspitajte se postoje li polise koje vas štite od gubitka posla i sprečenosti da privremeno otplaćujete rate kredita dok tražite novo radno mesto.

Kada se obavestite o svim mogućnostima i uslovima, uzmite olovku, papir i digitron i sračunajte koliki ćete dodatni trošak imati, da li je opravdan i da li je prevelika cena za mir koji dobijate.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Pixabay.com

9. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Prošle godine kineska ulaganja u Evropi porasla za trećinu

by bifadmin 3. мај 2022.

Kineska ulaganja u Evropi oporavila su se u 2021., drugoj godini pandemije, ali sada su fokusirana na nove projekte, posebno u proizvodnji baterija i električnoj mobilnosti, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje

Prošle godine kineska su ulaganja u Evropi porasla za trećinu, na 10,6 milijardi evra, izračunali su američka istraživačka skupina Rodium i nemački institut Mercis.

U 2020., prvoj godini pandemije, potonula su na najniži nivo od 2013. godine. Uz Holandiju , Kinezi su u 2021. najviše ulagali u Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku, prenosi Seebiz.

Skok u prošloj godini u Rodiumu i Mercisu pripisuju rekordnih 3,3 ulaganja u nove projekte i Hilhaus Kapitalovoj akviziciji Filipsovog poslovanja s kućnim aparatima, ‘teškoj’ 3,7 milijardi eura.

Čini se da je vreme milijardi dolara vrednih preuzimanja u ključnim strateškim sektorima završilo, zaključak je studije.

Umesto toga, kineske kompanije sada u Europi žele da grade svoje fabrike, posebno u sektorima koji po njihovoj oceni imaju konkurentsku prednost, kao što su proizvodnja baterija i razvoj električne mobilnosti.
– U poređenju sa vrhuncem dosegnutim oko 2016. godine kineska ulaganja stablizovala su se na nižem nivou, rekao je glavni ekonomista Mericsa Maks Zenglajn.

Iako je Evropa i dalje zanimljiva kineskim kompanijama, Zenglajn ne očekuje njihov značajan rast u predstojećem razdoblju, s obzirom na trenutne ekonomske i regulatorne poteškoće.

Izvor: Seebiz

Foto: Pixabay

3. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Za Srbiju usvojen IPARD III program od 288 miliona evra

by bifadmin 14. март 2022.

Odlukom Evropske komisije od 9. marta usvojen je IPARD III program Republike Srbije za period 2021 – 2027. godine, vredan 288 mil EUR, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Investicije koje će biti podržane IPARD III programom odnose se na nabavku opreme i mašina i izgradnju i rekonstrukciju objekata, sa ciljem dostizanja evropskih standarda u oblasti higijene, bezbednosti hrane, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, osnaživanja poljoprivrednih proizvođača za plasman proizvoda na tržište EU, kao i pripreme za korišćenje evropskih fondova koji će domaćim poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima biti dostupni stupanjem u članstvo EU.

Mere koje će biti podržane IPARD III programom su:

Mera 1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
Mera 3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva;
Mera 4: Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje;
Mera 5: Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup;
Mera 6: Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu;
Mera 7: Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja i
Mera 9: Tehnička pomoć (podrška Upravljačkom telu u sprovođenju IPARD programa).

Pored mera koje su već bile akreditovane kroz IPARD II program, IPARD III programom predviđeno je uvođenje novih mera koje će dodatno povećati iskorišćenje dodeljenih sredstava, kao i novih sektora, novih limita finansijske podrške, novih specifičnih kriterijuma u vezi sa površinom i brojem životinja.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

14. март 2022. 0 komentar

Zabava

Vinska piramidalna prevara vredna 100 miliona dolara

by bifadmin 3. март 2022.

U poslednje vreme raste broj onih koji ulažu u kvalitetna vina, što je dobra investicija ako ona zaista postoje, ali to nije bio slučaj sa poslednjom u nizu prevara, u kojoj su samo dve osobe zaradile 100 miliona dolara.

Dva britanska državljana, Stiven Barton i Džejms Velsli, se sada u Njujorku suočavaju sa mogućih 20 godina zatvora zbog učestvovanja u prevari sa vinom. Oni su optuženi za kriminalno udruživanje, finansijsku prevaru i pranje novca jer su ubedili investitore da im pozajme 99 miliona dolara za investicije, za šta im je kolateral bila vredna kolekcija vina. Međutim, ispostavilo se da oni ta vina nisu posedovali.

Ali, kako je to moguće, zapitaće se svako ko čita ove redove, jer ni investitori ne bi trebalo da su naivni. Oni se valjda uvek raspitaju kome daju svoj novac, zar ne?

Pitali su se i ovi investitori, ali nisu bili svesni da su uvučeni u piramidalnu prevaru.

Prevaranti su navodno držali podrume Bordoa za bogate klijente a svako ko je investirao u njih dobijao bi pristojan prinos. Tako su privlačili nove klijente. Problem je samo što stari, na čije ime su privukli nove, nisu ni postojali, te su novim investitorima od nijhovog novca isplaćivali mali procenat kao kamatu a ostalo zadržavali za sebe. To je trajalo od 2017. do 2019. godine kada su stali sa plaćanjima.

Tada je pokrenuta istraga koja je otkrila između ostalog i da mnoga vina kojima su se ovi „investitori“ hvalili, oni zapravo nisu ni imali.

Izvor: Food and wine

Foto: Pixabay

3. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku Zapadnom Balkanu

by bifadmin 26. фебруар 2022.

Evropska komisija je danas predstavila investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku 21 projekta povezivanja u sektorima transporta, digitalne tehnologije, klime i energije na Zapadnom Balkanu.

Reč je o prvom paketu projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija usvojila u oktobru 2020, navodi se i dodaje da ti projekti treba da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu.

Paket uključuje 1,1 milijardu EU grantova iz Instrumenta za pretpistupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose članica EU i Norveške i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.

„Najavljeni paket biće usmeren kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)“, navela je Komisija.
U sektoru održivog transporta predviđa se izgradnja važnih putnih i železničkih veza u regionu uključujući koridore Mediteran, Istok-zapad i Rajna-Dunav, kao i železnički koridor između Skoplja i bugarske granice.

Ti projekti, ističe se, doprineće regionalnoj trgovini, smanjenju vremena putovanja i podstaći održiv ekonomski rast, kao i doneti velike koristi lokalnim građanima i kompanijama u regionu.

Kao projekat u fokusu navodi se rekonstrukcija 27 kilometara puta od Prištine do Merdara, za šta je odobrena investicija od 205 miliona evra. Reč je delu „Auto-puta mira“ koji povezuje Niš, Merdare i Prištinu.

Drugi projekat u fokusu je izgradnja završnog dela železničkog koridora između Kumanova i Bugarske sa investicijom od 412 miliona evra.

Razvoj obnovljivih izvora energije

U oblasti čiste energije predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije a kao projekti u fokusu navedeni su izgradnja solarne elektrane u Abaniji i Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Kod Transbalkanskog koridora za prenos struje predviđeno je da se investicija od 40,8 miliona evra upotrebi za izgradnju linije od 84 kilometra od Bajine bašte do BiH i Crne Gore, navodi se u dokumentu objavljenom uz saopštenje Komisije.

U oblasti životne sredine i borbe protiv promena klime radi se o projektima postrojenja za tretiranje otpadnih voda a navodi se Crna Gora i investicija od 76 miliona za izgradnju takvog kapaciteta u Podgorici.

Kod digitalne sfere radi se o projektima razvoja ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se širom Zapadnog Balkana svima obezbedio pristup internetu.

U fokusu je projekat u Srbiji pokrenut 2020. gde je programom od 105 miliona evra predviđeno otvaranje puta za brzi pristup internetu u školama i javnim ustanovama u slabo povezanim područjima.

Prvim paketom predviđena je, navodi se u pratećem dokumentu, i izgradnja nove zgrade univerzitetske dečije bolnice u Beogradu zahvaljujući investiciji od 116,5 miliona evra.

Evropska komisija je navela da će sprovođenje početi brzo posle potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, što se očekuje tokom 2022. i 2023.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da će bolje i održivije povezivanje u regionu biti podsticaj za ekonomiju, voditi zelenoj i digitalnoj tranziciji i otvoriti mnoge mogućnosti za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU.

„Te investicije takođe će ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je Varheji.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

26. фебруар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Menja se raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije

by bifadmin 11. фебруар 2022.

Ni posle drugog pokušaja investitori nisu bili spremni da kupe celu emisiju državnih obveznica vrednu samo 60 milijardi dinara.

U međuvremenu, na domaćem tržištu dužničkih hartija nominovanih u evrima prolaze samo emisije sa relativno kratkim vremenom dospeća.

Unazad nekoliko godina ministar za finansije Siniša Mali se često i rado hvali kako država Srbija u svetu bankara ima mnogo viši rejting nego ranije, što se odlično vidi, smatra bliski saradnik predsednika Vučića, i na finansijskom tržištu. Zaista, Srbija je duže vreme lako dolazila do kredita, dok je potražnja za državnim hartijama od vrednosti dva do tri puta nadmašivala visinu ponude. Potvrda solidne pozicije u finansijskom svetu mogla se pre godinu-dve videti i u uspehu emisija na izrazito dug rok, sedam, pa i deset godina. Tako nešto decenijama je bilo nezamislivo za Srbiju.
Promenjeno raspoleženje

Međutim, u poslednje vreme uočavaju se promene ne baš ponajbolje po državu. Počelo je početkom poslednjeg kvartala prošle godine. U oktobru država je emitovala obveznice vredne stotinak milijardi dinara, ali kupci se nađoše jedva za osam odsto emisije.

Kako je budžet Srbije tokom cele prošle godine bio u izrazitom plusu u odnosu na plan, ovom neuspehu nije pridat veći značaj, pa je već u novembru usledila ambiciozna emisija obveznica. Ovog puta nominovanih u evrima, uz kamatu od 1,6 odsto i na rok od čak 12 godina. Interesovanja je ponovo bilo sasvim skromno, u visini tek 23,20 odsto emisije.

Krajem decembra država ponovo opipava finansijsko tržište i emituje petogodišnje dinarske obveznice u visini 150 milijardi i kamatu od 2,5 odsto. Interesovanja kupaca gotovo i da nije bilo, jedva da je uloženo 43 miliona dinara, tek 0,03 odsto ponude.

Država napokon prihvata činjenicu da se menja raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije, te za januarsko izlaženje na tržište prilagođava emisiju. Vraća se na dvogodišnji rok uz koji ide uočljivo niža kamata nego za dužu pozajmicu. No, Srbija, svesna trenda promena, kamatu podiže na 2,75 odsto.
Traljava prodaja

Sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije

No, ponovo sledi nelagodnost, od ponuđenih hartija u vrednosti od 60 milijardi dinara, investitori otkupljuju hartije u vrednosti samo deset milijardi. Napokon 8. februara na ponovljenoj prodaji iste emisije, kupci su državi pozajmili još 30 milijardi, tako da će 8. marta ostatak hartija iste emisije biti još jednom ponuđen.

Blago kazano, prodaja ide traljavo, za nama su ostali dani kada je Srbija dinarske obveznice prodavala kao alvu. Nailaze drugačija vremena.

Istina, sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije. Pošto su u ministarstvu za finansije shvatili da je kratak rok možda najbolji put uspešne realizacije, 26. januara emituju evroobveznice u visini 200 miliona evra, na dve godine i uz kamatu od 0,75 odsto.

Prodate su sve, interesovanja je bilo za 50 miliona iznad visine emisije. To je, svakako, najuspešnija emisija dužničkih hartija od vrednosti u poslednje vreme, ali ranije je za kupovinu dužničkih hartija na ovako kratak rok interesovanja obično tri puta nadmašivalo ponudu.

Inflacija visoka, kamata niska

Nije teško objasniti pad interesovanja za obveznicama. Kada je inflacija 7,1 odsto, gubitak je zajmiti novac po, recimo, 2,75 ili, čak, i 6,5 odsto. To je plasman novca sa negativnom kamatnom stopom, pa, ipak, bankari, istina nevoljno, ulažu. Odgovor je u tome što su kamate na štednju još niže, pa banke imaju izvor toliko jeftinog novca da ne baš male svote mogu da plasiraju i uz negativnu kamatnu stopu, a da u krajnjem bilansu ne budu na gubitku.

Sasvim je neuobičajena aktuelna situacija kada je inflacija visoka, a kamata niske. I tako je u celom svetu. Međutim, ne bi se trebalo ponašati tako kao da će ovakva situacija dugo potrajati. Naprotiv, na svetskom tržištu, posebno američkom, već je uočljiv, istina blag i kontrolisan, rast kamata.

Sve učestaliji glasovi da će tokom tekuće godine FED, američka centralna banka, referentnu kamatnu stopu uvećati ne tri, kako se do nedavno očekivalo, već pet puta u zbirnom postotku od najmanje 1,25 odsto, odraziće se na globalno finansijsko tržište. Naravno i da će kamate rasti.

Neugodan signal

Nastupa period kada će se novac teže, a naročito, skuplje pribavljati. Kako državi Srbiji svake godine pristiže oko četiri milijardi evra na naplatu, nešto u vidu kreditnih rata, nešto u vidu prispeća roka naplate obveznica, a što se isplaćuje novcem od neprestanog emitovanja obveznica, promene na tržištu hartija od vrednosti i rast kamatnih stopa su nešto što će se i te kako odraziti na ovdašnju finansijsku i ekonomsku politiku. Aktuelna otežana prodaja obveznica tek je neugodan signal vremena koje dolazi.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

11. фебруар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ivesticija od 140 miliona dolara za firmu čiji je osnivač Srbin Aleksandar Čabrilo

by bifadmin 26. јануар 2022.

HTEC Group, kompanija za visokotehnološki konsalting, softversko inženjerstvo i razvoj digitalnih proizvoda, srpskog porekla sa globalnim prisustvom, objavila je partnerstvo sa američkom investitorskom grupom Brighton Park Capital, koja će uložiti 140 miliona dolara u globalni rast kompanije.

Ovo dolazi samo dva meseca nakon što je kompanija osnovana u Beogradu i čije je sedište u San Francisku, kupila dizajn studio Momentum Design Lab iz Silicijumske doline. To je bila treća HTEC-ova akvizicija i do sada strateški najvažnija.

Brighton Park Capital manjinska investicija od 140 miliona dolara u HTEC je jedna od najvećih prvih investicionih rundi u Evropi prošle godine, a realizovana je sa ciljem da omogući kompaniji HTEC da nastavi širenje kapaciteta za produktni dizajn i inženjerstvo putem daljih strateških akvizicija, kao i da uporedo ulaže u organski rast kroz otvaranje novih kancelarija u regionu i zapošljavanje najboljeg inženjerskog kadra.

HTEC Group je porastao čak četiri puta

Kao i do sada, kompanija će nastaviti da ulaže u razvoj zaposlenih kroz jedinstvene programe za karijerni razvoj inženjera, dizajnera, menadžera i drugih eksperata, omogućavajući im da kroz izazovne projekte u saradnji sa najboljim svetskim kompanijama, a radeći iz Srbije i drugih zemalja u regionu, grade svoje karijere.

“Sa jakom inženjerskom osnovom i tehnološko-razvojnim centrima širom Jugoistočne Evrope, uz dizajnerske i konsultantske kancelarije u Londonu, Njujorku i Silicijumskoj dolini, HTEC kombinuje najbolje od inženjerske ekspertize sa jedne strane sa kreativnošću i inovacijama sa druge, te na taj način postajemo strateški važan partner našim klijentima. Mi imamo iskustvo i kapacitete da iznesemo kompletan proces digitalne transformacije uz konceptualizaciju, dizajn i razvoj digitalnih proizvoda. Naš plan je da podupremo organski rast selektivnim akvizicijama kako bismo privukli najbolje inženjere i dizajnere digitalnih proizvoda, i tako stvorili sjajne mogućnosti za karijerni razvoj svim našim ljudima, a sa druge strane pružili najkvalitetniju uslugu i dali što više vrednosti našim klijentima. HTEC vidimo kao mesto na kome najbolji talenti dostižu svoj maksimalni potencijal”, rekao je Aleksandar Čabrilo, jedan od osnivača i generalni direktor HTEC Group.

HTEC Group sada zapošljava preko 850 ljudi u Srbiji i 150 u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji.

U poslednje dve godine HTEC Group je porastao čak četiri puta: sa 250 zaposlenih u četiri tehnološko-razvojna centra u Srbiji na preko 1.000 zaposlenih na 12 lokacija u šest zemalja Jugoistočne Evrope.

26. јануар 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci