Home Tags Posts tagged with "Izvoz"
Tag:

Izvoz

EkonomijaVesti

U Srbiji rast uvoza i izvoza, pad industrijske proizvodnje u julu

by bifadmin

Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnji

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine je za 3,9 odsto veći nego pre 12 meseci, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Kvartalno, rast BDP je 1,2 odsto.

Statistika beleži i veliki rast spoljne trgovine, više od 35 odsto ali i ogroman skok deficita.

Realni rast bruto proizvoda, po delatnostima, u drugom kvartalu 2022. godine značajan je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 8,4 odsto i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 4,6 odsto.

Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 7,6 odsto i sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 5,4 odsto.

Raste izvoz ali se zahuktao uvoz

Izvoz robe iz Srbije za sedam meseci ove godine imao je vrednost od 15,37 milijardi evra, što je rast od 28,9 odsto u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine.
Rastao je i uvoz, i to za čak 40 odsto, ukupno na gotovo 22 milijarde evra.

Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je iznosio 6,43 milijarde evra, i to je neprijatno povećanje od 76,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Industrijska proizvodnja pala u julu

Industrijska proizvodnja u julu u Srbiji manja 1,6 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, beleži statistika.

U odnosu na periodu januar – jul 2021. godine, ove godine je proizvodnja veća samo 2,7 odsto. Razlog tome je što se manje proizvodi struja ali i kleca prerađivačka industrija.

U sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija proizvodnja je pala 5,6 odsto a u sektoru Prerađivačka industrija 3,4 odsto.

U sektoru Rudarstvo proizvodnja je porasla 22,5 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u julu beleži dvanaestomesečni pad u 22 oblasti (78 odsto industrijske proizvodnje) a rast samo u sedam.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nema u stočnom fondu grla za izvoz mesa u Saudijsku Arabiju

by bifadmin

Mada poseduju dozvole za izvoz u Saudijsku Arabiju, mesne idustrije to još nisu realizovale, a nije ni izvesno kada će se to desiti jer je stočni fond mali da bi se to moglo izvesti.

Dnevnik piše da Srbija posle 40 godina ponovo može da plasira mesto u Saudijsku Arabiju i to je ministarstvo poljoprivrede ocenilo kao odličnu priliku za domaće uzgajivače, posebno sada kada cene hrane dostižu rekordne nivoe.
Stočari i agroekonomisti se slažu sa ovim stavom, ali i navode da ta spoljnotrgovinska razmena ne može da se ostvari odmah već u narednom periodu, ako i kada Srbija bude imala junadi za izvoz jer je trenutno stočni fond mali i dovoljan za domaće potrebe.

Direktor Mesne industrije „Srem Šid“ Bratislav Bogatić kaže za Dnevnik da se, iako domaća junetina i govedina nije još stigla do arapskog tržišta, ova vrsta mesa ipak izvozi. Po njegovim rečima, na tržište Kine izvozi se zamrznuta govedina i junetina, a količine zavise od potražnje pa se nekad izveze jedan do dva kontejnera nedeljno, a nekada i pet.

Stočari ne mogu da prodaju grla ispod proizvodne cene

„To što je Saudijska Arabija odobrila uvoz iz Srbije junećeg i ovčijeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda dobra je vest za srpske stočare i predstavlja iskorak u spoljnotrgovinskim arnžmanima sa zemljom koja ima zahtevno i visokoplatežno tržište. Posle ovog sporazuma, sledeći korak je usaglašavanje veterinarskih sertifikata i primena Halal standarda, koji je neophodan u trgovačkim aranžmanima sa muslimanskim zemljama i koji je vrlo zahtevan i obnavlja se svake godine“, rekao je nedavno sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.

On ističe da je domaća cena junećeg i goveđeg mesa visoka za kupce u Saudijskoj Arabiji, a pošto u Srbiji nema previše utovljene junadi, meso ovde ne može da bude jeftinije nego što je sada, već samo skuplje.

„Stočari ne mogu da prodaju grla ispod proizvodne cene samo da bi junad išla u izvoz u Saudijsku Arabiju. Već su nas posetili trgovci iz Saudijske Arabije, ali nismo sklopili posao. Naredne nedelje očekamo još kupaca pa ćemo videti da li ćemo zajedno raditi“, kazao je Bogatić.

Kilogram junetine u Srbiji košta oko 10 evra, odnosno oko 1.200 dinara, a u proseku je 6,5 evra.

„Naše meso je kvalitetnije od junetine i govedine iz Argentine, Brazila, Australije i Novog Zelanda, odakle se Saudijska Arabija snabdeva, ali ne znamo koliko košta u tim zemljama“, naveo je Bogatić.

Obori su nam prazni

Industrija mesa „Đurđević“ takođe još nije počela da izvozi meso za Saudijsku Arabiju. Milenko Đurđević za Dnevnik kaže da za to trenutno ne postoje uslovi jer stoke nema na domaćem tržitu.

„Obori su nam prazni i dok se ne napune, nema ni izvoza. Nemamo ni krava ni bikova pa nema ni mesa za strana tržišta“, kazao je Đurđević i dodao da je dobro što naše meso može da se prodaje u Saudijskoj Arabiji, ali da sada nije trenutak za to jer prvo treba obnoviti stočni fond.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Čedomir Keco izjavio je da bi naša zemlja, u dva turnusa, mogla da izveze oko 30.000 grla junadi.

„Sada nam je stočni fond mali i mogli bismo mesečno u Saudijsku Arabiju da izvezemo svega 20 tona mesa. Ipak, ta trgovina mogla bi se znatno povećati ukoliko bi se podsticaji po grlu stoke s 15.000 dinara dogodine uvećali na 20.000 dinara“, rekao je Keco.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Svet traži srpski bakar i auto-delove

by bifadmin

Srbija je za prvih šest meseci ove godine izvezla u svet robu u vrednosti od 13,1 mlrd EUR, što je za 30,5% više nego u istom periodu lane.

Istovremeno, od januara do kraja juna plasman na rusko tržište je ostvario vrednost od 464,3 mil EUR i veći ja za 5,6% nego za isto vreme 2021. godine. Broj izvoznika u Rusiju povećao se na 680 kompanija, a to je 70 firmi više nego u tom periodu lane. Ovi dobri rezultati u trgovini sa Ruskom Federacijom realizovani su uprkos otežanim okolnostima koje su posledica ratnih dejstava u Ukrajini, problema sa transportom robe i zapadnih sankcija.

Naša najznačajnija izvozna tržišta su Nemačka, Kina, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Rusija. Tradicionalno skoro dve trećine proizvoda plasiramo u EU, prenosi sajt Novosti.

Na regionalno i rusko tržište Srbija uglavnom izvozi prehrambene proizvode, a u Zapadnu Evropu kablove i auto-delove. Bakar i čelik odlaze prvenstveno u Kinu.

Otvaraju se nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi

Za naše privrednike se otvaraju i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci ističu da kompanije u Srbiji treba da traže alternativne pravce, jer će u Evropi opadati tražnja za našim proizvodima zbog dolazeće recesije. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da je ukupan srpski izvoz dobar.

– To znači da ljudi rade, primaju plate, da je tražnja za našim proizvodima očuvana, a i snabdevenost našeg tržišta sirovinama za proizvodnju je stabilna – objašnjava Stanić.

– S druge strane, deficit je 5,7 milijardi na polovini ove godine, a do kraja godine se procenjuje da će biti 10 milijardi. To znači da se povećava zaduženost privrede ka inostranstvu – dodaje.

On objašnjava da su razlozi za tako veliki deficit rast cene svih proizvoda zbog poskupljenja energenata, kao i uvoz većih količina samih energenata – gasa, struje, uglja, nafte.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od januara do kraja juna bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su članice CEFTA, odnosno zemlje u regionu, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,3 mlrd EUR. To je rezultat uglavnom izvoza nafte i derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Povodom povećanja vrednosti izvoza na rusko tržište, Stanić ističe da Rusija ostaje jedan od najznačajnijih partnera Srbije. Plasman na to tržište je, kako navodi, kontinuirano rastao poslednjih godina. Lane u julu je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, ali takav sporazum je naša zemlja imala sa Rusijom i godinama pre toga.

Izvoz u Rusiju i dalje rizičan

– Naši privrednici nisu odustali od ruskog tržišta bez obzira na sankcije Zapada i probleme sa transportom – objašnjava Stanić.

– Oni su se plašili zatvaranja granica. Pre rata, išli su kroz Ukrajinu, to je bio najkraći put. Sada voze kroz baltičke zemlje, zaobilaznom trasom. To je dalji put, koji povećava troškove. Ali, oni su našli svoju računicu, podigli su cenu proizvoda i uspevaju da zadrže tržište – dodaje.

Treba imati u vidu da je izvoz u Rusiju i dalje rizičan, jer niko ne može da predvidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će nekog trenutka doći do prekida u transportu.

– S druge strane, u narednom periodu će usporavati privredna aktivnost u Evropi i Kini, posebno u EU, gde je već izgledno da će doći do recesije, što znači da će oni smanjiti potrošnju zbog toga – navodi Stanić.

Zato, kako objašnjava, naši privrednici treba da traže alternativna tržišta, a otvaraju se nova u mnogoljudnim zemljama na Bliskom istoku i u Africi.

– Očekuje se da do kraja godine bude zaključen Sporazum o slobnoj trgovini sa Egiptom – navodi Stanić.

– Stupio je na snagu sporazum sa Saudijskom Arabijom o izvozu mesa i mlečnih proizvoda, produbuljuje se saradnja sa Iranom.

Prema njegovim rečima, naši privrednici imaju potencijal i zainteresovani su za nova tržišta. Međutim, treba imati u vidu da za hranu koja se traži u arapskim zemljama treba zadovoljiti stroge standarde. Postoji problem i sa količinama koje možemo da plasiramo, jer nam opada stočni fond.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

„Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema: Pod svetlima pozornice

by bifadmin

Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. Ova beogradska firma je opremila većinu naših pozorišta, ali pošto je domaće tržište bilo malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od deset najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši.

Vilijam Šekspir je napisao da je ceo svet pozornica, dok su manje nadahnuti autori definisali pozornicu kao scenski prostor na kojem se odigravaju predstave. Danas ovaj prostor režiserima nudi nebrojene mogućnosti, budući da se pomoću odgovarajućeg osvetljenja i mehanizma za pokretanje bine publici može predstaviti praktično svaki događaj, bilo da se radi o brodu koji se ljulja u oluji ili propadanju glumaca u zemlju.

U svetu je malo kompanija koje se bave proizvodnjom i integracijom ovakvih sistema, a u tu skupinu retkih spada i beogradska firma „Svetlost teatar“. Ona izrađuje i postavlja scensku mehaniku, scensko osvetljenje, audio/video sisteme i slično. Osim što proizvodi ormare za automatiku, konzole za upravljanje mehanikom, mašine koje pomeraju scenu i opremu, ona kreira i softvere koji upravljaju svom tom mašinerijom.

Od Rusije do Bliskog Istoka

Preduzeće je osnovano 1995. godine, u veoma teško vreme za našu kulturu ali i za celokupno društvo. S obzirom na tadašnje stanje u Srbiji, firma je vrlo brzo počela da radi na stranim tržištima, pre svega na ruskom. Njen prvi posao bilo je opremanje „Moskovske opere“, da bi potom usledio angažman za „Filijal Boljšoj teatra“, posle čega se pročulo za malu srpsku firmu sa velikim potencijalom.

Iako se poslovanje u Rusiji dobro razvijalo, „Svetlost teatar“ je posle 2002. godine odlučio da iskoristi priliv investicija u domaću kulturu i počne da oprema i naše pozornice, od „Jugoslovenskog dramskog”, preko „Pozorišta na Terazijama“, pa sve do velikih scena kakva je ona u „Štark areni“.

No, posle nekoliko godina rada na domaćem tržištu ono je već bilo prezasićeno, pa su u „Svetlost teatru“ odlučili da potraže nove angažmane u inostranstvu, ovaj put u našem regionu, ali i na Bliskom i Dalekom Istoku.

„Zanimljivo iskustvo smo imali u Kuvajtu. Tamo smo otišli znajući da se svuda u svetu više cene zapadne kompanije, za razliku od kompanija sa Balkana, na koje se gleda sa dozom opreza. Međutim, ispostavilo se da su u Kuvajtu nekada gradile firme poput ’Energoprojekta’, koje su ostavile veoma dobar utisak. Zato smo tamo naišli na izuzetno dobar prijem i veliko uvažavanje, a nadam se da smo ga svojim radom i opravdali, i da će se jednog dana neko možda setiti nas kada bude trebalo da pruži poslovnu šansu nekoj kompaniji iz Srbije“, priseća se Olivera Mitrović, vlasnica i direktorka ovog preduzeća.

Prinudna kreativnost

„Svetlost teatar“ je danas u prvih deset evropskih firmi u svojoj delatnosti. Međutim, kada su počinjali, činilo se da zbog svoje uske specijalizacije neće imati mnogo posla.

„Ipak, pokazalo se da nam je specijalizacija zapravo pomogla. Prvo, zato što klijenti poput naših imaju više poverenja u firme koje su posvećene jednoj delatnosti i veoma stručne za nju, zatim i zato što je u našoj delatnosti konkurencija veoma mala. Zahvaljujući svemu navedenom, tokom ove dve decenije smo na tenderima dobijali dobre poslove koji su nas proslavili, bar u našoj branši. Mi sada ne moramo da tražimo klijente, već nam se u velikoj meri oni sami javljaju“, kaže sagovornica B&F-a, koja misli da je lakše probiti se u evropski vrh kao specijalizovana firma, nego, na primer, kao građevinsko preduzeće koje radi sve vrste radova. Jer, građevinskih firmi ima mnogo i one jedne drugima neprestano spuštaju cene.

Od pomoći je, kaže ona, i ako ste dovoljno samouvereni da prihvatate složenije zadatke. Naime, prema rečima Olivere Mitrović, sve manje evropskih firmi prihvata poslove koji zahtevaju i instaliranje i integraciju opreme. „Ako ste samo proizvođač određene robe vaš posao se završava onda kada je isporučite. Međutim, ako uz to radite i integraciju celih sistema vi morate sačekati da se, ukoliko na primer radite na objektu u izgradnji, on prvo završi. Tada zavisite od rokova koji se često produžavaju u nedogled, posebno na manje uređenim tržištima, kakvo je bliskoistočno“, tvrdi Mitrović.

No, pošto „Svetlost teatar“ dolazi sa tržišta koje se takođe ne može pohvaliti uređenošću, preduzeće dobro „pliva“ i u takvim uslovima. „Bliskoistočnim kompanijama odgovara što smo mi, kao i većina balkanskih firmi, kreativni u smišljanju rešenja za raznovrsne probleme. Mi doduše nismo takvi zato što želimo da budemo, nego zato što moramo“, šali se naša sagovornica i dodaje da im ta čuvena kreativnost pomaže i kada je u pitanju naplata.

U situaciji kada se posao, zbog rasta cena sirovina, dogovara u jednoj vrednosti, a potom, na završetku projekta, košta znatno više, kompanije koje same finansiraju svoju proizvodnju moraju biti domišljate kako bi ostale likvidne. Kada radi projekte koje finansira država, „Svetlost teatar“ nema problem sa naplatom, ali za poslove u inostranstvu, posebno one sa privatnim kompanijama, ovo preduzeće mora da koristi akreditive.

„U našem poslu su avansi veoma mali a nekada ih ni nema. Zato mi maltene sami finansiramo proizvodnju. Nije nam problem da isfinansiramo ono što mi proizvodimo, ali često moramo da kupimo i nešto skuplju opremu, poput motora za pokretanje određenih mehanizama. U tom slučaju koristimo transferne akreditive, što znači da pomenutu opremu kupujemo retransferom novca našeg klijenta“, objašnjava sagovornica B&F-a. Prema njenim rečima, ovo je trenutno najpraktičniji način poslovanja, koji se, kao i neke druge ideje, izrodio iz moranja.

Pandemija „prizemljila“ radnu snagu

„Svetlost teatar“ manji deo svojih prihoda ostvaruje u Srbiji, iz održavanja sistema koje je već postavio. Povremeno opremaju i neke manje domove kulture, ali i veće objekte kao u slučaju „Malog pozorišta Duško Radović“, Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, višenamenske sale „Narodnog pozorišta“ u Subotici.

Ipak, najveći deo zarade ova kompanija stiče na velikim projektima, odnosno kulturnim objektima koji su trenutno u izgradnji na Bliskom Istoku. Međutim, danas poslovanje u inostranstvu sa sobom nosi i neke sasvim nove izazove.

Jedan od njih je, prema rečima direktorke „Svetlost teatra“, promena stava domaćih kadrova o radu u inostranstvu: „U Kuvajtu je tokom pandemije uvedena zabrana avio saobraćaja i imali smo problem da vratimo svoje zaposlene odatle. Slična situacija desila nam se i u Hong Kongu. Ljudi su tada drastično promenili mišljenje o radu van svoje zemlje. Počeli su više da cene miran i siguran život u Srbiji. Zato se sada sve teže nalaze radnici koji bi radili u inostranstvu. Iz tog razloga smo, gde god je to moguće, počeli da zapošljavamo lokalnu radnu snagu“.

Preduzeće trenutno u Srbiji zapošljava 70 ljudi, različitih struka. To su u najvećem broju inženjeri mašinstva, elektrotehnike, automatike, ali među zaposlenima ima i stručnjaka za rasvetu, audio opremu i slično. Njih za sada ima dovoljno, ali pitanje je šta budućnost nosi. „Ovo je veoma specifična delatnost i većini inženjera, ma koliko dobri stručnjaci oni bili, je potrebno vreme da steknu dodatna znanja koja su im potrebna za ovaj posao“, podseća Olivera Mitrović na problem koji sada muči gotovo sve proizvodne kompanije u Srbiji, ali i u svetu.

Šta radi inženjer u pozorištu?

Iako zvuči kao početak vica, ovo je zapravo priča o tome kako se ljudi koji rade u pozorištu osećaju u ulozi publike.

„Pravo je uživanje kada možete da doprinesete nečemu tako lepom kao što je razvoj umetnosti. Doduše, taj doprinos ima i drugu stranu. Kada odem u pozorište, često se dešava da, umesto da se opustim i uživam u predstavi, ja pratim kako rade rasveta i bina, strahujući da bi moglo biti nekih problema. Srećom, uvek sve bude kako treba“, kaže Olivera Mitrović.

Marija Dukić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Na fotografiji: Makedonski narodni teatar, projekat na kojem je radio „Svetlost teatar“

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaНекатегоризовано

Izvoz piva iz Srbije: Svuda pođi, do Bosne dođi

by bifadmin

Srbija izveze približno 138 miliona litara piva godišnje, u vrednosti od oko 52,3 miliona dolara. Prema proizvodnji piva, naša zemlja je na 43. mestu u svetu, ali je prosečna izvozna cena od 0,38 dolara po litru dvostruko niža od prosečne svetske cene. Najznačajnije izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde odlazi preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije.

Industrija piva u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, a danas zapošljava preko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje ukupno zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Kod nas se proizvodi oko 523 miliona litara piva godišnje, a prema ostvarenoj proizvodnji naša zemlja je prošle godine bila na 43. mestu u svetu.

Nekoliko velikih industrijskih pogona u Apatinu, Čelarevu, Novom Sadu i Zaječaru, dominiraju sa više od 90% ukupne proizvodnje. Pored njih postoji i nekoliko manjih fabrika u Valjevu, Nišu, Jagodini i Beogradu, mada su neke od njih u stečajnom postupku ili postupku prodaje. U novije vreme je vidljiva ekspanzija malih, zanatskih, kraft pivara, ali one imaju udeo od svega 2% na domaćem tržištu, navodi agroekonomista Branislav Vlahović u analizi o međunarodnoj konkurentnosti ovdašnje industrije piva.

Srbija izvozi približno 138 miliona litara piva godišnje, pri čemu izvoz raste po skromnoj stopi od oko 1,4%. U strukturi svetskog izvoza piva naša zemlja učestvuje sa 0,9%, dok je učešće u evropskom izvozu nešto veće i iznosi oko 1,5%. Srbija po obimu izvoza ne predstavlja ozbiljnijeg konkurenta vodećim svetskim izvoznicima, poput Meksika, Holandije, Nemačke i Belgije. Prosečna vrednost izvezenog piva iz Srbije iznosi 52,3 miliona američkih dolara i raste nešto više nego izvezene količine, po stopi od oko 4,6%.

Sve više izvozimo u region, sve manje u EU

Tražnja za pivom ima izrazito sezonski karakter i najveća je tokom vrelih letnjih meseci. Prodaja piva u velikoj meri odražava i prosečan standard na nekom tržištu, pa tamo gde je on veći, mnogu su zastupljenija najpoznatija piva na svetu: Snow, Budveiser, Tsingtao, Bud light, Skol, Heineken, Harbin, Yanying, Corona i Coors light.

Naša zemlja izvozi pivo po ceni od 0,38 dolara po litru, dok je prosečna svetska izvozna cena značajno viša i kreće se oko 0,9 dolara po litru. Cena piva na međunarodnom tržištu najviše zavisi od kvaliteta, vrste piva, od nivoa tražnje, stepena konkurencije, carinskih barijera i navika potrošača. Relativno niska izvozna cena uveliko opredeljuje i konkurentnost srpskog piva na svetskom tržištu, ocenjuje Vlahović.

Srbija najviše izvozi pivo u zemlje CEFTA regiona, preko 85 miliona litara, ili 62% ukupnog izvoza piva. Izvoz u pomenuti region raste u proseku po stopi od 2.9% godišnje, dok je prosečna cena oko 0,36 dolara po litru. Struktura i navike potrošača u ovim zemljama vrlo su slične kao i kod nas, pa je čak i prosečna mesečna zarada relativno slična. U ovim zemljama cena čini ključni faktor za kupovinu, dok je na drugom mestu robna marka proizvoda. Sa cenovnog aspekta, zahvaljujući blizini ovih tržišta, kao i sporazumu o slobodnoj trgovini koji omogućava promet bez carine i uz pojednostavljenje ugovornih odnosa, Srbija poseduje dobru konkurentsku poziciju, smatra Vlahović.

Izvoz piva u Evropsku uniju je manji u odnosu na CEFTA region, sa prosečnom količinom od 51,6 miliona litara godišnje, što predstavlja nešto više od trećine ukupnih izvezenih količina piva iz Srbije. Takođe, za razliku od CEFTA tržišta gde izvoz raste, plasman u zemlje EU opada za oko 1,5% godišnje. Glavni razlog za manji izvoz piva na tržište Evropske unije je pre svega mnogo veći životni standard tamošnjih potrošača, pa su zato i mnogo viši zahtevi u pogledu kvaliteta i raznolikosti ponude.

Na ovom tržištu nalaze se brojni svetski poznati brendovi koji postižu visoku konkurentnost, kao i zemlje koje su i same veliki proizvođači i izvoznici piva. Zbog većeg životnog standarda, Srbija na ovom tržištu plasira pivo po nešto većoj ceni od 0,40 dolara po litru, koja raste po stopi od 2,5% godišnje.

Tri najveća proizvođača piva u Srbiji, Molson Coors Brewing Company, Carlsberg i Heineken, izvoze sa našeg tržišta pivo u oko 48 zemalja, najviše u Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Crnu Goru, Mađarsku i Hrvatsku. Navedene zemlje apsorbuju preko 94% ukupnog izvoza iz ove tri pivare.

U Bosnu izvozimo najviše, u Crnu Goru najskuplje

Bosna i Hercegovina predstavlja najznačajnije izvozno tržište na koje godišnje plasiramo oko 70,8 miliona litara piva, što čini nešto preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije. Prosečna vrednost izvoza je 23,9 miliona dolara, a cena 0,34 dolara po litru. Na ovom tržištu vlada velika konkurencija, kako zemalja iz regiona, Hrvatske i Slovenije, tako i velikih evropskih izvoznika piva, Nemačke, Holandije i Belgije. Ubedljivo dominiraju brendovi stranih pivara, pa su od damaćih među prvih deset jedino „Nektar“ Banjalučke pivare, „Sarajevsko“ Sarajevske pivare i „Tuzlansko“ Pivare Tuzla.

Proizvodnja piva u Bosni i Hercegovini iznosi oko 79 miliona litara godišnje i odvija se u šest pivara. Ova država uvozi oko 150 miliona litara piva godišnje, najviše iz Srbije (47%), a slede Hrvatska (29%), Slovenija (9%), Crna Gora (2%) i Mađarska (1%).

Bugarska je drugo najveće izvozno tržište, gde plasiramo 22,3 miliona litara ili 16,2% ukupnog izvoza piva, ali se beleži značajan pad od preko 8% godišnje. Prosečna vrednost izvoza iznosi oko 8,4 miliona dolara, po ceni od 0,38 dolara po litru, što je neznatno više od cene po kojoj prodajemo pivo u Bosni i Hercegovini. Znatan deo izvoza u Bugarsku plasira se preko trgovinskog lanca Delhaize, odnosno preko Maksija koji je prilično razvio maloprodajnu mrežu u ovoj zemlji.

Proizvodnja piva u Bugarskoj iznosi oko 487 miliona litara godišnje i odvija se u 33 pivare. Bugarska prosečeno uvozi 65 miliona litara piva, najviše iz Grčke (33%), a zatim iz Srbije (19%), Italije (16%), Nemačke (6%) i Poljske (4%).

Srbija u Crnu Goru izvozi oko 12,7 miliona litara piva godišnje, što čini 9,2% ukupnog izvoza piva iz naše zemlje i svrstava Crnu Goru na treće najznačajnije izvozno tržište. Posmatrano vrednosno, izvoz je prosečno iznosio 6,2 miliona dolara, a cena od 0,48 dolara po litru je najviša u poređenju sa svim drugim najvećim izvoznim destinacijama. Proizvodnja piva u Crnoj Gori iznosi 3,6 miliona litara i odvija se u jednoj većoj i četiri male pivare. Crna gora uvozi oko 18 miliona litara piva, najviše iz Srbije (66%) i potom iz Poljske (3%), Slovenije (2%), Holandije (2%) i Češke (2%).

Raste izvoz u Mađarsku i Hrvatsku

U Mađarsku izvozimo oko 12,4 miliona litara piva, što je 9% ukupnog izvoza piva iz Srbije. Izvoz na ovo tržište raste po stopi od preko 8%, njegova vrednost je 4,4 miliona dolara, a cena iznosi oko 0,35 dolara po litru. Mađari proizvedu više od 630 milion litara piva za godinu dana u 79 pivara, a uvezu oko 150 miliona litara. Pivo najviše uvoze iz Poljske (38%), slede Češka (17%), Slovačka (9%), Nemačka (8%) i Srbija (7%).

Hrvatska je peto po veličini izvozno tržište, gde prodamo oko 11,9 miliona litara piva godišnje, ili 8,6% ukupnog izvoza piva. Izvoz u ovu državu raste po najvećoj godišnjoj stopi od skoro 9%. Vrednost izvoza je oko pet miliona dolara, a cena iznosi 0,42 dolara po litru. Osnovni razlog sve većeg izvoza piva u Hrvatsku je znatno niža cena piva iz Srbije u odnosu na vodeće hrvatske brendove, Ožujsko, Karlovačko, Pan i Osječko pivo, kao i u poređenju sa internacionalnim brendovima. Plasman srpskog piva u Hrvatskoj se u velikoj meri odvija preko trgovinskih lanaca Merkator i Velpro.

U Hrvatskoj rade 92 pivare koje proizvedu 323 miliona litara piva za godinu dana. Hrvatska uvozi oko 88 miliona litara piva godišnje, najviše iz Slovenije (31%), a zatim iz Mađarske (16%), Srbije (14%), Nemačke (12%) i Češke (7%).

Jovana Bajić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Brad, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vlada ukinula zabranu izvoza pšenice i kukuruza

by bifadmin

Na sednici Vlade Republike Srbije doneta je odluka o ukidanju mere zabrane izvoza pšenice i kukuruza. Takva odluka je doneta usled analize trenutnog stanja i zaliha pšenice nakon žetve, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

„Slobodan izvoz će biti na snazi do početka jeseni kada će se izvršiti nova procena stanja i ukupnih zaliha ključnih žitarica, te u skladu sa tim i preduzeti dalje korake“, navelo je ministarstvo.

Takođe, na sednici Vlade je doneta i odluka o odobrenju izvoza 4.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja u rinfuzu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 199/200: Specijalizovana proizvodnja u Srbiji – Pravo u metu

by bifadmin

Nove sorte semena za povrće, biočar koji zarobljava ugljen- dioksid, komplikovana mašina za štampu creva za salame i kobasice koja košta skoro milion evra… Ili radarski senzori, displeji od LED dioda, stomatološke turbine, proizvodnja i integracija pozorišnih sistema… Sve ovo se pravi u Srbiji, u uspešnim domaćim preduzećima koja su malo poznata široj javnosti, ali zato za njih „zna ko treba da zna“. Zajedničko im je da poseduju posebna znanja koja su im omogućila da se specijalizuju za vrlo specifične tržišne niše. Sve ove firme izvoze na veliki broj tržišta i kako to već biva u Srbiji, sve su uspele oslanjajući se na svoje ideje, sposobnosti i prevashodno na sopstvena sredstva.

Periskop

8. „BRISTOL MYERS SQUIBB“: Specijalista za farmaceutske „blokbastere“
Iako postoji skoro dva veka i pravi neke od najvrednijih lekova na svetu, farmaceutski gigant „Bristol Myers Squibb“ nije preterano poznat na našim prostorima.

12. OD TRGOVACA SMRĆU DO BRANILACA DEMOKRATIJE: Društveno odgovorni tenkovi
Investiranje u društveno odgovorne kompanije, čije poslovanje doprinosi boljem, pravednijem i moralnijem svijetu je u trendu. Biti u trendu znači i veću cijenu dionica, a kada se radi o parama sve postaje relativno. Tako se ozbiljno pokušava i zapadne proizvođače oružja svrstati u društveno odgovorne i visoko moralne kompanije, koje brane liberalnu demokratiju u aktuelnom sukobu u Ukrajini.

14. KOLIKO KO ZARAĐUJE U TRCI TUR DE FRANS: Reklama na dva točka
Mada je biciklistička trka Tur de Frans jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak, poznato je da izuzev relativno malog nagradnog fonda, organizator ne omogućava profesionalnim timovima i bickllistima da prihoduju od trke, pa da bi učestvovali moraju da se oslanjaju na sponzore. Zato biciklisti pored sportske, moraju da razvijaju i „strategiju“ kako će imena sponzora na njihovim dresovima tokom trke biti što vidljivija televizijskim kamerama i publici.

Biznis

16. SIMON FRANKO, DIREKTOR BASF-a ZA SLOVENIJU, HRVATSKU I SRBIJU: Pritisak na hemijsku industriju odrazio bi se na celu privredu
Hemijska industrija je na početku celog proizvodnog lanca, jer obezbeđuje sirovine za sve druge industrije. Iz tog razloga je i najveći potrošač gasa u privredi, za koji trenutno nema alternative. Stoga bi eventualni prekid u snabdevanju ruskim gasom ugrozio ne samo hemijsku industriju, već i celu evropsku ekonomiju, ističe u razgovoru za B&F Simon Franko, direktor BASF-a za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.

18. KOLIKO ĆE KOŠTATI TRANSPORT NAFTE U SRBIJU: Zakasnela rešenja uvek više koštaju
Srbija ima strateški problem kako će se snabdevati naftom kada počne da važi šesti paket sankcija EU prema Rusiji, a nabavka ovog energenta iz alternativnih izvora će biti znatno skuplja. Nova situacija na energetskom tržištu će tražiti da se preispitaju i mogućnosti prebacivanja dela drumskog prevoza robe na železnicu i vodni saobraćaj. Upućeni, međutim, smatraju da je nemoguće to realizovati u kratkom roku, jer železnica i luke u Srbiji imaju ograničene kapacitete, a za transport vodom je takođe potrebna nafta. U Ministarstvu saobraćaja navode da se ne može brzo nadoknaditi ono što je bilo zapušteno više decenija.

22. DA LI ĆE RECESIJA POGURATI POPRAVKE INDUSTRIJSKIH MAŠINA, OPREME I VOZILA: Popravljaj dok ne crkne
Iskusni serviseri kažu da su srpski privrednici pomalo specifičnog mentaliteta, te da popravljamo sve što ima šanse da se popravi i u vremenima koja su stabilnija nego sada. Nova oprema se kupuje uglavnom uz pomoć državnih subvencija, pa će tražnja za novim mašinama verovatno najviše zavisiti od obima državne pomoći. Najveće probleme na tržištu trenutno prave kašnjenje repromaterijala i inflacija.

24. IZVOZ PIVA IZ SRBIJE: Svuda pođi, do Bosne dođi
Srbija izveze približno 138 miliona litara piva godišnje, u vrednosti od oko 52,3 miliona dolara. Prema proizvodnji piva, naša zemlja je na 43. mestu u svetu, ali je prosečna izvozna cena od 0,38 dolara po litru dvostruko niža od prosečne svetske cene. Najznačajnije izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde odlazi preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije.

Finansije

26. UZLET BANKARSKIH NAKNADA I PROVIZIJA: Niske kamate i pandemija redefinišu bankarski posao
Godine i godine nultih kamata usmerile su bankarski sektor na alternativne puteve pronalaženja profita. Korisnici bankarskih usluga mimo kredita ovu promenu poslovne politike osetili su kako po višim troškovima, tako i preko ukidanja pojedinih usluga koje su decenijama bile deo bankarske prakse.

30. BUDUĆNOST DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SRBIJI: Zdravlje nema cenu dok se ne razbolimo
Posle iskustva sa koronom, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je poraslo za preko 27% tokom samo godinu dana. Ovaj vid polisa i dalje ima manje od 3,5% ukupne populacije, pa se očekuje njihov dalji rast u okolnostima kada uporedo sa pandemijom rastu druga obolenja, uključujući i ozbiljno narušeno mentalno zdravlje. Za sve građane, ali i učesnike na tržištu bilo bi mnogo bolje kada bi se državno i privatno zdravstvo konačno integrisali, poručeno je na konferenciji „Rizici novog doba“.

32. EFEKTI RAZVOJNE POMOĆI EU: Veća korist od bilateralnih donacija
Razvojna pomoć EU namenjena zemljama Zapadnog Balkana do 2026. godine većinom će se realizovati preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Dosadašnji efekti ovog programa u Srbiji pokazuju da su za našu zemlju bile značajnije bilateralne donacije evropskih zemalja, nego bespovratna pomoć EU. Naime, od 2009. godine kada je započet ovaj program, bilateralne donacije za projekte u Srbiji su ukupno iznosile 111,6 miliona evra, a bespovratna pomoć 76,5 miliona evra.

34. NAJSLAĐA INVESTICIJA VORENA BAFETA: Bogataš u prodavnici slatkiša
Američki proizvođač slatkiša „See’s Candy“ čini manje od 0,1% vlasništva kompanije „Berkshire Hathaway“, čiji je predsednik i izvršni direktor Voren Bafet. Uprkos tome, uspešni investitor često ističe da je kupovinom ove firme pre pola veka ostvario „ulaganje iz snova“, iako su tada svi drugi smatrali da je to njegov najveći promašaj. Jedan od najbogatijih ljudi na svetu je ovim ulaganjem dokazao da se stvarna vrednost nekog preduzeća ne može uvek proceniti samo kroz njegove bilanse.

Temat – Specijalizovana proizvodnja u Srbiji

37. PORODIČNA FIRMA IZ VELIKE PLANE KOJA „KROJI“ SEME POVRĆA ŠIROM SVETA: „Superior“ paprika za koju se i stranci grabe
„Gazela preduzeća su ona preduzeća koja brzo dolaze do proizvoda. Proizvodnja semena to nije. Ovo je mukotrpan posao u kome ne znate da li ćete na kraju uspeti da se plasirate na tržištu. Ovo je i utakmica u kojoj pokušavamo da dobijemo svaki meč – ali ne po svaku cenu“, ističe Nebojša Đinović, izvršni direktor preduzeća „Superior“.

40. „BASNA“ IZ ČAČKA JEDINSTVENA U SRBIJI PO PROIZVODNJI BIOLOŠKOG UGLJA: Biočar koji oplemenjuje
Zapušteno zemljište nekadašnje zadruge u zapadnoj Srbiji postalo je imanje za proizvodnju biološkog uglja bez toksina, koji je svrstan među perspektivne obnovljive izvore energije u borbi protiv klimatskih promena. Preduzeće „Basna“ iz Čačka je u razvoj ove proizvodnje uložilo mnogo znanja i sopstveni kapital, a njihov biočar se primenjuje u vrlo različitim industrijama, posebno u poljoprivredi. Uprkos postojećoj krizi, planiraju proširenje kapaciteta, jer skoro sve što proizvedu izvezu na zapadno tržište.

42. „DMITEH“, PROIZVOĐAČ FLEKSO ŠTAMPARSKIH MAŠINA ZA ŠTAMPU CREVA ZA SALAME I KOBASICE: Mala kompanija sa velikim udelom na svetskom tržištu
Po sopstvenoj računici preduzeće „Dmiteh“ na godišnjem nivou proda u proseku jednu i po mašinu za štampu creva za salame i kobasice. Ta računica je specifična zato što se njegove mašine dugo izrađuju, pa se prilikom njihove proizvodnje i prodaje nekada godine preklapaju. Međutim, i kada bi prodavalo samo jednu mašinu godišnje, ovo preduzeće bi i dalje poslovalo u plusu, budući da pomenuta mašina košta oko 950.000 evra. Od same cene njegovog glavnog proizvoda još je zanimljiviji podatak da se na svetu godišnje proda samo četiri do pet ovakvih mašina premijum klase, što znači da je udeo ovog preduzeća iz Gornjeg Milanovca na globalnom tržištu između 30 i 40 odsto.

44. DMV INDUSTRIJSKI KONTROLNI SISTEMI: Od garaže u Nišu, do izvoznika u preko devedeset zemalja
Započeli su proizvodnju u garaži, a danas su DMV Industrijski kontrolni sistemi firma koja ima 10.000 kvadrata poslovnog prostora, 200 zaposlenih i godišnju proizvodnju od šest miliona evra. Dugogodišnju tradiciju proizvodnje elektronskih uređaja u Nišu, nastavili su, ali u jednoj sasvim novoj sferi – proizvodnji displeja od LED dioda, uglavnom za primenu u saobraćaju, sportu i industriji. Sportske semafore koje viđamo u halama, znaci na putevima na kojima se smenjuju različita upozorenja za vozače poput onog „Uspori, neko te voli“, u najvećem broju slučajeva proizvedeni su u firmi DMV.

46. „NOVELIC“, PROIZVOĐAČ RADARSKIH SENZORA: Tehnologija koja život znači
Pošto je uspešno razvilo prvi srpski radarski čip, beogradsko preduzeće „NOVELIC“ odlučilo se za još jedan veliki zalogaj – proizvodnju radarskih senzora. Ukoliko sve bude išlo po planu, njegovi proizvodi uskoro će se naći na svetskom tržištu, i to u savremenim automobilima, automatizovanim fabrikama i pametnoj rasveti. Ova kompanija podjednako je posvećena razvoju svih svojih rešenja, ali ako bi morala da istakne samo jedno, onda bi to bio senzor koji u automobilima uspešno detektuje vitalne znakove života i prepoznaje da li se radi o deci ili odraslima. Njegova upotreba doprineće spašavanju beba i dece koja se u toplim letnjim mesecima nađu zaključana u vrelim vozilima.

48. „MICRO LINE“, JEDAN OD DVA PROIZVOĐAČA STOMATOLOŠKIH TURBINA NA BALKANU: Uvek treba računati na svetsko tržište
Jedan od dva proizvođača stomatoloških turbina na Balkanu, kompanija „MICRO Line“ iz Trstenika nastala je 1996. godine u radionici od 50 kvadrata. Imala je jednog radnika i jedan strug, ali i ogromnu prednost u tome što je iskoristila znanje i resurse domaće industrije, kao i trenutak kada nije bilo značajne konkurencije sa Istoka, da se upusti u specifičnu proizvodnju i postane konkurentna na zapadnoevropskom tržištu, kaže za B&F osnivač i vlasnik Miloš Jovanović.

50. „SVETLOST TEATAR“, PROIZVOĐAČ I INTEGRATOR POZORIŠNIH SISTEMA: Pod svetlima pozornice
Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. Ova beogradska firma je opremila većinu naših pozorišta, ali pošto je domaće tržište bilo malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od deset najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši.

Intervju

52. PREDRAG PERUNOVIĆ, EKONOMISTA U MIROVNIM MISIJAMA: Motorom po svetu do lične slobode
Predrag Perunović, ekonomista iz Niša, posao bankara zamenio je pre 22 godine poslom mirovnjaka u veoma rizičnim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, a u pauzama između života i rada u zemljama kao što su Avganistan i Libija, slobodu je pronašao u dugim putovanjima motorom po svetu. Do sada je obišao više od 30 zemalja, a svakako najduže i „najegzotičnije“ bilo mu je putovanje od Niša do Vladivostoka, dugo 16.000 kilometara.

Skener

56. PRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U VOJVODINI: Ko više proizvede, a ko više pojede
Stočarska gazdinstva raspolažu daleko najvećim površinama u Vojvodini, dok su najmalobrojniji povrtari koji imaju preko 13,5 puta manje poljoprivrednog zemljišta od stočara. I pored toga, stočarstvo je najneproduktivnije, a povrtarstvo je među poljoprivrednim delatnostima sa najvećim učinkom u pokrajini. Najvredniju imovinu imaju gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom, dok su ratari najzastupljeniji ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji.

58. KAKO SLADOLEDŽIJE POSLUJU ZIMI: Leto pokriva i hladne mesece
Poslednjih godina, zanatski sladoled u Srbiji doživljava svojevrsnu „renesansu“, koju predvode mlađe generacije sladoledžija sa novim idejama. Iskustvo nekih od najuspešnijih među njima potvrđuje da se isplati rizikovati sa potpuno drugačijim proizvodima, kao i da konkurencija ne ugrožava posao jer je svaki proizvođač poseban na svoj način. Zahvaljujući tome, oni leti zarade dovoljno da pokriju nešto mršavije zimske mesece, tokom kojih smišljaju nove ukuse za narednu udarnu sezonu.

60. POVRATAK KRUZERA: ŠANSA ZA POSAO, ALI KAKAV: Brodovlasnici robovlasnici
Suprotno agencijama koje vrbuju radnu snagu za kruzere, obećavajući posao iz snova, brojni istraživači upozoravaju da ova industrija sve više postaje oličenje modernog ropstva i „plovećeg kolonijalizma“.

62. PROBLEMI SA PSIMA KOJE SU NAPUSTILI VLASNICI: Brigo moja pređi na komšiju
Građani u Srbiji imaju sve više problema sa psima koji su „svačiji i ničiji“. Kada se u ovu priču umeša novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer nemaju više novca da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u „industriju“ u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi.

Nove tehnologije

64. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU: Oči u oči s algoritmom
Kada poručite hamburger preko platforme za dostavu hrane, da li znate šta se u pozadini dešava, a što utiče ne samo na radnika koji vam je dostavio obrok, nego i na vas? Ili kako izgleda kada u razgovoru za posao, umesto sa čovekom „pričate“ sa mašinom, koja će proceniti da li ćete proći u sledeći krug? Ovo su samo mali primeri iz svakodnevnog života u Srbiji, koji otvaraju velike društvene i ekonomske teme o tome kuda se čovečanstvo zaputilo sa razvojem veštačke inteligencije. To je dilema oko koje ceo svet ima više pitanja nego odgovora.

Nauka

66. BILJNI RUDNICI: Žetva retkih metala
Retki metali bi, umesto da se kopaju pod zemljom, mogli da se žanju nad zemljom. Naučnici su, naime, otkrili da pojedine biljke doslovno „usisavaju“ i skladište retke metale, upravo one za kojima vlada najveća glad u industriji. Pored egzotičnih lokacija, većinom uspevaju na zagađenom zemljištu, na kojem ništa drugo ne može da raste, a neke od njih obezbeđuju čak 400 kilograma nikla godišnje po hektaru jalovine. Najpogodnije za industrijski uzgoj ovakvih „metalnih useva“ su Indonezija, Malezija i Filipini, a među obećavajućim mestima za buduće biljne rudnike nalazi se i Albanija.

Koktel

68. TANKA LINIJA IZMEĐU LEKA I OTROVA: Doziranje glavu čuva
Nekada su kožna oboljenja lečena živom, a žene su svoje večernje haljine ponosno ukrašavale „lekovitim“ radijumom kako bi svetlucale u mraku. U međuvremenu je nauka značajno napredovala, pa smo postali svesniji štetnosti određenih supstanci koje nas okružuju. Uprkos tome, čovečanstvo i dalje sebe uništava, doduše postepeno, tako što u trci za zaradom zagađuje planetu, kažu za B&F autori izložbe „Tanka linija između leka i otrova“ koja je nedavno održana u Muzeju nauke i tehnike.

71. NAJBOLJE EVROPSKE DESTINACIJE ZA PUTOVANJA MOTORNIM VOZILIMA: Srbija „najmilosrdnija“ za novčanik
Turistička platforma „Kajak“ napravila je listu najboljih turističkih destinacija u Evropi za one koji ne ispuštaju volan čak ni kada su na odmoru. Rangirala ih je na osnovu prirodnih i istorijskih lepota koje su većini turista prioritet pri odabiru destinacije, ali i po kriterijumima kao što su bezbednost na putevima, cene putarina i smeštaja, broj punjača za električne automobile, dobro vreme i slično. Na ovoj listi nisu se proslavile neke od zemalja za koje verujemo da su najprivlačnije turistima, poput Italije i Grčke koje se nalaze iza Litvanije i Estonije. Međutim, pored ovog sveobuhvatnog spiska atraktivnih destinacija, „Kajak“ je napravio i nekoliko manjih, i Srbija je zauzela prvo mesto na jednom od njih. Reč je o listi najjeftinijih zemalja za putovanje.

74. NEOBIČNI NAČINI PLAĆANJA: Novac za hitne slučajeve
Drvene pločice, karte za igru ili zatvarači za boce samo su neki od savremenih primera kako u velikoj ekonomskoj krizi može da se koristi zamena za pravi, državni novac. Najekstravagantniji primer alternativnog sredstva plaćanja u ovom veku su srebrne kovanice sa likom Device Marije, pričvršćene na minijaturne bočice sa svetom vodicom. Ipak, posebno originalno rešenje potiče sa severa Italije, gde i danas možete da založite parmezan u banci da biste dobili novčanu pozajmicu.

Komunikacije

76. KAKO MLADI U SRBIJI TUMAČE POJAM ZAPADNI BALKAN: Večiti „evropski Drugi“
Naziv Zapadni Balkan je konstruisan u političke svrhe i države koje obuhvata veštački međusobno spaja, ali i odvaja od drugih, smatraju studenti Beogradskog univerziteta i dodaju da ne postoji Zapadni Balkanac, niti se iko sa ovog područja tako predstavlja u inostranstvu. Istraživanje sprovedeno među akademcima pokazuje i da je njihov stav prema EU i evrointegracijama najblaže rečeno kritički nastrojen.

Reprint

78. IZDAVANJE NEKRETNINE: Greške koje ne smete praviti
Najčešći razlozi za loša iskustva ljudi koji izdaju stanove ili kuće su greške koje naprave u samom startu.

Vremeplov

80. VLASNICI NEKADAŠNJIH BEOGRADSKIH KAFANA: Od vladara do zaverenika
Kafana je u Srbiji od samog početka imala mesijansku ulogu da širi demokratiju. To je istovremeno bilo leglo poroka, mesto za obavljanje državnih poslova, za kulturno uzdizanje i vakcinisanje stanovništva. Na spiskovima nekadašnjih vlasnika beogradskih kafana nema koga nema: od seoskih kmetova i sitnih zanatlija, do celokupnog državnog vrha, tajkuna, bankara i akcionarskih društava. Među vlasnicima su bili čak i sveštenici, pa i zaverenici umešani u ubistva vladara.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nemačka je zemlja u koju smo najviše izvozili, ali i iz koje smo najviše uvozili

by bifadmin

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije prošle godine bila je 50,2 milijarde evra, što je porast od 25,5 odsto u odnosu na godinu pre, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Razmena je 2021. u dolarima vredela 59 milijardi, a Srbija je izvezla robe u vrednosti od 25,5 milijardi dolara, što je rast od 31,1 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok je uvezla robe u vrednosti od 33,7 milijardi, što je rast od 28,8 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 75,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3 odsto, navodi RZS.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, ističe RZS, a zemlje članice Evropske unije čine 60,3 odsto ukupne razmene.

Najviše su se izvozile električne mašine i aparati, ujedno to su bili i proizvodi koji su se najviše uvozili prošle godine u Srbiju.

Vrednost tog izvoza bila je 3,7 milijardi dolara, a uvoza 2,4 milijarde. Drugi na spisku proizvoda koje je Srbija najviše izvozila prošle godine su povrće i voće u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, slede gvožđe i čelik, metalne rude, kao i žitarice.

Drugi na spisku najvećih uvoznih proizvoda u Srbiji tokom 2021. bili su nafta i naftni derivati, kojih smo za godinu dana uvezli u vrednosti od 1,9 milijardi dolara, slede drumska vozila, medicinski i farmaceutski proizvodi, kao i indsutrijske mašine za opštu upotrebu.

Nemačka je bila zemlja u koju smo najviše izvozili, ali i iz koje smo najviše uvozili prošle godine. Izvoz je vredeo 3,2 milijarde, a uvoz 4,4 milijarde dolara.

Izvoz je posle Nemačke bio najveći u Italiju 2,1 milijarda dolara, potom BiH, Rumuniju i Mađarsku.
Uvoz je, posle Nemačke, bio najveći iz Kine 4,1 milijardu dolara, potom Italije, Rusije i Turske.

Izvoz: Danas

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Brazil želi od Rusije da kupi dizela koliko god može

by bifadmin

Brazil nastoji da kupi što više dizel goriva od Rusije, rekao je danas brazilski ministar spoljnih poslova Karlos Franka, ne dajući više detalja o transakcijama.

– Moramo se pobrinuti da imamo dovoljno dizela za brazilsku poljoprivredu i, naravno, za brazilske vozače, rekao je Franka tokom posete Ujedinjenim nacijama u Njujorku, prenosi Rojters.

On je dodao da zbog toga Brazil traži „pouzdane dobavljače dizela, a Rusija je jedan od njih“, kao i da njegova zemlja traži da od Moskve kupi dizel goriva „koliko može“.

Rojters ističe da nije odmah bilo jasno kako će Brazil kupiti ruski dizel a da se ne suoči sa sankcijama Zapada, nametnutim Moskvi zbog njene intervencije na Ukrajinu.
Na pitanje da li je došlo do bilo kakvih problema sa Zapadom oko plana kupovine dizela od Rusije, Franka je rekao da nije.

– Rusija je strateški partner Brazila u BRIKS-u, rekao je on, misleći na grupu koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, blok koji se, kako navodi Rojters, vidi kao moćna alternativa Zapadu u nastajanju.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pšenica rodila, cena visoka, a seljaci bez novca

by bifadmin

Prolećna zabrana, potom limitiranje izvoza pšenice, brašna i kukuruza su onemogućili srpske seljake i izvoznike da ove godine po rekordnoj ceni prodaju robu.

Trenutno su skladišta puna lanjskih zaliha i veliko je pitanje kako će se uskladištiti žito ovogodišnjeg roda. U međuvremenu i cene na berzama su poprilično pale.

Tu, pak, nije kraj paorskim nevoljama. Kako nisu prodali robu, nemaju ni novac koji im je potreban da plate prispele obaveze, ali i da kupe seme, đubrivo, gorivo i hemikalije za jesenju setvu. Tako se poljoprivednici, umesto da budu zadovoljni zahvaljujući veoma dobrom lanjskom rodu i istorijski maksimalnim cenama ratarskih useva, zapravo muče praznih džepova.

Država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec

Početak seljačkim nedaćama je uredba Vlade Srbije od 11. marta kojom se zabranjuje izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, kasnije zamenjena uredbom po kojoj država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec. Tako je u junu iznosila 220.000 tona za pšenicu, 150.000 tona za kukuruz, dok je ulje na slobodnom režimu.

Srbija je tracionanoi veliki izvoznik ovih useva. Nakon dobre prošlogodišnje sezone i podmirivanja domaćih potreba, 1,6 miliona tona pšenice, četiri miliona tona kukuruza i 90.000 tona jestivog ulja, za inoplasman je preostalo dva miliona tona žita i 2,15 miliona tona kukuruza, te oko 175.000 tona ulja.

To su ozbiljne količine, pogotovo za državu koja nema izlaz na more i stoga ima složeniju i skuplju izvoznu logistiku. Posebno je izvoz postao značajan kada je septembra prošle godine počeo nagli uzlet cena hrane, pa su i dostigle istorijski rekordni nivo.

Bila je to prilika da se veliki viškovi prodaju po više nego solidnoj ceni, a tim novcem paori bi bili u prilici kupiti dovoljne količine đubriva, semena, goriva, zaštitnih hemikalija, takođe enormno poskupelih u poslednjih dvanaest meseci.
No, država, u predizbornoj atmosferi, igra na kartu da građanima zabranu, potom ograničenje izvoza prikaže kao „brigu za snabdevenost domaćeg tržišta“ i prikupi izborne poene. Efekat uredbi po paore bio je poguban. Već dogovoreni poslovi su stornirani, a seljaci ostadoše bez novca.

Tako je početkom jula u skladištima oko 900.000 pšenice lanjskog roda od kojih će 200.000 tona biti izvezeno na osnovu junskog odobrenja, dok se sa 625.000 hektara pod žitom očekuje najmanje 2,9 miliona novih tona. Naše potrebe za sve namene su maksmalno 1,6 miliona tona, te bi nam već krajem avgusta na raspolaganju za izvoz bilo 0,7 miliona tona starog i 1,3 miliona tona ovogodišnjeg žita.

Pogubno uplitanje države

Veliko je pitanje kako će se čuvati pravo seljačko blago. Mešanje starog i novog u skladištima nije dobro, povećava mogućnost da štetočine „napadnu“ robu.

Posebno je pitanje organizacije logistike transporta. Trenutno samo dve kompanije za rečni transport imaju uslove da prevoz organizuju Dunavom do crnomorskih luka, a to su minimalni kapaciteti. Tu je, naravno, i železnica, mada je ovaj vid prevoza u Srbiji decenijama totalno zapostavljen, pa nema dovoljno ni lokomotiva, a još veći je manjak vagona za rasuti teret.

Prava je umetnost organizovati transport i u uobičajenim prilikama, sada država još ograničavanjem važenja kvote na samo mesec dana dodatno usložnjava i otežava promet. Poređenja radi, na berzama pšenica se prodaje i dve, tri godine unapred.

Kako u letnje vreme pristiže rod na celoj severnoj hemisferi, naravno da je povećanjem ponude cena počela da pada, sa 400 evra sredinom maja spala je na još uvek više nego pristojnih 330 evra po toni. Propušten je pravi trenutak za prodaju mada je kupaca bilo i za dvostruko više robe od naših ukupnih mogućnosti.

Preterano uplitanje države u ekonomiju još jednom se pokazalo pogubnim.

Devize donose likvidnost

Slična je situacija i sa kukuruzom. Još oko 850.000 tona lanjskog roda je, upravo zbog limitirajućih uredbi Vlade Srbije, ostalo neprodato. Sa 950 hiljada hektara, koliko se poslednjih godina seje u Srbiji, izvozni višak je, zavisno od sezone, između dva i četiri miliona tona.

Sasvim je izvesno da se i kod inoplasmana ovog useva kasnilo, te će se pri lagerovanju novog roda naići na problem uskladištenja.

Principijelno, poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, jedina koja kontinuirano svake godine u inorazmeni beleži suficit od najmanje 1,5 milijardi evra. Naši paori, zavisno od godine, proizvedu dva i po do tri puta više nego što su potrebe domaćeg tržišta. Višak završava u inostranstvu i stoga agrar ne može da funkcioniše bez stranih kupaca.

Oni su suština, njihov novac omogućava likvidnost srpskoj poljoprivredi i na nju naslonjenim delatnostima. Stoga bilo kakvo ograničavanja inorazmene predstavlja veliki rizik i za paore je najbolje da država uplitanje svede na minimum. U suprotnom, pokazuju to i aktuelna dešavanja, biće samo štete, a mnogi seljaci će, umesto rekordnog prihoda, ostati praznih džepova.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci