Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.
Knjigovodstvo možda nije toliko popularno u široj javnosti kao neke druge profesije, ali ono može biti i te kako zavodljivo kada ovo zanimanje bolje upoznate, tvrdi Zvezdana Pisarević, sertifikovani računovođa iz Kragujevca sa višedecenijskim iskustvom. Prema njenom mišljenju, ljude od ovog posla odbija pre svega to što ga ne razumeju, „iako je knjigovodstvo savršeno logično, samo je potrebno imati nekoga ko ume da vam objasni tu savršenu logiku”.
Naša sagovornica je započela svoju karijeru pre više od tri decenije, kada je 1992. godine potpisala svoj prvi završni račun kao šef računovodstva. Već kao mlad knjigovođa zaljubila se u računovodstvo i shvatila da je to njen životni poziv, ali i da ljubav nije dovoljna da biste postali stručnjak u svojoj profesiji.
Život u računovodstvu
No, u vreme kada je ona profesionalno stasavala, nije bilo lako doći do znanja. „Tada nisu postojali kursevi za računovođe kao danas. Ko je imao interesovanja i sreće mogao je da uči jedino od šefa računovodstva u firmi ili od nekoga drugog ko je hteo da mu bude mentor. Zato sam morala stalno da ‘vučem za rukav’ starije kolege, to je bila moja jedina teoretska i praktična nastava“, priča Pisarević za B&F.
Iz tog razloga je tokom naredne tri decenije, pored rada u struci nastojala da prenese svoje znanje i iskustvo drugima. Ušla je u preduzetništvo 2002. godine, kada je pokrenula sopstvenu agenciju za računovodstvo „Proxima“, a godinu dana kasnije je načinila pionirski korak – sa kolegom je otvorila prvu privatnu školu knjigovodstva u Srbiji „Enterkont“.
„Učenje o knjigovodstvu može da bude zbunjujuće“, napominje Pisarević, „posebno ljudima koji nemaju predznanje. Zato sam se kao predavač uvek trudila da budem jasna i da svojim učenicima gradivo približim kroz primere iz života. Umesto da odmah počnem da im pričam o bilansnoj ravnoteži i knjiženju promena u aktivi i pasivi, što predavači često rade, našla bih neki primer iz prakse i na njemu im objašnjavala prvo zašto je važan njihov budući posao, a potom i šta je njihov posao“.
Knjigovodstvo u životu
Život takođe ima svoje računovodstvo, ali u ovom slučaju, ma koliko bili dobar knjigovođa, dugoročne ishode nije lako predvideti. Tako se Pisarević našla u situaciji da 2016. dobije ponudu za posao HR administratora u jednoj multinacionalnoj kompaniji, a pošto nije želela da se odrekne svoje knjigovodstvene agencije, radila je uporedo dva posla.
Rad u velikoj kompaniji pružio joj je priliku da stekne nova i raznovrsnija znanja. U svojoj agenciji je bila samoj sebi gazda, ali to, kako ističe, „najčešće znači da ćete raditi mnogo više nego što biste radili za poslodavca. Dobra stvar kada imate svoju agenciju je što ne zavisite samo od jednog klijenta i što klijente možete da birate. Loša je što se često klijenti ponašaju kao da su vam direktori, pa onda dobijate prigovore sa više strana“.
Ma koliko da je bilo zanimljivo, bilo je i naporno, pa je Pisarević odlučila da se posveti samo poslu u multinacionalnoj kompaniji i zatvori svoju agenciju. To je, kaže, bila racionalna odluka sve dok iznenada nije „banula“ korona a sa njom i „racionalizacija troškova“, što na nekorporativnom srpskom jeziku obično znači – otpuštanja. Tako je Zvezdana Pisarević za kratko vreme od dva posla koja je obavljala, ostala bez ijednog.
„Zamislite koliko je radoholiku poput mene bilo teško da sedi kod kuće“, priča sagovornica B&F-a, koja je naprasno stečeno slobodno vreme vrlo brzo pretvorila u rad od kuće. Počela je da objavljuje edukativne sadržaje o računovodstvu na Jutjub kanalu, a pošto u to vreme nije bilo mnogo kurseva iz knjigovodstva na internetu, njeni snimci su postali toliko popularni da su joj gledaoci pisali i kada je ponovo našla posao u struci. Zato je ovog puta ona dala otkaz i konačno spojila ono što najviše voli – preduzetništvo i edukaciju.
Otvorila je onlajn obrazovni centar „Ja volim knjigovodstvo“, u kojem obučava buduće knjigovođe i HR administratore. Ove profesije imaju dodirnih tačaka, ali i svoje specifičnosti, pa se pristup predavanjima zasniva na različitom sagledavanju iste tematike. No, bez obzira na razlike, Pisarević naglašava da je jako važno naučiti polaznike da razumeju zakonska rešenja koja treba da primenjuju i zašto ih je zakonodavac doneo, ali i da se upoznaju sa brojnim primerima iz prakse, od kojih neki mogu biti vrlo netipični. Jedna od takvih situacija, koju sagovornica B&F-a navodi i na svom sajtu je slučaj zaposlenog, „koji je sam sebi napravio odsustvo u trajanju od pet dana, tako što je spojio neka odsustva. I sve je bilo po zakonu, osim što se to njegovom šefu nije dopalo“.
Virtuelni muzej
Pisarević je ljubav prema svom poslu pretočila u još jedan zanimljiv poduhvat. Njen obrazovni centar ima „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva, čiji posetioci mogu da se upoznaju sa istorijom ove profesije i kako se ona menjala uporedo sa promenama u društvu.
Tako, na primer, „digitalne generacije“ mogu da vide kako su knjigovođe uspešno radile i u vreme kada su od uređaja imale na raspolaganju samo računsku mašinu sa trakom. Sve su knjižile ručno preko indiga, a kartice su odlagale u posebnu drvenu kutiju i na kraju poslovne godine ih koričile u glavnu knjigu. Muzej je prepun zanimljivih informacija iz različitih oblasti knjigovodstva, sa fotografijama završnih računa, kartoteka, faktura, paragon blokova, starih kasa…
Autorka ovog neobičnog muzeja planira da u svoju postavku uključi i 1993. godinu, koja je zbog hiperinflacije bila jedna od najsloženijih za knjigovođe. Na virtuelnim muzejskim policama biće još novih sadržaja, kao što je objašnjenje komplikovanog poreskog sistema iz vremena pre uvođenja PDV-a. Sistem je imao osam poreskih stopa, a svaka stopa po nekoliko poreskih tarifa. Napraviti ovakvu zbirku nije lako, pa Pisarević traži pomoć od svih koji imaju relevantne informacije o Zakonu o porezu na promet koji je važio do 1994. godine, da joj taj materijal pošalju.
Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu
Poredeći svoju profesiju u „analogno“ i „digitalno“ doba, sagovornica B&F-a kaže da svako vreme ima svoje prednosti i ograničenja. Danas, zahvaljujući specijalizovanim računarskim programima, knjigovođe štede mnogo vremena i zato mogu da rade za više klijenata. Ali preterano oslanjanje na sve „pametnije“ i brže mašine može biti i zamka. Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu ako on ne razume „šta taj program radi u pozadini“, odnosno nema potrebno znanje.
Takođe, zahvaljujući internetu sada je mnogo lakše doći do stručnih informacija, ali i za to je potrebno znanje kako prepoznati relevantne izvore među mnoštvom tekstova koji se predstavljaju kao stručni, a ponekad sadrže ozbiljne greške, opominje Pisarević.
Bez obzira na promene koje su knjigovodstvu donele nove tehnologije, postoji nešto što se ne menja i oko čega bi se razumeli profesionalci iz svih generacija, uverena je naša sagovornica. „To su ključne osobine koje čine dobrog knjigovođu, on mora da bude precizan, tačan i posvećen zadatku da eventualne greške – koje su neizbežne u svakoj profesiji – svede na najmanju moguću meru“, poručuje budućim knjigovođama Zvezdana Pisarević.
Marija Dukić