Uprkos koroni, tokom prve nedelje aprila odigralo se više od 400 masovnih protesta širom sveta. Ipak, to je za 60% manje u poređenju sa prošlogodišnjim pobunama u istom periodu. Razlika je i u tome što je većina sadašnjih protesta vezana za vladine mere u suzbijanju Kovida 19. Od izbijanja pandemije, demostranti su iznašli oko sto novih načina da se pobune. Protesti se većinom organizuju virtuelno, ali se pokazalo da internet, uz sve prednosti, ne može da zameni ulicu.
Pre pandemije, svet je doživeo neviđeni nivo mobilizacije. Prethodne, 2019. godine milioni ljudi su protestovali na ulicama u 114 zemalja. Prošla godina je zato ponela nezvaničnu titulu „godina uličnih protesta“, a mnogi od tih pokreta, poput onih u Hong Kongu, izgledali su nezaustavljivo.
Ali onda je stigao koronavirus. Ljudi su počeli da se odmiču jedni od drugih u strahu od zaraze, a protesne plakate zamenile su maske za lice. Da li će se masovni protesti vratiti na ulice po okončanju pandemije, ili će se pokazati da je neke od njih korona zauvek ostavila u karantinu?
U Brazilu predsednik pokreće demonstracije
Ipak, svet nije u potpunosti odustao od od javnih protesta. Statistika o pobunama na ulicama, zasnovana na podacima koji se prikupljaju u okviru praćenja oružanih sukoba i drugih pretnji po javnu bezbednost, pokazuje da je tokom prve nedelje aprila ove godine bilo čak 405 demonstracija širom sveta. Ali to je za 60% manje u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Većina ovih protesta bila je na neki način povezana sa koronavirusom, a mnogi su se odvijali u manjim grupama ili sa balkona i u vozilima, u pokušaju da se poštuju pravila fizičkog distanciranja.
To, međutim, nisu jedini načini na koji su se demonstracije prilagodile novim okolnostima. Demonstranti širom sveta smislili su kako da se mobilišu, a da ne rizikuju sopstveno i zdravlje drugih. U Brazilu su milioni iskoristili različito posuđe, kako bi masovnim udaranjem u šerpe i lonce na svojim balkonima izrazili nezadovoljstvo labavim vladinim merama u suzbijanju pandemije.
Naime, situacija u Brazilu je potpuno obrnuta u odnosu na većinu zemalja. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro protivi se karantinu i čak je predvodio proteste svojih istomišljenika, sa kojima se zalaže da se mere ograničenja kretanja što pre ukinu.
Mobilizacija preko mobilnih aplikacija
U Izraelu i Rusiji procvetali su virtuelni protesti. Na hiljade ljudi je „prisustvovalo“ demonstracijama putem mobilnih aplikacija i različitih internet platformi. U Libanu, gde su se pre šest meseci odigravale antivladine demonstracije, ljudi su se vratili na ulice, ali u svojim automobilima. Ovoga puta su protestovali zbog nedovoljne bezbednosti ne samo od zaraze, već i od kriminala koji nije zaustavila ni korona.
Pokret za borbu protiv klimatskih promena, koji je prošle godine privukao milione demonstranata širom sveta, pronašao je utočište u digitalnoj sferi. On je domaćin trodnevne „Globalne digitalne mobilizacije “ ove nedelje u znak obeležavanja Dana Zemlje.
Preteče u prilagođavanju novim uslovima, ipak bili su organizatori protesta u Hong Kongu. Oni su prvi prešli na virtuelne demonstracije, pre svega zato što je epidemija Kovida 19 tamo ranije počela da se širi nego u ostatku sveta, ali i zbog toga što su već razvili digitalne taktike i pre pandemije, kako bi demonstranti izbegli policijsku represiju.
Nekolicina akademskih institucija u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji prikupila je podatke da se od izbijanja pandemije pojavilo oko sto novih načina za iskazivanje nenasilnih protesta, uključujući automobilske skupove, radničke štrajkove i bojkote koje su pokretali potrošači.
Ulica naspram interneta: prednosti i mane
Naravno, protesti koji se organizuju preko interneta bitno se razlikuju od onih na ulicama. Očigledno je da digitalne kampanje ne mogu da izvrše takvu vrstu fizičkog pritiska na vlasti kao demonstracije koje se odigravaju uživo. Potonje ne samo da značajno parališu mnoge redovne aktivnosti u gradovima, već su i zahtevi onih koji protestuju mnogo vidljiviji i za ostale građane, koji ne mogu tako lako da ih ignorišu kao u slučaju virtuelnih protesta.
Ipak, organizatori virtuelnih demonstracija ocenjuju da i pobuna preko interneta ima nekih svojih prednosti. Za razliku od tradicionalnih demonstracija, aktivisti na mreži ne moraju da brinu oko dobijanja vladinih dozvola da organizuju proteste, niti se pribojavaju fizičkog obračuna s policijom.
Šta više, oni nisu geografski ograničeni: skupovi preko virtuelne mreže mogu da obuhvate čitav grad, državu ili čak planetu, zavisno od toga ko učestvuje. Društveni mediji imaju dodatnu prednost što mogu da prošire određenu poruku brže i dalje nego bilo koji, pa i najmasovniji protesti na ulici.
Demonstranti u Hong Kongu jedini najavili povratak na ulice
Ali društvene mreže ne mogu biti definitivna zamena za ulične proteste, posebno u situaciji kada se već spekuliše o tome da li će mnoge od represivnih mera koje su donete tokom vanrednog stanja, na ovaj ili onaj način opstati i kada se okonča panedemija.
Stoga su organizatori protesta u Hon Kongu već najavli kako se nadaju da će se zdravstvena situacija dovoljno stabilizovati do juna, da bi ponovo izašli na ulice. Međutim, oni su za sada jedni od retkih koji su se izjasnili da će ulične demonstracije biti nastavljenje i okvirno zakazali vreme za ponovna okupljanja aktivista na način kako se to radilo pre pandemije.
Foto: PatricioHurtado, Pixabay
