omikron

U medijima ali i na društvenim mrežama svakodnevno dobijamo suprotstavljene informacije o ozbiljnosti novog soja korona virusa. Prema jednima on izaziva blažu formu kovida i zato nema mesta za paniku, dok je prema njihovim neistomišljenicima omikron veoma ozbiljan problem budući da se brzo i lako širi i da može zaobići prethodno stečen imunitet. Šta je od toga istina?

Zapravo, u svakoj od ovih tvrdnji ima istine. To najbolje pokazuju brojke prikupljane u Južnoj Africi (gde se ovaj soj prvi pojavio) u jeku zaraze, odnosno od 1. decembra do 21. decembra ove godine. One govore da je broj novozaraženih za to vreme porastao za 380 odsto dok je broj smrtnih slučajeva porastao za 25 odsto.

Omikron je u međuvremenu postao dominantan i u delovima Velike Britanije, pa, između ostalog, i u njenom najvećem gradu Londonu. Međutim, pre upoređivanja britanskih sa brojkama iz Južnoafričke republike bitno je istaći jednu činjenicu: u JA se čak ni ne zna koliko ima vakcinisanih ali se procenjuje da se taj broj kreće između 26 i 46 odsto, dok je u Britaniji više od 76 odsto celokupne populacije primilo bar jednu dozu vakcine a više od 70 procenata minimum dve.

U Velikoj Britaniji je od 1. decembra do 21. decembra broj novozaraženih porastao za 101 odsto a broj smrtnih slučajeva je zapravo smanjen za pet procenata.

Dakle, za sada se čini da omikron jeste blaži ali da zaražava toliki broj ljudi da bi u jednom trenutku bolnice mogle biti prebukirane. Iz svega navedenog se može izvući i još jedan zaključak – da vakcine, iako im je zbog silnih mutacija spajk proteina smanjena efikasnost na omikron, ipak rade svoj posao.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Novi soj korona virusa poznat kao omikron širi se do sada neviđenom brzinom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, i dodala da postoji velika mogućnost da će bolnice širom sveta opet biti prebukirane. Još uvek nema zvanične potvrde da ovaj soj izaziva blažu kliničku sliku, mada je jedan in vivo eksperiment dokazao da se omikron sporije multiplikuje u plućima od delta soja. 

Ovaj soj trenutno je otkriven u 77 zemalja sveta, a sumnja se da ga ima u skoro svim ali da još nije svuda izolovan. Omikron je podstakao novi talas zaraze čak i u zemljama sa velikim procentom vakcinisanih poput Velike Britanije. Ova zemlja naime beleži najveći dnevni broj zaraženih od početka pandemije iako joj je skoro 70 odsto populacije vakcinisano.

Stručnjaci koji su dolazili u susret sa ovim sojem izjavljivali su da on izaziva lakšu kliničku sliku ali naučnici iz SZO upozoravaju da ne treba olako shvatati ovaj virus. Kako oni kažu, broj zaraženih omikronom u Južnoj Africi čije stanje je praćeno je premali da bi se mogli donositi bilo kakvi zaključci, a osim toga nema podataka ni da li su ti ljudi već preležali Kovid-19 pa su bolje pripremljeni na njega.

Blaža klinička slika

Eksperti sa LKS Medicinskog fakulteta u Hong Kongu sproveli su in vivo studiju i dokazali da omikron lakše dospeva u ljudske bronhije i da se u njima 70 puta brže multiplikuje od delta soja, ali ovo ne važi i za pluća. U plućima se, s druge strane, reprodukuje 10 puta manje nego prethodni soj. Drugim rečima, ovi naučnici tvrde da ćete se omikronom mnogo lakše zaraziti ali da je manja mogućnost da razvijete opasnu upalu pluća. No, to je tek prvo istraživanje ove vrste i treba imati u vidu da je eksperiment rađen na ljudskom tkivu u laboratorijskim uslovima. Dakle, tek treba da se otkrije kako sve ovo funkcioniše u stvarnom životu, a to će biti učinjeno kroz kliničke studije.

Međutim, čak i ako se ispostavi da je istina da omikron izaziva blaže oboljenje, postoji opravdana bojazan da će zbog velikog broja zaraženih bolnice opet biti krcate i da neće svi, ni kovid ni drugi pacijenti, moći da dobiju adekvatnu zdravstvenu negu. Takođe, postoji mogućnost da će i među vakcinisanima biti više zaraženih jer ovaj soj uspeva da zaobiđe odbranu koju nude vakcine, posebno one bazirane na S proteinu.

Izvor: CNN, LKS

Foto: Pixabay

Svi dosadašnji slučajevi zaraze omikron virusom u Evropi imaju blage simptome, saopštio je Evropski centar za kontrolu bolesti. Ipak, ovo je samo jedno zapažanje zasnovano na malom broju novozaraženih – još uvek se malo zna o ovom soju, načinu njegovog uticaja na različite starosne grupe ali i o njegovoj zaraznosti, i zato se ne treba opuštati.

Iako kliničke slike obolelih na Starom kontinentu nisu teške, stručnjaci kažu da je još uvek nedovoljno ljudi zaraženo da bi se moglo sa sigurnošću tvrditi da je ovaj soj manje opasan od delte. Naime, u 11 evropskih zemalja otkriveno je 44 zaraženih. Pretpostavlja se da ih je i više ali za to trenutno nema dokaza. Većina zaraženih je putovala u afričke zemlje ili bar bila u njima u tranzitu. Sačuvani testovi od 19. i 23. novembra pokazuju da je novi soj bio prisutan u Evropi još pre nego što su ga izolovali južnoafrički naučnici.

Dobra vest je da sve 44 osobe za sada imaju blage simptome ili ih uopšte i nemaju. Ista je situacija bila i u Južnoj Africi, bar prema rečima jedne od tamošnjih doktorki koja je lečila tridesetak zaraženih omikronom. Međutim, njeni pacijenti su uglavnom bili mlađi od 40 godina, što znači da je u pitanju populacija koja i inače nema tešku kliničku sliku usled oboljevanja.

Ipak, sve su ovo samo zapažanja lekara a ne rezultati studije sprovedene na reprezentativnom uzorku u kojem su zastupljene sve starosne populacije.

Foto: Pixabay